Božje gledište o ratovima u davnoj prošlosti

Činjenica da je sam Bog vodio rat protiv Egipćana govori u prilog tome da on nije protiv svih ratova. U nekim drugim prilikama dozvolio je Izraelcima da vode rat. Na primer, zapovedio im je da se bore protiv Hananaca, koji su bili veoma zli (Ponovljeni zakoni 9:5; 20:17, 18). Kralju Davidu je zapovedio da se bori protiv surovih Filisteja. Čak mu je izneo ratnu strategiju, zahvaljujući kojoj je izvojevao pobedu (2. Samuilova 5:17-25).

Ovi biblijski zapisi otkrivaju da je Bog dozvoljavao ratove kako bi zaštitio Izraelce od ugnjetavanja i zla i kako bi očuvao pravu religiju. Ali obratimo sada pažnju na tri ključna momenta u vezi sa ratovima koje je Bog odobravao:

1. SAM BOG JE ODLUČIVAO KO ĆE UČESTVOVATI U RATOVIMA. Bog je jednom prilikom rekao Izraelcima: „Nećete se vi boriti u ovom boju.“ Zašto? Zato što je Bog rešio da se bori umesto njih (2. Letopisa 20:17; 32:7, 8). To je mnogo puta činio, kao na primer u situaciji spomenutoj na početku ovog članka. U nekim drugim prilikama zapovedio je Izraelcima da se bore u ratovima koje je on odobrio, naime u ratovima koji su podrazumevali zauzimanje i odbranu Obećane zemlje (Ponovljeni zakoni 7:1, 2; Isus Navin 10:40).

2. SAM BOG JE ODLUČIVAO KADA ĆE SE TAKVI RATOVI VODITI. Iako su Izraelci bili okruženi zlim i surovim narodima, nisu smeli na svoju ruku da vode ratove već su morali strpljivo čekati da dođe vreme koje je Bog za to odredio. Ali kada su se oglušili o ono što im je Bog rekao, nisu imali njegovu podršku. Kada su davali sebi za pravo da povedu neki rat mimo Božje volje, posledice su često bile katastrofalne, kao što to pokazuju biblijski zapisi.a

3. 

   BOGU NIJE MILO KAD LJUDI GINU, ČAK I AKO SU ZLI. Jehova Bog je izvor života i naš Stvoritelj (Psalam 36:9). Zato mu nije milo kad ljudi ginu. Nažalost, ima zlih ljudi koji smišljaju kako da drugima naude, pa čak i da ih liše života (Psalam 37:12, 14). Da bi stao na put takvom zlu, Bog je ponekad odobravao ratove. Ali ipak, tokom svih tih godina kada su Izraelci vodili ratove, on je bio „milosrdan“ i „spor na gnev“ prema njihovim neprijateljima (Psalam 86:15). Na primer, Izraelcima je zapovedio da pre nego što napadnu neki grad, najpre ponude mir njegovim stanovnicima kako bi im pružili priliku da promene svoj stav i izbegnu rat (Ponovljeni zakoni 20:10-13). Na taj način je Bog jasno stavio do znanja da mu nije drago da umre onaj ko je zao, već da želi da se zli odvrati od svog puta i da ostane živ (Jezekilj 33:11, 14-16).b

Na osnovu svega ovoga možemo videti da je u davnoj prošlosti Bog smatrao da su ratovi opravdano sredstvo pomoću koga se može stati na put raznim oblicima tlačenja i zla. Ali samo je on imao pravo da odredi kada će se voditi ratovi i ko će učestvovati u njima. A da li je pri tome bio svirep i okrutan? Ne. On mrzi nasilje (Psalam 11:5). Da li se Božje gledište o ratovima promenilo kada je u prvom veku naše ere njegov Sin, Isus Hrist, bio na zemlji?