Blagoslov Jehovin obogaćuje
„Blagoslov Gospodnji bogatstvo daje, a trud malo mu dodaje [nikakvu muku ne donosi sa sobom, NW]“ (POSLOVICE 10:22).
1-3. Iako su mnogi zabrinuti za materijalne stvari, koju činjenicu o materijalnom bogatstvu svi treba da priznamo?
NEKI ljudi nikad ne prestaju da govore o novcu — ili kako ga nemaju. Na njihovu žalost, poslednjih godina imaju toliko toga o čemu mogu diskutovati. U 1992. čak je i bogati Zapad doživeo recesiju zbog koje su osobe na rukovodećim položajima kao i obična radna snaga ostali bez posla. Mnogi se pitaju hoće li ikada ponovo doživeti vreme stabilnog prosperiteta.
2 Da li je pogrešno biti zabrinut zbog svog materijalnog blagostanja? Ne, to je do izvesne mere sasvim prirodno. U isto vreme, postoji temeljna istina o bogatstvu koju moramo priznati. Konačno, sve materijalne stvari dolaze od Stvoritelja. On je „Bog, Gospod [„pravi Bog, Jehova“, NW]... koji je zemlju i plodove njene rasprostrô i disanje daje onima koji su na njoj, i dah onima koji po njoj hode“ (Isaija 42:5).
3 Iako Jehova ne predodređuje ko će biti bogat a ko siromašan, svi smo odgovorni za način na koji koristimo neki prinos koji imamo od ’zemlje i plodova njenih‘. Ako svoje bogatstvo koristimo da vladamo nad drugima, Jehova će nas smatrati odgovornima. A svako ko robuje bogatstvu umesto Jehovi uvideće da onaj ’ko se u bogatstvo svoje uzda, taj će da propadne‘ (Poslovice 11:28; Matej 6:24; 1. Timoteju 6:9). Materijalni prosperitet koji ne prati srce podložno Jehovi u osnovi je bezvredan (Propovednik 2:3-11, 18, 19; Luka 16:9).
Najvažniji prosperitet
4. Zašto je duhovni prosperitet bolji od materijalnog obilja?
4 Pored materijalnog prosperiteta, Biblija govori i o duhovnom prosperitetu. To je sigurno bolja vrsta (Matej 6:19-21). Duhovni prosperitet donosi sa sobom zadovoljavajući odnos s Jehovom koji može trajati čitavu večnost (Propovednik 7:12). Osim toga, duhovno bogate sluge Božje ne gube korisne materijalne blagoslove. U novom svetu duhovno bogatstvo biće povezano s materijalnim prosperitetom. Verni će uživati materijalnu sigurnost koja nije stečena ogorčenim takmičenjem ili žrtvovanjem zdravlja i sreće, što je danas tako često slučaj (Psalam 72:16; Poslovice 10:28; Isaija 25:6-8). Oni će uvideti da, u svakom pogledu, „Blagoslov Gospodnji bogatstvo daje, a trud malo mu dodaje“ (Poslovice 10:22).
5. Koje je obećanje s obzirom na materijalne stvari dao Isus?
5 Čak i danas, oni koji cene duhovne stvari osećaju izvestan spokoj kad se radi o materijalnim stvarima. Istina, oni rade da bi platili svoje račune i ishranili svoje porodice. Ili neki čak mogu izgubiti posao u vreme recesije. Ali, oni nisu savladani takvim brigama. Umesto toga, veruju Isusovom obećanju kad je rekao: „Ne uznemiravajte se dakle i ne recite: Šta ćemo jesti?, šta ćemo piti?, čim ćemo se odenuti?... Otac vaš nebeski zna da vam sve to treba. Starajte se najpre za kraljevstvo Božje i za pravdu njegovu, a ono će vam se sve dodati“ (Matej 6:31-33).
Duhovno bogatstvo danas
6, 7. (a) Opiši neke aspekte duhovnog prosperiteta Božjeg naroda. (b) Koje se proročanstvo danas ispunjava, i koja se pitanja time javljaju?
6 Dakle, Jehovin narod je odlučio da na prvo mesto u svom životu stavi Kraljevstvo i kako su samo blagoslovljeni! Raduju se izvanrednom uspehu u svom delu stvaranja učenika (Isaija 60:22). Poučeni su od Jehove, uživajući u neprestanom prilivu duhovno dobrih stvari osiguranih preko ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45-47, NW; Isaija 54:13). Nadalje, Jehovin duh je na njima, formirajući ih u radosno međunarodno bratstvo (Psalam 133:1; Marko 10:29, 30).
