Poglavlje 8
Zašto Bog dopušta patnju?
1, 2. Kako ljudi često reaguju na ljudsku patnju?
KAD izbiju katastrofe, uništavajući imovinu i odnoseći živote, mnogi ne mogu razumeti zašto se takve strašne stvari dešavaju. Drugi su uznemireni obimom, okrutnošću i nečovečnošću kriminala i nasilja. I ti si se možda pitao, ’Zašto Bog dopušta patnju‘?
2 Zbog toga što nisu našli zadovoljavajući odgovor na ovo pitanje, mnogi su izgubili veru u Boga. Misle da on nije zainteresovan za čovečanstvo. Drugi koji prihvataju patnju kao životnu činjenicu postaju ogorčeni i okrivljuju Boga za sve zlo u ljudskom društvu. Ako si ti imao takva osećanja, nesumnjivo ćeš biti veoma zainteresovan za biblijske izjave u vezi s tim stvarima.
PATNJA NE OD BOGA
3, 4. Zašto možemo biti sigurni da zlo i patnja nisu od Jehove?
3 Biblija nam zasigurava da patnju koju vidimo oko sebe ne prouzrokuje Jehova Bog. Na primer, hrišćanski učenik Jakov je pisao: „Niko, kad se kuša, da ne govori: ’Bog me iskušava‘, jer se Bog ne može zlom iskušati, i on nikoga ne iskušava“ (Jakov 1:13). Budući da je tako, Bog ne bi mogao prouzrokovati brojne teškoće koje muče čovečanstvo. On ne nanosi kušnje ljudima da bi ih učinio podesnim za život na nebu, niti čini da ljudi pate zbog zlih dela koja su navodno počinili u nekom prošlom životu (Rimljanima 6:7).
4 Osim toga, iako su mnoge strašne stvari počinjene u ime Boga ili Hrista, nema ničeg u Bibliji što bi sugerisalo da je ijedan od njih ikada odobrio takve postupke. Bog i Hrist nemaju ništa s onima koji tvrde da im služe ali koji varaju i obmanjuju, ubijaju i pljačkaju, i čine mnoge druge stvari koje prouzrokuju ljudsku patnju. U stvari, „Gospodu je mrzak put bezdušnika“. Bog „beži [„daleko je“, DK]... od bezdušnika“ (Poslovice 15:9, 29).
5. Koje su neke od Jehovinih osobina, i kako on oseća prema svojim stvorenjima?
5 Biblija opisuje da je Jehova „veoma nežan u naklonosti i milosrdan“ (Jakov 5:11, NW). Ona objavljuje da je Jehova ’ljubitelj pravde‘ (Psalam 37:28; Isaija 61:8). On nije osvetoljubiv. On samilosno brine za svoja stvorenja i daje svima njima ono što je najbolje za njihovu dobrobit (Dela apostolska 14:16, 17). Jehova je to činio od samog početka života na zemlji.
SAVRŠEN POČETAK
6. Kako neke legende aludiraju na ranu istoriju čovečanstva?
6 Svi smo mi navikli da vidimo i osetimo bol i patnju. Zato može biti teško zamisliti vreme bez patnje, ali baš takve su bile stvari na početku ljudske istorije. Čak i legende nekih naroda aludiraju na takav srećan početak. U grčkoj mitologiji, prvo od „pet razdoblja čoveka“ bilo je nazvano „Zlatno doba“. U njemu su ljudi živeli srećnim životom, slobodni od teškog rada, bola i haranja starosti. Kinezi kažu da su tokom vladavine mitološkog Žutog Cara (Huang Tija), ljudi živeli u miru, uživajući u harmoniji čak i s vremenskim uslovima i s divljim zverima. Persijanci, Egipćani, Tibetanci, Peruanci i Meksikanci svi imaju legende o jednom vremenu sreće i savršenstva na početku istorije čovečanstva.
7. Zašto je Bog stvorio zemlju i čovečanstvo?
7 Mitovi tih naroda samo ponavljaju kao eho najstariji pisani izveštaj ljudske istorije, Bibliju. Ona nas informiše da je Bog smestio prvi ljudski par, Adama i Evu, u raj nazvan Edenski vrt i zapovedio im: „Rađajte se, množite se i napunite zemlju, i vladajte njom“ (Postanje 1:28). Naši praroditelji su se radovali savršenstvu i imali su u izgledu da vide kako čitava zemlja postaje raj nastanjen savršenom ljudskom porodicom koja živi u trajnom miru i sreći. To je bila Božja namera u stvaranju zemlje i čovečanstva (Isaija 45:18).
