„Svoje reči stavljam u tvoja usta“

1, 2. Zašto možemo da verujemo u ono što čitamo u Bibliji?

’IMA prijatelja privrženijih od brata‘ (Posl. 18:24). Da li si se i ti uverio u tačnost ovih nadahnutih reči? Mi ne sumnjamo u ono što nam pravi prijatelj kaže. Kada nam kaže nešto lepo ili nam poveri šta namerava da uradi, mi mu verujemo. Ukoliko nam na nešto skrene pažnju, sigurno to prihvatamo i pravimo potrebne izmene. Tokom vremena je dokazao da nam želi najbolje, čak i kada nam kaže da treba nešto da ispravimo. On želi da budemo srećni. Isto želimo i mi njemu. S takvim stavom, naše prijateljstvo će trajati.

² Na mnoge načine, takve prijatelje nalazimo u osobama koje je Bog koristio da zapišu knjige Svetog pisma. Ono što oni kažu, mi ne dovodimo u pitanje. Uvereni smo da je ono što govore za naše dobro. Trebalo je da i drevni Izraelci imaju takav stav o ’ljudima koji su govorili reči koje su dolazile od Boga, kako ih je sveti duh vodio‘ (2. Petr. 1:20, 21). Bog je upotrebio Jeremiju da zapiše najveću proročansku knjigu, kao i Tužbalice i još dve biblijske knjige.

3, 4. Kako neki gledaju na knjigu proroka Jeremije i Tužbalice? Objasni zašto je to pogrešno.

³ Međutim, možda smo primetili da neki koji čitaju Bibliju misle da knjige koje je napisao Jeremija nisu primenjive. Možda smatraju da knjiga proroka Jeremije i Tužbalice sadrže samo sumorna upozorenja i mračna proročanstva.a Ali, da li je to prava slika o tim knjigama?

⁴ Tačno je da su Jeremijine reči bile direktni saveti i upozorenja, ali zar to povremeno i ne očekujemo od pravog prijatelja? Čak je i Isus svojim prijateljima, apostolima, skrenuo pažnju kada su pokazali pogrešne stavove. Otvoreno im je ukazao da treba da ih promene (Mar. 9:33-37). Međutim, suština Isusovih pouka uvek je bila pozitivna, budući da je pokazao kako možemo steći Božju naklonost i trajnu sreću (Mat. 5:3-10, 43-45). Slično se može reći i za Jeremijine knjige, koje su deo ’sveg Pisma koje je korisno za popravljanje‘ (2. Tim. 3:16). Jeremija je jasno iznosio Jehovino gledište o onima koji su tvrdili da mu služe, ali su zbog svojih loših postupaka zaslužili da žanju gorke posledice. Međutim, knjiga proroka Jeremije i Tužbalice pružaju nadu i pokazuju kako možemo imati srećnu budućnost. Jeremija je prorokovao i o tome šta će Bog učiniti za svoj narod, a mi smo danas direktno uključeni u ispunjenje tih proročanstava. Pored toga, u ove dve knjige pronaći ćemo korisne i ohrabrujuće misli. (Pročitati Jeremiju 31:13, 33; 33:10, 11 i Tužbalice 3:22, 23.)

 5. U čemu nam Jeremijine knjige mogu pomoći?

⁵ Naša sadašnja sreća među Božjim narodom, kao i naša budućnost, u velikoj meri su povezane sa onim što je Jeremija napisao. Jedan primer toga je naše bratstvo. Ono što je ovaj prorok zapisao pomoći će nam da ojačamo naše jedinstvo i primenimo savet apostola Pavla: „Braćo, radujte se, ispravljajte se, utešavajte se, budite složni u razmišljanju, živite u miru, pa će Bog ljubavi i mira biti s vama“ (2. Kor. 13:11). Jeremijine reči su u direktnoj vezi i s onim o čemu propovedamo. Iako drugima govorimo o poslednjim danima i upozoravamo ih na kraj ovog sveta, ono o čemu govorimo ipak je pozitivno i pruža temelj za nadu. Štaviše, ono što je Jeremija napisao veoma je praktično za nas danas. Naš život se u mnogo čemu podudara s njegovim životom i onim o čemu je govorio. Da bismo to razumeli, osmotrimo okruženje i zadatak ovog izuzetnog proroka, kome je Bog rekao: „Svoje reči stavljam u tvoja usta“ (Jer. 1:9).

