13. poglavlje
Kako je s vatrom gehene?
NEKO bi mogao reći: „Pretpostavimo da se izraz „hades“ u Bibliji stvarno nikada ne upotrebljava kao oznaka za neko mesto vatrenih muka. Ali, zar Biblija ne govori o nekoj „paklenoj vatri“?
U mnogim se biblijskim prevodima Hrišćanskih grčkih spisa, poznatih kao „Novi zaveta, stvarno javlja izraz „paklena vatra“ ili „ognjeni pakao“. Oznaka „pakao“ u oba je slučaja prevod grčke reči geenna (gehena). Zar je, dakle, „gehena“ oznaka za mesto vatrenih muka? Mnogi komentatori hrišćanstva odgovaraju potvrdno na to pitanje. Oni, ipak, tačno znaju da duša nije besmrtna. Isto tako znaju, da besmrtnost nije prema Bibliji prokletstvo koje dolazi na zle da bi ih se moglo večno mučiti, nego da je to nagrada koju dobijaju samo oni, koje Bog smatra dostojnima da je prime. (Rimlj. 2:6, 7; 1. Kor. 15:53, 54)
Drugi komentatori hrišćanstva priznaju da gehena nije mesto večnih vatrenih muka. Tako se, na primer, u delu The New Bible Commentary (str. 779) kaže: „Gehena’ je bio grčki oblik oznake za dolinu Enomovu kraj Jerusalima, u kojoj se stalno podržavala vatra da bi izgorelo gradsko smeće. To je izrazito verno poređenje za bes povratno uništenje“.
Šta sad odgovara činjenicama? To možemo najbolje utvrditi ako pitamo samu Bibliju.
Izraz „gehena“ javlja se u Hrišćanskim grčkim spisima dvanaest puta. Jednom ga primenjuje učenik Jakov, a jedanaest se puta javlja u izjavama, koje se pripisuju Isusu Hristu i u vezi su sa kaznenom presudom. Ti tekstovi glase:
„A ja vam kažem, da će svaki koji se neprestano gnjevi na brata svojega, odgovarati pred sudom; ko pak neprestano upućuje svome bratu neizgovorljivu reč omalovažavanja, moraće odgovarati najvišem sudu, dok će svaki koji reče: „Ti prezreni luđače!’ (i tako nepravedno osuđuje svog brata kao bezvrednog) dospeti u vatrenu gehenu“. (Matej 5:22, NS)
„Ne bojte se onih, koji ubijaju telo, a duše ne mogu ubiti; šta više, bojte se onoga koji može i dušu i telo uništiti u geheni“. (Mat. 10:28, NS)
„A ja ću vam pokazati, koga treba da se bojite: Bojte se onoga, koji pošto ubije, ima vlast baciti u gehenu. Da, kažem vam, toga jednoga se bojte“. (Luka 12:5, NS)
„Jao vama, književnici i fariseji, licemeri, koji prohodite mora i kopno, da bi načinili jednog jedinog proselita, a kada taj to postane, činite ga predmetom za Gehenu, dvostruko gorim od vas samih. Zmije, porodi gujini, kako ćete izbeći osudu gehene?“ (Mat. 23:15, 22, NS)
„Sablažnjava li te tvoja ruka, odseci je; bolje je za tebe osakaćen ući u život, nego sa dve ruke otići u gehenu, u oganj koji se ne može ugasiti. I ako te sablažnjava tvoja noga, odseci je; jer je bolje za tebe hrom ući u život, nego sa dve noge biti bačen u gehenu. A ako te tvoje oko sablažnjava, odbaci ga; bolje je za tebe ući s jednim okom u Božje kraljevstvo nego sa dva oka biti bačen u gehenu, gde crv njegov ne umire i oganj se ne gasi“. (Marko 9:43-48, NS) vidi nadalje i stavke koji slično glase: Matej 5:29, 30, 18:8, 9.
