Ima li u kući buntovnika?

1, 2. (a) Koju je ilustraciju dao Isus da bi istakao nevernost jevrejskih verskih vođa? (b) Koju misao o adolescentima možemo naučiti iz Isusove ilustracije?

NEKOLIKO dana pre svoje smrti, Isus je grupi jevrejskih verskih vođa postavio jedno pitanje koje navodi na razmišljanje. On je rekao: „Šta vi mislite: Jedan čovek je imao dva sina; prišavši prvome reče: sinko, idi danas i radi u vinogradu. On odgovori i reče: idem, gospodaru, i ne ode. Tada priđe drugome i reče isto tako. A on odgovori i reče: neću, ali se kasnije pokaja i ode. Koji je od dvojice učinio očevu volju?“ Jevrejske vođe su odgovorile: „Drugi“ (Matej 21:28-31, Ča).

² Isus je ovde isticao nevernost jevrejskih vođa. Oni su bili poput prvog sina, obećavši da će vršiti Božju volju ali se zatim nisu držali svog obećanja. Ali, mnogi roditelji će uvideti da se Isusova ilustracija temeljila na dobrom razumevanju porodičnog života. Kao što je on tako dobro prikazao, često je teško znati šta mladi razmišljaju ili predvideti šta će učiniti. Mlada osoba može prouzrokovati mnogo problema tokom svoje adolescencije i zatim odrasti u odgovornu, poštovanu odraslu osobu. To je nešto što treba da zadržimo na umu dok osmatramo problem tinejdžerskog buntovništva.

3. Zašto roditelji ne smeju da prenagljeno označe svoje dete kao buntovnika?

³ Možda s vremena na vreme čuješ za tinejdžere koji se otvoreno bune protiv svojih roditelja. Možda čak lično znaš neku porodicu u kojoj izgleda nemoguće kontrolisati nekog tinejdžera. Međutim, nije uvek lako znati da li je dete zaista buntovnik. Osim toga, može biti teško razumeti zašto se neka deca bune a druga — čak iz istog domaćinstva — to ne čine. Šta roditelji treba da urade ako sumnjaju da se neko njihovo dete možda razvija u okorelog buntovnika? Da bismo na to odgovorili, najpre moramo razgovarati o tome šta je buntovnik.

4-6. (a) Šta je buntovnik? (b) Šta roditelji treba da zadrže na umu ako je tinejdžer s vremena na vreme neposlušan?

⁴ Jednostavno rečeno, buntovnik je osoba koja namerno i uporno ne sluša neki viši autoritet ili mu se odupire i prkosi. Naravno, ’ludost je u srcu deteta‘ (Poslovice 22:15). Zato se sva deca tu i tamo odupiru roditeljskom ili drugom autoritetu. To je posebno slučaj u vremenu fizičkog i emocionalnog razvoja poznatom kao adolescencija. Promena u bilo čijem životu stvoriće stres, a u adolescenciji su sve same promene. Tvoj tinejdžer ili tinejdžerka izlazi iz detinjstva i na putu je ka odraslom dobu. Iz tog razloga, u adolescentnim godinama neki roditelji i deca imaju poteškoća u slaganju. Često roditelji instinktivno nastoje da zauzdaju taj prelaz, dok tinejdžeri žele da ga ubrzaju.

⁵ Tinejdžer koji je buntovnik okreće leđa roditeljskim vrednostima. Ipak, zadrži na umu da nekoliko neposlušnih postupaka ne čine buntovnika. A kad se radi o duhovnim stvarima, neka deca možda u početku pokazuju malo ili nimalo interesa za biblijsku istinu, ali ona možda nisu buntovnici. Kao roditelj, nemoj svom detetu brzo prikačiti neku etiketu.

⁶ Da li su adolescentne godine svih mladih obeležene pobunom protiv roditeljskog autoriteta? Ne, nikako. U stvari, izgleda da bi dokazi pokazali da samo manjina tinejdžera ispoljava ozbiljno adolescentno buntovništvo. Pa ipak, šta je s detetom koje se svojeglavo i uporno buni? Šta može izazvati takvu pobunu?

