Knjiga za sve ljude
„Bog ne gleda ko je ko, nego mu je u svakom narodu dobrodošao ko se njega boji i tvori pravdu“ (DELA APOSTOLSKA 10:34, 35, Ča).
1. Kako je jedan profesor reagovao kada je upitan šta misli o Bibliji, i šta je odlučio da uradi?
JEDNOG nedeljnog popodneva profesor je bio kod kuće, ne očekujući nikakve posetioce. Ali kad je jedna naša hrišćanska sestra došla na njegova vrata, on je slušao. Ona je govorila o zagađenju i budućnosti zemlje — o temama koje su mu se dopale. Međutim, kada je u razgovor uvela Bibliju, on je izgledao skeptično. Zato ga je pitala šta misli o Bibliji.
„To je dobra knjiga koju su napisali neki inteligentni ljudi“, odgovorio je on, „ali Bibliju ne treba uzimati ozbiljno.“
„Da li ste vi ikada čitali Bibliju?“ pitala je ona.
Zatečen, profesor je morao priznati da nije.
Ona je zatim pitala: „Kako možete izneti tako snažno uverenje o knjizi koju nikada niste čitali?“
Naša sestra je bila u pravu. Profesor je odlučio da ispita Bibliju i da tek onda formira mišljenje o njoj.
2, 3. Zašto je Biblija za mnoge ljude zatvorena knjiga, i kakav to izazov predstavlja za nas?
2 Taj profesor nije usamljen slučaj. Mnogi ljudi imaju izričita mišljenja o Bibliji iako je lično nikada nisu čitali. Oni možda imaju Bibliju. Možda čak priznaju njenu literarnu ili istorijsku vrednost. Ali za mnoge, ona je zatvorena knjiga. ’Nemam ja vremena da čitam Bibliju‘, kažu neki. Drugi se pitaju: ’Kako bi jedna drevna knjiga uopšte mogla biti od nekog značaja za moj život?‘ Takva gledišta za nas predstavljaju pravi izazov. Jehovini svedoci čvrsto veruju da je Biblija ’nadahnuta od Boga i korisna za učenje‘ (2. Timoteju 3:16, 17). Ali kako možemo uveriti ljude da bez obzira na njihovu rasnu, nacionalnu ili etničku pozadinu, treba da ispitaju Bibliju?
3 Osmotrimo neke razloge zbog kojih Bibliju vredi ispitati. Takvo razmatranje nas može opremiti da rezonujemo s onima koje srećemo u našoj službi, i da ih možda uverimo da treba da osmotre ono što Biblija kaže. U isto vreme, ovaj pregled treba da ojača našu vlastitu veru da je Biblija zaista ono što tvrdi da jeste — „reč Božja“ (Jevrejima 4:12).
Najšire distribuisana knjiga na svetu
4. Zašto se može reći da je Biblija najšire distribuisana knjiga na svetu?
4 Prvo, Biblija zaslužuje razmatranje zato što je ona knjiga s daleko najvećim opticajem na svetu i najšire prevođena knjiga u čitavoj ljudskoj istoriji. Pre više od 500 godina, prvo izdanje štampano pokretnim slovima izašlo je iz štamparske mašine Johanesa Gutenberga. Od tada, procenjuje se da je odštampano četiri milijarde Biblija, u celini ili u delovima. Do 1996, kompletna Biblija ili njeni delovi bili su prevedeni na 2 167 jezika i dijalekata.a Više od 90 posto ljudske porodice može da dođe bar do nekog dela Biblije na sopstvenom jeziku. Nijedna druga knjiga — religiozne ili neke druge prirode — tome nije ni blizu!