„I jezik je vatra. Jezik se meću našim udima pokazuje kao svet nepravde, jer onečišćuje čitavo telo i spaljuje točak prirodnog života, i on će biti spaljen u geheni (to znači, da zloupotreba jezika deluje uništavajuće kao gehena; jezik može tako uticati na čitavi životni tok da taj konačno zaslužuje osudu gehene“. (Jakov 3:6, NS)
U ovim se stavcima, doduše, gehena dovodi u vezu sa vatrom, ali se ni u jednom od njih ne spominju muke ili neko daljnje svesno postojanje nakon smrti. Naprotiv, Isus je prema Mateju 10:28 ukazao da Bog može u geheni uništiti ne samo telo, nego dušu, tj. čitavog čoveka. Ali. kakve je vrste to uništenje? Odgovor na to pitanje dobićemo ako tačnije istražimo reč „gehena“
GEHENA — DOLINA HINOM
U Hrišćanskim grčkim spisima se izraz „gehena“ izvodi od dveju hebrejskih reči gaj i hinom, što znači „dolina Hinom“. Ta je dolina ležala južno i jugozapadno od Jerusalima. U vreme jevrejskih kraljeva Azaha i Manasije u toj se dolini negovao ogavan kult idolopoklonstva kojem je pripadalo i žrtvovanje dece. (2. Dnev. 28:1-3; 33:1, 6; Jer. 7:31; 19:2, 6) Kasnije je bogobojazni kralj Josija odstranio idolopoklonstvo koje se tu vršilo i tu je dolinu načinio „nesposobnom za obožavanje“. (2. Car. 23:10)
Prema tradiciji, dolina Hinom postala je tada mesto za iznošenje gradskog smeća. Biblija to potvrđuje, jer se, na primer, u Jeremiji 31:40 dolina Hinom očigledno naziva „dolina mrtvih telesa i pepela“. Postojala su i vrata koja su se nazivala „gnojna vrata“ („vrata od hrpe pepela“, NS), a koja su, izgleda, vodila istočnom kraju doline Hinom, gde se ova spajala sa dolinom Hidron. (Nehem. 3:13, 14)
Isusove reči potvrđuju da je potpuno na mestu srazmeriti gehenu sa mestom za istovar smeća nekog grada. Kad je govorio o geheni, rekao je: „Gde crv njihov ne umire i oganj se ne gasi“. (Marko 9:48) Njegove reči ukazuju očigledno da je na gradskom smetištu stalno gorela vatra koju se pojačavalo tako da se na nju, verovatno, dodavao sumpor. Na ostacima, koje nije mogla uništiti vatra, množile su se larve i crvi, koji su se od njih hranili.
Takođe je važio zapaziti da Isus nije onim, što je rekao o geheni, dodao ni jednu misao stranu Hebrejskim spisima. Već se u tim ranije sastavljenim opisima gotovo istim rečima opisuje udes bezbožnih.
U Isaiji 66:24, NS, govori se proročanski o ljudima koji uživaju Božju milost, „da će stvarno izići napolje i gledati leševe onih, koji se okrenuše protiv mene (Boga); jer crvi na njima neće umreti i oganj se neće ugasiti, i bit će odvratni svakom telu“. Te reči nedvosmisleno ukazuju na strašno uništenje, a ne na neko mučenje. Ono, što ostaje, nisu duše pri svesti ili „duhovi oslobođeni tela“ nego leševi. Biblijski stavak pokazuje da nisu živi ti ljudi, nego larve i crvi na njima. Ovde nema ni reči o nekoj „besmrtnoj duši“.
I u Jeremijinom se proročanstvu dolina Hinom dovodi u vezu sa uništenjem nevernih ljudi. „Zato gle! Ide vreme“, govori Jehova, kad se ovo mesto neće više zvati Tofet niti dolina sinova Enomovih nego dolina klanja. Uništiću veće Judino i Jerusalimske na ovom mestu, i učiniću da padnu od mača pred neprijateljima svojim i od ruke onih, koji traže dušu njihovu. I mrtva ću telesa njihova dati za hranu pticama nebeskim i zverima zemaljskim“. (Jerem. 19:6, 7, NS).