7. Kako satanistička okolina može uticati na dete da se buni?

⁷ Jedan važan uzrok pobune jeste svetska satanistička okolina. „Sav svet [je] pod vlašću lukavoga [„zloga“, NW]“ (1. Jovanova 5:19). Svet koji je pod Sotoninom vlašću razvio je jednu štetnu kulturu s kojom hrišćani moraju da se bore (Jovan 17:15). Dosta te kulture je danas nepristojnije, opasnije i s mnogo lošijih uticaja nego u prošlosti (2. Timoteju 3:1-5, 13). Ako roditelji ne pouče, upozore i zaštite svoju decu, mlade lako može savladati ’duh koji sad deluje u sinovima protivljenja [„neposlušnosti“, NW]‘ (Efescima 2:2). S tim je povezan pritisak vršnjaka. Biblija kaže: „Zlo prolazi ko se s bezumnima druži“ (Poslovice 13:20). Slično tome, na osobu koja se druži s onima koje prožima duh ovog sveta verovatno će uticati taj duh. Mladima je potrebna stalna pomoć ako žele da uvide da je poslušnost božanskim načelima temelj najboljeg načina života (Isaija 48:17, 18).

8. Koji faktori mogu dovesti do pobune od strane deteta?

⁸ Još jedan uzrok pobune može biti atmosfera u domu. Na primer, ako je jedan roditelj alkoholičar, zloupotrebljava droge ili je nasilan prema drugom roditelju, tinejdžerovo gledište o životu može biti iskrivljeno. Čak i u relativno spokojnim domovima može da provali pobuna kad dete oseti da se njegovi roditelji ne zanimaju za njega. Međutim, tinejdžersko buntovništvo ne prouzrokuju uvek spoljašnji uticaji. Neka deca okreću leđa roditeljskim vrednostima uprkos tome što imaju roditelje koji primenjuju božanska načela i koji ih, u velikoj meri, štite od sveta oko njih. Zašto? Možda zbog još jednog korena naših problema — ljudske nesavršenosti. Pavle je rekao: „Po jednom čoveku [Adamu] dođe na svet greh i po grehu smrt, i tako smrt uđe u sve ljude, jer svi sagrešiše“ (Rimljanima 5:12). Adam je bio sebičan buntovnik i celom svom potomstvu je ostavio loše nasleđe. Neki mladi jednostavno izaberu pobunu, kao što je to učinio njihov praotac.

9. Koje krajnosti u podizanju dece mogu prouzrokovati da se dete buni?

⁹ Još nešto što dovodi do tinejdžerskog buntovništva jeste neuravnoteženo gledište o podizanju deteta od strane roditelja (Kološanima 3:21). Neki savesni roditelji strogo ograničavaju i disciplinuju svoju decu. Drugi su popustljivi, ne pružajući smernice koje bi zaštitile njihovog neiskusnog adolescenta. Nije uvek lako pronaći sredinu između te dve krajnosti. I različita deca imaju različite potrebe. Jednom je možda potrebno više nadgledanja nego drugom. Pa ipak, dva biblijska primera će pomoći da se pokaže koliko je opasno ići u krajnosti bilo u ograničavanju ili u popustljivosti.

10. Zašto je Ilije, iako verovatno veran prvosveštenik, bio slab roditelj?

¹⁰ Prvosveštenik drevnog Izraela Ilije bio je otac. On je služio 40 godina i nesumnjivo je bio dobro upućen u Božji Zakon. Ilije je verovatno sasvim verno izvršavao svoje redovne svešteničke dužnosti i možda je čak i svoje sinove, Ofnija i Finesa, temeljno poučio Božjem Zakonu. Međutim, Ilije je bio previše popustljiv prema svojim sinovima. Ofnije i Fines su vršili službu sveštenika, ali su bili „nevaljali“, zainteresovani samo za zadovoljavanje svog apetita i nemoralnih želja. Ipak, kad su na svetom tlu činili sramotna dela, Ilije nije imao hrabrosti da ih izbaci iz službe. On ih je samo blago ukorio. Ilije je svojom popustljivošću više poštovao svoje sinove nego Boga. Zbog toga su se njegovi sinovi pobunili protiv Jehovinog čistog obožavanja i Ilijev celi dom je pretrpeo nesreću (1. Samuilova 2:12-17, 22-25, 29; 3:13, 14; 4:11-22).

11. Šta roditelji mogu da nauče iz Ilijevog lošeg primera?

¹¹ Ilijeva deca su već bila odrasle osobe kad su se odigrali ti događaji, ali taj izveštaj naglašava koliko je opasno uskraćivati disciplinu. (Uporedi s Poslovicama 29:21.) Neki roditelji mogu pobrkati ljubav s popustljivošću, propuštajući da postave i sprovedu jasna, dosledna i razumna pravila. Oni su nemarni da primene ljubaznu disciplinu, čak i kad se prekrše božanska načela. Zbog takve popustljivosti, njihova deca na kraju možda neće poklanjati pažnju roditeljskom ili bilo kom drugom obliku autoriteta. (Uporedi s Propovednikom 8:11.)