ZLOBAN IZAZOV
8. Od Adama i Eve se očekivalo da budu poslušni kojoj zapovesti, ali šta se desilo?
8 Da bi ostali u Božjoj naklonosti, Adam i Eva bi morali da se uzdrže od jedenja s „drveta poznanja dobra i zla“ (Postanje 2:16, 17). Da su poslušali Jehovin zakon, ne bi bilo patnje da kvari ljudski život. Slušanjem Božje zapovesti, oni bi pokazali svoju ljubav prema Jehovi i svoju lojalnost njemu (1. Jovanova 5:3). Ali, kao što smo saznali u 6. poglavlju, stvari se nisu pokazale kao takve. Na podsticaj Sotone, Eva je jela plod s tog drveta. Kasnije, Adam je takođe učestvovao u jedenju zabranjenog ploda.
9. Koje je sporno pitanje koje uključuje Jehovu Sotona pokrenuo?
9 Da li vidiš ozbiljnost onoga što se desilo? Sotona je napao Jehovin položaj kao Svevišnjeg. Govoreći, „Nećete vi umreti“, Đavo je protuslovio Božjim rečima, „Umrećeš [„sigurno ćeš umreti“, NW]“. Sotonine daljnje reči podrazumevale su da je Jehova Adama i Evu držao u neznanju s obzirom na mogućnost da postanu kao Bog, tako nemajući potrebu za Njim da On odlučuje šta je dobro i zlo. Sotonin izazov je dakle doveo u pitanje pravo i pravovaljanost Jehovinog položaja kao Univerzalnog Suverena (Postanje 2:17; 3:1-6).
10. Kakve je insinuacije Sotona napravio s obzirom na ljude?
10 Sotona Đavo je takođe insinuirao da će ljudi ostati poslušni Jehovi samo dotle dok je poslušnost Bogu u njihovu korist. Drugim rečima, bio je doveden u pitanje ljudski integritet. Sotona je izneo optužbu da nijedan čovek neće dobrovoljno ostati lojalan Bogu. Ta zlobna Sotonina tvrdnja jasno je otkrivena u biblijskom izveštaju o Jovu, jednom vernom Jehovinom sluzi koji je prošao kroz veliku kušnju nešto pre 1 600. pre n. e. Kad čitaš prva dva poglavlja knjige Jova, možeš steći uvid u razlog ljudske patnje i zbog čega je Bog dopušta.
11. Kakav je čovek bio Jov, ali kakvu je optužbu Sotona izneo?
11 Jov, ’čovek dobar [„besprekoran“, NW] i pravedan‘, došao je pod Sotonin napad. Prvo, Sotona je Jovu pripisao loše motive pokrećući pitanje: „Da li se nesebično [„uzalud“, DK] Jov boji Boga?“ Zatim, Đavo je prepredeno oklevetao i Boga i Jova iznoseći optužbu da je Jehova kupio Jovovu lojalnost time što ga štiti i blagosilja. „Ali“, uputio je Sotona izazov Jehovi, „ispruži ruku svoju, dotakni se onoga što sve ima, i siguran sam da će te u oči opsovati“ (Jov 1:8-11).
12. (a) Na koja pitanja bi se moglo odgovoriti samo ako bi Bog dopustio Sotoni da iskuša Jova? (b) Kakav je rezultat Jovova kušnja donela?
12 Da li je Jov služio Jehovi jednostavno zbog sveg dobra koje je primio od Boga? Da li bi Jovov integritet mogao ostati netaknut pod kušnjom? A što se tiče Jehove, da li je on imao dovoljno poverenja u svog slugu da bi dozvolio da bude iskušan? Na ta pitanja bi se moglo odgovoriti ako bi Jehova dozvolio Sotoni da Jovu nanese najžešću kušnju. Jovov verni put pod tom kušnjom koju je Bog dopustio, kako je opisano u knjizi o Jovu, pokazao se kao potpuno opravdanje Jehovine pravednosti i čovekovog integriteta (Jov 42:1, 2, 12).
13. Kako smo mi uključeni u ono što se desilo u Edenu i što se desilo Jovu?
13 Međutim, ono što se desilo u Edenskom vrtu i čoveku Jovu, ima dublji značaj. Sporna pitanja koja je Sotona pokrenuo obuhvataju čitavo čovečanstvo, uključujući i nas danas. Božje ime je oklevetano, a njegov suverenitet osporen. Ispravnost Božjeg stvorenja, čoveka, bila je dovedena u pitanje. Ta sporna pitanja su morala da se reše.
