Kad dođe do nesloge u braku
PREMDA nijedan normalan bračni par, ni muž ni žena, ne uživa u sukobima, oni su u braku veoma uobičajeni. Uglavnom se dešava da jedan bračni drug kaže nešto što iznervira drugog. Ton glasa se podiže, gnev se rasplamsava i dolazi do žučne prepirke i zajedljivih primedbi. Zatim nastupa ledena tišina, kada oboje tvrdoglavo odbijaju da razgovaraju. S vremenom se gnev stišava i oni se izvinjavaju jedno drugom. Mir je obnovljen — barem do sledeće nesuglasice.
Iako su bračne prepirke predmet bezbrojnih šala i televizijskih emisija, stvarnost je sve samo ne zabavna. Štaviše, biblijska poslovica kaže: „Neko koji lakomisleno govori kao mač probada“ (Poslovice 12:18). Zaista, grube reči mogu ostaviti emocionalne ožiljke koji će ostati dugo nakon što se svađa završi. Svađa čak može dovesti do nasilja (Izlazak 21:18).
Naravno, zbog ljudskog nesavršenstva, neizbežno je da se ponekad pojave problemi u braku (Postanje 3:16; 1. Korinćanima 7:28). Pa ipak, česte i žučne rasprave ne treba smatrati nečim normalnim. Stručnjaci su zapazili da kada se par često svađa, veća je verovatnoća da će na kraju doći do razvoda. Stoga, važno je da ti i tvoj bračni drug naučite da na miran način rešavate nesuglasice.
Analizirati situaciju
Ako se ti i tvoj bračni drug često svađate, pokušaj da analiziraš kako obično dolazi do rasprave. Šta se obično dešava kada se ne slažete oko nečega? Da li diskusija brzo izmakne kontroli i preraste u bujicu uvreda i optužbi? Ako je tako, šta možeš učiniti?
Kao prvo, iskreno se preispitaj da bi video kako ti lično možda doprinosiš problemu. Da li te je lako isprovocirati? Da li si po prirodi svadljiv? Šta bi tvoj bračni drug rekao o tebi u tom pogledu? Ovo poslednje pitanje je vrlo važno, jer možda ti i tvoj bračni drug imate različita gledišta o tome šta znači biti svadljiv.
Na primer, pretpostavimo da je tvoj bračni drug prilično zatvoren, dok si ti otvoren i prilično ispoljavaš emocije kada se izražavaš. Možda kažeš: „Dok sam odrastao, svi u mojoj porodici su tako razgovarali. To nije svađanje!“ Možda ti smatraš da nije. Međutim, moguće je da ono što ti smatraš prirodnim, otvorenim razgovorom tvoj bračni drug smatra uvredljivim i ratobornim svađanjem. Već samo to što si svestan toga da ti i tvoj bračni drug imate različite stilove komunikacije može pomoći da se spreče nesporazumi.
Osim toga, imaj na umu da svađa ne podrazumeva uvek vikanje. Pavle je napisao hrišćanima: „Vika i pogrdan govor neka se ukloni od vas“ (Efešanima 4:31). „Vika“ ukazuje na povišen ton glasa, dok „pogrdan govor“ ukazuje na to šta se kaže. Gledano iz tog ugla, čak i reči izrečene šapatom mogu biti svadljive ako razdražuju i ponižavaju.
Imajući na umu ono što je maločas navedeno, razmisli ponovo o tome kako rešavaš nesuglasice koje imaš s bračnim drugom. Da li si svadljiv? Kao što smo videli, pravi odgovor na ovo pitanje u velikoj meri zavisi od toga kako to doživljava tvoj bračni drug. Umesto da potceniš gledište svog bračnog druga smatrajući da je on preosetljiv, pokušaj da vidiš sebe onako kako te on vidi i ispravi se tamo gde je to potrebno. Pavle je napisao: „Neka niko ne traži svoju korist, nego korist drugoga“ (1. Korinćanima 10:24).