12. Kakvu je grešku u iskazivanju autoriteta napravio Rovoam?

¹² Rovoam služi kao primer druge krajnosti u primeni autoriteta. On je bio poslednji kralj ujedinjenog kraljevstva Izraela, ali nije bio dobar kralj. Rovoam je nasledio zemlju čiji je narod bio nezadovoljan zbog tereta koje mu je nametnuo njegov otac, Solomon. Da li je Rovoam pokazao razumevanje? Ne. Kad je jedna delegacija tražila od njega da ukine neke od ugnjetavačkih mera, on je propustio da sledi zreli savet svojih starijih savetnika i zapovedio je da se jaram naroda učini još težim. Njegova arogancija je izazvala pobunu deset severnih plemena i kraljevstvo se raspalo na dva dela (1. Kraljevima 12:1-21; 2. Letopisa 10:19).

13. Kako roditelji mogu izbeći Rovoamovu grešku?

¹³ Roditelji mogu naučiti neke važne lekcije iz biblijskog izveštaja o Rovoamu. Oni treba da ’traže Gospoda‘ u molitvi i da istražuju svoje metode podizanja dece u svetlu biblijskih načela (Psalam 105:4). „Ugnjetanje obezumljuje mudroga“, kaže Propovednik 7:7. Dobro promišljene granice pružaju adolescentima priliku da rastu dok ih štite od zla. Ali, deca ne treba da žive u atmosferi koja je tako kruta i stegnuta da su sprečeni u razvijanju razumne mere oslanjanja na vlastite snage i samopouzdanja. Kad se roditelji trude da pronađu ravnotežu između poprilične slobode i čvrstih granica koje su jasno označene, većina tinejdžera će osećati manju sklonost da se buni.

14, 15. Kako roditelji treba da gledaju na razvoj svog deteta?

¹⁴ Iako se roditelji raduju kad vide kako njihov omladinac fizički raste od najranijeg detinjstva do odraslog doba, oni su možda uznemireni kad njihovo adolescentno dete počinje da se kreće od zavisnosti ka prikladnom oslanjanju na vlastite snage. Tokom tog prelaznog perioda, nemoj se iznenaditi ako je tvoj tinejdžer ponekad prilično svojeglav ili nespreman na saradnju. Zadrži na umu da cilj hrišćanskih roditelja treba da bude da podignu jednog zrelog, stabilnog i odgovornog hrišćanina. (Uporedi s 1. Korinćanima 13:11; Efescima 4:13, 14.)

¹⁵ Ma kako da je možda teško, roditelji treba da prekinu naviku da negativno reaguju na svaki zahtev njihovog adolescenta za većom nezavisnošću. Dete treba da na jedan zdrav način raste kao pojedinac. Zaista, neki tinejdžeri u relativno mladom uzrastu počinju da razvijaju prilično odraslo stanovište. Na primer, Biblija kaže o mladom kralju Josiji: „Dok još beše dete [sa oko 15 godina], poče tražiti Boga Davida.“ Taj izvanredni tinejdžer je sasvim sigurno bio odgovorna osoba (2. Letopisa 34:1-3).

16. Dok se deci daje povećana odgovornost, s čime se ona moraju suočiti?

¹⁶ Međutim, sloboda sa sobom nosi odgovornost. Zato dozvoli svom detetu koje se razvija u odraslu osobu da iskusi posledice nekih svojih odluka i postupaka. Načelo, „šta čovek poseje ono će i požnjeti“, odnosi se kako na tinejdžere tako i na odrasle osobe (Galatima 6:7). Deca ne mogu zauvek biti pod okriljem. Ipak, šta ako tvoje dete želi da uradi nešto što je potpuno neprihvatljivo? Kao odgovoran roditelj, ti moraš reći „ne“. I premda možeš objasniti razloge, ništa ne sme da promeni tvoje ne u da. (Uporedi s Matejem 5:37.) Međutim, pokušaj da kažeš „ne“ na miran i razuman način, pošto „blag odgovor utišava jarost“ (Poslovice 15:1).

17. Koje su neke potrebe tinejdžera kojima roditelj treba da udovolji?

¹⁷ Mladima je potrebna sigurnost dosledne discipline čak i ako nisu uvek spremni da se slože s ograničenjima i pravilima. Frustrirajuće je ako se pravila često menjaju, zavisno od toga kako se roditelj oseća u tom trenutku. Nadalje, ako tinejdžeri u suočavanju s bojažljivošću, sramežljivošću ili nedostatkom samopouzdanja primaju ohrabrenje i pomoć, već prema potrebi, verovatno će odrasti u stabilnije osobe. Tinejdžeri takođe cene kad se u njih pokazuje pouzdanje koje su zaslužili. (Uporedi sa Isaijom 35:3, 4; Lukom 16:10; 19:17.)

