Jehova nagrađuje one koji opraštaju

 1. Šta Jehova obećava onima koji se kaju?

JEHOVA je naš Stvoritelj, Zakonodavac i Sudija, ali i naš nebeski Otac koji nas mnogo voli (Ps. 100:3; Is. 33:22). Kada mu zgrešimo i iskreno se pokajemo, on ne samo da može već i želi da nam oprosti (Ps. 86:5). Preko proroka Isaije, Jehova nam je obećao: „Iako su vaši gresi kao skerlet, postaće beli kao sneg“ (Is. 1:18).

 2. Šta moramo raditi ako želimo da budemo u dobrim odnosima s drugima?

² Budući da smo nesavršeni, svi mi kažemo ili uradimo nešto što može povrediti druge (Jak. 3:2). Međutim, to ne znači da ne možemo biti bliski s našom braćom i sestrama. Ako naučimo da opraštamo, nećemo se udaljiti jedni od drugih (Posl. 17:9; 19:11; Mat. 18:21, 22). Jehova očekuje da opraštamo kada nas neko povredi rečima ili delima (Kol. 3:13). Imamo dobar razlog za to, zato što Jehova velikodušno oprašta nama (Is. 55:7).

 3. Šta ćemo osmotriti u ovom članku?

³ U ovom članku ćemo osmotriti kako se kao nesavršeni ljudi možemo ugledati na Jehovu i opraštati drugima. O kojim gresima moramo da obavestimo starešine? Zašto Jehova želi da opraštamo drugima? Šta učimo iz primera neke naše braće i sestara koji su mnogo propatili zbog tuđih greha?

 4. (a) Šta treba da uradi Božji sluga koji je počinio ozbiljan greh? (b) Koju odgovornost imaju starešine?

⁴ Ukoliko saznamo da je neko počinio ozbiljan greh, moramo to reći starešinama. Takvi gresi predstavljaju ozbiljno kršenje Božjeg zakona i neki od njih su opisani u 1. Korinćanima 6:9, 10. Hrišćanin koji počini takav greh mora moliti Jehovu za oproštaj i obratiti se skupštinskim starešinama (Ps. 32:5; Jak. 5:14). Koju odgovornost starešine imaju? Samo Jehova može na temelju otkupne žrtve u potpunosti oprostiti grehe.b Međutim, on je starešinama poverio odgovornost da na temelju biblijskih načela odluče da li prestupnik može ostati deo skupštine (1. Kor. 5:12). Da bi doneli ispravnu odluku, treba da između ostalog dobiju odgovore na sledeća pitanja: Da li je prestupnik planirao taj greh? Da li je pokušao da ga sakrije od drugih? Da li je duže vreme činio greh? Što je najvažnije, da li se vidi da se iskreno kaje? Postoje li dokazi da mu je Jehova oprostio? (Dela 3:19).

 5. Kako celoj skupštini koristi kada starešine pomažu prestupniku?

⁵ Kada starešine donose odluku o tome da li će prestupnik ostati deo skupštine, njihov cilj je da ta odluka bude u skladu sa onim što je Jehova već odlučio (Mat. 18:18). Kako to koristi skupštini? Ako se onaj ko je počinio greh ne kaje, biće isključen, čime se skupština štiti od negativnog uticaja (1. Kor. 5:6, 7, 11-13; Titu 3:10, 11). To može pomoći i prestupniku da se pokaje i dobije Jehovin oproštaj (Luka 5:32). Starešine se mole Jehovi da mu pomogne da se duhovno oporavi (Jak. 5:15).

 6. Da li Jehova može oprostiti i nekome ko je isključen? Objasni.

⁶ Ako starešine uvide da se prestupnik ne kaje, on će biti isključen. Ukoliko je prekršio zakon zemlje u kojoj živi, starešine ga neće štititi od posledica. Jehova dozvoljava vlastima da osude i kazne svakoga ko prekrši zakon bez obzira na to da li se on kaje ili ne (Rimlj. 13:4). Međutim, ako se prestupnik kasnije urazumi, ako se iskreno pokaje i prestane da čini greh, Jehova će mu oprostiti (Luka 15:17-24). Oproštaj je moguć čak i ako je počinio veoma ozbiljne grehe (2. Let. 33:9, 12, 13; 1. Tim. 1:15).