„Pazite kako slušate“
Još jedan aspekt rešavanja nesuglasica vidi se iz Isusovih reči: „Pazite kako slušate“ (Luka 8:18). Istina, Isus tu nije govorio o komunikaciji u braku. Međutim, to načelo se može primeniti i u braku. Da li pažljivo slušaš svog bračnog druga? Da li ga uopšte slušaš? Ili ga iznenada prekidaš i kao iz rukava iznosiš rešenja za problem koji nisi sasvim ni razumeo? „Koji odgovara pre negoli čuje, ludost čini i zabunu na se vuče“, kaže Biblija (Poslovice 18:13). Dakle, kada dođe do neke nesuglasice, ti i tvoj bračni drug treba da razgovarate o tome i stvarno da saslušate jedno drugo.
Umesto da potcenjuješ gledište svog bračnog druga, trudi se da pokažeš „saosećanje“ (1. Petrova 3:8). Na originalnom grčkom, ovaj izraz u osnovi znači patiti s drugom osobom. Ako je tvoj bračni drug uznemiren zbog nečega, trebalo bi da saosećaš s njim. Nastoj da na stvari gledaš iz njegovog odnosno njenog ugla.
Očigledno je i pobožni Isak to činio. U Bibliji se kaže da je njegova žena Rebeka bila veoma uznemirena zbog jednog porodičnog problema koji se ticao njenog sina Jakova. „Omrzao mi je život s ovih Hetejskih kćeri“, rekla je Isaku. „Ako Jakov izabere ženu između Hetejskih kćeri ove zemlje, ženu kao što su one, našto mi život?“ (Postanje 27:46).
Istina, uznemirena Rebeka je verovatno preuveličala stvari. Na kraju krajeva, da li joj je stvarno omrzao život? Da li bi stvarno više volela da umre nego da se njen sin oženi nekom Hetejkom? Verovatno ne. Pa ipak, Isak nije potcenio njena osećanja. Umesto toga, uvideo je da je Rebeka s razlogom bila zabrinuta, i u skladu s tim je i postupio (Postanje 28:1). Postupi i ti na isti način kada sledeći put tvoj bračni drug bude zbog nečega zabrinut. Umesto da to odbaciš kao nešto beznačajno, saslušaj svog bračnog druga, poštuj njegovo gledište i reaguj na saosećajan način.
Slušanje i razumevanje
Biblijska poslovica glasi: „Razumevanje čoveka čini sporim na gnev“ (Poslovice 19:11, NW). Kada se pojavi neka nesuglasica, veoma je lako impulsivno reagovati na svaku zajedljivu primedbu koju ti bračni drug uputi. Međutim, to obično samo potpiruje svađu. Zato kada slušaš bračnog druga, budi odlučan ne samo da slušaš šta govori već i da uvidiš koja osećanja stoje iza toga. Takvo razumevanje će ti pomoći da se ne obazireš samo na trenutnu ljutnju već na koren problema.
Na primer, pretpostavimo da ti žena kaže: „Ti nikada ne provodiš vreme sa mnom!“ Možda ćeš se zbog te izjave iznervirati i početi da poričeš optužbu iznoseći krute činjenice. „Prošlog meseca sam proveo ceo jedan dan s tobom!“, možda ćeš odgovoriti. Ali ako pažljivo slušaš, možda ćeš uvideti da tvoja žena ne traži da provedeš sa njom više minuta ili sati. Umesto toga, možda joj je potrebna tvoja pažnja, i možda pokušava da ti kaže da se oseća zapostavljeno i nevoljeno.
Ako si supruga, možda tvoj muž izražava negodovanje zbog nečega što si nedavno kupila. „Kako si mogla da potrošiš toliko novca?“, pita te s nevericom. Možda automatski počinješ da se braniš iznoseći činjenice koje se tiču finansijske situacije vaše porodice ili tako što upoređuješ ono što si kupila s nečim što je on kupio. Međutim, razumevanje će ti pomoći da vidiš da tvoj muž možda ne govori o samom novcu. On je možda zabrinut zbog toga što se nisi konsultovala s njim u vezi s nekom većom kupovinom.
Naravno, način na koji će rešavati to koliko će vremena provoditi zajedno i kako će donositi odluke koje se tiču kupovine razlikovaće se od para do para. Suština je u tome da kada nešto postane predmet svađe, razumevanje treba da zadrži tvoj gnev i omogući ti da uvidiš šta je stvarno problem. Umesto da reaguješ impulsivno, sledi savet biblijskog pisca Jakova i budi ’brz da čuješ, spor da govoriš, spor na gnev‘ (Jakov 1:19).
