Kako možemo donositi odluke u skladu s Božjom voljom?

JEDAN čovek u Sjedinjenim Državama odneo je u banku ček u iznosu od 25 000 dolara. Nameravao je da oroči taj novac. Međutim, bankarski službenik mu je savetovao da ga investira na berzi tvrdeći da na duge staze novac tamo nikada ne gubi na vrednosti. Čovek je odlučio da posluša ovaj savet. Nedugo nakon toga, vrednost njegove investicije drastično je pala.

Ovo iskustvo pokazuje da je izazov donositi mudre odluke. Šta reći o različitim odlukama s kojima se srećemo tokom života? Od mnogih odluka može zavisiti uspeh i neuspeh — a pre ili kasnije čak život i smrt. Prema tome, kako možemo biti sigurni da donosimo mudre odluke?

„To je put“

Mi svakodnevno donosimo odluke o tome šta ćemo jesti, šta ćemo obući, kuda ćemo ići itd. Neke odluke mogu izgledati beznačajno, a ipak imati ozbiljne posledice. Na primer, odluka da prvi put zapalimo cigaretu može voditi do doživotne zavisnosti od pušenja. Nikada ne treba da potcenjujemo značaj naizgled nevažnih odluka.

Gde možemo naći vođstvo kada donosimo odluke, čak i ako nam one izgledaju beznačajno? Kako bi bilo divno da kraj sebe imamo pouzdanog savetnika koji bi nam pomogao kada se nalazimo pred teškom odlukom! Takvog savetnika možemo naći. Jedna drevna knjiga sa savremenom porukom kaže: „I uši će tvoje slušati da se za tobom govori: ’To je put, idite njim!‘, jer biste vi svrnuli desno ili levo“ (Isaija 30:21). Ko stoji iza ovih reči? Kako možemo biti sigurni da je njegovo vođstvo pouzdano?

Gore navedeno zasiguranje nalazi se u Bibliji, koju su milioni proučili i uverili se da je nadahnuta od Stvoritelja, Jehove Boga (2. Timoteju 3:16, 17). Jehova zna kako smo stvoreni i zato nam on može pružiti najbolje vođstvo. On može unapred da zna budućnost pošto ’od početka javlja što će biti, unapred javlja što se još nije zbilo. [Jehova] govori: „Ostaće rešenja moja i svu volju svoju ja ću izvršiti!“‘ (Isaija 46:10). Psalmista je svoje poverenje u Jehovinu reč izrazio na sledeći način: „Reč je tvoja žižak nozi mojoj, svetlost stazi mojoj“ (Psalam 119:105). Pa ipak, kako nam Jehova pomaže da zadržimo ispravan kurs usred uzburkanih voda današnjeg sveta? Kako možemo da donosimo odluke u skladu s Božjom voljom?

Primenjujmo biblijska načela

Jehova Bog je hrišćanima dao svoja načela kako bi im ona pomogla da donose ispravne odluke. Učenje i primena biblijskih načela može se uporediti sa učenjem i govorenjem nekog jezika. Kada ovladamo jezikom, često možemo da primetimo ako neko greši u gramatici, jer ono što kaže ne zvuči sasvim ispravno. Možda ne možemo preciznim gramatičkim terminima jasno da opišemo ono što je pogrešno u rečenici, ali jednostavno znamo da je pogrešno. Kada usvojimo biblijska načela do te mere da postanu deo nas, obično možemo da zapazimo ako neka odluka nije na mestu, to jest ako nije u skladu s Božjim načelima.

Uzmimo kao primer odluku koju jedan mladić možda treba da donese u pogledu svoje frizure. Ne postoji nijedna biblijska zapovest koja izričito osuđuje neku određenu frizuru. Ipak, osmotrimo jedno biblijsko načelo. Apostol Pavle je pisao: „Isto tako, želim da se žene ukrašavaju urednom odećom, sa skromnošću i zdravim mislima, a ne posebnim pletenjem kose i zlatom ili biserima ili vrlo skupom odećom, nego onako kako dolikuje ženama koje izjavljuju da poštuju Boga, naime, dobrim delima“ (1. Timoteju 2:9, 10). Iako Pavle ovde govori o ženama, načelo se može primeniti i na žene i na muškarce. Kako ono glasi? Naša pojava treba da odražava skromnost i zdrave misli. Tako bi pomenuti mladić mogao da se pita: „Da li će moja frizura odražavati skromnost koja dolikuje hrišćaninu?“