KAKO REŠITI SPORNA PITANJA
14. Kada se suoči sa zlobnim izazovom, šta bi optužena osoba mogla da uradi?
14 Ilustracije radi, recimo da si ti roditelj pun ljubavi s nekoliko dece u jednoj srećnoj porodici. Pretpostavimo da jedan od tvojih komšija širi laži, optužujući te da si loš roditelj. Šta ako taj komšija kaže da te tvoja deca ne vole, da ona ostaju s tobom samo zato što ne znaju za ništa bolje, i da bi otišla ako bi im neko pružio priliku da se isele iz svog doma. ’Besmislice!‘ ti bi mogao reći. Da, ali kako bi to dokazao? Neki roditelji bi možda reagovali u besu. Osim što stvara više problema, takva nasilna reakcija bi pružila podršku lažima. Zadovoljavajući način da se postupi s takvim jednim problemom bio bi da se pruži prilika tvom optužiocu da dokaže svoju tvrdnju, a tvojoj deci da posvedoče da te iskreno vole.
15. Kako je Jehova izabrao da postupi sa Sotoninim izazovom?
15 Jehova je poput roditelja punog ljubavi. Adam i Eva se mogu uporediti s decom, a Sotona odgovara ulozi komšije koji laže. Bog mudro nije uništio Sotonu, Adama i Evu odmah nego je dozvolio tim vinovnicima zla da nastave da žive neko vreme. To je našim praroditeljima omogućilo vreme da začnu ljudsku porodicu, i dalo je Đavolu šansu da dokaže da li je njegova tvrdnja tačna, tako da bi se sporna pitanja mogla rešiti. Međutim, Bog je od početka znao da će neki ljudi biti lojalni njemu i da će tako dokazati da je Sotona lažov. Kako smo zahvalni što je Jehova nastavio da one koji ga vole blagosilja i da im pomaže! (2. Letopisa 16:9; Poslovice 15:3).
ŠTA SE DOKAZALO?
16. Kako je svet došao pod Sotoninu vlast?
16 Tokom skoro čitave ljudske istorije, Sotona je imao odrešene ruke da smišlja svoje šeme za dominaciju nad čovečanstvom. Između ostalog, on je vršio uticaj na političke vlasti i unapređivao religije koje prefinjeno upućuju obožavanje njemu umesto Jehovi. Tako je Đavo postao „bog ovoga sveta“, i naziva se „vladar ovoga sveta“ (2. Korinćanima 4:4; Jovan 12:31, Ča). Zaista je „sav svet pod vlašću lukavoga“ (1. Jovanova 5:19). Da li to znači da je Sotona dokazao svoju tvrdnju da bi mogao da odvrati čitavo čovečanstvo od Jehove Boga? Ni u kom slučaju! Dok je dopustio Sotoni da ostane u postojanju, Jehova je nastavio da izvršava svoju sopstvenu nameru. Šta, onda, Biblija otkriva u vezi s Božjim dopuštanjem zla?
17. Šta treba da zadržimo na umu s obzirom na uzrok zla i patnje?
17 Zlo i patnju ne prouzrokuje Jehova. Pošto je Sotona vladar ovoga sveta i bog ovog sistema stvari, on i oni koji su na njegovoj strani odgovorni su za sadašnje stanje ljudskog društva i svu bedu koju je čovečanstvo trpelo. Niko ne može s pravom reći da je Bog uzrok takve nesreće (Rimljanima 9:14).
18. Šta je Jehovino dopuštanje zla i patnje dokazalo s obzirom na ideju o nezavisnosti od Boga?
18 Jehovino dopuštanje zla i patnje dokazalo je da nezavisnost od Boga ne donosi bolji svet. Nepobitno, istorija je obeležavana jednom katastrofom za drugom. Razlog za to je što su ljudi izabrali da teže za svojim sopstvenim nezavisnim putem i nisu pokazali stvaran obzir prema Božjoj reči i volji. Kada su Jehovin drevni narod i njegove vođe neverno težile za „popularnim putem“ i odbacili njegovu reč, posledice su bile katastrofalne. Preko svog proroka Jeremije, Bog im je rekao: „Osramotiše se mudri, uplašiše se, uhvatiše se. Eto odbaciše reč Gospodnju, i kakva im mudrost ostade“ (Jeremija 8:5, 6, 9). Pošto je propustilo da sledi Jehovina merila, čovečanstvo uopšte postalo je kao brod bez kormila, bacan tamo-amo po uzburkanom moru.