6, 7. Zašto je Bog bio posebno zainteresovan za Jeremiju i kakvo je stanje bilo u Judi kada se taj prorok rodio?

⁶ Supružnici koji čekaju prinovu mnogo razmišljaju o svom još nerođenom detetu. Kakvo će ono biti, šta će raditi u životu, šta će ga zanimati, čime će se baviti i šta će sve postići? I naši roditelji su se sigurno to pitali. Nesumnjivo su i Jeremijini roditelji imali slična pitanja. Međutim, Jeremijine okolnosti su bile posebne. Zašto? Zato što je Stvoritelj svemira bio veoma zainteresovan za ono što će on raditi u svom životu. (Pročitati Jeremiju 1:5.)

⁷ Pre nego što se Jeremija rodio, Bog je video da će on biti prikladan za proročku službu. Zato je pokazao posebno zanimanje za njega i pre nego što se rodio u svešteničkoj porodici koja je živela severno od Jerusalima. To je bilo sredinom sedmog veka pre n. e., u vreme kada je u Judi bilo teško stanje zbog loše vladavine kralja Manasije. (Videti dijagram na 19. strani.) Tokom svoje 55-godišnje vlasti, taj kralj je uglavnom činio ono što je bilo loše u Jehovinim očima. Njegov sin Amon je išao njegovim stopama (2. Kralj. 21:1-9, 19-26). Sledeći Judin kralj bio je Josija, koji je sproveo drastične promene. On je tražio Jehovu. Do 18. godine svog vladanja, očistio je zemlju od idolopoklonstva. To se sigurno dopadalo Jeremijinim roditeljima. Tokom vladavine tog kralja, Bog je postavio njihovog sina za proroka (2. Let. 34:3-8).

 8. Za šta je Bog postavio Jeremiju i kako je on reagovao?

⁸ Ne znamo koliko je Jeremija imao godina kada mu je Bog rekao: „Postavio sam te za proroka narodima.“ Moguće je da je imao blizu 25 godina, a to je uzrast kada su sveštenici stupali u svoju službu (Br. 8:24). Bez obzira koliko je godina imao, Jeremija je rekao: „Jao, Suvereni Gospode Jehova! Ja ne znam da govorim, jer sam još dete“ (Jer. 1:5, 6). Jeremija se plašio zadatka koji mu je Bog dao. Možda je mislio kako je premlad ili da nema dovoljno sposobnosti za tako ozbiljnu odgovornost i da ne može govoriti javno pred drugima, što se očekivalo od proroka.

9, 10. U kakvim je okolnostima Jeremija počeo da prorokuje, ali zašto je s vremenom njegova služba postala izazov?

⁹ Jeremija je bio postavljen za proroka u vreme kada je kralj Josija uklanjao obeležja krive religije i podsticao narod da ispravno služi Bogu. Bez obzira da li je Jeremija blisko sarađivao s Josijom ili ne, sveukupna situacija u zemlji bila je povoljna za njegovu proročku službu. Pored njega, u Judi su početkom Josijine vladavine služili i Sofonija i Naum.b Proročica Olda je takođe prorokovala za vreme vladavine tog kralja, ali je govorila o lošim vremenima koja će doći. Jeremija je doživeo to što je ona prorokovala (2. Kralj. 22:14). Čak su ga u nekoliko navrata Avdemeleh i Varuh morali spasti od sigurne smrti i zaštititi od osvetnički raspoloženih neprijatelja.

¹⁰ Kako bi se osećao kada bi ti Bog rekao da izabira tebe za proroka koji će ljudima prenositi snažnu poruku osude? (Pročitati Jeremiju 1:10.) Osmotrimo samo jedan primer onoga što je Jeremija morao da objavljuje. Godine 609. pre n. e., vavilonske trupe su se kretale prema Jerusalimu. Kralj Sedekija je od Jeremije tražio dobre vesti od Boga. Ali Bog je za tog kralja imao nešto drugo na umu. (Pročitati Jeremiju 21:4-7, 10.)

