Koristi od kišnih šuma

GODINE 1844, izučavalac grčkog, Konstantin fon Tišendorf, otkrio je 129 stranica drevnog manuskripta u košu za papir u jednom manastiru. Tišendorf je otišao s tim stranicama od neprocenjive vrednosti, i one su sada deo Sinajskog kodeksa — jednog od najčuvenijih biblijskih manuskripata na svetu.

To blago bilo je spaseno na vreme. Kišne šume — čija se prava vrednost isto tako često zanemaruje — teško da su te sreće. Svake godine tokom suve sezone, na hiljade vatri koje zapale rančeri i putujući farmeri osvetljavaju tropsko nebo. Al Gor, sadašnji američki potpredsednik, koji je bio svedok jednog takvog požara u Amazonu, rekao je: „To uništavanje je prosto neverovatno. To je jedna od velikih tragedija u celoj istoriji.“

Retko kad zapalimo nešto što znamo da je vredno. Tragedija kišnih šuma jeste u tome što se one uništavaju pre nego što shvatimo njihovu vrednost, pre nego što razumemo kako funkcionišu i pre nego što saznamo šta ima u njima. Zapaliti kišnu šumu isto je što i zapaliti biblioteku da bi se zagrejala kuća — bez provere sadržaja knjiga.

Nedavnih godina naučnici su počeli da proučavaju te „knjige“, ogromno skladište informacija koje je zaključano u kišnim šumama. Čovek se oduševi kad ih „čita“.

Šuma kakve nema

„Drveće ovih Zapadnoindijskih ostrva je nešto što se ne može opisati, jer toliko ga ima“, uzviknuo je 1526. španski hroničar Gonzalo Fernandez de Ovijedo. Pet vekova kasnije, njegova ocena još uvek je odgovarajuća. „Kišna šuma“, piše spisateljica Sintija Ras Ramzi, jeste „ekosistem koji je na zemlji najraznovrsniji, najsloženiji i koji najmanje razumemo.“

Tropski biolog Simor Somer navodi: „Nikad ne treba da izgubimo iz vida činjenicu da znamo malo ili nimalo o tome šta sačinjava većinu vlažnih tropskih šuma i kako one funkcionišu, a da i ne spominjem vrste od kojih se sastoje.“ Neverovatan broj vrsta i složenost njihovih međusobnih odnosa čini da se istraživačima zavrti u glavi od njihovog zadatka.

Šuma iz umerenog pojasa možda jedva da ima šačicu vrsta drveća po hektaru. A s druge strane, na pola hektara kišne šume može da raste preko 80 različitih vrsta, iako je ukupan broj drveća po hektaru u proseku samo oko 700. Budući da je klasifikovanje takve raznolikosti iscrpljujuć i težak zadatak, jedva da je nekoliko parcela kišne šume većih od jednog hektara ikada bilo analizirano. Međutim, one koje su analizirane, dale su iznenađujuće rezultate.

Širok izbor drveća pruža bezbroj staništa za ogroman broj stanovnika šume — daleko veći nego što je iko i pomišljao. Nacionalna akademija nauka SAD kaže da na tipičnom području od 10 kvadratnih kilometara netaknute kišne šume može živeti i do 125 različitih vrsta sisara, 100 vrsta gmizavaca, 400 vrsta ptica i 150 vrsta leptirova. Poređenja radi, zapažamo da celu Severnu Ameriku naseljava ili posećuje manje od 1 000 vrsta ptica.

Iako neke od bezbroj biljnih i životinjskih vrsta mogu da se nađu na velikom prostoru kišne šume, druge su ograničene na samo jedan planinski venac. To je ono što ih čini tako ranjivima. Do momenta kada su drvoseče pre nekoliko godina raskrčile jedan planinski venac u Ekvadoru, bilo je istrebljeno 90 endemičnih biljnih vrsta.

Zbog takvih tragedija, operativna grupa interagencije Sjedinjenih Država za tropske šume upozorava: „Zajednica nacija mora hitno izvesti jedan ubrzan i koordinisan napad na problem ukoliko želimo da se ovi potcenjeni i verovatno nezamenjivi resursi zaštite praktično od uništenja početkom sledećeg veka.“

Ali mogu se pojaviti sledeća pitanja: da li su ovi prirodni resursi toliko vredni? Da li bi kraj kišne šume puno uticao na naš život?

Hrana, svež vazduh i lekovi

Da li započinjete dan sa činijicom kukuruznih pahuljica, možda s kuvanim jajetom i šoljom vruće kafe? Ako započinjete, indirektno izvlačite korist iz tropskih šuma. Kukuruz, zrnevlje kafe, kokoška koja leže jaja i čak krava koja daje mleko — svi vuku poreklo iz flore i faune tropske šume. Kukuruz dolazi iz Južne Amerike, kafa dolazi iz Etiopije, domaće kokoške su odgojene od divlje kokoške iz azijske džungle, a stoka za mužu je potekla od ugroženog bantenga iz jugoistočne Azije. „Celih 80 posto onoga što jedemo vuče poreklo iz tropskih područja“, objašnjava knjiga Tropical Rainforest.