5. Zašto treba da očekujemo da Biblija bude dostupna ljudima širom sveta?
5 Sama statistika ne dokazuje da je Biblija Božja Reč. Međutim, sigurno treba da očekujemo da pisani od Boga nadahnuti izveštaj bude dostupan ljudima širom sveta. Konačno, sama Biblija nam kaže da „Bog ne gleda ko je ko, nego mu je u svakom narodu dobrodošao ko se njega boji i tvori pravdu“ (Dela apostolska 10:34, 35, Ča). Kao nijedna druga knjiga, Biblija je prešla nacionalne granice i savladala rasne i etničke barijere. Zaista, Biblija je knjiga za sve ljude!
Jedinstven dosije o sačuvanju
6, 7. Zašto ne iznenađuje što se ne zna za postojanje nijednog originalnog zapisa Biblije, i do kog pitanja to dovodi?
6 Postoji još jedan razlog zbog koga Biblija zaslužuje da se ispita. Ona je opstala uprkos i prirodnim i ljudskim preprekama. Izveštaj o tome kako je sačuvana uprkos ogromnim izazovima zaista je jedinstven među drevnim spisima.
7 Pisci Biblije su očigledno beležili svoje reči mastilom na papirusu (pravljenom od istoimene egipatske biljke) i na pergamentu (pravljenom od životinjskih koža)b (Jov 8:11, NW). Međutim, takvi materijali za pisanje imaju svoje prirodne neprijatelje. Izučavalac Oskar Paret objašnjava: „Oba ova nosioca pisanja u podjednako velikoj meri ugrožavaju vlaga, buđ i svakojaki crvi. Iz svakodnevnog iskustva znamo kako lako papir, i čak i jaka koža, propadaju na otvorenom vazduhu ili u vlažnoj prostoriji.“ Zato ne iznenađuje što se ne zna za postojanje nijednog od originala; verovatno su se raspali pre mnogo vremena. Ali, ako su originali podlegli prirodnim neprijateljima, kako je Biblija opstala?
8. Kako su tokom vekova biblijski zapisi sačuvani?
8 Kratko nakon što su originali bili napisani, počeli su da se izrađuju prepisi pravljeni rukom. U stvari, prepisivanje Zakona i drugih delova Svetog pisma postalo je profesija u drevnom Izraelu. Sveštenik Jezdra, na primer, opisuje se kao „vešt prepisivač Mojsijevog zakona“ (Jezdra 7:6, 11 NW; uporedi sa Psalmom 45:2). Ali i ti izrađeni prepisi bili su takođe propadljivi; na kraju su i oni morali biti zamenjeni drugim rukom pravljenim prepisima. Taj proces prepisivanja prepisa tekao je vekovima. Pošto ljudi nisu savršeni, da li su greške prepisivača bitno promenile biblijski tekst? Sveobuhvatni dokaz kaže ne!
9. Kako primer masoreta ilustruje krajnju brižljivost i tačnost prepisivača Biblije?
9 Ne samo da su prepisivači bili vrlo vešti nego su imali i duboko poštovanje prema rečima koje su prepisivali. Hebrejska reč za „prepisivač“ ukazuje na brojanje i zapisivanje. Da bismo ilustrovali krajnju brižljivost i tačnost prepisivača, osmotrimo masorete, prepisivače Hebrejskih spisa koji su živeli između šestog i desetog veka n. e. Prema izučavaocu Tomasu Hartvelu Hornu, oni su brojali „koliko se puta svako slovo [hebrejskog] alfabeta pojavljuje u celokupnim Hebrejskim spisima“. Zamisli šta to znači! Da ne bi propustili ni jedno jedino slovo, ovi predani prepisivači su brojali ne samo reči koje su prepisivali nego i slova. Prema računanju jednog izučavaoca, vodili su evidenciju navodno o 815 140 pojedinačnih slova u Hebrejskim spisima! Takav marljivi napor zasiguravao je visoki stepen tačnosti.
10. Kakav snažan dokaz postoji da hebrejski i grčki tekstovi na kojima se zasnivaju današnji prevodi tačno prenose reči izvornih pisaca?