11. Zašto je Jeremiji možda teško padala njegova služba, ali kako ga je Bog ojačao?

¹¹ Zamislimo da smo zlim kraljevima, korumpiranim sveštenicima i lažnim prorocima morali prenositi oštre osude, baš kao što je to Jeremija morao. Međutim, poput njega, imali bismo Božju podršku (Jer. 1:7-9). Bog je pokazao da ima poverenje u tog mladog proroka, pa ga je ojačao rečima: „Ja te danas postavljam da budeš kao utvrđeni grad, gvozdeni stub i bakarni zid za svu ovu zemlju, za Judine kraljeve, njegove knezove, njegove sveštenike i narod. Oni će se boriti protiv tebe, ali te neće nadvladati, jer ’ja sam s tobom‘, govori Jehova, ’da te izbavljam‘“ (Jer. 1:18, 19).

12. Navedi u čemu se možemo poistovetiti s Jeremijom.

¹² Ne treba da mislimo kako je Jeremija bio neki natčovek. Bio je običan čovek kao i mi. Pored toga, važno je pomenuti da se, iako je živeo u drugo vreme, suočavao sa situacijama sličnim onima s kojima se i mi danas susrećemo. Poput njega, i mi dolazimo u kontakt s različitim ljudima, bilo u svakodnevnom životu, bilo u skupštinskim aktivnostima. Mnogo toga možemo naučiti od Jeremije, koji je poput proroka Ilije, bio „čovek koji je imao ista osećanja kao i mi“ (Jak. 5:17, fusnota). Osmotrimo šta možemo naučiti od Jeremije.

13, 14. Zašto se neki hrišćani mogu osećati poput Jeremije kad ga je Pashor stavio u klade, kao što se vidi na sledećoj strani?

¹³ Zar tokom svog života nisi imao uspone i padove? Isto se može reći i za Jeremiju. Jednom prilikom je uvaženi sveštenik po imenu Pashor napao Jeremiju i bacio ga u klade. Satima je Jeremija bio u mučnom položaju u kom su mu stopala, ruke i vrat bili zarobljeni u drvenim kladama. Pored bola koji je osećao, sigurno je morao trpeti i strašno ismevanje svojih protivnika. Da li bi i ti mogao podneti zlobno ismevanje ili čak fizičko maltretiranje? (Jer. 20:1-4).

¹⁴ S obzirom na situaciju u kojoj se našao, nije ništa iznenađujuće što je rekao: „Proklet da je dan kada sam se rodio!... Zašto sam izašao iz utrobe da gledam muku i tugu, i da mi se dani okončaju u sramoti?“ (Jer. 20:14-18). Sigurno mu nisu bila strana osećanja očaja. Da li si ikada toliko klonuo duhom da si dovodio u pitanje da li uopšte vrediš, da li vredi ono što radiš i da li ima smisla i dalje služiti Jehovi? Svi oni koji su se ikada tako osećali mogu izvući korist iz boljeg razumevanja onoga što je Jeremija doživeo i kako se sve završilo u njegovom slučaju.

15. Zašto je ohrabrujuće znati da je i Jeremija doživljavao promene raspoloženja?

¹⁵ Ono što je Jeremija izgovorio u očaju, a zabeleženo je u Jeremiji 20:14-18, sledi odmah nakon njegove radosne hvale u čast Jehovi. (Pročitati Jeremiju 20:12, 13.) Da li i ti povremeno imaš nagle promene raspoloženja? U jednom trenutku si veoma srećan, a onda si odjednom skrhan. Sigurno svi možemo naučiti puno toga iz Jeremijinog iskustva. Jasno je da je imao osećanja svojstvena ljudima. Zato nam umnogome može pomoći proučavanje života ovog čoveka, koga je Stvoritelj na izvanredan način koristio kao svog predstavnika (2. Let. 36:12, 21, 22; Jezd. 1:1).

