Šta izaziva informacionu moru?

„INFORMACIONU MORU stvara sve veći jaz između onoga što razumemo i onoga što mislimo da treba da razumemo. To je crna rupa između podataka i spoznanja, i do nje dolazi kad nam informacije ne kažu ono što želimo ili treba da znamo.“ Tako je Ričard S. Vurman pisao u svojoj knjizi Informaciona mora (Information Anxiety). „Ljudi dosta dugo nisu shvatali koliko ne znaju — nisu znali šta sve ne znaju. Ali sada ljudi znaju šta ne znaju, i to ih mori.“ Posledica je da većina nas može smatrati da treba da znamo više nego što znamo. Uz svu tu bujicu informacija koje nam pristižu, mi kupimo samo parčiće podataka. Ali često smo u nedoumici šta da uradimo s njima. U isto vreme, mogli bismo pretpostavljati da svako drugi zna i razume daleko više nego mi. I onda nas to mori!

Dejvid Šenk obrazlaže da je previše informacija postalo zagađivač koji stvara „smog podataka“. On dodaje: „Smog podataka staje na put; isteruje spokojne trenutke, i ometa toliko potrebno razmišljanje... Guši nas.“

Tačno je da previše informacija ili preopterećenje materijalom može prouzrokovati moru, ali isti je slučaj i ako imamo nedovoljno informacija ili, što je još gore, netačne informacije. To je kao kada se osećamo usamljeno u prepunoj sobi. Kako to Džon Nejsbit kaže u svojoj knjizi Megatrends, „davimo se u informacijama, a gladujemo za spoznanjem“.

Kako kompjuterski kriminal može uticati na vas

Još jedan uzrok more jeste nagli porast kompjuterskog kriminala. Dr Frederik B. Koen, u svojoj knjizi Protection and Security on the Information Superhighway, izražava svoju zabrinutost: „FBI [Federalni istražni biro] procenjuje da se svake godine čak 5 milijardi dolara izgubi zbog kompjuterskog kriminala. I, da čovek ne poveruje, to je samo delić problema. Slabe tačke u informacionim sistemima se iskorišćavaju i da bi se dobila prevlast u pregovorima, uništili ugledi, pobedilo u vojnim sukobima i čak izvršila ubistva.“ Pored toga, tu je i sve veća zabrinutost oko problema pristupa dece kompjuterskoj pornografiji — a da i ne spominjemo atak na privatnost.

Beskrupulozni zavisnici od kompjutera promišljeno ubacuju viruse u kompjuterske sisteme i prouzrokuju pustoš. Hakeri kriminalci ilegalno ulaze u elektronske sisteme i dolaze do poverljivih podataka, a ponekad čak i kradu novac. Takve radnje mogu opustošujuće delovati na hiljade korisnika ličnih kompjutera. Kompjuterski kriminal je pretnja za poslovanje i vladu.

Potreba za dobrom informisanošću

Naravno, svi treba da budemo dobro informisani, ali posedovanje ogromnih količina informacija ne mora obavezno i da nas obrazuje u pravom smislu, jer većina onoga što se prikazuje kao informacije nije ništa više do pukih činjenica ili grubih podataka za koje nismo znali. Neki čak navode na pomisao da bi umesto „eksplozija informacija“, ovaj fenomen bolje mogao da se definiše kao „eksplozija podataka“, ili još ciničnije „eksplozija neinformacija“. Evo kako ekonomska analitičarka Hejzel Henderson to vidi: „Informacije same po sebi ne prosvećuju. Ne možemo raščlaniti šta su pogrešne informacije, dezinformacije ili propaganda u ovoj sredini kojom dominiraju mediji. Usredsređivanje na puke informacije dovelo je do preopterećenja sve manje smisaonim milijardama delića fragmentiranih grubih podataka, umesto do potrage za smisaonim novim obrascima spoznanja.“