10 U stvari, postoji snažan dokaz da hebrejski i grčki tekstovi na kojima se zasnivaju današnji prevodi prenose s izvanrednom vernošću reči izvornih pisaca. Taj dokaz se sastoji od hiljada rukom pisanih primeraka biblijskih manuskripata — prema procenama, 6 000 čitavih Hebrejskih spisa ili njihovih delova i oko 5 000 Hrišćanskih spisa na grčkom — koji su opstali do današnjeg dana. Pažljiva, uporedna analiza mnogih postojećih manuskripata omogućuje izučavaocima teksta da otkriju bilo koje greške prepisivača i da utvrde izvorni zapis. Zato je, komentarišući tekst Hebrejskih spisa, izučavalac Vilijam H. Grin mogao da kaže: „Može se sa sigurnošću reći da nijedno drugo delo starine nije tako tačno preneseno.“ Slično poverenje se može imati u tekst Hrišćanskih grčkih spisa.
11. U svetlu 1. Petrove 1:24, 25, zašto je Biblija opstala do naših dana?
11 Kako bi lako Biblija mogla propasti da nije bilo rukom pravljenih primeraka koji su zamenili originale, sa svojom dragocenom porukom! Postoji samo jedan razlog njenog opstanka — Jehova je Čuvar i Zaštitnik svoje Reči. Kao što sama Biblija kaže u 1. Petrovoj 1:24, 25: „Svačije je telo kao trava, i sva slava njegova kao travni cvet. Osuši se trava, otpada cvet, ali reč Gospodnja za navek ostaje.“
Na žive jezike čovečanstva
12. Osim s vekovima prepisivanja, s kojom se još preprekom Biblija suočila?
12 Preživljavanje vekova prepisivanja bilo je dovoljno izazovno, ali Biblija se suočavala s još jednom preprekom — prevođenjem na savremene jezike. Biblija mora da govori jezikom ljudi da bi govorila njihovom srcu. Međutim, prevođenje Biblije — s njenih više od 1 100 poglavlja i 31 000 stihova — nije lak zadatak. Pa ipak, tokom vekova su predani prevodioci rado preuzimali na sebe taj izazov, suočavajući se ponekad s na izgled nesavladivim preprekama.
13, 14. (a) S kakvim se izazovom prevodilac Biblije Robert Mofat suočio u Africi početkom 19. veka? (b) Kako je narod koji govori cvana reagovao kada je Lukino jevanđelje postalo dostupno na njihovom jeziku?
13 Osmotrimo, na primer, kako je Biblija prevedena na jezike Afrike. Godine 1800, u čitavoj Africi bilo je samo desetak pisanih jezika. Stotine drugih govornih jezika nije imalo sistem za pisanje. S takvim izazovom suočio se prevodilac Biblije Robert Mofat. Godine 1821, kad je imao 25 godina, Mofat je započeo jednu misiju među narodom južne Afrike koji je govorio jezik cvana. Da bi naučio njihov nepisani jezik, on se stopio s tim narodom. Mofat je istrajao i, bez pomoći bukvara ili rečnika, konačno savladao jezik, razvio njegov pisani oblik, i naučio neke iz naroda Cvana da čitaju to pismo. Godine 1829, nakon što je osam godina radio među narodom Cvana, završio je prevođenje Lukinog jevanđelja. Kasnije je rekao: „Znam pojedince koji su dolazili stotine kilometara da bi dobili primerke Sv. Luke... Video sam kako dobijaju delove Sv. Luke, i plaču nad njima, stiskaju ih u naručje i liju suze zahvalnosti, sve dok ne malom broju njih nisam morao da kažem: ’Upropastićete knjige svojim suzama.‘“ Mofat je takođe ispričao o jednom Afrikancu koji je video neke ljude kako čitaju Lukino jevanđelje i pitao ih šta to imaju. „To je Reč Božja“, odgovorili su. „Da li govori?“ pitao je čovek. „Da“, rekli su, „govori srcu.“
14 Predani prevodioci poput Mofata, pružili su mnogim Afrikancima prvi put priliku da komuniciraju pismeno. Ali prevodioci su Afrikancima dali jedan još dragoceniji dar — Bibliju na njihovom vlastitom jeziku. Sem toga, Mofat je u jezik cvana uveo božansko ime, i koristio je to ime kroz čitav svoj prevod.c Tako je narod Cvana ukazivao na Bibliju kao na „usta Jehovina“ (Psalam 83:19).
