Pouke iz Pisma: Mihej 1:1–7:20

Uzvišena Jehovina pravda i njegovo ime

PROROK Mihej živeo je u osmom veku pre n. e., u vremenu kad je u Izraelu i Judi preovladavalo idolopoklonstvo i nepravda. Tadašnje stanje je toliko bilo slično ovome koje prevladava danas da su Mihejeve poruke i upozorenja sasvim prikladne i za naše vreme. A pozitivne vesti koje je on takođe donosio pružaju nam stvarnu nadu u svetu u kom vlada Satana (1. Jovanova 5:19).

Mihejevu poruku možda se najbolje može sažeti u sledeće tri izjave: „Teško onima koji (...) o zlu se trude.“ „Šta Gospod [Jehova, NS] ište od tebe osim da činiš što je pravo i da ljubiš milost i da hodiš smerno s Bogom svojim?“ „Mi ćemo hoditi u ime Gospoda [Jehove, NS] Boga svojega u vek i do veka“ (Mihej 2:1; 6:8; 4:5).

Idolopoklonstvo osuđeno

Jehova ne podnosi prestupnike beskonačno. Idolopoklonstvo i buntovništvo uzeli su maha u Izraelu i Judi. Zato je Jehova svedok protiv njih. Njihovi likovi biće smrvljeni. Idolopoklonici će biti ’ćelavi kao orao‘ i otići će u ropstvo (1:1-16).

Za verne se Jehova pokazuje kao Bog nade. Silnici koji kuju zavere označeni su kao lopovi i pljačkaši. Pogodiće ih nevolja. Ipak, dano je obećanje o obnovi za „ostatak Izraelov“. „Postavi[t]ću ih zajedno kao ovce Vosorske, kao stado usred tora njihova“, kaže Jehova.

Jehova očekuje da oni koji nose odgovornost u narodu vrše pravdu. Izraelskim vođama koji zloupotrebljavaju svoj položaj rečeno je: „Ne treba li vam znati što je pravo? Koji mrzite na dobro a ljubite zlo, sadirete kožu s njih i meso s kosti njihovijeh.“ Mihej, „pun sile od duha Gospodova [Jehovina, NS], i suda i hrabrosti“, objavljuje Božje osude protiv njih. Nepravedni vođe, kaže, sude za mito, sveštenici poučavaju za platu, a proroci proriču za novac. Zato će Jerusalim „postati gomila“ ruševina (3:1-12).

Vest nade

Obožavanje će se vršiti po celoj Zemlji. Mihej proriče da će „u pošlednja vremena [u završnom delu danâ, NS]“, ljudi iz mnogih naroda biti poučeni Jehovinim putevima. Bog će provesti sud i rata više neće biti. Pravi obožavaoci ’hodiće u ime Jehove Boga svojega u vek i do veka‘. Usprkos progonstvu i boli, njegov će narod biti oslobođen iz ruku svojih neprijatelja (4:1-13).

Možemo imati poverenja u Božjeg obećanog Izbavitelja. Vladar iz Vitlejema pasti će ih Jehovinom snagom. Prorečeno je ’izbavljenje od Asirca‘. Ostatak pravih obožavaoca postaće kao rosa i kao sitan dažd i iskoreniće se svi oblici lažne religije i demonizma (5:1-15).

Jehovina pravda će preovladati

Jehova očekuje da se njegov narod drži njegovih ispravnih i pravednih merila. Šta je on učinio a da bi zaslužio mlitavo obožavanje? Učinio je dobre stvari za svoj narod. ’I šta Jehova traži od njih osim da čine što je pravo i da ljube milost i da hode smerno s Bogom svojim?’ Ako nastave sa svojom zlom nasilnošću i iskorišćavanjem, mogu samo očekivati njegovu nepovoljnu osudu (6:1-16).

Trebamo imati poverenja u Jehovinu pravdu i milosrđe. Čak će i članovi porodice postati neprijatelji. Ali Mihej kaže: „Čekaću Boga spasenja svojega; uslišiće me Bog moj.“ Prorok se pouzdaje u Jehovinu pravdu, znajući da Bog „ne drži do veka gneva svojega, jer mu je mila milost“ (7:1-20).

Pouka za nas: Jehova od svog naroda očekuje da vrši pravdu. Obzirom na poslovne običaje, hrišćanin bi se ustvari trebao upitati: ’Mogu li ja biti moralno čist ako su mi merila lažna i ako mi je u tobocu prevarno kamenje?‘ (6:11). Sav Jehovin narod mora u ovim poslednjim danima doprineti jedinstvu njegove zemaljske organizacije i prihvatiti pouku o njegovim putevima mira. Trebali bismo učiniti sve što je u našoj moći da bismo uzvisivali Jehovino ime i unapređivali pravo obožavanje (2:12; 4:1-4).

