Koga ćeš birati za prijatelje?

1, 2. (a) Koje izazove pred nas mogu postavljati ljudi s kojima dolazimo u kontakt? (b) Zašto treba da nas zanima Jeremijin izbor prijatelja?

ŠTA bi učinio ako bi te neki kolega s posla, komšija ili školski drug pozvao na proslavu Božića? Ili, šta ako bi šef tražio od tebe da lažeš ili učiniš nešto nepropisno? Šta ako bi te vlasti pozvale da učestvuješ u nečemu što bi se kosilo s tvojim stavom neutralnosti? Verovatno bi te savest navela da odbiješ sve navedene stvari, čak i ako bi to značilo da bi bio predmet podsmeha ili nečeg goreg.

² Kao što ćemo videti, Jeremija se često nalazio u sličnim situacijama. Sigurno će za nas biti korisno da osmotrimo primere nekih osoba s kojima je on dolazio u kontakt tokom godina svoje službe. Neki od njih su pokušali da ga spreče da služi Jehovi. Iako je morao kontaktirati s njima, oni definitivno nisu bili njegovi prijatelji. Međutim, biće korisno osmotriti ko su bili njegovi prijatelji, oni koji su ga podržavali i hrabrili da ostane veran. Možemo puno toga naučiti iz Jeremijinog izbora prijatelja.

 3. Šta je Sedekija hteo od Jeremije i kako je Jeremija reagovao?

³ Kralj Sedekija je više puta pre uništenja Jerusalima kontaktirao s Jeremijom. Zašto? Zato što se nadao da će od njega čuti da predstoje bolja vremena. Želeo je da Jeremija kaže da će Bog osloboditi njegovo kraljevstvo od neprijatelja. Zato je poslao svoje glasnike kod Jeremije sa sledećom molbom: „Molim te, pitaj Jehovu za nas, jer je Navuhodonosor, vavilonski kralj, zaratio s nama. Možda će Jehova učiniti za nas neko čudesno delo kao nekada, pa će neprijatelj otići od nas“ (Jer. 21:2). Kralj Sedekija nije hteo da posluša kada mu je Bog rekao da se preda Vavilonu. Jedan biblista je rekao da je on bio „poput pacijenta koji stalno odlazi kod lekara po pomoć, a onda odbija da uzima prepisani lek“. A kako je bilo s Jeremijom? On je mogao steći kraljevu naklonost samo da mu je rekao šta je ovaj želeo. Zašto onda to nije učinio i sebi olakšao život? Zato što mu je Jehova rekao da objavljuje da će Jerusalim pasti. (Pročitati Jeremiju 32:1-5.)

 4. Koje odluke moramo doneti u vezi s izborom prijatelja, recimo na radnom mestu?

⁴ U neku ruku, i mi se nalazimo u situaciji sličnoj Jeremijinoj. Nesumnjivo dolazimo u dodir sa svojim komšijama, kolegama na poslu i školskim drugovima. Ali da li ćemo ići korak dalje i razvijati s njima prijateljstva, premda znamo da ne žele slušati o Bogu i da ih ne zanima biblijska istina? Iako je Sedekija odbijao Božje vođstvo, on je još uvek bio kralj tako da Jeremija nije mogao u potpunosti izbeći kontakt s njim. Međutim, Jeremija nije bio obavezan da prihvati kraljevo pogrešno razmišljanje niti da mu se dodvorava da bi stekao njegovu naklonost. Ako bi udovoljio njegovim željama, onda bi ga on zasuo poklonima i imao bi mnoge povlastice. Međutim, Jeremija nije popustio pritisku i kušnji da se zbliži s tim kraljem. Zašto? Zato što ni za šta na svetu ne bi promenio stav koji mu je Jehova rekao da treba da ima. Jeremijin primer treba da nas navede da se preispitamo da li nas naši prijatelji podstiču da ostanemo verni Bogu. Tačno je da ne možemo izbeći svaki kontakt s ljudima koji ne služe Bogu — bilo da su u pitanju naše kolege s posla, školski drugovi ili komšije (1. Kor. 5:9, 10). Pa ipak, jasno nam je da se, ako nekog od njih izaberemo za prijatelja, lako može desiti da ugrozimo svoje prijateljstvo s Bogom.

