Možeš li se pouzdati u svoju savest?

KOMPAS je pod normalnim uslovima jedan pouzdan instrument. Njegova igla, koju pokreće zemljino magnetno polje, dosledno pokazuje sever. Zato se putnici, kada ne postoje nikakvi orijentiri koji bi im pokazali pravac, mogu osloniti na kompas. Ali, šta se događa kada se blizu kompasa stavi neki magnetni predmet? Igla će skrenuti ka magnetu umesto da pokaže sever. Više nije pouzdan vodič.

Nešto slično se može dogoditi i s ljudskom savešću. Stvoritelj je ovo svojstvo ugradio u nas da nam služi kao pouzdan vodič. Pošto smo stvoreni po Božjem obličju, savest bi trebalo da nas dosledno usmerava u ispravnom pravcu kada donosimo odluke. Ona bi trebalo da nas pokrene da odražavamo Božja moralna merila (Postanje 1:27). Ona to često i čini. Primera radi, hrišćanski apostol Pavle je zapisao da čak i oni bez Božjeg otkrivenog zakona „sami od sebe čine što je po zakonu“. Zašto? Zato što im je ’savest svedok‘ (Rimljanima 2:14, 15).

Pa ipak, savest ne progovori uvek kada treba. Zbog ljudske nesavršenosti, naginjemo da činimo stvari za koje znamo da su neispravne. „Jer se ja radujem zakonu Božjemu po unutrašnjem čoveku“, priznao je Pavle, „ali vidim drugi zakon u udima svojim, koji se suproti zakonu razuma moga, i zarobljava me zakonom grehovnim, koji je u udima mojim“ (Rimljanima 7:22, 23). Ako se često prepuštamo pogrešnim naginjanjima, naša savest može postepeno da otupi i da nam na kraju prestane govoriti da je takvo ponašanje pogrešno.

Međutim, uprkos nesavršenosti mi možemo našu savest dovesti u sklad s Božjim merilima. Stvarno je preko potrebno da to učinimo. Čista, ispravno školovana savest ne samo da vodi do toplog, ličnog odnosa s Bogom, već je i neophodna za naše spasenje (Jevrejima 10:22; 1. Petrova 1:15, 16). Nadalje, dobra savest će nam pomagati da donosimo mudre odluke u životu, što će voditi do našeg mira i sreće. Psalmista je o osobi s takvom savešću rekao: ’Zakon Boga njenoga u srcu je njenom, stopala se njena ne spotiču‘ (Psalam 37:31).

Školovati savest

Školovanje savesti uključuje više nego samo pamtiti neki spisak zakona i onda ih se striktno držati. Tako su radili fariseji Isusovih dana. Ove verske vođe su znali Zakon i razvili su detaljno predanje, navodno da bi pomogli ljudima da ne prekrše Zakon. Zato su bili brzi da se usprotive kada su Isusovi učenici na Sabat trgali klasje i jeli zrna. Prigovarali su Isusu kada je jednom čoveku na Sabat izlečio usahlu ruku (Matej 12:1, 2, 9, 10). Oba ova postupka, prema farisejskom predanju, značila su kršenje četvrte zapovesti (Izlazak 20:8-11).

Jasno je da su fariseji izučavali Zakon. Ali, da li je njihova savest bila u skladu s Božjim merilima? Nikako! Namah nakon cepidlačenja oko onog što su oni mislili da je užasan prekršaj zakona o Sabatu, fariseji su se domunđavali ’kako će učiniti da se Isus pogubi‘ (Matej 12:14). Zamisli — ove samopravične verske vođe su se narogušile pri pomisli da se na Sabat jede sveže trgano klasje i da se leči; ali nisu osetile ni trunku krivice zbog zavere za Isusovu smrt!