[Okvir na 31. strani]

RAZMOTRENI BIBLIJSKI CITATI

○ 1:16 — U Izraelu je ćelavost bila povezana sa sramom, žaljenjem i nevoljom (Isaija 3:24-26; 15:2, 3; Jeremija 47:5). Neki paganski narodi su imali običaj brijati glave u vreme žalosti za umrlim rođakom. Dok pod Mojsijevim zakonom prirodna ćelavost nije smatrana nečistom, Izraelci nisu trebali u žalosti brijati svoje glave, ’jer su narod svet Jehovi Bogu svojemu‘ (5. Mojsijeva 14:1, 2). Međutim, Mihej je rekao Izraelu i Judi da ostrigu kosu svog grešnog idolopokloničkog postupanja, čime su izgubili preduslove da budu sveti narod i čime su oni i njihovo potomstvo zaslužili da odu u zarobljeništvo. Hebrejska reč koja je ovde prevedena sa „orao“ verovatno se odnosi na jednu vrstu lešinara koji po glavi ima nešto mekane beline. Iako nije iste vrste kao orao, smatra se da je iz iste porodice.

○ 2:12 — Ove reči danas nalaze ispunjenje na duhovnom Izraelu (Galatima 6:16). Naročito je od 1919. otvoren put pomazanom ostatku da beži iz zarobljeništva religioznog Vavilona Velikog (Otkrivenje 18:2). Kao što je prorekao Mihej, bili su sakupljeni „kao stado usred tora njihova“. Kad im se 1935. pridružilo veliko mnoštvo ’drugih ovaca‘, zaista je to postala „vreva od ljudstva“ (Otkrivenje 7:9; Jovan 10:16).

○ 3:1-3 — Ovo je snažan kontrast između Jehove, dobrostivog Pastira, i okrutnih vođa drevnog naroda u Mihejevo vreme. Nisu udovoljili svom opunomoćenju da štite stado vršeći pravdu. Okrutno su iskorišćavali simbolične ovce, ne samo tako što su ih strigli, nego su i ’sadirali kožu s njih‘ — kao vukovi. Zli pastiri lišavali su narod pravde i prolivali mu krv (3:10). Bespomoćnima su, kroz iskrivljeni sud, prevarom oduzimane kuće i sredstva za život (2:2; uporedi Jezekilj 34:1-5).

○ 4:3 — Ti ’mnogi narodi‘ i ’jaki narodi‘ nisu političke nacije i vladavine, nego pojedinci iz svih naroda, osobe koje raskidaju sa svojim nacionalizmom i okreću se ka ujedinjenoj službi na Jehovinoj gori pravog obožavanja (Isaija 2:2-4). Jehova na duhovan način ’sudi i kara‘ one vernike koji zauzimaju stav za Božje Kraljevstvo. Te osobe iz ’velikog mnoštva‘ usklađuju se sa božanskim sudovima, te prekivaju svoje mačeve u plugove i tako žive u miru sa ostalim svedocima Jehove.

○ 5:2 — Vitlejem Efrata je verovatno tako imenovan jer postoje dva grada po imenu Vitlejem. Mihej ukazuje na onaj u Judi, južno od Jerusalima. Drugi grad je bio na severu, u Zavulonu (Isus Navin 19:10, 15). „Efrata“ ili „Efrat“ bilo je rano ime za Vitlejem u Judi ili područje oko njega (1. Mojsijeva 48:7; Ruta 4:11). Takva detaljna odrednica podvlači tačnost Božjih proročanskih obećanja obzirom na Mesiju.

○ 6:8 — Mihej nije umanjivao vrednost žrtava za greh, ali je isticao ono što je bilo istinski vredno u Jehovinim očima. (Uporedi 5. Mojsijeva 10:12.) Da bi žrtve bile prihvatljive Jehovi, grešnik je morao pokazivati osobine pravde, dobrohotnosti i smernosti. Danas Jehova isto to traži u našoj službi (1. Korinćanima 13:4-8).

○ 7:4 — Trnje i trnjak su biljke koje se mogu zakačiti za odeću i poderati meso. Ovde Mihej opisuje moralni pad nacije u njegovo vreme. Očigledno je mislio da i najbolji među tvrdoglavim Izraelcima nanosi takve ozlede i bol kao i trn i trnjak onome koji se previše približi.

[Slika na 32. strani]

Mihej je prorekao Isusovo mesto rođenja