Bolji svet — samo san?

DA SI bio sledbenik mazdaizma kako ga je propovedao iranski prorok Zoroaster, ti bi čekao na dan u kome bi zemlja bila vraćena u svoju prvobitnu lepotu. Da si živeo u drevnoj Grčkoj, možda bi sanjao o dostizanju idiličnih Ostrva sreće ili o tome da vidiš povratak Zlatnog doba opisanog od strane pesnika Hesioda u osmom veku pre n. e. Guarana indijanci iz Južne Amerike mogu još uvek tražiti Zemlju bez zla. Živeći u našem vremenu, možda se nadaš da će se svet poboljšati zahvaljujući nekoj političkoj ideologiji ili kao rezultat današnje ekološke svesnosti.

Zlatno doba, Ostrva sreće, Zemlja bez zla — to su neka od mnogih imena koja se koriste da se opiše ista čežnja, nada u bolji svet.

Ovaj svet, naš svet, sigurno nije idealno mesto. Rastuće brutalni kriminal, bratoubilački ratovi uz besprimerno nasilje, genocid, ravnodušnost prema patnji drugih, siromaštvo i glad, nezaposlenost i nedostatak solidarnosti, ekološki problemi, neizlečive bolesti koje pogađaju milione — lista sadašnjih nevolja izgleda beskrajna. Razmišljajući o ratovima koji se trenutno vode, jedan italijanski novinar je rekao: „Pitanje koje se prirodno nameće jeste zar neprijateljstvo nije najsnažnije osećanje našeg vremena.“ Uzimajući u obzir situaciju, da li misliš da je realistički težiti za nečim različitim, nečim boljim? Ili je takva težnja samo žudnja za Utopijom, san koji se nikada neće obistiniti? Da li živimo u najboljem od svih mogućih svetova?

To nisu nove brige. Ljudi vekovima sanjaju o svetu u kome bi vladali sklad, pravda, prosperitet i ljubav. U struji vremena, brojni filozofi su elaborirali svoje koncepte o idealnim državama, boljim svetovima. Ali, nažalost, oni nikada nisu bili u stanju da objasne šta učiniti da to uspešno funkcioniše.

Da li nas ta vekovima stara lista snova, Utopija i ljudskih težnji za boljim društvom može nečemu naučiti?

[Slika na 3. strani]

Da li je ovo najbolji od svih mogućih svetova?