18. Koje su neke ohrabrujuće istine o tinejdžerima?

¹⁸ Roditelji mogu biti utešeni saznanjem da kad u domu vlada mir, stabilnost i ljubav, deca obično cvetaju (Efescima 4:31, 32; Jakov 3:17, 18). Pa, mnogi omladinci su nadvladali čak i loš kućni ambijent, i dolaze iz porodica obeleženih alkoholizmom, nasiljem ili nekim drugim štetnim uticajem, i odrasli su u divne odrasle osobe. Dakle, ako se pobrineš za dom u kome se tvoji tinejdžeri osećaju sigurno i znaju da će primiti ljubav, naklonost i pažnju — čak i ako je ta podrška popraćena razumnim ograničenjima i disciplinom u skladu s biblijskim načelima — oni će vrlo verovatno odrasti u osobe s kojima ćeš se ponositi. (Uporedi s Poslovicama 27:11.)

19. Premda roditelji treba da uče dete prema putu kojim treba da ide, koja odgovornost leži na detetu?

¹⁹ Dobro roditeljstvo je sigurno važno. Poslovice 22:6 kažu: „Uči dete prema putu kojim treba da ide, i on neće odstupiti od njega ni kada ostari.“ Ipak, šta je s decom koja imaju ozbiljne probleme uprkos tome što imaju dobre roditelje? Da li je to moguće? Jeste. Reči iz te poslovice moraju se razumeti u svetlu drugih stihova koji naglašavaju odgovornost deteta da ’sluša‘ i posluša roditelje (Poslovice 1:8). I roditelj i dete moraju sarađivati u primenjivanju biblijskih načela ako žele da u porodici vlada harmonija. Ako roditelji i deca ne rade zajedno, biće teškoća.

20. Kad deca pogreše zato što su nepromišljena, kakav bi bio mudar pristup od strane roditelja?

²⁰ Kako roditelji treba da reaguju kad tinejdžer pogreši i upadne u nevolju? Omladincu je posebno tada potrebna pomoć. Ako roditelji zadrže na umu da imaju posla s neiskusnom mladom osobom, lakše će se odupirati sklonosti da preterano reaguju. Pavle je savetovao zrele osobe u skupštini: „Ako i upadne čovek u kakav greh, vi koji ste duhovni, ispravljajte ga duhom blagosti“ (Galatima 6:1). Roditelji mogu da se drže ove iste procedure kad se ophode s mladom osobom koja napravi neku grešku zbog svoje nepromišljenosti. Dok jasno objašnjavaju zašto je njegovo ponašanje bilo neispravno i kako može izbegavati ponavljanje te greške, roditelji treba da razjasne da je neispravno ponašanje loše, a ne ta mlada osoba. (Uporedi s Judom 22, 23.)

21. Sledeći primer hrišćanske skupštine, kako roditelji treba da reaguju ako njihova deca počine neki ozbiljan greh?

²¹ Šta ako je delinkvencija omladinca veoma ozbiljna? U tom slučaju detetu je potrebna posebna pomoć i vešto uputstvo. Kad član skupštine počini neki ozbiljan greh, on je podstaknut da se pokaje i obrati se starešinama za pomoć (Jakov 5:14-16). Kad se jednom pokaje, starešine rade s njim da se duhovno oporavi. U porodici odgovornost za pomaganje tinejdžeru koji greši leži na roditeljima, iako možda treba da o tome razgovaraju sa starešinama. Sigurno je da od starešinstva ne smeju pokušavati da sakriju bilo koje teške grehe koje počini neko njihovo dete.

22. Oponašajući Jehovu, kakav će stav roditelji nastojati da zadrže ako njihovo dete počini neku ozbiljnu grešku?

²² Ozbiljan problem koji uključuje sopstvenu decu veoma je težak. Pošto su emocionalno izvan sebe, roditelji bi možda želeli da ljutito prete jogunastom detetu; ali to bi ga moglo samo ogorčiti. Zadrži na umu da budućnost te mlade osobe može zavisiti od toga kako se prema njoj postupa u tom kritičnom vremenu. Priseti se takođe da je Jehova bio spreman da oprosti kad je njegov narod skrenuo od onoga što je ispravno — samo ako bi se pokajali. Poslušaj njegove reči pune ljubavi: „Dođite, pa da se sudimo, govori Gospod. Ako li su gresi vaši kao skerlet, kao sneg postaće beli; i ako su kao purpur crveni, postaće kao vuna“ (Isaija 1:18). Kakav divan primer za roditelje!

