S NASLOVNE STRANE | KAKO BOG GLEDA NA RATOVE?
Božje gledište o ratovima u davnoj prošlosti
Jedan narod je bio potlačen i u svoj toj muci često se molio Bogu za pomoć, ali pomoći nije bilo niotkuda. To su bili Izraelci, Božji narod u davnoj prošlosti. Tlačitelji su bili Egipćani, moćan narod tog doba (Izlazak 1:13, 14). Izraelci su godinama čekali da ih Bog oslobodi egipatskog ropstva. A onda je došlo vreme za to (Izlazak 3:7-10). Biblija kaže da je sam Bog vodio rat protiv Egipćana. Naneo im je niz razornih nevolja i na kraju je faraona i njegovu vojsku uništio u Crvenom moru (Psalam 136:15). Jehova Bog se kao „hrabar ratnik“ borio za svoj narod (Izlazak 15:3, 4).
Činjenica da je sam Bog vodio rat protiv Egipćana govori u prilog tome da on nije protiv svih ratova. U nekim drugim prilikama dozvolio je Izraelcima da vode rat. Na primer, zapovedio im je da se bore protiv Hananaca, koji su bili veoma zli (Ponovljeni zakoni 9:5; 20:17, 18). Kralju Davidu je zapovedio da se bori protiv surovih Filisteja. Čak mu je izneo ratnu strategiju, zahvaljujući kojoj je izvojevao pobedu (2. Samuilova 5:17-25).
Ovi biblijski zapisi otkrivaju da je Bog dozvoljavao ratove kako bi zaštitio Izraelce od ugnjetavanja i zla i kako bi očuvao pravu religiju. Ali obratimo sada pažnju na tri ključna momenta u vezi sa ratovima koje je Bog odobravao:
SAM BOG JE ODLUČIVAO KO ĆE UČESTVOVATI U RATOVIMA. Bog je jednom prilikom rekao Izraelcima: „Nećete se vi boriti u ovom boju.“ Zašto? Zato što je Bog rešio da se bori umesto njih (2. Letopisa 20:17; 32:7, 8). To je mnogo puta činio, kao na primer u situaciji spomenutoj na početku ovog članka. U nekim drugim prilikama zapovedio je Izraelcima da se bore u ratovima koje je on odobrio, naime u ratovima koji su podrazumevali zauzimanje i odbranu Obećane zemlje (Ponovljeni zakoni 7:1, 2; Isus Navin 10:40).
SAM BOG JE ODLUČIVAO KADA ĆE SE TAKVI RATOVI VODITI. Iako su Izraelci bili okruženi zlim i surovim narodima, nisu smeli na svoju ruku da vode ratove već su morali strpljivo čekati da dođe vreme koje je Bog za to odredio. Ali kada su se oglušili o ono što im je Bog rekao, nisu imali njegovu podršku. Kada su davali sebi za pravo da povedu neki rat mimo Božje volje, posledice su često bile katastrofalne, kao što to pokazuju biblijski zapisi.a
BOGU NIJE MILO KAD LJUDI GINU, ČAK I AKO SU ZLI. Jehova Bog je izvor života i naš Stvoritelj (Psalam 36:9). Zato mu nije milo kad ljudi ginu. Nažalost, ima zlih ljudi koji smišljaju kako da drugima naude, pa čak i da ih liše života (Psalam 37:12, 14). Da bi stao na put takvom zlu, Bog je ponekad odobravao ratove. Ali ipak, tokom svih tih godina kada su Izraelci vodili ratove, on je bio „milosrdan“ i „spor na gnev“ prema njihovim neprijateljima (Psalam 86:15). Na primer, Izraelcima je zapovedio da pre nego što napadnu neki grad, najpre ponude mir njegovim stanovnicima kako bi im pružili priliku da promene svoj stav i izbegnu rat (Ponovljeni zakoni 20:10-13). Na taj način je Bog jasno stavio do znanja da mu nije drago da umre onaj ko je zao, već da želi da se zli odvrati od svog puta i da ostane živ (Jezekilj 33:11, 14-16).b
Na osnovu svega ovoga možemo videti da je u davnoj prošlosti Bog smatrao da su ratovi opravdano sredstvo pomoću koga se može stati na put raznim oblicima tlačenja i zla. Ali samo je on imao pravo da odredi kada će se voditi ratovi i ko će učestvovati u njima. A da li je pri tome bio svirep i okrutan? Ne. On mrzi nasilje (Psalam 11:5). Da li se Božje gledište o ratovima promenilo kada je u prvom veku naše ere njegov Sin, Isus Hrist, bio na zemlji?
a Na primer, iako je Bog izričito rekao Izraelcima da ne idu u boj protiv Amaličana i Hananaca, oni su to učinili i zato su pretrpeli poraz (Brojevi 14:41-45). Mnogo godina kasnije, kralj Josija, koji je inače verno služio Bogu, krenuo je u jednu bitku, a da pre toga nije pitao Boga da li da to čini. Ta ishitrena odluka koštala ga je života (2. Letopisa 35:20-24).
b Zašto Izraelci nisu nudili mir Hanancima? Zato što su Hananci imali 400 godina da se odvrate od svojih zlih dela. Kada su Izraelci zaratili sa njima, oni su u celini gledano bili nepopravljivo zli (Postanak 15:13-16). Zato su morali da budu uništeni. Međutim, Bog je poštedeo neke Hanance koji su se promenili (Isus Navin 6:25; 9:3-27).