 7. U kom smislu možemo oprostiti nekome ko nas je povredio?

⁷ Pravo olakšanje je znati da ne odlučujemo mi da li prestupnik zaslužuje Jehovin oproštaj. Pa ipak, i od nas se nešto očekuje. Možda nas je neko povredio i to veoma ozbiljno, ali se kasnije izvinio i tražio naš oproštaj. A čak i da nije to uradio, bilo bi dobro da mu oprostimo u tom smislu što nećemo biti ogorčeni i ljuti. Ruku na srce, za tako nešto će biti potrebno mnogo snage i vremena, posebno ako nas je neko strašno povredio. U članku iz Stražarske kule od 15. septembra 1994. rečeno je da oprostiti prestupniku ne znači opravdavati njegovo loše ponašanje. U članku još piše: „Za hrišćane, opraštanje znači s puno poverenja prepustiti stvari u Jehovine ruke. On je pravedan Sudija celog svemira, i on će izvršiti pravdu u pravo vreme.“ Zašto nas Jehova podstiče da opraštamo i da njemu prepustimo da donese pravednu odluku?

 8. Kako pokazujemo zahvalnost za Jehovino milosrđe?

⁸ Kada opraštamo, pokazujemo zahvalnost. Isus je u jednoj priči uporedio Jehovu s gospodarem koji je svom robu oprostio ogroman dug koji nije mogao da vrati. Ali taj rob nije bio milosrdan prema drugom robu, koji mu je dugovao mnogo manje novca (Mat. 18:23-35). Šta učimo iz ove priče? Ako istinski cenimo Jehovino veliko milosrđe prema nama, opraštaćemo drugima (Ps. 103:9). Pre dosta godina, u jednoj Stražarskoj kuli je pisalo: „Bez obzira na to koliko puta smo mi oprostili drugima, to nikada neće biti ni približno onome koliko je Bog milosrdno oprostio nama na temelju Hristove žrtve.“

 9. Prema kome je Jehova milosrdan? (Matej 6:14, 15).

⁹ Onima koji opraštaju biće oprošteno. Jehova je milosrdan prema onima koji su milosrdni (Mat. 5:7; Jak. 2:13). Isus je to istakao kada je poučavao svoje učenike kako da se mole. (Pročitati Mateja 6:14, 15.) Nešto slično je i Jehova rekao kada se obraćao svom slugi Jovu. Elifas, Vildad i Sofar su svojim grubim i zajedljivim rečima mnogo povredili tog vernog čoveka. Pa ipak, Jehova je rekao Jovu da se moli za njih. Nakon što je Jov to uradio, Jehova ga je blagoslovio (Jov 42:8-10).

10. Zašto je ozlojeđenost štetna? (Efešanima 4:31, 32).

¹⁰ Ozlojeđenost je štetna. Jehova ne želi da nas pritiska ljutnja, koja je poput teškog tereta, već želi da je odbacimo i da imamo unutrašnji mir. (Pročitati Efešanima 4:31, 32.) Zato nas podstiče: „Odbaci gnev i odagnaj srdžbu“ (Ps. 37:8). To je i te kako koristan savet za nas. Ozlojeđenost može loše uticati na naše fizičko i mentalno zdravlje (Posl. 14:30). Ona je poput otrova. Ako bismo popili otrov, to bi naškodilo samo nama. Slično tome, ako gajimo ozlojeđenost, naškodićemo sebi, a ne onome ko nas je povredio. Zato je opraštanje prvenstveno dobro za nas (Posl. 11:17). Tako ćemo povratiti unutrašnji mir i moći ćemo da nastavimo da služimo Jehovi.

11. Šta iz Biblije saznajemo o osveti? (Rimljanima 12:19-21).

¹¹ Osveta je Jehovina. Jehova nam nije dao pravo da se svetimo onima koji su nam zgrešili. (Pročitati Rimljanima 12:19-21.) Zbog toga što smo nesavršeni i ne znamo sve činjenice, mi nismo u stanju da poput Jehove ispravno prosuđujemo stvari (Jevr. 4:13). Ponekad nam emocije mogu zamagliti pogled na to šta je ispravno, a šta pogrešno. Jakov je pod Božjim nadahnućem zapisao: „Čovekova ljutnja ne vodi do Božje pravednosti“ (Jak. 1:20). Možemo biti sigurni da će Jehova pravedno postupiti i da će pravda biti zadovoljena.

12. Kako pokazujemo poverenje u to da će Jehova pravedno suditi?

¹² Kada opraštamo, pokazujemo poverenje u to da će Jehova pravedno suditi. Ako prepuštamo stvari u Jehovine ruke, pokazujemo da imamo poverenja da će on popraviti svu štetu koja nam je naneta. U novom svetu bolna sećanja nam „neće dolaziti u misli niti će se javljati u srcu“ (Is. 65:17). Međutim, da li je zaista moguće ne gajiti mržnju i ozlojeđenost ako nas neko strašno povredi? Moguće je. Pogledajmo neke primere.

13-14. Šta si o opraštanju naučio iz onoga što su doživeli Toni i Hose?

¹³ Mnoga naša braća i sestre su odlučili da oproste čak i kada su ih drugi strašno povredili. Kako im je to koristilo?