15. Zašto je Biblija danas i te kako živa?
15 Drugi prevodioci po raznim delovima sveta suočavali su se sa sličnim preprekama. Neki su čak rizikovali svoj život kako bi preveli Bibliju. Razmisli o sledećem: Da je Biblija ostala samo na drevnom hebrejskom i grčkom, ona bi već odavno „umrla“, jer su te jezike mase s vremenom praktično zaboravile a u mnogim delovima sveta nikada nisu ni bili poznati. Pa ipak, Biblija je i te kako živa zato što, za razliku od bilo koje druge knjige, ona može da „govori“ ljudima širom sveta na njihovom sopstvenom jeziku. Kao rezultat, njena poruka nastavlja ’da deluje u onima koji [joj] veruju‘ (1. Solunjanima 2:13). The Jerusalem Bible prevodi te reči: „Ona je još uvek živa sila među vama koji verujete u nju.“
Dostojna poverenja
16, 17. (a) Da bi Biblija bila pouzdana, kakav dokaz treba da postoji? (b) Navedi jedan primer koji ilustruje iskrenost biblijskog pisca Mojsija.
16 ’Može li se Bibliji stvarno verovati?‘ možda se neki pitaju. ’Da li ona govori o ljudima koji su bez pogovora živeli, o mestima koja su stvarno postojala, i događajima koji su se istinski odigrali?‘ Da bismo joj verovali, treba da postoji dokaz da su je pisali pažljivi, pošteni pisci. To nas dovodi do još jednog razloga za ispitivanje Biblije: Postoji čvrst dokaz da je ona tačna i pouzdana.
17 Pošteni pisci ne bi zapisivali samo uspehe nego i propuste, ne samo jake strane nego i slabosti. Biblijski pisci su ispoljili takvu okrepljujuću iskrenost. Osmotrimo na primer Mojsijevu otvorenost. Među stvarima o kojima je iskreno izvestio bio je njegov sopstveni nedostatak rečitosti, koji ga je po njegovom mišljenju činio nepodesnim za vođu Izraela (Izlazak 4:10); ozbiljna greška koju je napravio i koja ga je sprečila da uđe u Obećanu Zemlju (Brojevi 20:9-12; 27:12-14); skretanje njegovog brata, Arona, koji je sarađivao s buntovnim Izraelcima u pravljenju kipa zlatnog teleta (Izlazak 32:1-6); pobuna njegove sestre, Marije, i njena ponižavajuća kazna (Brojevi 12:1-3, 10); obesvećenje njegovih nećaka Nadava i Avijuda (Levitska 10:1, 2); i stalno žaljenje i mrmljanje Božjeg vlastitog naroda (Izlazak 14:11, 12; Brojevi 14:1-10). Zar takvo otvoreno izveštavanje bez uvijanja ne ukazuje na iskrenu brižnost za istinu? Budući da su biblijski pisci bili voljni da izveštavaju nepovoljne informacije o svojim voljenima, svom narodu, i čak o sebi samima, zar to nije dobar razlog da verujemo njihovim zapisima?
18. Šta pisanju biblijskih ljudi od pera daje pečat pouzdanosti?
18 Doslednost biblijskih ljudi od pera takođe daje pečat pouzdanosti njihovom pisanju. Zaista je izvanredno to što je 40 ljudi koji su pisali tokom perioda od oko 1600 godina u skladu, čak i kad se radi o sitnim detaljima. Međutim, taj sklad nije tako pažljivo sređen da bi to izazvalo sumnju u dosluh. Suprotno tome, očigledno je da nije bilo planiranja u slaganju raznih detalja; često je taj sklad čista koincidencija.