Koje još korisno načelo mlada osoba može izvući iz sledećih reči učenika Jakova? „Preljubnici, zar ne znate da je prijateljstvo sa svetom neprijateljstvo s Bogom? Ko god, dakle, želi da bude prijatelj svetu sebe čini Božjim neprijateljem“ (Jakov 4:4). Hrišćanima je odbojna i sama pomisao da budu prijatelji svetu koji je u neprijateljstvu s Bogom. Ukoliko bi imao frizuru koja se dopada njegovim vršnjacima, da li bi taj mladić izgledao kao Božji prijatelj ili kao prijatelj sveta? Koristeći takva na Bibliji temeljena načela, mladić koji razmišlja o izboru frizure može mudro da odluči. Kako vidimo, Božja načela nam pomažu u donošenju odluka. I kada se naviknemo da odlučujemo na osnovu njih, biće nam lakše da nađemo mudra rešenja koja ne donose nepoželjne posledice.

U Božjoj reči možemo pronaći mnoga načela. Naravno, nećemo uvek naći neki stih koji govori baš o našoj situaciji. Međutim, možemo da čitamo o tome kako su neke osobe sledile Božje vođstvo i kako su se drugi oglušili o Božje opomene (Postanje 4:6, 7, 13-16; Ponovljeni zakoni 30:15-20; 1. Korinćanima 10:11). Čitajući takve izveštaje i razmišljajući o ishodu svakog od njih, zapazićemo Božja načela koja će nam pomoći da donosimo odluke koje su ugodne Bogu.

Kao jedan primer osmotrimo kratak razgovor između Isusa i apostola Petra. Ljudi koji su skupljali porez pitali su Petra: „Zar vaš učitelj ne plaća porez od dve drahme?“ Petar je odgovorio: „Plaća.“ Kratko posle toga, Isus je upitao Petra: „Od koga kraljevi zemlje dobijaju takse ili porez po stanovniku? Od svojih sinova ili od stranaca?“ Kada je Petar odgovorio: „Od stranaca“, Isus mu je rekao: „Dakle, sinovi su oslobođeni poreza. Ali da ih ne navedemo na spoticanje, idi do mora, baci udicu i uzmi prvu ribu koju uhvatiš, i kad joj otvoriš usta naći ćeš stater. Uzmi ga i daj im za mene i za sebe“ (Matej 17:24-27). Koja načela možemo da nađemo u ovom izveštaju?

Koristeći niz pitanja, Isus je vodio Petra do sledećeg zaključka: Pošto je Božji Sin, Isus je oslobođen poreza. Iako Petar to nije odmah shvatio, Isus mu je ljubazno pomogao da razume. Kada vidimo greške onih oko nas, mogli bismo odlučiti da se, oponašajući Isusa, prema njima ophodimo saosećajno umesto da grubo ukažemo na njihove propuste ili da ih osuđujemo.

Petar je tada mogao da razume zašto je plaćen porez — da se ne bi drugi spotakli. Iza toga stoji još jedno načelo koje možemo da naučimo iz ovog izveštaja. Imati obzir prema savesti drugih mnogo je važnije od insistiranja na svojim pravima.

Šta nas pokreće da donosimo odluke koje će pokazati da poštujemo tuđu savest? Ljubav prema bližnjem. Isus Hrist je poučavao da je zapovest da volimo svog bližnjeg kao samog sebe odmah iza zapovesti da volimo Boga svom svojom dušom (Matej 22:39). Međutim, živimo u sebičnom svetu, a i naša grešna sklonost nas navodi da budemo sebični. Stoga, ako bi osoba htela da voli svog bližnjeg kao samu sebe, ona mora da promeni način na koji razmišlja (Rimljanima 12:2).

Mnogi su učinili takve promene i, bez obzira na to da li donose velike ili male odluke, uzimaju druge u obzir. Pavle je pisao: „Vi ste, naravno, pozvani na slobodu, braćo; samo nemojte da tu slobodu koristite kao podsticaj za telo, nego s ljubavlju robujte jedan drugome“ (Galatima 5:13). Kako to možemo da radimo? Razmisli o devojci koja se preselila u seosko područje kako bi pomagala ljudima da upoznaju Božju reč. Dok je razgovarala s njima, uvidela je da je njena odeća, iako je po gradskim merilima odevanja bila skromna, postala predmet komentarisanja meštana. Stoga je, premda se skromno oblačila i doterivala, ipak odlučila da nosi odeću koja će biti neupadljivija „tako da se o Božjoj reči ne bi govorilo pogrdno“ (Titu 2:5).