¹⁴ Godinama pre nego što je upoznao istinu, Tonic koji živi na Filipinima saznao je da je njegovog starijeg brata ubio čovek po imenu Hose. Toni je u to vreme bio veoma agresivan i nasilan i želeo je da se osveti. Hose je bio uhapšen i osuđen na zatvor zbog zločina koji je počinio. Kasnije, kada je Hose bio pušten na slobodu, Toni se zakleo da će ga pronaći i ubiti i zbog toga je kupio pištolj. Ali u međuvremenu je počeo da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima. On kaže: „Dok sam proučavao, shvatio sam da treba da se promenim, što je značilo i to da prestanem da budem gnevan.“ Toni je s vremenom napredovao i krstio se, a kasnije je postao starešina. Zamisli samo koliko se iznenadio kada je saznao da je i Hose postao Jehovin svedok! Kada su se njih dvojica sreli, zagrlili su se i Toni je rekao Hoseu da mu je oprostio. Toni kaže da je bio toliko srećan da nije mogao rečima da opiše kako se oseća. Jehova ga je blagoslovio zato što je bio spreman da oprosti.

15-16. Šta o opraštanju učimo od Su i Pitera?

¹⁵ Su i Piter su 1985. bili na sastanku u Dvorani Kraljevstva, kada je iznenada došlo do jake eksplozije. Jedan čovek je podmetnuo bombu ispod podijuma u dvorani! Su je bila ozbiljno povređena. Te povrede su ostavile trajne posledice na njen vid i sluh, a izgubila je i čulo mirisa.d Njih dvoje su se često pitali: „Kakav to čovek može da uradi nešto tako loše?“ Mnogo godina kasnije, taj bombaš, koji nije Jehovin svedok, uhapšen je i osuđen na doživotnu kaznu zatvora. Kada su ih pitali da li su oprostili tom čoveku, oni su rekli: „Jehova nas uči da ne budemo gnevni i ozlojeđeni jer nam to šteti u fizičkom, emocionalnom i mentalnom smislu. Zato smo ubrzo nakon eksplozije počeli da se molimo Jehovi da nam pomogne da oprostimo i ostavimo to iza sebe.“

¹⁶ Da li im je bilo lako da oproste tom čoveku? Oni kažu: „S vremena na vreme, kada Su ima tegobe zbog povreda koje je zadobila, u nama se ponovo javi gnev. Ali ne razmišljamo predugo o tome, pa ta osećanja brzo izblede. Zapravo, iskreno možemo reći da bismo rado prihvatili tog čoveka ako bi jednog dana postao naš brat. Iz onoga što nam se dogodilo naučili smo da nas biblijska načela na mnoge načine oslobađaju. Teši nas i to što znamo da će Jehova uskoro otkloniti sve posledice onoga što smo doživeli.“

17. Šta o opraštanju učimo od Majre?

¹⁷ Majra je bila udata i imala dvoje male dece kada je upoznala istinu. Njen muž nije prihvatio njena verovanja. Nakon nekog vremena, on je počinio preljubu i napustio je porodicu. Majra kaže: „Kada je ostavio mene i decu, osećala sam isto što i mnogi koje je izdala voljena osoba – šok, nevericu, tugu, žaljenje, gnev i krivicu.“ Iako se njihov brak završio, i dalje je patila zbog izdaje. Ona dodaje: „Mesecima sam se osećala loše, a onda sam shvatila da to negativno utiče na moje prijateljstvo s Jehovom i s drugima.“ Majra sada kaže da više nije ljuta na svog bivšeg muža i da mu ne želi zlo. Ona se nada da će i on jednog dana zavoleti Jehovu. Više ne živi u prošlosti nego se raduje budućnosti. Kao samohrana majka, pomogla je svojoj deci da postanu Jehovine sluge. Njena deca sada imaju svoje porodice i svi srećno služe Jehovi.

18. Budući da je Jehova Vrhovni Sudija, u šta možemo biti uvereni?

¹⁸ Kakvo je samo olakšanje znati da mi ne moramo da sudimo drugima! Budući da je Jehova vrhovni Sudija, on će obaviti taj važan posao (Rimlj. 14:10-12). Možemo biti potpuno uvereni u to da će on uvek donositi odluke koje su u skladu s njegovim savršenim merilima za ispravno i pogrešno (Post. 18:25; 1. Kralj. 8:32). On nikada neće učiniti nešto nepravedno!

19. Šta će Jehova učiniti u budućnosti?

¹⁹ Jedva čekamo vreme kada će Jehova otkloniti sve posledice ljudske nesavršenosti i greha. On će tada trajno izlečiti sve naše fizičke i emocionalne rane (Ps. 72:12-14; Otkr. 21:3, 4). Loših stvari se više nećemo ni sećati. Dok čekamo da to predivno vreme dođe, zahvalni smo Jehovi što nas je stvorio sa sposobnošću da poput njega opraštamo drugima.