Čovek ne može sebi dozvoliti da okrene leđa izvorima zalihe njegove hrane. I biljne kulture i stoka mogu oslabiti ako se previše ukrštaju ili pare u bliskom srodstvu. Kišna šuma, s njenom ogromnom kolekcijom vrsta, može pružiti genetsku raznolikost koja je potrebna da bi se ojačale ove biljke ili životinje. Na primer, meksički botaničar Rafael Gusman, otkrio je novu vrstu krmnog bilja koja je srodna savremenom kukuruzu. Njegov pronalazak je oduševio farmere jer je ova biljka (Zea diploperennis) otporna na pet od sedam glavnih bolesti koje opustošuju kulture kukuruza. Naučnici se nadaju da će iskoristiti te nove vrste da bi razvili vrstu kukuruza koja je otporna na bolesti.

Godine 1987, meksička vlada je zaštitila planinski venac gde je pronađen ovaj divlji kukuruz. Ali pošto se uništava toliko šume, nesumnjivo se gube vrste od neprocenjive vrednosti kao što je ova, čak i pre nego što se otkriju. U šumama jugoistočne Azije postoji nekoliko vrsta divlje stoke koje bi mogle ojačati pasmine domaćih krda. Ali sve te vrste lebde na ivici istrebljenja zbog uništenja njihovog staništa.

Svež vazduh je važan koliko i hrana koju jedemo. Kao što je svako ko uživa u osvežavajućoj šetnji po šumi primetio, drveće obavlja neprocenjivo vredan posao ponovnog snabdevanja atmosfere kiseonikom. Ali kada se zapali, ispušta se ugljenik u obliku ugljen-dioksida i ugljen-monoksida. Oba gasa prouzrokuju probleme.

Neki procenjuju da je ljudska aktivnost već udvostručila količinu ugljen-dioksida u zemljinoj atmosferi. Iako se smatra da je industrijsko zagađenje glavni krivac, kaže se da je paljenje šuma krivo za više od 35 posto celokupnog ispuštanja ugljen-dioksida. Kad se nađe u atmosferi, ugljen-dioksid stvara takozvani efekat staklene bašte, za koji mnogi naučnici predviđaju da će prouzrokovati ozbiljno zagrevanje planete.

Ugljen-monoksid je još gori. To je glavni smrtonosni sastojak pronađen u smogu koji je otrov gradskih periferija. Ali istraživač Džejms Grinberg se zaprepastio kada je našao „isto onoliko ugljen-monoksida nad amazonskim džunglama koliko i iznad američkih predgrađa“. Nepromišljeno paljenje amazonskih šuma uprljalo je onu istu atmosferu za koju je drveće bilo stvoreno da je čisti!

Osim što je izvor hrane i čistog vazduha, kišna šuma može biti i jedna prava apoteka. Četvrtina svih lekova koje lekari prepišu dobija se iz biljaka koje rastu u tropskim šumama. Iz maglovitih šuma sa Anda dolazi kinin, protiv malarije; iz amazonske oblasti, kurare, koji se u hirurgiji koristi kao relaksant za mišiće; a s Madagaskara, ružičasti zimzelen, čiji alkaloidi drastično povećavaju stopu preživljavanja kod mnogih pacijenata s leukemijom. Uprkos tako impresivnim rezultatima, za moguću medicinsku upotrebu ispitano je svega oko 7 posto svih tropskih biljaka. A vreme ističe. Američki institut za rak upozorava da bi „rašireno uklanjanje tropskih vlažnih šuma moglo predstavljati ozbiljno nazadovanje u kampanji protiv raka“.

Tu su i drugi vitalni zadaci koje kišne šume izvršavaju — iako se njihova važnost retko kad ceni sve dok šume ne nestanu. Među njih spada regulisanje padavina i temperature, kao i zaštita od erozije tla. „Plodovi kišnih šuma sveta daleko premašuju naše današnje razumevanje toga“, izveštava knjiga The Emerald Realm: Earth’s Precious Rain Forests. „Ali čak i sada znamo da je njena vrednost neizmerna.“

’Sačuvaćemo samo ono što volimo‘

Uništiti resurse koji nas tako obilno mogu snabdevati sigurno je krajnja ludost. Pre više od 3 000 godina, Bog je uputio Izraelce da sačuvaju voćke kad ratuju protiv nekog neprijateljskog grada. Razlog koji im je naveo bio je jednostavan: „One ti daju hranu.“ Takođe, „drveća u polju nisu ljudi pa da ih treba opsedati“ (Ponovljeni zakoni 20:19, 20, The New English Bible). Isto se može reći i za napaćenu kišnu šumu.