Kako bismo mi postupili kada bismo stajali pred odlukom koja se tiče našeg doterivanja ili nečeg drugog što je stvar ličnog ukusa? Možemo biti sigurni da će Jehova biti zadovoljan kada naše odluke pokazuju da smo obzirni prema savesti drugih.

Gledajmo dugoročno

Osim biblijskih načela i tuđe savesti, šta još možemo uzeti u obzir kada donosimo odluke? Iako je put kojim kao hrišćani idemo neravan i tesan, Bog nam pruža dosta slobode unutar utvrđenih granica tog puta (Matej 7:13, 14). Treba da uzimamo u obzir kako će naše odluke uticati na našu duhovnu, mentalnu, emotivnu i fizičku dobrobit u budućnosti.

Pretpostavimo da razmišljamo o tome da prihvatimo neki posao. Možda u prirodi tog posla nema ničeg nemoralnog ili neprikladnog. Moći ćemo da dolazimo na hrišćanske sastanke i kongrese. Plata bi prevazišla sva naša očekivanja. Poslodavac veoma ceni našu umešnost i želi da nas u potpunosti angažuje. Pored toga, sviđa nam se vrsta posla koji bismo obavljali. Da li bi išta trebalo da nas spreči da prihvatimo ovu ponudu? Možda naslućujemo da postoji mogućnost da se u potpunosti zaokupimo poslom. Rečeno nam je da nećemo morati da radimo prekovremeno. Ali da bi se posao završio u roku, od nas se očekuje da se naprežemo više nego obično. Da li bi se tako nešto često tražilo od nas? Da li bi to moglo da nas udalji od porodice i s vremenom od duhovnih aktivnosti koje nikako ne treba zanemariti?

Osmotri kako je Džim doneo važnu odluku u vezi sa svojim poslom. Neumorno je radio i napredovao je u preduzeću. S vremenom je postavljen za generalnog direktora preduzeća za Orijent, izvršnog direktora ogranka u Sjedinjenim Državama i za člana upravnog odbora zaduženog za Evropu. Međutim, kada je u Japanu došlo do ekonomskog pada, shvatio je koliko je bilo isprazno težiti za novcem i moći. Ubrzo je ostao bez teško stečenog novca, a život mu je izgubio svrhu. „Šta ću raditi za deset godina?“, pitao se. Tada je razumeo da su njegova žena i deca imali smisaonije životne ciljeve od njega. Oni su već nekoliko godina bili Jehovini svedoci. Džim je želeo da poseduje istu sreću i zadovoljstvo kao i njegova porodica. Zato je počeo da proučava Bibliju.

Uskoro je mogao da razume da mu je njegov način života otežavao da kao hrišćanin vodi smisaon život. Zbog toga što je stalno putovao između Azije, Sjedinjenih Država i Evrope, nije imao dovoljno vremena da proučava Bibliju i da se sastaje sa suvernicima. Stajao je pred odlukom: „Da li ću nastaviti da vodim život kao u proteklih 50 godina, ili ću početi da živim na drugačiji način?“ Nakon što se molio, razmišljao je o dugoročnim posledicama svoje odluke i odlučio je da prekine sve poslove, osim jednog, kako bi imao vremena za duhovne stvari (1. Timoteju 6:6-8). Bio je srećniji nakon takve odluke, jer je imao dovoljno vremena za hrišćanske aktivnosti.

Naše odluke su važne bez obzira na to da li su velike ili male. Odluka koju danas donesemo može uticati na naš uspeh ili neuspeh, a u budućnosti od nje može zavisiti čak i naš život. Ako uvažavamo biblijska načela i tuđu savest, kao i ako gledamo dugoročno na posledice svojih postupaka, tada možemo da donosimo mudre odluke. Zato, donosimo odluke koje su u skladu s Božjom voljom.

[Slika na 13. strani]

Naizgled beznačajne odluke mogu imati ozbiljne posledice

[Slika na 14. strani]

Kako joj biblijska načela mogu pomoći da donese mudru odluku?

[Slika na 15. strani]

Isus je saosećajno razgovarao s Petrom