5, 6. Šta su neki uradili da bi ućutkali Jeremiju?

⁵ Sedekija nije jedini koji je pokušao da negativno deluje na Jeremiju. Tu je i sveštenik Pashor koji je udario Jeremiju, verovatno tako što je naredio da mu se zada 39 udaraca (Jer. 20:2; Pon. zak. 25:3). Neki jevrejski knezovi su učinili nešto slično, nakon čega su bacili Jeremiju u tamnicu. Uslovi u njoj bili su toliko loši da se nakon dugo vremena provedenog u njoj, Jeremija počeo plašiti da će umreti. (Pročitati Jeremiju 37:3, 15, 16.) Zatim je pušten na slobodu, ali su nakon nekog vremena drugi knezovi tražili od Sedekije da ga pogubi. Smatrali su da on demorališe njihove trupe. Zato je bio bačen u jednu jamu nalik bunaru da tamo umre (Jer. 38:1-4). Čitali smo kako je Jeremija bio spasen od takve užasne smrti. Pa ipak, ovi događaji pokazuju kako su oni koji su morali znati ko je Jeremija postali skeptični prema onome što im je govorio, pa su se okrenuli protiv njega.

⁶ Jeremiji se nisu protivili samo ljudi na vlasti. Jednom prilikom su stanovnici Anatota, Jeremijinog rodnog grada, pretili da će ga ubiti ako ne prestane da prorokuje. ’Pa to su bile njegove komšije!‘, mogao bi reći (Jer. 11:21). Nije im se dopalo to što su od njega čuli pa su mu pretili. Međutim, Jeremija je za prijatelja izabrao Jehovu, a ne svoje komšije. Neki drugi Jeremijini sunarodnici nisu se zadržali samo na pretnjama. Kada je Jeremija upotrebio jaram da bi živopisno pokazao Jevrejima da treba da se podlože vavilonskom kralju i tako ostanu u životu, Ananija je skinuo jaram s Jeremijinog vrata i slomio ga. Taj lažni prorok je tvrdio da je Jehova rekao: „Slomiću jaram kralja Vavilona.“ Ananija je umro te iste godine, a događaji koji su usledili pokazali su ko je pravi prorok (Jer. 28:1-11, 17). Nakon što je Jerusalim uništen, kao što je Jeremija i upozoravao, Joanan i drugi vojni zapovednici nisu hteli da poslušaju Božju zapovest i ostanu u Judi. ’Laž govoriš‘, rekli su Jeremiji. ’Naš Bog te nije poslao da kažeš: „Ne idite u Egipat.“‘ Zatim su se još više suprotstavili Jehovi tako što su Jeremiju i Varuha poveli sa sobom u Egipat (Jer. 42:1 – 43:7).

 7. S kojim se stvarima, koje predstavljaju ispit vernosti Jehovi, ti suočavaš?

⁷ Godinama je Jeremija bio okružen skepticima i protivnicima. Razmisli kako mu je bilo. Lako je mogao popustiti i prihvatiti društvo ljudi koji su slabo uvažavali Boga i njegovu Reč. A takvih ljudi je bilo svuda, gde god je krenuo. A kakva je situacija kod tebe? Verovatno i ti imaš kontakta sa osobama koje su slične onima u Jeremijino doba. Bilo da se agresivno suprotstavljaju tebi i tvom Bogu ili su prilično prijatni, da li ćeš ih izabrati za prijatelje? Da li bi bilo mudro družiti se sa onima koji ne gledaju ozbiljno na Božja proročanstva? Da je Jeremija na tvom mestu, da li bi on izabrao za prijatelje one čiji se način života sukobi sa istinom iz Božje Reči i koji se uzdaju u ljude? (2. Let. 19:2). Bog je otvoreno rekao Jeremiji šta biva sa onima koji se uzdaju u čoveka, a ne u Boga. (Pročitati Jeremiju 17:5, 6.) Šta ti misliš o tome?

