Poglavlje 2
Knjiga koja otkriva spoznanje Boga
1, 2. Zašto nam je potrebno vođstvo našeg Stvoritelja?
SASVIM je razumno da bi naš Stvoritelj pun ljubavi obezbedio knjigu uputstva i vođstva za čovečanstvo. A zar se ne slažeš da je ljudima potrebno vođstvo?
2 Pre više od 2 500 godina, jedan prorok i istoričar je pisao: „Put čovečji nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim“ (Jeremija 10:23). Danas je istinitost te izjave očiglednija nego ikad. Tako istoričar Vilijam H. Maknil (William H. McNeill) primećuje: „Ljudsko iskustvo na ovoj planeti jeste skoro neprekidna serija kriza i raskola utvrđenog društvenog reda.“
3, 4. (a) Kako treba da priđemo studiju Biblije? (b) Kako ćemo pristupiti istraživanju Biblije?
3 Biblija ispunjava sve naše potrebe za mudrim usmeravanjem. Istina, mnogi su poraženi kad prvi put prelistaju Bibliju. To je velika knjiga, a neke njene delove nije lako razumeti. Ali, kad bi ti bio dat neki pravni dokument koji izlaže šta moraš da radiš da bi primio neko vredno nasledstvo, zar ne bi izdvojio vreme da ga pažljivo prostudiraš? Ako bi našao da su određeni delovi tog dokumenta teški za razumevanje, verovatno bi dobio pomoć nekog iskusnijeg u takvim stvarima. Zašto ne bi prišao Bibliji sa sličnim stavom? (Dela apostolska 17:11). U pitanju je više od nekog materijalnog nasledstva. Kao što smo naučili u prethodnom poglavlju, spoznanje Boga može voditi do večnog života.
4 Hajde da istražimo knjigu koja otkriva spoznanje Boga. Najpre ćemo dati kratak pregled Biblije. Zatim ćemo prodiskutovati razloge zbog kojih mnogi informisani ljudi veruju da je ona nadahnuta Reč Božja.
ŠTA BIBLIJA SADRŽI
5. (a) Šta je sadržano u Hebrejskim spisima? (b) Šta sadrže Grčka spisa?
5 Biblija sadrži 66 knjiga u dva dela, koja se često nazivaju Stari zavet i Novi zavet. Trideset devet knjiga Biblije bilo je napisano uglavnom na hebrejskom a 27 na grčkom. Hebrejski spisi, koji se sastoje od knjiga od Postanja do Malahije, obuhvataju stvaranje kao i prvih 3 500 godina ljudske istorije. Istražujući taj deo Biblije, saznajemo o Božjim postupanjima s Izraelcima — od njihovog rođenja kao nacije u 16. veku pre n. e. sve do 5. veka pre n. e.a Grčki spisi, koji sadrže knjige od Mateja do Otkrivenja, usredsređuju se na učenja i aktivnosti Isusa Hrista i njegovih učenika tokom prvog veka n. e.
6. Zašto treba da studiramo čitavu Bibliju?
6 Neki tvrde da je „Stari zavet“ za Jevreje a „Novi zavet“ za hrišćane. Ali, prema 2. Timoteju 3:16, „celo je Pismo od Boga nadahnuto i korisno“. Dakle, ispravan studij Pisma mora uključivati čitavu Bibliju. U stvari, dva dela Biblije se međusobno dopunjuju, stapajući se harmonično u razvijanju jedne sveobuhvatne teme.
7. Koja je tema Biblije?
7 Možda si godinama posećivao religiozne službe i slušao kako se glasno čita nešto iz Biblije. Ili si možda sam čitao odlomke iz nje. Da li si znao da Biblija ima jednu zajedničku nit od Postanja do Otkrivenja? Da, jedna harmonična tema prožima Bibliju. Koja je to tema? To je opravdanje Božjeg prava da vlada čovečanstvom i ostvarenje njegove namere pune ljubavi pomoću njegovog Kraljevstva. Kasnije ćemo videti baš kako će Bog ispuniti tu nameru.
8. Šta Biblija otkriva o Božjoj ličnosti?
