Navala informacija — ONLAJN BIBLIOTEKA Watchtower

Navala informacija

OVAJ 20. vek je svedok navale informacija bez presedana. Bilo putem štampanog materijala, obaveštavanjem preko radija ili televizije, bilo putem Interneta ili nekog drugog sredstva, svet je zasićen informacijama. Dejvid Šenk piše u svojoj knjizi Smog podataka — preživeti navalu informacija (Data Smog—Surviving the Information Glut): „Navala informacija je izronila kao ozbiljna pretnja... Sada se suočavamo sa izgledom informacione gojaznosti.“

Kao samo jedan primer uzmite neke dobro poznate novine. Kaže se da obično dnevno izdanje lista The New York Times sadrži više informacija nego što bi prosečna osoba tamo u 17. veku u Engleskoj mogla da sakupi za ceo život. Ali pored dnevnih novina, svakakve vrste časopisa i knjiga o mnoštvu tema povećavaju bujicu informacija koje se proizvode. Svake godine se objavi na desetine hiljada knjiga. I pošto se naučne informacije udvostručuju svakih šest godina, ne iznenađuje što širom sveta, samo listova o tehnici ima preko 100 000. A i Internet čini goleme biblioteke informacija dostupne korisnicima kompjutera.

A kako je s časopisima? Poslovni žurnali, časopisi za žene, tinejdžere, sport i razonodu — stvarno, časopisi o skoro svakoj temi i svakom predmetu ljudskog interesovanja — preplavili su svet, i svi traže da im poklonimo našu pažnju. A kako je sa ulogom čoveka koji reklamira — „zastupnikom ništavila“, kao što je dobro opisan? U svojoj knjizi Informaciona mora (Information Anxiety), autor Ričard S. Vurman primećuje: „Reklamne agencije su objavile rat našim čulima baražnom vatrom reklama koje zahtevaju da se pogledaju, poslušaju, pomirišu i opipaju.“ One insistiraju na tome da vam je potreban najnoviji proizvod, najnovije poboljšanje, kako biste i vi bili „kao Janko i Marko“.

Australijski psiholog i socijalni istraživač dr Hju Makaj rekao je da je ’svet preplavljen informacijama i da se ljudi pozivaju da se priključe na brzu traku informacione autostrade‘. Problem, kako ga dr Makaj vidi, jeste u tome što je eksplozija vesti i emisija o tekućim zbivanjima na radiju i televiziji, zajedno s tekućom dramatičnom eksplozijom kompjuterski zasnovanih informacionih mreža, dovela do jednog sveta u kojem se mnogi odazivaju na medijske informacije koje su često u stvari samo delimična predstava činjenica i događaja, a ne cela priča.

Šta je informacija?

Latinska korenska reč informare nosi misao o oblikovanju stvari, kao kada lončar oblikuje glinu. Stoga, neke definicije reči „informisati“ pružaju značenje „obrazovati misao“ ili „uobličiti ili poučiti um“. Većina čitalaca će se lako setiti vremena, ne tako davnog, kada su informacije bile jednostavno spisak činjenica ili podataka koji su nam govorili detalje kao što su ko, gde, šta, kada ili kako. Nije postojao nikakav poseban jezik niti rečnik za informacije. Sve što smo morali da uradimo bilo je da pitamo za njih ili ih potražimo za sebe.

Ali pristigle su 1990-e, i svetu je pruženo toliko novih reči povezanih sa informacijama da one same mogu stvoriti konfuziju. Premda su neki od tih izraza ili reči relativno jednostavni i obuhvatni, kao što su „infomanija“, „tehnofilija“ i „informaciono doba“, drugi mogu stvoriti prave probleme. Danas je svet zahvaćen infomanijom — verovanjem da je osoba koja ima najviše informacija u prednosti u odnosu na druge kojima je teže da dođu do njih, i da informacije više nisu sredstvo koje vodi do cilja, već da su one same cilj.

Ova manija je poduprta pravom poplavom telekomunikacionih sistema, kao što su faks-mašina, mobilni telefon i lični kompjuter, koji neki smatraju simbolom i maskotom informacionog doba. Tačno je da su praktičnost, brzina i snaga kompjuterâ otvorile pristup informacijama kao nikada ranije — toliko da Nikolas Negroponte, sa Instituta za tehnologiju Masačusets, kaže: „Korišćenje kompjutera više nema veze s kompjuterima. To je način života.“ Kao rezultat toga, informacije i tehnologije koje ih dostavljaju, počele su da se prekomerno vrednuju, u nekim slučajevima duboko poštuju, uz ogroman broj kultnih sledbenika u svim delovima sveta. Televizijskim vestima i emisijama o tekućim zbivanjima maltene je dat status žive istine, dok se okeani trivijalnosti izlivaju u televizijskim emisijama s gostima i njih proguta često nekritična i lakoverna javnost.

Zbog toga što je informaciono doba izmenilo način na koji živimo i radimo, mnogi ljudi danas pate od „informacione more“ na ovaj ili onaj način. Šta tačno predstavlja informacionu moru? Kako možete prepoznati da li utiče na vas? Postoji li išta što možete učiniti u vezi s njom?

[Izvor slike na 3. strani]