 8. Navedi neke izazove s kojima se suočavaju braća u tvom okruženju.

⁸ Neki hrišćani misle da mogu poboljšati svoje poslovanje i karijeru time što će organizovati zabave i prijeme za svoje klijente koji nisu braća. Međutim, da li će na taj način biti izloženi iskvarenom društvu i drugim opasnostima, kao što je prljav govor i opijanje? Jasno nam je zašto su mnogi hrišćani rešili da ne rade tako nešto i time izbegnu loše društvo, čak i po cenu moguće zarade ili napretka u svetu. Slično tome, tvoj šef ili neki saradnici možda ne prezaju od toga da varaju svoje mušterije. Pa ipak, pravi hrišćani ne postupaju na takav način. Ponekad donošenje odluka u takvim stvarima nije lako. Možemo biti zahvalni za primere poput Jeremije. On je čuvao čistu savest, i što je još važnije, dobar odnos s Bogom.

 9. Koja se opasnost krije u tome kada želimo da nas prihvati većina ljudi?

⁹ Judejci su prezirali Jeremiju zbog njegovog stava i njegovih uverenja (Jer. 18:18). Pa ipak, on je bio spreman da bude drugačiji od svojih sunarodnika koji su išli ’putem kojim većina ide‘ (Jer. 8:5, 6). Čak je bio spreman da neko vreme ’sedi sam‘. Više je to voleo nego da bude u lošem društvu i da se druži s onima koji negativno utiču na njega. (Pročitati Jeremiju 9:4, 5; 15:17.) Pošto danas većina ljudi nije verna Bogu, da li si i ti spreman na tako nešto? Jehovine sluge su oduvek morale da paze ko su im prijatelji. Ali to ne znači da Jeremija uopšte nije imao prijatelje. Neki pojedinci su ga branili i podupirali. O kome je reč? Mnogo toga ćemo naučiti kad saznamo nešto više o njima.

10, 11. (a) Kojim se načelima Jeremija vodio pri izboru prijatelja? (b) Ko su bili Jeremijini prijatelji i koja se pitanja postavljaju u vezi s njima?

¹⁰ Pod Jehovinim vođstvom, Jeremija je uvek iznova osuđivao one koji su zli, pokvareni, nepravedni, nasilni, bezosećajni i nemoralni — one koji više nisu ispravno služili Bogu već su se okrenuli idolopoklonstvu i tako počinili duhovni blud. On je podsticao svoje sunarodnike: „Vratite se, molim vas, svaki sa svog zlog puta i popravite svoje puteve i svoja dela“ (Jer. 18:11). Čak i nakon uništenja Jerusalima, Jeremija je hvalio Božju milost, milosrđe i vernost (Tužb. 3:22-24). A šta se može reći o njegovom izboru prijatelja? On je za prijatelje birao samo one koji su verno služili Jehovi. (Pročitati Jeremiju 17:7.)

¹¹ O nekim njegovim prijateljima i bliskim saradnicima znamo ponešto. Avdemeleh, Varuh, Seraja i Safanovi sinovi zaista su bili Jeremijina podrška. Možemo se pitati: ’Kakvi su bili? Kako su sarađivali s Jeremijom? U kom smislu su bili njegovi dobri prijatelji? Kako su pomogli Jeremiji da sačuva besprekornost?‘ Preispitajmo sebe dok osmatramo odgovore na ova pitanja.

12. (a) Šta su Jeremija i Varuh, prikazani na 58. strani, imali zajedničko? (b) Ko je bio Seraja i šta znamo o njemu?