Džozef J. Espozito, predsednik Izdavačke grupe Encyclopædia Britannica, pravi ovu iskrenu procenu: „Većina informacija u ovom informacionom dobu jednostavno je beskorisna, naprosto je galama. Eksplozija informacija je odgovarajuće definisana; eksplozija blokira našu sposobnost da stvarno čujemo većinu bilo čega. A ako ne možemo da čujemo, ne možemo ni da znamo.“ Orin E. Klap daje svoju analizu: „Sumnjam da iko zna koliko je veliki deo javne komunikacije pseudoinformacija, koja izgleda kao da govori nešto, a u stvari ne govori ništa.“

Bez sumnje ćete se setiti da je većina vašeg obrazovanja u školi bila usmerena na učenje činjenica da biste mogli proći na ispitima. Puno puta ste nabubali činjenice tik pred ispit. Da li se sećate vremena kada ste napamet učili dugi niz datuma iz lekcija istorije? Koliko tih događaja i datuma možete sada da se setite? Da li su vas te činjenice naučile da razmišljate i dolazite do logičnih zaključaka?

Da li više znači i bolje?

Ako se pažljivo ne kontroliše, posvećenost pribavljanju dodatnih informacija može puno koštati u smislu vremena, sna, zdravlja, pa čak i novca. Jer iako više informacija nudi veći izbor, to može mučiti tragaoca, navodeći ga da se pita da li je proverio svaku dostupnu informaciju ili da li je došao do nje. Dr Hju Makaj daje ovo upozorenje: „U stvari, informacije nisu put ka prosvećenju. Informacije, same po sebi, ne izlivaju svetlo na smisao našeg života. Informacije imaju vrlo malo veze sa sticanjem mudrosti. Zaista, kao i drugi posedi, one se zasigurno mogu isprečiti na putu ka mudrosti. Možemo znati previše, baš kao što možemo i imati previše.“

Često su ljudi preopterećeni ne samo velikom količinom danas dostupnih informacija već i frustracijom kad pokušavaju da informaciju pretvore u nešto što je razumljivo, smisaono i stvarno informativno. Bilo je ukazano da bismo mogli da budemo „kao žedna osoba koja je osuđena da koristi naprstak da bi pila iz protivpožarnog hidranta. Velika količina dostupnih informacija i način na koji se one često dostavljaju prenose nam veliki deo njihove beskorisnosti“. Zato se mora proceniti šta je dovoljno, ne u smislu količine, već u smislu kvaliteta i upotrebljivosti informacija za nas lično.

Kako stoje stvari s prebacivanjem podataka?

Još jedan uobičajen izraz koji se danas čuje jeste „prebacivanje podataka“. To ukazuje na elektronsko prenošenje podataka. Iako ono ima svoje prednosti, to nije u potpunom smislu dobra komunikacija. Zašto nije? Zato što najbolje odgovaramo ljudima a ne mašinama. Kod prebacivanja podataka, nema izraza lica i vizuelnog kontakta ili govora tela, što tako često daje oblik razgovoru i prenosi osećanja. U razgovorima licem u lice, ovi faktori dograđuju i često pojašnjavaju upotrebljene reči. Nijedna od ovih vrednih pomoći razumevanju nije dostupna elektronskim prebacivanjem, čak ni na sve popularnijem celularnom telefonu. Ponekad čak ni razgovor licem u lice ne prenosi baš najtačnije ono što govornik ima na umu. Slušač može primiti i obraditi reči na svoj način i pripisati im pogrešno značenje. Koliko je onda veća opasnost da do toga dođe onda kada govornik ne može da se vidi!

Žalosna je životna činjenica da prekomerna količina vremena koju neki provode ispred kompjuterskih ekrana i televizora ponekad pravi od članova porodice strance u njihovom sopstvenom domu.

Jeste li čuli za tehnofobiju?