8 Pored toga što izlaže Božju nameru, Biblija otkriva njegovu ličnost. Na primer, iz Biblije saznajemo da Bog ima osećanja i da se izbori koje mi pravimo tiču njega (Psalam 78:40, 41; Poslovice 27:11; Jezekilj 33:11). Psalam 103:8-14 kaže da je Bog „milostiv i dobar, spor na gnev i bogat u dobroti“. On postupa s nama samilosno, ’imajući na umu da smo načinjeni samo od praha‘ i da se prilikom smrti vraćamo u prah (Postanje 2:7; 3:19). Kakve divne osobine on ispoljava! Zar to nije Bog kakvog bi želeo da obožavaš?
9. Kako nam Biblija daje jasno gledište o Božjim merilima, i kako možemo izvući koristi iz takvog spoznanja?
9 Biblija nam daje jasno gledište o Božjim merilima. Ona su ponekad iznesena kao zakoni. Međutim, češće se odražavaju u načelima koja se uče pomoću zornih lekcija. Bog je dao da se određeni događaji u drevnoj izraelskoj istoriji zapišu za našu korist. Ti otvoreni izveštaji pokazuju šta se dešava kad ljudi deluju u skladu s Božjom namerom, kao i žalostan ishod kad idu svojim sopstvenim putem (1. Kraljevima 5:4; 11:4-6; 2. Letopisa 15:8-15). Čitanje takvih izveštaja iz stvarnog života nesumnjivo će dirnuti naša srca. Ako nastojimo da sebi predstavimo zapisane događaje, mi se možemo identifikovati s ljudima koji su u njih uključeni. Tako možemo izvući koristi iz dobrih primera i možemo izbeći zamke u koje su se uhvatili zločinci. Međutim, zahteva se odgovor na ovo bitno pitanje: kako možemo biti sigurni da je ono što čitamo u Bibliji stvarno nadahnuto od Boga?
MOŽEŠ LI SE POUZDATI U BIBLIJU?
10. (a) Zašto neki misle da je Biblija zastarela? (b) Šta nam 2. Timoteju 3:16, 17 kaže o Bibliji?
10 Možda si zapazio da mnoge knjige koje nude savet postaju zastarele za samo nekoliko godina. Kako je s Biblijom? Ona je vrlo stara, i prošlo je skoro 2 000 godina od kada su bile napisane njene zadnje reči. Neki zbog toga misle da ona nije primenjiva na naše savremeno doba. Ali ako je Biblija nadahnuta od Boga, njen savet treba uvek da bude savremen uprkos njenoj velikoj starosti. Pismo treba još uvek da bude „korisno... za učenje, za uveravanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, da bude savršen čovek Božji i sposoban za svako dobro delo“ (2. Timoteju 3:16, 17).
11-13. Zašto možemo reći da je Biblija praktična za naše dane?
11 Pobliže istraživanje otkriva da se biblijska načela primenjuju u istoj meri danas kao što su se primenjivala kada su prvi put bila zapisana. U vezi s ljudskom prirodom, na primer, Biblija odražava oštro razumevanje koje se primenjuje na svaku generaciju čovečanstva. To lako možemo videti u Isusovoj Besedi na gori, koja se nalazi u knjizi Mateja, u poglavljima 5 do 7. Ta propoved je ostavila takav utisak na indijskog vođu Mohandasa K. Gandija koji je živeo ne tako davno, da je on jednom britanskom funkcioneru navodno rekao: „Kad se tvoja i moja zemlja budu složile na temelju učenja koja je postavio Hrist u ovoj Besedi na gori, rešićemo probleme ne samo naših zemalja već i onih čitavog sveta.“
12 Nije čudo što su ljudi impresionirani Isusovim učenjima! U Besedi na gori, on nam je pokazao put do prave sreće. Objasnio je kako da rešavamo svađe. Isus nam je pružio uputstvo kako da se molimo. Istakao je najmudriji stav koji treba imati prema materijalnim potrebama i dao je Zlatno pravilo za ispravne odnose s drugima. Kako otkriti religiozne prevare i kako imati srećnu budućnost bile su takođe među tačkama koje su obuhvaćene u ovoj propovedi.