Kada govoriš, imaj na umu da je važno kako to činiš. Biblija kaže da „lek daje jezik mudrih ljudi“ (Poslovice 12:18). Kada dođe do neke nesuglasice između tebe i tvog bračnog druga, da li tvoje reči zadaju bol ili leče? Da li svojim rečima stvaraš prepreke ili utireš put ka pomirenju? Kao što smo već videli, ljutitom i impulsivnom reakcijom možeš samo raspiriti svađu (Poslovice 29:22).
Ako nesuglasica preraste u verbalni boks-meč, potrudi se da se usredsrediš na suštinu. Usredsredi se na problem, ne na osobu. Budi više zainteresovan za to šta je ispravno nego ko je u pravu. Pazi da svojim rečima ne dolivaš ulje na vatru. Biblija kaže: „Reč preka srdnju izaziva“ (Poslovice 15:1). Zaista, od toga šta kažeš i kako to kažeš zavisi da li će tvoj bračni drug hteti da sarađuje.
Cilj je pomiriti se, a ne pobediti
Kada rešavamo nesuglasice, cilj je rešiti problem a ne pobediti u raspravi. Kako rešiti probleme? Najbolji način je da se istraži i primeni biblijski savet, a posebno muževi treba da preuzmu inicijativu u tome. Umesto da odmah izražavaš svoje snažno uverenje o nekom pitanju ili problemu, zašto ih ne bi sagledao s Jehovine tačke gledišta? Moli se i traži mir od Boga koji će čuvati tvoje srce i misaone snage (Efešanima 6:18; Filipljanima 4:6, 7). Svesrdno se trudi da tražiš ne samo svoje lične interese već i interese tvog bračnog druga (Filipljanima 2:4).
Obično problem bude još veći kada dozvolimo da nad našim mislima i postupcima preovladaju povređena osećanja i neobuzdane emocije. S druge strane, ako smo spremni da primenimo savet iz Božje Reči, to vodi do mira, sloge i Jehovinog blagoslova (2. Korinćanima 13:11). Stoga, neka vas vodi „mudrost odozgo“. Odražavajte Božje osobine i požanjite blagoslove koje imaju ’oni koji tvore mir‘ (Jakov 3:17, 18).
Zaista, trebalo bi svi da naučimo da na miran način rešavamo nesuglasice, čak i ako to podrazumeva da žrtvujemo nešto svoje (1. Korinćanima 6:7). Primeni Pavlov savet i ukloni ’srdžbu, gnev, zloću, pogrdan govor i prostačko izražavanje iz svojih usta... Svuci staru ličnost s njenim postupcima, i obuci novu ličnost‘ (Kološanima 3:8-10).
Naravno, ponekad ćeš reći nešto zbog čega ćeš kasnije zažaliti (Jakov 3:8). Kada se to dogodi, izvini se svom bračnom drugu. Nastavi da se trudiš. S vremenom ćete ti i tvoj bračni drug verovatno videti veliki napredak u načinu na koji rešavate nesuglasice.
[Okvir/Slika na 22. strani]
Tri koraka u rešavanju nesporazuma
• Saslušaj svog bračnog druga (Poslovice 10:19).
• Poštuj njegovo odnosno njeno gledište (Filipljanima 2:4).
• Reaguj s ljubavlju (1. Korinćanima 13:4-7).
[Okvir/Slika na 23. strani]
Šta možeš učiniti
Postavi svom bračnom drugu sledeća pitanja, i saslušaj odgovore ne prekidajući ga. Zatim ti možeš odgovoriti svom bračnom drugu.
• Da li sam sklon tome da se svađam?
• Da li zaista slušam kada ti govoriš, ili impulsivno reagujem pre nego što završiš?
• Da li ti moje reči zvuče bezosećajno i ljutito?
• Šta oboje možemo učiniti da poboljšamo svoj stil komunikacije — posebno kada se ne slažemo oko nečega?
[Slika na 21. strani]
Da li slušaš?
[Slika na 22. strani]
„Osećam se zapostavljeno i nevoljeno“
[Slika na 22. strani]
„Ti nikada ne provodiš vreme sa mnom!“
[Slika na 22. strani]
„Prošlog meseca sam proveo ceo jedan dan s tobom!“