Fleksibilni, a ipak podložni Božanskim merilima
„TOLERANTNI ljudi nisu nikad glupi, a glupi ljudi nisu nikad tolerantni“, kaže jedna kineska poslovica. Ova poslovica sadrži više od samo šaptaja istine, pošto biti tolerantan jeste izazov, i iziskuje podlaganje ispravnim merilima ponašanja. Ali kojim merilima treba da se podlažemo? Zar ne bi bilo logično slediti merila koja je postavio Tvorac čovečanstva, kako su objašnjena u njegovoj Reči, Bibliji? Sam Bog pruža najbolji primer držanja svojih merila.
Stvoritelj — naš najveći primer
Svemoćni Bog, Jehova, savršeno je uravnotežen u toleranciji, i ne pokazuje je ni previše, ni premalo. Hiljadama godina on toleriše one koji sramote njegovo ime, kvare čovečanstvo i zloupotrebljavaju zemlju. Apostol Pavle je pisao, kako je zabeleženo u Rimljanima 9:22, da je Bog „podneo [„tolerisao“, NW] s velikom trpeljivošću sudove gneva pripravljene za pogibao“. Zašto je Bog tolerantan toliko dugo? Zato što njegova tolerancija ima svrhu.
Bog je strpljiv s čovečanstvom „jer neće da ko pogine, nego svi da dođu na pokajanje“ (2. Petrova 3:9). Stvoritelj je čovečanstvu dao Bibliju i opunomoćio je svoje sluge da posvuda obznane njegova merila ponašanja. Pravi hrišćani su podložni tim merilima. Ali, da li to znači da Božje sluge moraju da budu krute u svim okolnostima?
Čvrsti, a ipak fleksibilni
Isus Hrist je one koji su tražili večni život hrabrio da ’uđu na uska vrata‘. Ali ići kroz uska vrata ne znači biti uskogrud. Ako smo skloni da budemo dominantni ili dogmatični kada smo s drugima, sigurno će svakom život biti prijatniji ako suzbijemo to naginjanje. Ali kako? (Matej 7:13; 1. Petrova 4:15).
Tiofano, jedna grčka studentkinja, koja je objasnila da je vreme provedeno s ljudima različitih pozadina vodilo do toga da ih bolje razume, rekla je: „Suštinski je važno da nastojimo da pristupimo njihovom načinu razmišljanja umesto da ih prisiljavamo da oni pređu na naše“. Dakle, time što nekoga bolje upoznajemo, možemo otkriti da njegov ukus za hranu i čak njegov naglasak nisu tako čudni kao što smo mislili. Umesto da uvek imamo najviše da kažemo ili da insistiramo da naša reč bude zadnja, učimo mnoge korisne stvari time što saslušamo njegovo gledište. Zaista, širokogrudi ljudi imaju više od života.
Kad god se radi o ličnom ukusu, treba da budemo fleksibilni i da dozvolimo drugima da se raduju svom sopstvenom izboru. Ali kada je ponašanje stvar poslušnosti našem Stvoritelju, tu treba da budemo čvrsti. Svemoćni Bog ne opravdava svaku vrstu ponašanja. On je to pokazao svojim postupcima sa svojim slugama u prošlosti.
Zamka bivanja previše tolerantnim
Ilije, jedan prvosveštenik drevne nacije Izrael, bio je Božji sluga koji se uhvatio u zamku toga da bude previše tolerantan. Izraelci su ušli u savezni odnos s Bogom, pristajući da slušaju njegove zakone. Ali Ilijeva dva sina, Ofnije i Fines, bili su pohlepni i nemoralni, i bili su u velikoj meri bez poštovanja prema Svemoćnom. Ilije, iako dobro upućen u Božji zakon, pružio je samo blage ukore i bio je mlitav u svojoj disciplini. Napravio je grešku u tome što je mislio da će Bog tolerisati zloću. Stvoritelj pravi razliku između slabosti i zloće. Zbog namerne povrede Božjeg zakona, Ilijevi zli sinovi bili su strogo kažnjeni — i to s pravom (1. Samuilova 2:12-17, 22-25; 3:11-14; 4:17).
Kakva bi tragedija bila da budemo previše tolerantni u svojoj porodici, ili da zatvaramo oči pred stalnim prestupanjem od strane naše dece! Koliko je bolje podizati ih „u nauci i u strahu od Gospoda“! To znači da sami moramo da se držimo božanskih merila i da ih usađujemo u svoju decu (Efescima 6:4).
Slično tome, hrišćanska skupština ne može da toleriše zloću. Ako neki član praktikuje veliko prestupanje i odbija da se pokaje, on mora biti izbačen (1. Korinćanima 5:9-13). Međutim, van porodičnog kruga i skupštine, pravi hrišćani ne pokušavaju da promene društvo kao celinu.
Jak odnos s Jehovom
Netolerancija nastaje u atmosferi zabrinutosti. Međutim, ako imamo blizak lični odnos s Bogom, mi imamo osećaj sigurnosti koji nam pomaže da zadržimo ispravnu ravnotežu. „Tvrda kula ime je Gospodnje, k njoj se pravednik utiče i zaklon nalazi“, čitamo u Poslovicama 18:10. Sigurno ne postoji šteta koja može zadesiti nas ili naše voljene za koju se Stvoritelj neće pobrinuti u svoje pravo vreme.
Neko ko je izvukao veliku korist iz bliskog odnosa s Bogom bio je apostol Pavle. Kao Jevrejin poznat kao Savle, on je progonio sledbenike Isusa Hrista i bio kriv za prolivanje krvi. Ali Pavle je i sam postao hrišćanin i, kao apostol Pavle, kasnije se angažovao u punovremenom jevanđeliziranju. Pavle je ispoljavao jedan širokogrudi stav u propovedanju svim ljudima, „i Grcima i Varvarima, i naučenima i neveštima“ (Rimljanima 1:14, 15; Dela apostolska 8:1-3).
Kako je uspeo da se promeni? Tako što je sticao tačno spoznanje o Bibliji, i tako što je rastao u ljubavi prema Stvoritelju, koji je nepristrastan. Pavle je naučio da je Bog fer u tome što On svakog pojedinca prosuđuje, ne prema kulturi ili rasi, već prema onome što on ili ona jesu i rade. Da, za Boga, važna su dela. Petar je zapazio da „Bog ne gleda ko je ko, nego mu je u svakom narodu dobrodošao ko se njega boji i tvori pravdu“ (Dela apostolska 10:34, 35, Ča). Svemoćni Bog nema predrasuda. To ga razlikuje od nekih svetskih vođa, koji namerno koriste netoleranciju za svoje sopstvene ciljeve.
Vremena se menjaju
Prema Džonu Greju, sa Oksfordskog univerziteta u Engleskoj, tolerancija je „vrlina koja je u poslednje vreme zapala u poteškoće“. Ali to će se promeniti. Tolerancija uravnotežena božanskom mudrošću preovladavaće.
U predstojećem Božjem novom svetu, netolerancije će nestati. Ekstremni oblici netolerancije, kao što su predrasuda i netrpeljivost, nestaće. Uskogrudost neće više gušiti radost života. Zatim, postojaće raj daleko veličanstveniji nego što je ikada bio moguć u Kašmirskoj dolini (Isaija 65:17, 21-25).
Da li željno iščekuješ da živiš u tom novom svetu? Kakva prednost i kako će to biti uzbudljivo!
[Slika na 8. strani]
Apostol Pavle je pokazao ispravnu ravnotežu zato što je bio u odnosu s Bogom