7 To je zaista duhovni prosperitet, nešto što se ne može kupiti novcem. To je uzbudljivo ispunjenje Jehovinog obećanja: „Unesite u dom sve desetke, da u domu mome bude hrane, okušajte mene tako, govori Gospod nad vojskama, i videćete neću li ustave nebeske otvoriti, neću li ja na vas obilan blagoslov izliti“ (Malahija 3:10, 11a). Danas vidimo kako se to obećanje ispunjava. Ipak, zašto Jehova, Izvor sveg bogatstva, traži da njegove sluge donesu deseti deo, ili desetak? Ko ima koristi od desetka? Da bismo odgovorili na ova pitanja, razmotrimo zašto je Jehova preko Malahije izgovorio ove reči u petom veku pre n. e.
Deseci i prinosi
8. Prema savezu Zakona, od čega je zavisio materijalni prosperitet Izraela?
8 U Malahijino vreme Božji narod nije živeo u prosperitetu. Zašto nije? Delimično je to bilo povezano s prinosima i desecima. Onda je Izrael bio pod savezom Mojsijevog zakona. Kad je Jehova sklopio taj savez obećao je Izraelcima da će ih, ako budu držali svoj deo tog saveza, blagosloviti duhovno i materijalno. U stvari, prosperitet Izraela zavisio je od njihove vernosti (Deuteronom 28:1-19).
9. Zašto je Jehova u vreme drevnog Izraela zahtevao da Izrael plaća desetke i donosi prinose?
9 Deo dužnosti Izraela pod Zakonom bio je da donose prinose u hram i da plaćaju desetke. Neki su prinosi spaljivani u celini na Jehovinom žrtveniku, dok su drugi bili podeljeni između sveštenikâ i onih koji su prinosili žrtvu, uz posebne delove koji su bili prineseni Jehovi (Levitik 1:3-9; 7:1-15). S obzirom na desetke, Mojsije je rekao Izraelcima: „Svaki desetak od zemlje, od useva ili od voća, Gospodnji je, to je stvar od Gospoda posvećena“ (Levitik 27:30). Desetina je davana levitskim radnicima u šatoru obožavanja i kasnije u hramu. S druge strane, nesveštenički Leviti davali su aronskim sveštenicima desetinu od onoga što su dobili (Brojevi 18:21-29). Zašto je Jehova od Izraela zahtevao da plaćaju desetke? Kao prvo, da bi na očigledan način mogli pokazati svoje cenjenje prema Jehovinoj dobroti. I kao drugo, da bi prilozima mogli podupirati Levite, koji su se tada mogli usredsrediti na svoje obaveze, uključujući poučavanje Zakonu (2. Letopisa 17:7-9). Na taj način podupirano je i čisto obožavanje, što je svima koristilo.
10. Šta se dogodilo kad je Izrael propustio da donosi desetke i prinose?
10 Iako su desetke i prinose kasnije koristili Leviti, to su u stvari bili darovi Jehovi i zato su morali da budu dobrog kvaliteta, dostojni njega (Levitik 22:21-25). Šta se dogodilo kad su Izraelci propustili da donose svoje desetke ili kad su donosili manje vredne prinose? Zakon nije propisivao nikakvu kaznu, ali je bilo posledica. Jehova je uskratio svoj blagoslov, a Leviti su, lišeni materijalne podrške, napuštali svoje dužnosti u hramu kako bi se izdržavali. Tako je trpeo celi Izrael.
„Pazite dobro na puteve svoje!“
11, 12. (a) Šta je bila posledica kad je Izrael zanemario držanje Zakona? (b) Koje je opunomoćenje Jehova dao Izraelu kad ga je doveo iz Vavilona?
11 Tokom izraelske istorije, neki su bili primerni u nastojanju da se drže Zakona, uključujući plaćanje desetaka (2. Letopisa 31:2-16). Ipak, ta je nacija uopšte bila nemarna. Uvek iznova kršili su savez s Jehovom, dok on konačno nije dozvolio da budu poraženi i, 607. pre n. e., odvedeni u Vavilon (2. Letopisa 36:15-21).
12 Bila je to teška kazna, ali nakon 70 godina Jehova je vratio svoj narod u njihovu domovinu. Mnoga proročanstva o Raju iz Isaije trebalo je da imaju svoje prvo ispunjenje nakon tog povratka (Isaija 35:1, 2; 52:1-9; 65:17-19). Ipak, glavni razlog zbog čega je Jehova doveo natrag svoj narod nije bio da načine zemaljski raj već da ponovo izgrade hram i obnove pravo obožavanje (Ezra 1:2, 3). Da je Izrael slušao Jehovu, usledile bi materijalne koristi, a blagoslov Jehovin bi ih obogatio i duhovno i materijalno. U skladu s tim, čim su 537. pre n. e. stigli u svoju domovinu, Jevreji su izgradili žrtvenik u Jerusalimu i počeli da rade na hramu. Međutim, naišli su na jako protivljenje i prestali su da rade (Ezra 4:1-4, 23). Zato Izrael nije uživao Jehovin blagoslov.