23. Uprkos ozbiljnom grehu nekog njihovog deteta, kako roditelji treba da postupaju, i šta treba da izbegavaju?

²³ Dakle, pokušaj da podstakneš jogunka da promeni svoj put. Traži zreli savet od iskusnih roditelja i skupštinskih starešina (Priče Solomunove 11:14, DK). Trudi se da ne postupaš impulsivno i kažeš ili učiniš nešto što će tvom detetu otežati da ti se vrati. Izbegavaj nekontrolisani gnev i gorčinu (Kološanima 3:8). Nemoj se brzo predavati (1. Korinćanima 13:4, 7). Dok mrziš zlo, izbegavaj da postaneš bezosećajan i ogorčen prema svom detetu. Što je najvažnije, roditelji treba da nastoje da pruže dobar primer i zadrže svoju veru u Boga jakom.

24. Kakva se žalosna situacija ponekad pojavi u hrišćanskoj porodici, i kako roditelj treba da reaguje?

²⁴ U nekim slučajevima postaje jasno da je mlada osoba donela definitivnu odluku da se buni i potpuno odbaci hrišćanske vrednosti. Tada žarište treba promeniti na održavanje ili izgrađivanje porodičnog života ostalih. Pazi da svu svoju energiju ne usmeravaš na buntovnika, zanemarujući tako drugu decu. Umesto da nastojiš da sakriješ nevolju od ostatka porodice, razgovaraj s njima o toj stvari do odgovarajuće mere i na ohrabrujuć način. (Uporedi s Pričama Solomunovim 20:18, DK.)

25. (a) Sledeći obrazac hrišćanske skupštine, kako roditelji možda moraju da postupe ako dete postane nepopustljivi buntovnik? (b) Šta roditelji treba da zadrže na umu ako se neko njihovo dete buni?

²⁵ Apostol Jovan je rekao o onome ko postane nepopravljiv buntovnik u skupštini: „Ne primajte ga u kuću, i ne pozdravljajte ga“ (2. Jovanova 10). Roditelji mogu smatrati da je neophodno da zauzmu sličan stav prema vlastitom detetu ako je ono punoletno i postane potpuno buntovno. Ma kako težak i bolan može biti taj postupak, on je ponekad neophodan da bi se zaštitila ostala porodica. Tvom domaćinstvu je potrebna tvoja zaštita i stalni nadzor. Zato nastavi da se držiš jasno definisanih, a ipak razumnih granica ponašanja. Komuniciraj s drugom decom. Interesuj se kako im ide u školi i u skupštini. Isto tako, neka znaju da iako ne odobravaš postupke buntovnog deteta, ti ga ne mrziš. Osuđuj loše postupanje umesto to dete. Kad su Jakovljeva dva sina zbog svog okrutnog postupka učinila da drugi omrznu porodicu, Jakov je prokleo njihov nasilan gnev, a ne same sinove (Postanje 34:1-31; 49:5-7).

26. Iz čega savesni roditelji mogu izvlačiti utehu ako se neko njihovo dete buni?

²⁶ Možda osećaš da si odgovoran za ono što se dogodilo u tvojoj porodici. Ali, ako si uz molitvu učinio sve što je u tvojoj moći, sledeći Jehovine savete što si bolje mogao, nema razloga da sebe nerazumno kritikuješ. Uteši se činjenicom da niko ne može biti savršen roditelj, ali ti si se savesno trudio da budeš dobar. (Uporedi s Delima apostolskim 20:26.) Imati okorelog buntovnika u porodici kida srce, ali ako se to tebi dogodi, budi uveren da Bog razume i da nikada neće ostaviti svoje predane sluge (Psalam 27:10). Zato budi odlučan da tvoj dom bude sigurna, duhovna luka za svu decu koja ostanu.

27. Imajući na umu parabolu o izgubljenom sinu, čemu se roditelji buntovnog deteta uvek mogu nadati?

²⁷ Osim toga, nikada ne smeš napustiti nadu. Tvoji raniji napori u ispravnom vaspitavanju mogu najzad uticati na srce odlutalog deteta i dozvati ga pameti (Propovednik 11:6). Jedan broj hrišćanskih porodica imao je isto iskustvo poput tebe, a neki su videli kako se njihova jogunasta deca vraćaju, baš kao što je video otac iz Isusove parabole o izgubljenom sinu (Luka 15:11-32). To isto se može dogoditi i tebi.