Kako držati stres pod kontrolom

Biblija je prorekla da će nastati „naročito teška vremena“. Verovatno se slažete da te reči prikladno opisuju vreme u kom živimo (2. Timoteju 3:1)

KAO što nam je dobro poznato, lakše je ugasiti malu vatru nego zaustaviti razbesneli požar. Slično tome, lakše je kontrolisati manji stres nego stres koji se nakupljao tokom dužeg perioda. Prema rečima jedne lekarke, „presudno je da i pored brojnih obaveza svakodnevno nastojimo da ublažimo stres“.a

Svakodnevno ovladavanje stresom donosi nam dvostruku korist. Kao prvo, pomaže nam da smanjimo uzročnike stresa na koje možemo uticati. Drugo, pomaže nam da ovladamo svojom reakcijom na stresne situacije koje ne možemo izbeći.

Da li Biblija pruža savete koji nam mogu pomoći da izađemo na kraj sa stresom?

Biblijska učenja su dragocena pomoć

Na stranicama Biblije nalazimo misli čije pisanje je nadahnuo naš Stvoritelj, pouke koje nam podižu duh i ulivaju snagu. Božja Reč je izvor dragocenih saveta. Ona je poput ogromne riznice učenja koja ublažavaju stres. Pomaže nam da se ’ne bojimo i ne plašimo‘ i da uspešno izađemo na kraj sa svakodnevnim pritiscima (Isus Navin 1:7-9).

Biblija nas uverava da je naš nebeski Otac, Jehova, „veoma samilostan i milosrdan“ (Jakov 5:11). To saznanje je izuzetno delotvorno u otklanjanju stresa. Patriša, koja je predavala na jednom kalifornijskom univerzitetu, kaže: „Uvek me ohrabri razmišljanje o Božjoj volji i predivnim stvarima koje on čini.“

Vredi zapaziti kako su pre mnogo vekova saosećajne reči i postupci Isusa Hrista pozitivno uticali na njegove slušaoce koji su bili ugnjetavani i potišteni. „Dođite k meni svi koji ste izmoreni i opterećeni“, pozivao je on, „i ja ću vas okrepiti“ (Matej 11:28-30).

Kao što pokazuju ove reči, Isus nije bio grub. Umesto toga, uzimao je u obzir emocionalne i fizičke potrebe svojih učenika i čak je vodio računa da se oni odmore kada bi se umorni vratili iz službe propovedanja (Marko 6:30-32). Možemo biti uvereni da Isus, koji je sada Kralj na nebu, saoseća i s nama kada podnosimo pritiske koji nam oduzimaju snagu. On je spreman da nam samilosno pritekne u pomoć kada je to potrebno (Jevrejima 2:17, 18; 4:16).

Uloga dobre komunikacije

Dobra komunikacija je jedan od ključnih faktora za uspešno savladavanje stresa. Biblija kaže: „Namere propadaju gde nema poverljivog razgovora, a uspeh leži u mnoštvu savetnika“ (Poslovice 15:22). U skladu s ovim rečima, veliku pomoć u ublažavanju stresa mnogi nalaze u razgovoru s bračnim drugom, prijateljem ili kolegom.

Najvažniji, najdelotvorniji i uvek dostupan vid „poverljivog razgovora“ jeste molitva Bogu. Redovna molitva vam može pomoći da ne budete preterano zabrinuti. Mnogi su zahvaljujući molitvi osetili „Božji mir koji prevazilazi svaki um“. Kao što Biblija obećava, njihovo ’srce i misli‘ bili su zaštićeni (Filipljanima 4:6, 7; Poslovice 14:30).

U jednoj knjizi o stresu kaže se da „oni koji imaju podršku prijatelja uglavnom lakše izlaze na kraj sa stresom i boljeg su mentalnog zdravlja od ljudi koji nastoje da sve reše sami“. Niko nam ne može pružiti bolju podršku od onih koji služe istinitom Bogu Jehovi. Iz poslušnosti biblijskoj zapovesti, oni se redovno sastaju i međusobno hrabre (Jevrejima 10:24, 25). Jedan čovek koji dolazi na te sastanke rekao je: „Ponekad sam pod velikim stresom nakon dugog radnog dana. Međutim, kada odem na sastanak, nakon zaključne molitve sam okrepljen a stres je iščezao.“

Ne treba prevideti ni blagotvorno dejstvo humora. U Propovedniku 3:4 se kaže da postoji „vreme kad se plače i vreme kad se smeje“. Smeh nas razveseljava i pozitivno utiče na zdravlje. Prema rečima jednog stručnjaka, „kada se smejemo, naše telo proizvodi endorfin i zaustavlja lučenje adrenalina“. Jedna žena je rekla: „U najstresnijim situacijama moj suprug kaže ili uradi nešto smešno. To stvarno puno pomaže.“

Osobine koje umanjuju stres

Biblija nas podstiče da razvijamo osobine koje umanjuju stres. Među njima su „ljubav, radost, mir, dugotrpljivost, ljubaznost, dobrota, vera, blagost [i] samosavladavanje“. Sve one čine „plod [Božjeg] duha“. Osim toga, Biblija nas opominje da iz svog života uklonimo ’zlobnu gorčinu i gnev i srdžbu i viku i pogrdan govor‘. Zatim dodaje: „Budite dobri jedni prema drugima, samilosni, spremno opraštajući jedni drugima“ (Galatima 5:22, 23; Efešanima 4:31, 32).

Jedan lekar objašnjava koliko je vredno primenjivati te biblijske savete, naročito u današnjem svetu: „Kada se prema drugima ophodimo s poštovanjem, to nas dobrim delom oslobađa stresa.“ Biblija nas takođe savetuje da budemo skromni, što podrazumeva razumnu procenu svojih sposobnosti (Mihej 6:8).

Bog očekuje da ponizno priznamo da imamo fizičke, mentalne i emocionalne granice i da ne možemo uraditi sve što bismo želeli. Koliko god da nam to teško pada, možda je potrebno da naučimo kada i kako reći „ne“ zahtevima koji prevazilaze naše realne mogućnosti.

To ne znači da je dovoljno da primenjujete sve biblijske savete pa da u vašem životu ne bude ni trunke stresa. Činjenica je da su oni koji služe Bogu posebna meta Satane Đavola koji želi da dokaže da će oni okrenuti leđa Bogu ako budu pod dovoljno velikim pritiskom (Otkrivenje 12:17). Ipak, kao što smo videli, Bog nam na mnogo načina pruža pravovremenu pomoć da ublažimo stres i lakše izađemo na kraj s njim.b

[Fusnote]

[Okvir na 9. strani]

KAKO UBLAŽITI STRES

● Ne očekujte savršenstvo ni od sebe ni od drugih (Propovednik 7:16)

● Ispravno postavljajte prioritete (Filipljanima 1:10, 11)

● Uživajte u Jehovinim delima (Psalam 92:4, 5)

● Izdvajajte vreme za sebe (Matej 14:23)

● Redovno vežbajte, nađite vremena za umerenu razonodu i dovoljno spavajte (Propovednik 4:6)

[Slika na 7. strani]

Komunikacija nam je neophodna da bismo smanjili stres

[Slika na 7. strani]

Ispoljavanje hrišćanskih osobina ublažava stres