13, 14. (a) Šta je usledilo kad je Izrael propustio da ponovo izgradi hram? (b) Kako je hram konačno bio izgrađen, ali o kojim se daljnjim greškama Izraela izveštava?
13 Godine 520. pre n. e., Jehova je podigao proroke Ageja i Zahariju da bi podstakao Izrael da se vrati na delo izgradnje hrama. Agej je pokazao da je nacija trpela materijalne teškoće i povezao je to s njihovim nedostatkom revnosti za Jehovinu kuću. Rekao je: „Ovako govori sad Gospod nad vojskama. Pazite dobro na puteve svoje! Mnogo sejete a malo žanjete, jedete, a niste siti, pijete, i ne otrežnjujete se, odeveni ste, a nije vam toplo, radenička nagrada u prodrtu vreću pada. Ovako govori Gospod nad vojskama: Pazite dobro na puteve svoje. Idite na goru i donesite drva, i zidajte dom; i ja ću se obradovati i proslaviću se“ (Agej 1:5-8).
14 Ohrabreni od Ageja i Zaharije, Izraelci su razmotrili svoje puteve, tako da je hram bio izgrađen. Ipak, Nehemija je oko 60 godina kasnije posetio Jerusalim i ustanovio da je Izrael opet postao nemaran prema Jehovinom Zakonu. On je to ispravio. Ali, prilikom druge posete utvrdio je da su se stvari opet pogoršale. On izveštava: „Doznah takođe da se Levitima nisu davali delovi njihovi, i da su se Leviti i pevači, kojima je bila poverena služba, razbegli svaki u svoje mesto“ (Nehemija 13:10). Taj problem bio je ispravljen, tako da „[sva] Juda donese u slagališta desetke od žita, od vina i od ulja“ (Nehemija 13:12).
Otimanje od Jehove
15, 16. Za koje je propuste Jehova, preko Malahije, ukorio Izrael?
15 Verovatno je Malahija proricao u približno istom vremenskom razdoblju, a taj prorok nam govori više o nevernosti Izraela. On beleži Jehovine reči Izraelu: „Ako sam ja otac gde je čast što mi se duguje? — Ako sam gospodar, gde je strah koji mi se duguje?, govori Gospod nad vojskama vama, sveštenicima koji ime moje prezirete.“ Šta nije bilo u redu? Jehova objašnjava: „Kad na žrtvu slepu životinju prinosite, nije li to zlo? Kada hromu il’ bolesnu životinju prinosite, nije li to zlo?“ (Malahija 1:6-8).
16 Malahija na taj slikovit način pokazuje da, iako su Izraelci donosili prinose, slab kvalitet tih prinosa otkrivao je veliko nepoštovanje. Malahija je takođe pisao: „Od vremena otaca svojih odstupiste od uredaba mojih i ne držaste ih. Vratite se k meni i ja ću se vratiti ka vama, govori Gospod nad vojskama.“ Izraelci su se pitali šta bi posebno trebalo da čine, pa su pitali: „U čemu da se vratimo?“ Jehova je odgovorio: „Može li čovek Boga prevariti [„otimati od Boga“, NW]? Jer vi mene varate.“ Kako je Izrael mogao otimati od Jehove, Izvora sveg bogatstva? Jehova je odgovorio: „U desetku i u prinosima“ (Malahija 3:7, 8). Da, propuštajući da donese svoje desetke i prinose, Izrael je otimao od Jehove!
17. Kojoj su svrsi služili deseci i prinosi u Izraelu, i šta Jehova obećava s obzirom na desetke?
17 Ta istorijska pozadina pokazuje važnost desetaka i prinosa u Izraelu. Oni su bili dokaz cenjenja od strane davaoca. Takođe su na materijalan način doprinosili podupiranju pravog obožavanja. Zato je Jehova nastavio podsticati Izrael: „Unesite u dom sve desetke.“ Pokazujući šta će uslediti ako to budu činili, Jehova je obećao: „Ja [ću] na vas obilan blagoslov izliti“ (Malahija 3:10, 11a). Blagoslov Jehovin bi ih obogatio.