13 U Besedi na gori i širom svojih ostalih strana, Biblija nam jasno govori šta da činimo a šta da izbegavamo da bismo poboljšali svoju sudbinu u životu. Njen savet je tako praktičan da je jedan edukator bio podstaknut da kaže: „Iako sam savetnik jedne srednje škole sa višim i visokim stepenom i pročitao sam ogroman broj knjiga u vezi s mentalnim zdravljem i psihologijom, otkrio sam da je biblijski savet o takvim stvarima kao što su uspešan brak, sprečavanje mladalačke delinkvencije i kako steći i sačuvati prijatelje, daleko superiorniji u odnosu na bilo šta što sam pročitao ili studirao na koledžu.“ Osim što je praktična i savremena, Biblija je knjiga na koju se može osloniti.
TAČNA I POUZDANA
14. Šta pokazuje da je Biblija naučno tačna?
14 Premda Biblija nije neki naučni priručnik, ona je naučno tačna. Na primer, u vreme kad je većina ljudi verovala da je zemlja ravna, prorok Isaija je ukazao na nju kao na „krug“ (hebrejski chugh, koja ovde nosi misao o „sferi“) (Isaija 40:22). Ideja o sferičnoj zemlji nije bila široko prihvaćena sve do hiljade godina posle Isaijinih dana. Nadalje, Jov 26:7 — zapisan pre više od 3 000 godina — kaže da je Bog „zemlju objesio ni na čem“ (DK). Jedan izučavalac Biblije kaže: „Kako je Jov znao istinu, koju je pokazala astronomija, da zemlja visi bez vidljive potpore u praznom prostoru, jeste pitanje koje ne mogu lako rešiti oni koji poriču nadahnuće Svetog Pisma.“
15. Kako se poverenje u Bibliju jača njenim stilom izveštavanja?
15 Stil izveštavanja koji se nalazi u Bibliji takođe jača naše poverenje u tu vrlo staru knjigu. Za razliku od mitova, događaji koji su obuhvaćeni u Bibliji povezuju se sa specifičnim ljudima i datumima (1. Kraljevima 14:25; Isaija 36:1; Luka 3:1, 2). I dok su drevni istoričari skoro uvek preuveličavali pobede svojih vladara i skrivali njihove poraze i greške, pisci Biblije su bili otvoreni i pošteni — čak i u vezi sa svojim sopstvenim ozbiljnim gresima (Brojevi 20:7-13; 2. Samuilova 12:7-14; 24:10).
KNJIGA PROROČANSTVA
16. Koji je najjači dokaz da je Biblija nadahnuta od Boga?
16 Ispunjeno proročanstvo nam daje konačan dokaz da je Biblija nadahnuta od Boga. Biblija sadrži mnoga proročanstva koja su se ispunila u detalje. Očigledno, samim ljudima se to ne bi moglo pripisati. Šta, onda, stoji iza tih proročanstava? Sama Biblija kaže da „nije nikad proroštvo doneto voljom nekog čoveka, nego su progovorili sveti Božji ljudi pokrenuti Duhom Svetim“, ili Božjom aktivnom silom (2. Petrova 1:21). Osmotrimo neke primere.
17. Koja proročanstva su prorekla pad Vavilona, i kako su se ona ispunila?
17 Pad Vavilona. I Isaija i Jeremija su prorekli pad Vavilona u ruke Medijanaca i Persijanaca. Značajno je to što je Isaijino proročanstvo o tom događaju bilo zapisano oko 200 godina pre nego što je Vavilon bio osvojen! Sledeći aspekti tog proročanstva sada su istorijski dobro dokumentovani: isušivanje reke Eufrat skretanjem njenih voda u jedno veštačko jezero (Isaija 44:27; Jeremija 50:38); nemarno pomanjkanje obezbeđenja na rečnim vratima Vavilona (Isaija 45:1); i osvajanje od strane vladara po imenu Kir (Isaija 44:28).
18. Kako se proročanstvo Biblije ispunilo u usponu i padu ’kralja Grčke‘?
18 Uspon i pad ’kralja Grčke‘. U viziji, Danilo je video jednog jarca kako obara jednog ovna, lomeći njegova dva roga. Zatim je veliki rog tog jarca bio slomljen, a na njegovo mesto su narasla četiri roga (Danilo 8:1-8). Danilu je bilo objašnjeno: „Ovan što si video, koji ima dva roga, to su kraljevi Midski i Persijski. Jarac je kralj Javanski [„Grčki“, DK]. Veliki rog među očima to je prvi kralj. Četiri roga koji izbiše na mesto izlomljenog roga, to su četiri kraljevstva koja će nastati iz tog naroda, ali koja neće imati toliku silu“ (Danilo 8:20-22). U skladu s tim proročanstvom, oko dva veka kasnije, ’kralj Grčke‘, Aleksandar Veliki, oborio je dvorogu Medo-Persijsku imperiju. Aleksandar je umro 323. pre n. e., a njega su konačno zamenila četiri njegova generala. Međutim, nijedno od tih narednih kraljevstava nije se moglo porediti sa silom Aleksandrove imperije.