„Tehnofobija“ jednostavno znači „strah od tehnologije“, uključujući i upotrebu kompjutera i sličnih elektronskih naprava. Neki veruju da je to jedna od najuobičajenijih mora koju stvara informaciono doba. Jedan članak u listu The Canberra Times, koji se temelji na jednom izdanju organizacije Associated Press, glasio je: „Japanski direktori se plaše kompjutera.“ O generalnom direktoru jedne velike japanske kompanije bilo je rečeno: „[On] dominantno nastupa s vlašću i ugledom. Ali stavite ga ispred kompjutera, i tako će se usplahiriti“. Prema jednom anketiranju 880 japanskih kompanija, samo bi 20 posto njihovih direktora umelo da koristi kompjutere.

Tehnofobiju podstiču velike katastrofe kao što je prekid telefonskih linija u Njujorku 1991, koji je na nekoliko sati paralisao mesne aerodrome. I šta reći za nesreću koja se 1979. dogodila u nuklearnoj elektrani na ostrvu Tri milje u Sjedinjenim Državama? Prošlo je nekoliko sudbonosnih sati dok operateri elektrane nisu mogli da razumeju značenje kompjuterski kontrolisanih signala za alarm.

To su samo neki primeri toga kako tehnologija informacionog doba dramatično utiče na čovečanstvo. Dr Frederik B. Koen postavlja u svojoj knjizi ova pitanja koja navode na razmišljanje: „Da li ste skoro bili u banci? Ako nisu radili kompjuteri, da li ste mogli da dobijete i jednu jedinu paru? A u supermarketu? Da li bi mogli da vam naplate bez svojih kompjuterskih kasa?“

Možda na sebe možete primeniti jednu ili više ovakvih zamišljenih situacija:

• Vaš novi video-rekorder kao da ima previše dugmića na sebi kada želite da izaberete emisiju koju želite da snimite. Ili, kao da ste ograničeni, zovete svog devetogodišnjeg nećaka da vam namesti video ili zaključujete kako u stvari i ne morate da pogledate tu emisiju.

• Pothitno vam trebaju pare. Vozite do najbližeg automata za novac ali onda se najednom setite kako ste se zadnji put kad ste ga koristili, zbunili i pritisnuli pogrešnu dugmad.

• Zvoni telefon u kancelariji. Poziv je greškom prebačen kod vas. Poziv je bio za vašeg šefa na sledećem spratu. Postoji tako jednostavan način da prebacite poziv, ali vi, nesigurni, odlučujete da operater na centrali prebaci poziv umesto vas.

• Komandna tabla na vašem nedavno kupljenom autu izgleda kao da je iz pilotske kabine nekog modernog mlaznjaka. Iznenada, trepće neko crveno svetlo, i vi se uzrujate jer ne znate šta to svetlo signalizira. Tada morate da proverite knjigu s detaljnim uputstvima.

Ovo je samo nekoliko primera tehnofobije. Možemo biti sigurni da će tehnologija nastaviti da razvija još složeniju opremu, koju će ljudi iz prethodnih generacija bez sumnje označiti kao „čudesnu“. Svaki novi osavremenjeni proizvod koji stigne na tržište zahteva veću veštinu ako se želi efikasno koristiti. Priručnici sa uputstvima, koje stručnjaci pišu u svom žargonu,a sami po sebi postaju zastrašujući čak i pod pretpostavkom da korisnik razume rečnik i poseduje izvesno znanje i veštine.