Prosuđeni od ’pravog Gospoda‘
18. (a) Na čiji dolazak Jehova upozorava? (b) Kada se odigrao dolazak u hram, ko je bio uključen, i šta je bila posledica po Izrael?
18 Jehova je preko Malahije takođe upozorio da će doći da sudi svom narodu. „Evo poslaću vesnika [glasnika, NW] svoga i on će preda mnom pripraviti put. I odmah će u svoj hram doći Gospod [„pravi Gospod“, NW] kog tražite; i vesnik [„glasnik“, NW] saveza što želite, evo ga, dolazi!“ (Malahija 3:1). Kada se odigrao taj obećani dolazak u hram? Isus je u Mateju 11:10 citirao Malahijino proročanstvo o glasniku koji će pripremiti put i primenio ga na Jovana Krstitelja (Malahija 4:5; Matej 11:14). Dakle, godine 29. n. e. došlo je vreme za sud! Ko je bio drugi glasnik, glasnik saveza koji će pratiti Jehovu, ’pravog Gospoda‘, u hram? Sam Isus koji je u dve prilike došao u hram u Jerusalimu i očistio ga na dramatičan način, izbacujući nepoštene menjače novca (Marko 11:15-17; Jovan 2:14-17). S obzirom na to vreme suda u prvom veku, Jehova proročanski pita: „Ko će podneti dan dolaska njegova? Ko će se održati kad se on pokaže?“ (Malahija 3:2). U stvari, Izrael se nije održao. Bili su pregledani, pronađeni manjkavi, a godine 33. n. e. su kao Jehovina izabrana nacija odbačeni (Matej 23:37-39).
19. Na koji se način ostatak vratio Jehovi u prvom veku, i koji je blagoslov primio?
19 Međutim, Malahija je takođe pisao: „I sešće [Jehova] kao livac i srebro će očistiti; Očistiće sinove Levijeve, pretopiće ih kao zlato i srebro, i prinosiće Gospodu prinose u pravdi“ (Malahija 3:3). U skladu s tim, iako je u prvom veku bila odbačena većina onih koji su tvrdili da služe Jehovi, neki su bili očišćeni i došli su Jehovi, prinoseći prihvatljive žrtve. Koji? Oni koji su se odazvali Isusu, glasniku saveza. Na Pentekost 33. n. e., 120 takvih prijemljivih pojedinaca okupilo se u gornjoj sobi u Jerusalimu. Ojačani svetim duhom, počeli su prinositi žrtvu u pravednosti, a njihov se broj brzo povećavao. Uskoro su se proširili širom Rimskog Carstva (Dela apostola 2:41; 4:4; 5:14). Tako se ostatak vratio Jehovi (Malahija 3:7).
20. Kad su Jerusalim i hram bili uništeni, šta se dogodilo novom Izraelu Božjem?
20 Taj ostatak Izraela, koji je kasnije uključio neznabošce nakalemljene, takoreći, na stablo Izraela, bio je ’Izrael Božji‘, nacija sastavljena od duhom pomazanih hrišćana (Galatima 6:16; Rimljanima 11:17). Godine 70. n. e., na telesni Izrael došao je „dan, kao peć zažaren“ kad su rimske vojske uništile Jerusalim i njegov hram (Malahija 4:1; Luka 19:41-44). Šta se dogodilo duhovnom Izraelu Božjem? Jehova mu je bio „milostiv kao što je otac milostiv svome sinu koji mu služi“ (Malahija 3:17, DK). Pomazana hrišćanska skupština sledila je Isusovo proročansko upozorenje (Matej 24:15, 16). Preživeli su, a Jehovin blagoslov nastavio je da ih duhovno obogaćuje.
21. Koja pitanja ostaju otvorena u vezi s Malahijom 3:1 i 10?
21 Kakvo opravdanje Jehove! Ipak, kako se Malahija 3:1 ispunjava danas? I kako se hrišćanin treba odazvati na podsticaj iz Malahije 3:10 da donese čitav desetak u dom? To će biti razmotreno u sledećem članku?
Možeš li objasniti?
◻ Ko je u osnovi Izvor sveg bogatstva?
◻ Zašto je duhovni prosperitet bolji od materijalnog bogatstva?
◻ Kojoj su svrsi služili deseci i prinosi u Izraelu?
◻ Kada je Jehova, „pravi Gospod“, došao u hram da sudi Izraelu, i s kojom posledicom?
◻ Ko se vratio Jehovi nakon što je on došao u svoj hram u prvom veku n. e.?
[Slika na 10. strani]
Glasnik saveza, Isus, došao je, kao Jehovin predstavnik, da sudi u hramu u prvom veku n. e.