Reči, kojima se Jeremija osvrnuo na dolinu Hinom, ne daju nikakav oslonac za muke nakon smrti. One, šta više, označavaju potpuno unište nje, predočeno time, što će ptice strvinarke i divlje zveri požderati te „leševe“.
SIMBOL UNIŠTENJA
Prema biblijskom svedočanstvu bila je dolina Hinom ili gehena odgovarajući simbol za uništenje, ali ne za večne muke u vatri. To je potvrdio Joseph E. Kokjohn u katoličkom časopisu Commonweal ovako:
„Očigledno je gehena, dolina Hinom, poslednje mesto kažnjavanja, mesto, na kome su se paganskim bogovima prinosile ljudske žrtve, a koje je već u biblijskim vremenima postalo mesto za navoženje gradskog smeća na kraju grada Jerusalima. Tamo su smrad, dim i vatra stalno podsećali stanovnike na to što se dogodilo sa stvarima koje su ispunile svoju svrhu — bile su uništene.“
Da je gehenom bilo predočeno večno uništenje proizlazi iz drugih biblijskih stavaka. Apostol Pavle je u svom pismu hrišćanima u Solunu pisao da će oni, koji im pripremaju nevolje „morati doživeti sudsku kaznu večnog uništenja, da će biti odstranjeni od lica Jehovinog i od slave sile Njegove“. (2. Sol. 1:6-9, NS)
Iz biblijskog svedočanstva jasno proizlazi, da oni koji prema Božjoj presudi ne budu zaslužili život, neće biti večno mučeni u nekoj doslovnoj vatri, nego će pretrpeti „večno uništenje“. Oni neće ostati nigde na životu. Vatra gehene samo je slika potpunog i temeljitog uništenja.
Treba zapaziti da je Isus Hrist rekao tadašnjim duhovnim vođama: „Zmije, gujino leglo! Kako ćete izbeći sudu gehene?“ (Mat. 23:33, NS) Zašto je to rekao? Jer su ti duhovni voće bili licemeri. Težili su za ugledom i želeli da ih se oslovljava visokozvučnim titulama, no nisu se brinuli za one, kojima su trebali duhovno pomagati. Svojim su tradicionalnim propisima tovarili drugima teške terete, a zaboravili su pravdu, milosrđe i vernost. Bili su krivi učitelji i stavljali su ljudska predanja iznad autoritete Božje reči. (Mat. 15:3-6; 23:1-32).
Primećuješ li nešto slično meću savremenim duhovnim vođama, a pre svega meću onima iz hrišćanstva? Hoće li oni bolje proći nego duhovni voće Jevreja, koji su živeli u vreme Isusovog delovanja na Zemlji? Nipošto, jer su duhovni voće hrišćanstva krivo prikazivali Boga i „radosnu vest o Gospodu našemu Isusu Hristu.“ Dakle, neprestanu li širiti zabludne nauke dolaze u opasnost da pretrpe „sudsku kaznu večnog uništenja“.
Istina o geheni treba nam pomoći da spoznamo da ne smemo imati ništa zajedničko sa krivom religijom. U opasnosti se ne nalaze samo voće nego, kako je to pokazao Isus, i potpomagači krivih religioznih učitelja. Isus Hrist je rekao da jedan pridošlica književnika i fariseja postaje „predmet za gehenu, dvostruko gori od njih samih“. (Mat. 23:15, NS) Ljudi, koji i nadalje pristaju uz religiozne zabludne nauke, ne mogu računati da će izbeći Božjoj osudi. Iako nas to treba navesti da najozbiljnije razmislimo o našem stanovištu, ipak nam je to utešna sigurnost. Kako to? Zato, jer nam to zasigurava da Jehova Bog neće ostaviti nepravdu nekažnjenom. Ljudi, koji nisu spremni podvrgnuti se Njegovim pravednim zakonima i koji ne odstupaju od svojih zlih postupaka neće više još dugo smeti ometati mir pravednih.
[Mapa na 95. strani]
(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)
PLAN JERUSALIMA (1.ST.)
PODRUČJE TEMPLA
DOLINA HINOM (GEHENA)