19. Koja su se proročanstva ispunila na Isusu Hristu?
19 Život Isusa Hrista. Hebrejski spisi sadrže desetine proročanstava koja su se ispunila u rođenju, službi, smrti i uskrsenju Isusa. Na primer, više od 700 godina unapred, Mihej je prorekao da će Mesija, ili Hrist, biti rođen u Vitlejemu (Mihej 5:2; Luka 2:4-7). Mihejev savremenik Isaija prorekao je da će Mesija biti udaran i da će pljuvati na njega (Isaija 50:6; Matej 26:67). Petsto godina unapred, Zaharija je prorekao da će Mesija biti izdat za 30 srebrnika (Zaharija 11:12; Matej 26:15). Više od hiljadu godina unapred, David je prorekao okolnosti povezane sa smrću Isusa Mesije (Psalam 22:8, 9, 19; Matej 27:35, 39-43). A oko pet vekova unapred, Danilovo proročanstvo je otkrilo kada će se Mesija pojaviti kao i dužinu njegove službe i vreme njegove smrti (Danilo 9:24-27). Ovo su samo neki primeri proročanstava koja su se ispunila na Isusu Hristu. Ustanovićeš da je korisno da mnogo više čitaš o njemu kasnije.
20. Kakvo uverenje treba da nam pruži savršeni izveštaj Biblije o ispunjenim proročanstvima?
20 Mnoga druga dalekometna biblijska proročanstva već su se ispunila. ’Ali‘, možda se pitaš, ’kako to utiče na moj život?‘ Pa, kad bi ti neko govorio istinu mnoge godine, zar bi iznenada posumnjao u njega kad bi ti rekao nešto novo? Ne! Bog je govorio istinu širom cele Biblije. Zar to ne treba da izgradi tvoje poverenje u ono što Biblija obećava, kao što su njena proročanstva s obzirom na dolazeći zemaljski raj? Zaista, mi možemo imati isto poverenje kao što je imao Pavle, jedan od Isusovih učenika iz prvog veka, koji je pisao da ’Bog ne može lagati‘ (Titu 1:2, DS). Nadalje, kad čitamo Pismo i primenjujemo njegov savet, mi iskazujemo mudrost koju ljudi sami ne mogu postići, jer Biblija je knjiga koja otkriva spoznanje Boga koje vodi do večnog života.
’ZAŽELI SE‘ SPOZNANJA BOGA
21. Šta treba da radiš ako neke stvari koje saznaš iz Biblije izgledaju poražavajuće?
21 Dok proučavaš Bibliju, verovatno ćeš saznati stvari koje se razlikuju od onoga čemu si bio poučen u prošlosti. Možda čak ustanoviš da neki od tvojih religioznih običaja koje si negovao ne ugađaju Bogu. Saznaćeš da Bog ima merila za ispravno i neispravno koja su viša od onih uobičajenih u ovom popustljivom svetu. To na prvi pogled može izgledati poražavajuće. Ali budi strpljiv! Pažljivo istraži Pismo kako bi našao spoznanje Boga. Budi otvoren za mogućnost da biblijski savet može zahtevati neku izmenu u tvom razmišljanju i tvojim postupcima.
22. Zašto ti proučavaš Bibliju, i kako drugima možeš pomoći da to shvate?
22 Dobronamerni prijatelji i rođaci mogu se protiviti tvom studiju Biblije, ali Isus je rekao: „Ko priznaje mene pred ljudima, priznaću i ja njega pred Ocem svojim, koji je na nebesima, ali ko odbacuje mene pred ljudima, odbaciću i ja njega pred Ocem svojim, koji je na nebesima“ (Matej 10:32, 33). Neki se mogu bojati da ćeš postati uvučen u neki kult ili da ćeš postati fanatik. Međutim, ti, u stvari, samo nastojiš da stekneš tačno spoznanje Boga i njegove istine (1. Timoteju 2:3, 4). Da bi drugima pomogao da to shvate, budi razuman, ne sklon raspravljanju, kada s njima razgovaraš o onome što učiš (Filipljanima 4:5). Imaj na umu to da mnogi bivaju ’dobijeni bez reči‘ kada vide dokaz da biblijsko spoznanje zaista koristi ljudima (1. Petrova 3:1, 2).