Prvosveštenici su takođe pokazivali slično iskrivljeno razmišljanje. Ove iskvarene osobe nisu osetile ni trunku krivice kada su iz hramske kase ponudile 30 srebrnika Judi da izda Isusa. Ali, kada je Juda neočekivano vratio novac, bacivši ga nazad u hram, savest tih prvosveštenika se suočila s jednom zakonskom nedoumicom. „Ne valja ih“, rekli su, „metnuti u sveti kovčeg, jer je to cena krvi“ (Matej 27:3-6). Očigledno, prvosveštenici su bili zabrinuti da li je Judin novac sada nečist. (Uporedi s Ponovljenim zakonima 23:18.) Pa ipak, ta ista grupa ljudi nije videla ništa loše u tome da potplati izdaju Božjeg Sina!

Uskladi svoje mišljenje s Božjim

Gornji primeri pokazuju da školovanje savesti iziskuje više od punjenja mozga spiskom ’može, ne može‘. Istina, spoznanje o Božjim zakonima je bitno, a poslušnost tim zakonima neophodna za spasenje (Psalam 19:8-12). Međutim, pored poznavanja Božjih zakona, moramo svoje srce dovesti u sklad s Božjim razmišljanjem. Tada možemo doživeti ispunjenje Jehovinog proročanstva datog preko Isaije, a koje navodi: ’Oči će tvoje videti učitelje tvoje. I uši će tvoje slušati da se za tobom govori: „To je put, idite njim!“, jer biste vi svrnuli desno ili levo‘ (Isaija 30:20, 21; 48:17).

Naravno, ovo ne znači da će nam kada se suočimo s teškom odlukom, neki doslovni glas reći šta da uradimo. Međutim, kada je naše razmišljanje usklađeno s Božjim viđenjem stvari, naša savest će biti bolje opremljena da nam pomogne da donosimo odluke koje će mu biti mile (Poslovice 27:11).

Osmotri Josifa koji je živeo u 18. veku pre n. e. Kada ga je Petefrijeva žena navodila da s njom počini preljubu, Josif je odbio rekavši: „Kako bih ja tako grdno zlo počinio i Bogu zgrešio?“ (Postanje 39:9). U Josifovo vreme nije bilo Božjeg pisanog zakona koji bi zabranjivao preljubu. Nadalje, Josif je živeo u Egiptu, daleko od porodične discipline ili patrijarhalnih pravila. Šta je onda omogućilo Josifu da odoli iskušenju? Jednostavno rečeno, to je bila njegova školovana savest. Josif je usvojio Božje gledište da muž i žena treba da budu ’jedna put‘ (Postanje 2:24). On je dakle uvideo da bi bilo pogrešno uzeti ženu drugog čoveka. Josifovo mišljenje je bilo usklađeno s Božjim mišljenjem o toj stvari. Preljuba se kosila s njegovim moralnim osećajem.

Danas, postoji mali broj ljudi koji su poput Josifa. Seksualni nemoral je razuzdan, i mnogi prema svom Stvoritelju, prema sebi ili čak prema svom bračnom drugu ne osećaju nikakvu odgovornost da ostanu moralno čisti. Stanje je umnogome slično onom koje je opisano u knjizi Jeremije: „Niko se za zloću svoju ne kaje, i ne kaže: Što to učinih? Svaki je svojom trkom okrenuo kao konj koji se u boju zaleti“ (Jeremija 8:6). Zato je kao nikada do sada za nas važno da svoje mišljenje uskladimo s Božjim. Imamo izvanrednu pripremu da to činimo.

Pomoć za školovanje savesti

Nadahnuto Pismo „korisno je za učenje, za uveravanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, da bude savršen čovek Božji i sposoban za svako dobro delo“ (2. Timoteju 3:16, 17). Proučavanje Biblije će nam pomoći da školujemo ono što Biblija naziva naše „moći zapažanja“, da bismo razlikovali ispravno od pogrešnog (Jevrejima 5:14, NW). To će nam omogućiti da razvijamo ljubav prema stvarima koje Bog voli i gnušanje prema stvarima koje on mrzi (Psalam 97:10; 139:21).