19. Kako izveštaji Jevanđelja o Isusovom hapšenju otkrivaju slaganje koje je očigledno nenamerno?
19 Da bismo to ilustrovali, osmotrimo jedan slučaj koji se odigrao u noći Isusovog hapšenja. Sva četiri pisca Jevanđelja beleže da je jedan učenik izvadio mač i udario jednog prvosveštenikovog roba, odsekavši mu uvo. Međutim, samo Luka nam kaže da se ’Isus dohvati uva i isceli ga‘ (Luka 22:51). A zar to i ne bismo očekivali od pisca koji je poznat kao „lekar ljubljeni“ (Kološanima 4:14). Jovanov izveštaj nam kaže da je od svih prisutnih učenika, onaj koji je izvadio mač bio Petar — činjenica koja ne iznenađuje s obzirom na Petrovu sklonost da bude brzoplet i plahovit (Jovan 18:10; uporedi s Matejem 16:22, 23 i Jovanom 21:7, 8). Jovan izveštava o još jednom na izgled bespotrebnom detalju: „Tome sluzi beše ime Malho.“ Zašto samo Jovan daje ime tog čoveka? Objašnjenje pruža jedna sitna činjenica koja se navodi uzgred samo u Jovanovom izveštaju — Jovan „beše poznat kod prvosveštenika“. Takođe je bio poznat kod prvosveštenikovog domaćinstva; sluge su poznavale njega i on njihd (Jovan 18:10, 15, 16). Dakle, sasvim je normalno da Jovan spomene ime povređenog čoveka, dok drugi pisci Jevanđelja, kojima je taj čovek očigledno bio nepoznat, to ne čine. Slaganje u svim tim detaljima je izvanredno, a ipak očigledno nenamerno. Postoji bezbroj sličnih primera širom Biblije.
20. Šta ljudi iskrena srca treba da znaju o Bibliji?
20 Onda, možemo li verovati Bibliji? Apsolutno! Iskrenost biblijskih pisaca i unutrašnja doslednost Biblije daju joj jasan zvuk istine. Ljudi iskrena srca treba da znaju da se mogu pouzdati u Bibliju, jer je ona nadahnuta Reč Jehove ’Boga istine‘ (Psalam 31:6). Postoje i dodatni razlozi zbog kojih je Biblija knjiga za sve ljude, o čemu će biti reči u sledećem članku.
[Fusnote]
a Zasnovano na podacima objavljenim od Ujedinjenih biblijskih društava.
b Za vreme svog drugog zatvoreništva u Rimu, Pavle je zamolio Timoteja da donese „knjige — a naročito one pergamente“ (2. Timoteju 4:13, Ča). Pavle je verovatno molio za delove Hebrejskih spisa kako bi mogao da ih proučava dok je u zatvoru. Fraza „naročito one pergamente“ može ukazivati da su bili uključeni i svici od papirusa i drugi od pergamenta.
c Godine 1838, Mofat je završio prevod Hrišćanskih grčkih spisa. Uz pomoć jednog kolege, završio je prevođenje Hebrejskih spisa 1857.
d Jovanova upoznatost s prvosveštenikom i njegovim domaćinstvom pokazuje se i kasnije u izveštaju. Kada je jedan drugi prvosveštenikov rob optužio Petra da je jedan od Isusovih učenika, Jovan objašnjava da je taj rob bio „rođak onome što mu Petar odseče uvo“ (Jovan 18:26).
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto treba da očekujemo da Biblija bude najpristupačnija knjiga na svetu?
◻ Kakav dokaz postoji da je Biblija sačuvana kao tačna?
◻ S kakvim preprekama su se suočavali oni koji su prevodili Bibliju?
◻ Kakve pečate pouzdanosti nose biblijski zapisi?