23. Kako možeš da ’se zaželiš‘ spoznanja Boga?
23 Biblija nas podstiče: „Kao novorođena deca, zaželite se duhovnoga i čistoga mleka“ (1. Petrova 2:2). Novorođenče zavisi od hrane od njegove majke i uporno zahteva da ta njegova potreba bude zadovoljena. Slično tome, mi zavisimo od spoznanja od Boga. ’Zaželi se‘ njegove Reči kroz nastavljanje svog studija. Zaista, postavi za cilj da svakodnevno čitaš Bibliju (Psalam 1:1-3). To će ti doneti bogate blagoslove, jer Psalam 19:12 kaže o Božjim zakonima: „Ko ih drži, veliku nagradu ima.“
[Fusnota]
a Pre n. e. znači „pre naše ere“, što je tačnije od pre Hr. („pre Hrista“). N. e. označava „naše ere“, koja se često naziva A.D., za anno Domini, što znači „leta Gospodnjeg“.
PROVERI SVOJE SPOZNANJE
Na koje načine je Biblija kao nijedna druga knjiga?
Zašto se možeš pouzdati u Bibliju?
Šta tebi pokazuje da je Biblija Božja nadahnuta Reč?
[Okvir na 14. strani]
DOBRO UPOTREBI SVOJU BIBLIJU
Upoznavanje s Biblijom ne mora biti teško. Upotrebi njen sadržaj da naučiš redosled i mesto biblijskih knjiga.
Knjige Biblije imaju poglavlja i stihove radi lakšeg upućivanja. Podele na poglavlja bile su dodate tokom 13. veka, a jedan francuski štampar iz 16. veka izgleda da je podelio Grčke spise na sadašnje stihove. Prva kompletna Biblija koja je imala brojeve i poglavlja i stihova bilo je jedno francusko izdanje objavljeno 1553.
Kad se u ovoj knjizi navode biblijski stihovi, prvi broj ukazuje na poglavlje, a sledeći broj označava stih. Na primer, navod „Poslovice 2:5“ znači knjiga Poslovica, 2. poglavlje, 5. stih. Kroz traženje navedenih biblijskih stihova, uskoro će ti biti lagodno da nalaziš biblijske tekstove.
Najbolji način da se upoznaš s Biblijom jeste da je svakodnevno čitaš. U početku, to može izgledati kao izazov. Ali ako pročitaš tri do pet poglavlja dnevno, u zavisnosti od njihove dužine, završićeš čitanje cele Biblije za godinu dana. Zašto ne bi počeo danas?
[Okvir na 19. strani]
BIBLIJA — JEDINSTVENA KNJIGA
• Biblija je ’od Boga nadahnuta‘ (2. Timoteju 3:16). Premda su ljudi zapisivali reči, Bog je vodio njihove misli, tako da je Biblija stvarno ’reč Božja‘ (1. Solunjanima 2:13).
• Biblija je bila pisana tokom perioda od 16 vekova, od strane oko 40 saradnika različitih pozadina. Pa ipak, konačni proizvod je harmoničan od početka do kraja.
• Biblija je preživela više kontroverzi nego ikoja druga knjiga. Tokom srednjeg veka, ljudi su bili spaljivani na stubu samo zato što su posedovali primerak Pisma.
• Biblija je svetski bestseler broj jedan. Ona je prevedena, u potpunosti ili u delovima, na preko 2 000 jezika. Štampane su milijarde primeraka, i teško da postoji mesto na zemlji gde se ne može naći neki primerak.
• Najstariji deo Biblije datira do 16. veka pre n. e. To je pre pojavljivanja hinduističke Rig vede (oko 1 300. pre n. e.), ili budističkog „Kanona tri košare“ (peti vek pre n. e.), ili islamskog Kurana (sedmi vek n. e.), kao i šintoističkog Nihongi (720. n. e.).
[Slika na celoj 20. strani]