Zato je cilj biblijskog studija razumeti duh i suštinu istine, a ne samo tehnički okvir. U izdanju Kule stražare od 1. septembra 1976. (engl.) stajalo je: „Kad proučavamo Pismo treba da nastojimo da shvatimo smisao Božje pravde, ljubavi i pravednosti i da ih duboko usadimo u svoje srce tako da mogu postati deo nas, baš kao i uzimanje hrane i disanje. Treba da pokušamo da još potpunije probudimo osećaj moralne odgovornosti time što razvijamo duboku svesnost onoga što je ispravno i onoga što je pogrešno. I ne samo to, treba da radimo na tome da nam savest oseća jaku odgovornost prema savršenom Zakonodavcu i Sudiji (Isaija 33:22). Zato dok učimo stvari o Bogu, treba da pokušavamo da ga oponašamo na svakom polju našeg života.“

Dostići ’Hristov um‘

Proučavanje Biblije će nam takođe pomoći da postignemo ’Hristov um‘, mentalno stanje poslušnosti i poniznosti koje je pokazivao Isus (1. Korinćanima 2:16, NW). Za njega je vršenje Očeve volje bila radost, ne samo rutina koju bi sledio automatski, bez razmišljanja. Njegov stav je psalmista David proročanski opisao rečima: „Izvršiću, Bože moj, ja volju tvoju, zakon tvoj je u mom srcu“a (Psalam 40:9).

Dostići ’Hristov um‘ je od životne važnosti za školovanje savesti. Dok je bio na zemlji kao savršen čovek, Isus je odražavao Očeve osobine i njegovu ličnost do najveće mere koja je u ljudskim okvirima moguća. Zato je i mogao reći: „Ko vide mene, vide oca“ (Jovan 14:9). U svakoj situaciji s kojom se suočio dok je bio na zemlji, Isus je činio baš ono što je njegov Otac želeo. Dakle, kada proučavamo Isusov život, dobijamo jasnu sliku toga kakav je Jehova Bog.

O Jehovi čitamo da je „milostiv i milosrdan, spor na gnev i obilan dobrotom“ (Izlazak 34:6). Isus je stalno iznova pokazivao ove osobine u ophođenju sa svojim apostolima. Kada su se uvek iznova prepirali oko toga ko je od njih veći, Isus ih je rečju i primerom strpljivo poučavao da „koji god hoće da bude velik među vama, da vam bude sluga, i koji hoće među vama da bude prvi, da vam bude sluga“ (Matej 20:26, 27). Ovo je samo jedan primer koji pokazuje da svoje mišljenje možemo uskladiti s Božjim na taj način što osmatramo Isusov život.

Što više učimo o Isusu, postajemo bolje opremljeni da oponašamo Jehovu, našeg nebeskog Oca (Efescima 5:1, 2). Savest koja je u skladu s Božjim mišljenjem upravljaće nas u ispravnom pravcu. Jehova onima koji se uzdaju u njega obećava: „Urazumeću te i pokazaću ti put kojim da ideš, svetovaću te i oko će moje na tebi biti“ (Psalam 32:8).

Koristi od školovane savesti

Znajući za svojevoljnost nesavršenih ljudi, Mojsije je Izraelce upozorio: „Primite k srcu sve reči kojim vas ja danas preklinjem da ih preporučite sinovima svojim, da bi držali sve reči ovoga zakona i vršili ih“ (Ponovljeni zakoni 32:46). I mi moramo zapisati Božji zakon u svoje srce. Ako to učinimo, verovatnije je da će našim koracima upravljati naša savest i da će nam pomagati da donosimo ispravne odluke.

Naravno, moramo biti oprezni. Biblijska poslovica kaže: „Neki put se prav čoveku čini, a izlazak mu je put ka smrti“ (Poslovice 14:12). Zašto je to čest slučaj? Zato što je, kao što Biblija kaže, ’srce iznad svega prevrtljivo i opako; ko ga može poznati?‘ (Jeremija 17:9). Dakle, potrebno je da svi sledimo opomenu iz Poslovica 3:5, 6: „Svim se srcem svojim uzdaj u Gospoda a na svoju misao nemoj se oslanjati. Poznaj ga na svima putevima svojim, i on će ti staze tvoje uravniti.“

[Fusnota]

[Slika na 7. strani]

Poput kompasa, biblijski školovana savest može nas usmeriti u ispravnom pravcu

[Izvor slike]

Kompas: ljubaznošću Peabody Essex Museum, Salem, Mass.