Očigledno je da su kišne šume, kao i voćke, daleko vrednije kada se ostave da stoje nego kada se poseku. Ali u ovom savremenom svetu, kratkotrajne koristi često prevagnu nad dugotrajnom vrednošću. Međutim, obrazovanje može promeniti stavove. Ekolog Baba Dijum, iz Senegala, kaže: „Na kraju ćemo sačuvati samo ono što volimo; volećemo samo ono što razumemo; a razumećemo samo ono čemu smo poučeni.“

Tišendorf je ugrabio one drevne listove iz Sinajske pustinje zato što je voleo antičke manuskripte i što je želeo da ih sačuva. Da li će dovoljno ljudi na vreme naučiti da voli kišne šume da bi ih sačuvali?

[Istaknuti tekst na 11. strani]

Zapaliti kišnu šumu isto je što i zapaliti biblioteku da bi se zagrejala kuća — bez provere sadržaja knjiga

[Okvir/Slike na stranama 8, 9]

Sačuvati stvorenja iz šuma

HIZUS ELA je oko 15 godina lovio gorile i druge životinje iz afričke kišne šume. Ali više ih ne lovi. Postao je vodič u jednom prirodnom rezervatu koji je izdvojen da bi se zaštitilo 750 nizijskih gorila u Ekvatorijalnoj Gvineji.

„Više uživam u kišnoj šumi kad ne lovim“, objašnjava Hizus. „Šuma mi dođe kao moje selo, zato što se ovde osećam kao kod kuće i zato što mi ona pruža sve što mi treba. Moramo učiniti sve što možemo kako bismo ove šume očuvali za našu decu.“

Hizus, koji s tolikim žarom deli svoju ljubav prema šumi s drugima, pravi je srećnik. Sada zarađuje više novca štiteći gorile nego što je zarađivao kada ih je lovio. Pošto turisti rado plaćaju prednost da vide takve životinje u divljini, parkovi mogu obezbediti priliv novca za lokalno stanovništvo i pružiti posetiocima nezaboravan pogled na bogatstvo stvorenja. Ali za očuvanje ove fascinirajuće „potke života“, objašnjava knjiga Tropske kišne šume (Tropical Rainforest), potrebni su „veliki zabrani, u koje, bilo bi idealno, spadaju i čitavi slivovi“.a

Zašto je potrebno da parkovi budu tako veliki da bi pružali odgovarajuću zaštitu? Džon Terborg, u svojoj knjizi Diversity and the Tropical Rain Forest, izračunava da je populaciji jaguara sposobnih da žive (oko 300 rasplodno zrelih životinja) potrebno oko 7 500 kvadratnih kilometara. On zaključuje: „Po ovom kriterijumu, na planeti postoji samo nekoliko parkova koji imaju dovoljno prostora za jaguare.“ Tigrovima je možda potrebno još i više prostora. Za grupu rasplodnih tigrova (400 životinja) možda se zahteva oblast veličine i do 40 000 kvadratnih kilometara.

Odvajanjem velikih rezervata za grabljivce kao što su ovi, mogu se zaštiti i čitavi pojasevi kišne šume. Kao dodatni plus, ove životinje igraju vitalnu ulogu u održavanju celokupnog zdravlja životinjske zajednice.

[Fusnote]

[Okvir/slike na stranama 8, 9]

Stvorenja, velika i mala

1. Mnogi skakavci iz kišne šume obojeni su nakinđurenim bojama. Drugi insekti imaju tako efikasnu kamuflažu da ih je teško uočiti

2. Leptiri su najzapaženija i najnežnija stvorenja kišne šume

3. Grupa majmuna koja skakuće s grane na granu jedan je od najzabavnijih prizora šume

4. Iako je jaguar neosporni kralj američkih kišnih šuma, malo je prirodnjaka ikada videlo nekog jaguara u divljini

5. Nežni cvetovi orhideje ukrašavaju vlažne maglovite šume koje prekrivaju tropske planine

6. U divljini je preostalo manje od 5 000 tigrova

7. Prikladno nazvana buba nosorog iz tropske Amerike ima zastrašujuće rogove ali je apsolutno bezopasna

8. Iako su gorile zaštićena vrsta, njihovo meso se još uvek može naći na afričkim pijacama. Ovaj nežni div je vegetarijanac i luta šumom u čoporima

9. Ozeloti su lovljeni skoro do istrebljenja zbog njihovog veličanstvenog krzna

10. Papagaji spadaju među najbučnije i najdruštvenije ptice u šumi

11. Kao što i njegove ogromne oči govore, galago noću traga za hranom

[Izvor]

Foto: Zoo de Baños

Foto: Zoo de la Casa de Campo, Madrid

[Izvor]

Foto: Zoo de Baños

[Slike na 7. strani]

Kišne šume daju (1) kakao, (2) ružičastog zimzelena, korisnog u lečenju leukemije i (3) palmino ulje. (4) Krčenje šuma dovodi do razornih odrona