Informacioni teoretičar Pol Kaufman sažima tu situaciju na ovaj način: „Naše društvo ima koncept o informacijama koje su, premda primamljive, nešto krajnje kontraproduktivno... Jedan razlog jeste to što je previše pažnje usmereno na kompjutere i hardver, a premalo na ljude koji zapravo koriste informacije kako bi shvatili taj svet i uradili korisne stvari jedni za druge... Problem nije u tome što imamo previsoko mišljenje o kompjuterima, već što smo umesto toga počeli da imamo niže mišljenje o ljudima.“ Izgleda da preokupiranost slavom što je proizvedena zapanjujuća nova tehnologija često ostavi ljude da mozgaju o tome šta je sledeće. Edvard Mendelson kaže: „Tehnološki vizionari nikada ne mogu prepoznati razliku između izvodljivog i poželjnog. Ako može da se napravi da mašina izvodi neki zadivljujuće komplikovan zadatak, tada vizionar zaključuje da je taj zadatak vredan izvođenja.“

Ovo ignorisanje ljudskog elementa u tehnologiji jeste ono što je toliko doprinelo informacionoj mori.

Da li se produktivnost stvarno poboljšala?

Kolumnista Pol Atvel, pišući u listu The Australian, komentariše o svom istraživanju toga koliko su kompjuteri nedavnih godina uštedeli vremena i novca. Evo nekoliko njegovih dobro izvedenih tačaka: „Uprkos godinama istraživanja sistema za korišćenje kompjutera dizajniranih za obavljanje administrativnih zadataka i kontrolisanje troškova, mnogi univerziteti i koledži uviđaju da njihovo administrativno osoblje nastavlja da se povećava... Proizvođači kompjutera već nekoliko decenija tvrde da će tehnologija koju oni prodaju napraviti velike proboje u produktivnosti, dozvoljavajući da datu količinu administrativnog posla obavlja daleko manje radnika uz mnogo manji trošak. Umesto toga, kao što počinjemo da shvatamo, informaciona tehnologija je dovela do premeštanja napora: mnoge nove stvari obavlja radna snaga u istom ili većem broju, za razliku od starog posla koji je obavljalo manje zaposlenih. Često se nije uštedelo nimalo para. Jedan primer ovog premeštanja jeste da ljudi koriste tehnologiju da bi poboljšali izgled dokumenata, umesto da bi jednostavno brže završili posao oko papira.“

Sada izgleda da informaciona autostrada, koja je potencijalno opasna za hrišćane, ostaje tu. Ali kako možemo izbeći informacionu moru — bar donekle? Nudimo nekoliko praktičnih predloga u sledećem kratkom članku.

[Fusnote]

[Okvir na 6. strani]

Višak informacionog đubreta

„Društvo, kao što svi znamo iz iskustva, neumoljivo postaje sve gluplje. Svedoci smo novog vladanja smeća na televiziji, mržnje na radiju, šokantnih radio-džokeja, deliktnog parničenja, majstorija da bi se stekla popularnost, preterano nasilne i sarkastične retorike. Filmovi su sve više seksualno eksplicitni i nasilni. Reklamiranje je bučnije, napadnije i često na granici ukusnog... Vulgarnosti je sve više, a uobičajene pristojnosti sve manje... Ono što su drugi nazivali našom ’krizom porodičnih vrednosti‘ više ima veze sa informacionom revolucijom nego s holivudskim nedostatkom poštovanja prema tradicionalnom porodičnom obrascu“ (Data Smog—Surviving the Information Glut, od Dejvida Šenka).

[Okvir na 7. strani]

Mudrost — starinski način

„Ako primiš, sine, reči moje, poučenja moja ako čuvaš, i naučiš uho svoje da na mudrost pazi, i k razumu srce svoje prigneš, da, ako prizoveš mudrost i k razumu glas obratiš; ako ih kao srebro tražiš i kao blago sakriveno dobro istražuješ osetićeš tada strah od Gospoda, i poznanje naći ćeš ti Boga. Jer Gospod mudrost daje, iz njegovih usta znanje i razum dolaze. Jer će mudrost ući u srce tvoje i znanje će duši tvojoj omileti. Razboritost će paziti na te i razum će te čuvati“ (Poslovice 2:1-6, 10, 11).

[Slika na stranama 8, 9]

Preopterećenje informacijama može se uporediti s pokušavanjem da se naprstak napuni iz hidranta