¹² Izgleda da je prorokov najbliži prijatelj bio Varuh, Nirijin sin. Jeremija je imao poverenja u njega i dodelio mu jedan važan zadatak. Naime, rekao je Varuhu da zapiše Jehovine objave u jedan svitak i kasnije ga pročita narodu, a zatim i Judinim knezovima (Jer. 36:4-8, 14, 15). Varuh je kao i Jeremija verovao da će se ispuniti ono što je Bog prorekao. Njih dvojica su delili istu sudbinu poslednjih 18 burnih godina kraljevstva Jude. Mnogo vremena su proveli zajedno služeći Bogu. Obojica su doživljavali poteškoće i bežali od svojih neprijatelja. Obojica su se oslanjali na Jehovu i on ih je hrabrio. Varuh je po svemu sudeći bio iz ugledne judejske porodice pisara. U Bibliji stoji da je i sam bio pisar, a da je njegov brat Seraja bio važan državni službenik. Kasnije je Seraja, kao i Varuh, sarađivao s Jeremijom u iznošenju Jehovinih proročanskih objava (Jer. 36:32; 51:59-64). Spremnost ta dva Nirijina sina da u tako teškim vremenima sarađuju s njim, sigurno je ojačala i ohrabrila Jeremiju. I ti možeš dobiti snagu i ohrabrenje od onih koji s tobom rame uz rame verno služe Jehovi.

13. Kako je Avdemeleh pokazao da je Jeremijin dobar prijatelj, kao što je prikazano na 63. strani?

¹³ Još jedna velika podrška Jeremiji bio je Avdemeleh. Kada su razjareni Judini knezovi bacili Jeremiju u praznu jamu nalik bunaru i ostavili ga tamo da umre, jedan stranac, Etiopljanin, usudio se da mu pritekne u pomoć. Bio je to Avdemeleh. On je bio evnuh, to jest kraljev dvoranin. Javno je prišao Sedekiji, koji je sedeo kod Venijaminovih vrata. Zatim je od njega hrabro zatražio dozvolu da izbavi Jeremiju iz blatnjave jame. Sa sobom je poveo 30 ljudi, što možda znači da je očekivao sukob s Jeremijinim neprijateljima (Jer. 38:7-13). Ne znamo tačno koliko je kontakta Avdemeleh imao s Jeremijom. Ako uzmemo u obzir da su obojica bili Jehovini prijatelji, logično je pretpostaviti da su i njih dvojica bili dobri prijatelji. Avdemeleh je znao da je Jeremija bio Jehovin prorok. Rekao je da je ’zlo to što su učinili‘ knezovi i bio je spreman da pomogne, iako je time rizikovao svoj položaj. Avdemeleh je zaista bio dobar čovek. To potvrđuje i ono što mu je Jehova rekao: „Tebe ću izbaviti tog dana [u vreme propasti Jerusalima]... jer si se uzdao u mene.“ (Pročitati Jeremiju 39:15-18.) Kakva lepa pohvala! Zar to nije prijatelj kakvog bi i ti želeo?

14. Šta znamo o Safanu i njegovoj porodici i njihovom kontaktu s Jeremijom?

¹⁴ Još neki Jeremijini prijatelji bili su Safanova tri sina i jedan unuk. Oni su bili iz ugledne porodice. Safan je nekada služio kao pisar kralja Josije. Kada su neprijateljski raspoloženi Judejci pokušali da ubiju Jeremiju, njega je „štitila ruka Ahikama, Safanovog sina, tako da nije bio predat u ruke narodu“ (Jer. 26:24). Ahikam je imao brata koji se zvao Gemarija. Kada je Varuh pročitao Božje reči pred narodom, čuo ga je Gemarijin sin, Miheja, i upozorio svog oca i druge knezove. Strahujući od Joakimove reakcije, oni su savetovali Jeremiji i Varuhu da se sakriju. Kada je kralj odbacio Božju poruku i spalio svitak s Božjim rečima, Gemarija je bio jedan od onih koji su ga molili da to ne čini (Jer. 36:9-25). Jeremija je zadužio Elasu, još jednog Safanovog sina, da pročita proročansko pismo izgnanim Jevrejima u Vavilonu (Jer. 29:1-3). Dakle, samo u ovoj porodici Jeremija je imao podršku tri Safanova sina i jednog unuka. Zamisli koliko su oni značili Jeremiji! Oni su bili njegovi prijatelji, ali ne zato što su voleli sličnu hranu i piće, ili zato što su imali slične hobije i interesovanja. Njihovo prijateljstvo se temeljilo na nečem dubljem.