16. Ko sve može izvući pouku iz toga što Jeremija nije bio u braku?

¹⁶ Još nešto u čemu se možemo poistovetiti s Jeremijom jeste njegovo bračno stanje. Bog je Jeremiji dao neobičnu i možda tešku zapovest, a to je da se ne ženi. (Pročitati Jeremiju 16:2.) Zašto mu je Jehova to rekao i kako je to uticalo na njega? Šta iz Jehovinih reči mogu naučiti braća i sestre koji nisu u braku, bilo zato što to žele ili zbog okolnosti? Da li se u onome što je Bog rekao Jeremiji nalazi nešto i za Svedoke koji su u braku i imaju decu? A kako stvari stoje s bračnim parovima bez dece? Kako svakom od nas može pomoći Jeremijin primer u tom pogledu?

17. O čemu treba da razmišljamo uzimajući u obzir reči iz Jeremije 38:20?

¹⁷ Zanimljivo je što je Jeremija jednom prilikom podstakao tadašnjeg kralja Jude: „Molim te, poslušaj Jehovin glas koji ti prenosim, pa će ti biti dobro i tvoja će duša ostati živa“ (Jer. 38:20). Ove reči pružaju izvrsne smernice na području međuljudskih odnosa. Tu spada i to kako se ponašamo prema ljudima koji još ne služe Jehovi, a kojima možemo pomoći. Pored toga, Jeremijino ophođenje s onima koji su služili Bogu predstavlja dobar primer za nas danas. Kao što vidimo, mnogo toga možemo naučiti od Jeremije.

18, 19. Na koje se načine mogu proučavati knjiga proroka Jeremije i Tužbalice?

¹⁸ Ova publikacija će nam pomoći da bolje upoznamo knjigu proroka Jeremije i Tužbalice i da iz njih izvučemo pouke. U kom smislu? Apostol Pavle je pod nadahnućem napisao: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za popravljanje, za vaspitavanje u pravednosti“ (2. Tim. 3:16). Sigurno se to može reći i za dve pomenute Jeremijine knjige.

¹⁹ Naravno, proučavanju knjiga proroka Jeremije možemo pristupiti na razne načine. Na primer, neko ih može proučavati stih po stih, nastojeći da razume kontekst i značenje svakog stiha. Drugi se pak mogu usredsrediti na sličnosti koje postoje između današnjih ljudi i događaja sa onima koji su opisani u knjizi proroka Jeremije i Tužbalicama. (Uporediti s Jeremijom 24:6, 7 i 1. Korinćanima 3:6.) Ove dve knjige mogu se proučavati i s ciljem da se upozna istorijski okvir u kom su se odigravali događaji iz Jeremijinog vremena (Jer. 39:1-9). Da bismo imali koristi od proučavanja knjige proroka Jeremije i Tužbalica, moramo donekle biti i s tim upoznati. U tom pravcu će nam pomoći 2. poglavlje „Prorok koji je služio Bogu u ’poslednjim danima‘“. Tu ćemo videti kakve su prilike vladale u Jeremijino vreme i kako je Bog uticao na ishod zbivanja.

20. Kako ćemo proučavati knjigu proroka Jeremije i Tužbalice?

²⁰ Međutim, to nije glavna svrha ove publikacije. Knjizi proroka Jeremije i Tužbalicama pristupićemo kao darovima od Boga koji nam mogu pomoći u našem hrišćanskom životu (Titu 2:12). Još potpunije ćemo razumeti koliko su te dve knjige „korisne za poučavanje“. One su pune praktičnih saveta i primera koji nam mogu pomoći da se izborimo sa životnim brigama, bez obzira da li smo u braku ili ne, da li smo starešine, pioniri, da li smo poglavari porodice, domaćice ili idemo u školu. Te dve nadahnute knjige će nam svima pomoći da budemo ’potpuno opremljeni za svako dobro delo‘ (2. Tim. 3:17).

21. Zašto jedva čekaš da proučavaš ovu publikaciju?

²¹ Dok budemo proučavali ovu publikaciju, dobro je da tražimo misli koje možemo primeniti. Nema sumnje da će knjiga proroka Jeremije i Tužbalice potvrditi ono što je Pavle napisao: „Sve što je nekada napisano, napisano je nama za pouku, da svojom istrajnošću i utehom iz Pisama imamo nadu“ (Rimlj. 15:4).