19. Koji dokaz postoji da Sotona ne može okrenuti sve ljude protiv Boga?
19 Božje dopuštanje zla i patnje takođe je dokazalo da Sotona ne može da odvrati čitavo čovečanstvo od Jehove. Istorija pokazuje da je uvek bilo osoba koje su ostajale verne Bogu bez obzira na to kakva su im iskušenja ili nevolje bile nanošene. Tokom vekova, Jehovina moć se manifestovala u korist njegovih slugu, a njegovo ime je bilo objavljivano po svoj zemlji (Izlazak 9:16; 1. Samuilova 12:22). Jevrejima 11. poglavlje govori nam o dugoj liniji vernih osoba, uključujući Avelja, Enoha, Noja, Avrama i Mojsija. Jevrejima 12:1 (NW) naziva ih ’velikim oblakom svedoka‘. Oni su bili primeri nepokolebljive vere u Jehovu. U savremeno doba takođe, mnogi su dali svoje živote u nesalomljivom integritetu prema Bogu. Svojom verom i ljubavlju, takve osobe definitivno dokazuju da Sotona ne može okrenuti sve ljude protiv Boga.
20. Šta je Jehovino dopuštanje da zlo i patnja traju dokazalo s obzirom na Boga i čovečanstvo?
20 Konačno, Jehovino dopuštanje da zlo i patnja traju pružilo je dokaz da jedino Jehova, Stvoritelj, ima sposobnost i pravo da vlada nad čovečanstvom na njihov večni blagoslov i sreću. Vekovima je čovečanstvo isprobavalo mnoge oblike vladavine. Ali kakav je bio rezultat? Složeni problemi i krize s kojima se nacije danas suočavaju obilan su dokaz da zaista, kako Biblija ističe, ’čovek nad čovekom vlada na zlo njegovo‘ (Propovednik 8:9, DK). Jedino Jehova može preduzeti akciju da nas izbavi i ispuni svoju prvobitnu nameru. Kako će on to učiniti, i kada?
21. Šta će biti učinjeno Sotoni, i ko će biti upotrebljen da to izvrši?
21 Odmah nakon što su Adam i Eva pali kao žrtva Sotonine šeme, Bog je objavio svoju nameru s obzirom na sredstvo spasenja. Jehova je s obzirom na Sotonu objavio sledeće: „Metnuću neprijateljstvo između tebe i žene, i između potomstva [„sjemena“, DK] tvoga i potomstva [„sjemena“, DK] njezina, i ono će ti glavu zgaziti, i ti ćeš ga u petu ujedati“ (Postanje 3:15). Ta objava je garantovala da Đavolu neće biti dopušteno da svoja zla dela čini zauvek. Kao kralj Mesijanskog Kraljevstva, obećano Seme, Isus Hrist, ’zgaziće Sotoni glavu‘. Da, „uskoro“, Isus će satrti buntovnog Sotonu! (Rimljanima 16:20).
ŠTA ĆEŠ TI ČINITI?
22. (a) S kojim pitanjima se moraš suočiti? (b) Iako Sotona iskaljuje svoj bes na onima koji su verni Bogu, u šta oni mogu biti sigurni?
22 Znajući sporna pitanja koja su uključena, na čiju stranu ćeš ti stati? Da li ćeš svojim postupcima dokazati da si lojalan podržavalac Jehove? Pošto Sotona zna da mu je vreme kratko, on će učiniti sve što može da svoj bes iskali na onima koji žele da čuvaju integritet prema Bogu (Otkrivenje 12:12). Ali ti možeš gledati na Boga za pomoć jer „zna Bog pobožne izbavljati od napasti“ (2. Petrova 2:9). On neće dozvoliti da budeš iskušan iznad onoga što možeš podneti, i učiniće izlaz tako da budeš u stanju da izdržiš iskušenja (1. Korinćanima 10:13).
23. Šta s poverenjem možemo iščekivati?
23 S poverenjem, iščekujemo vreme kada će kralj Isus Hrist preduzeti akciju protiv Sotone i svih koji ga slede (Otkrivenje 20:1-3). Isus će ukloniti sve one koji dele odgovornost za jadi i nemir što je čovečanstvo pretrpelo. Do tog vremena, jedan naročito bolan oblik patnje jeste gubitak naših voljenih koji umiru. Pročitaj sledeće poglavlje da saznaš šta se događa s njima.
PROVERI SVOJE SPOZNANJE
Kako znamo da Jehova ne prouzrokuje ljudsku patnju?
Koja sporna pitanja su pokrenuta od strane Sotone u Edenu i razjašnjena u Jovovo vreme?
Šta je dokazalo Božje dopuštanje patnje?