15. Kako je Jeremija postavio dobar primer u izboru prijatelja?

¹⁵ Možemo naučiti mnogo toga iz Jeremijinog odnosa prema njegovim sunarodnicima, kako prema dobrima tako i prema lošima. Kralj, mnogi knezovi, lažni proroci i vojni zapovednici vršili su pritisak na Jeremiju da promeni svoju poruku. Međutim, on je bio nepokolebljiv. Zbog takvog njegovog stava, oni ga nisu voleli, ali on nije ni želeo njihovo prijateljstvo. Njegov najbolji prijatelj bio je Jehova. Jeremija je bio spreman da se suoči s neprijateljstvom izvesnih krugova u društvu samo da bi ostao veran Bogu. (Pročitati Tužbalice 3:52-59.) Ali, kao što smo videli, on nije bio sam, već je imao podršku u odvažnom služenju Jehovi.

16, 17. (a) Kakvu pomoć Jehovin sluga može očekivati od dobrog prijatelja? (b) Bez obzira u kojoj zemlji živimo, gde možemo naći najbolje prijatelje?

¹⁶ Ono što je Avdemeleha činilo dobrim prijateljem bila je njegova vera i pouzdanje u Jehovu. Taj čovek je imao hrabrosti da odlučno deluje i spase život Jeremiji. Varuh je mnogo vremena proveo uz Jeremiju i pomagao mu da objavljuje Jehovine reči. I danas dobri prijatelji u skupštini mogu biti isto tako dragoceni. Dvadesetogodišnja pionirka po imenu Kamerun veoma ceni dobar uticaj koji je na nju imala pionirka po imenu Kara. Kamerun kaže: „Kara mi je pomogla da zadržim Jehovu na prvom mestu u svom životu, i to je činila i rečima i delima.“ Pošto su živele daleko jedna od druge, Kara ju je redovno zvala telefonom i pisala joj da bi bila sigurna da je njena prijateljica dobro i da bi se međusobno hrabrile. „Ona je poznavala moju porodičnu situaciju“, priseća se Kamerun. „Kada se moja sestra pobunila i napustila istinu, Kara je znala koliko mi je bilo teško. Sve to vreme bila je uz mene i ne znam šta bi bilo sa mnom da nije bilo njenog pozitivnog uticaja i pomoći. Ona je bila moja velika podrška.“

¹⁷ I ti možeš naći dobre prijatelje među braćom i sestrama u Božjoj organizaciji, bez obzira da li su tvojih godina ili ne. Mi imamo istu veru, iste vrednosti, volimo Jehovu, imamo iste nade i verovatno iste kušnje. Sarađujemo rame uz rame u službi. Kad prolazimo kroz neki težak period, naša braća nas podržavaju, kao i mi njih. Raduju se s nama kada nam je lepo u službi Jehovi. Štaviše, takva prijateljstva mogu večno trajati (Posl. 17:17; 18:24; 27:9).

18. Čemu te uči Jeremijin izbor prijatelja?

¹⁸ Pouka iz Jeremijinog izbora prijatelja treba da bude jasna. Zapamtimo ovu neospornu istinu: Ne možemo tražiti društvo onih čija su verovanja u suprotnosti sa Svetim pismom i ostati čvrsti u svojim verovanjima. Živeti u skladu s tom istinom, i danas je isto toliko važno koliko je to bilo i u Jeremijino vreme. Da bi verno izvršio svoju službu i dobio blagoslov od Jehove, Jeremija je bio spreman da bude drugačiji od većine ljudi svog vremena. Sigurno i ti tako razmišljaš. Jeremija je birao prijatelje među onima koji su imali veru kao i on i koji su ga podupirali da izvrši svoju službu. Nema sumnje, sve Božje verne sluge mogu izvući pouku iz Jeremijinog mudrog izbora prijatelja! (Posl. 13:20; 22:17).