Prihvati Bibliju kao ono što ona stvarno jeste
„Zato se neprestano zahvaljujemo Bogu što vi, primivši od nas reč Božjeg propovedanja, primiste je ne kao reč ljudsku, nego (kao što zaista i jeste) kao reč Božju, koja i deluje u vama koji verujete“ (1. SOLUNJANIMA 2:13).
1. Koja vrsta informacija u Bibliji čini tu knjigu zaista izvanrednom?
SVETA Biblija je najšire prevođena i nadaleko distribuisana knjiga na svetu. Spremno se priznaje da je jedno od velikih dela literature. Međutim, mnogo je važnije da Biblija pruža vođstvo koje je hitno potrebno ljudima svake rase i svake nacije, bez obzira na njihovu profesiju ili položaj u životu (Otkrivenje 14:6, 7). Na način koji zadovoljava i misli i srce, Biblija odgovara na takva pitanja kao što su: šta je svrha ljudskog života? (Postanje 1:28; Otkrivenje 4:11); zašto vladavine čovečanstva nisu u stanju da ostvare trajan mir i sigurnost? (Jeremija 10:23; Otkrivenje 13:1, 2); zašto ljudi umiru? (Postanje 2:15-17; 3:1-6; Rimljanima 5:12); usred ovog napaćenog sveta, kako se možemo uspešno suočiti s problemima života? (Psalam 119:105; Poslovice 3:5, 6); šta nam donosi budućnost? (Danilo 2:44; Otkrivenje 21:3-5).
2. Zašto Biblija pruža potpuno pouzdane odgovore na naša pitanja?
2 Zašto Biblija autoritativno odgovara na ovakva pitanja? Zato što je ona Reč Božja. On je upotrebio ljude da pišu, ali kao što je jasno izneseno u 2. Timoteju 3:16, „Celo je Pismo od Boga nadahnuto.“ Ono nije proizvod privatne interpretacije ljudskih događaja. „Jer nije nikad proroštvo [objava stvari koje treba da dođu, božanske zapovesti, biblijsko moralno merilo] doneto voljom nekog čoveka, nego su progovorili sveti Božji ljudi pokrenuti Duhom Svetim“ (2. Petrova 1:21).
3. (a) Navedi primere koji pokazuju kako ljudi u različitim zemljama visoko vrednuju Bibliju. (b) Zašto su pojedinci bili spremni da rizikuju svoj život da bi čitali Pismo?
3 Ceneći vrednost Biblije, ne malo ljudi je rizikovalo zatvaranje, čak i smrt, da bi je posedovalo i čitalo. To je bio slučaj u proteklim godinama u katoličkoj Španiji, gde se sveštenstvo plašilo da će se potkopati njihov uticaj ako ljudi čitaju Bibliju na svom sopstvenom jeziku; to je takođe bio slučaj u Albaniji, gde su bile sprovođene stroge mere pod jednim ateističkim režimom da bi se okončao sav religiozni uticaj. Ipak, bogobojazne osobe su čuvale primerke Pisma, čitale ih i delile ih jedne s drugima. Tokom Drugog svetskog rata, u koncentracionom logoru Zaksenhauzen, Biblija je bila pažljivo proturana od jednog ćelijskog bloka do drugog (premda je to bilo zabranjeno), a oni koji su imali pristup k njoj pamtili su delove da bi ih delili s drugima. Tokom 1950–ih, u tadašnjoj komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, Jehovini svedoci koji su bili zatvoreni zbog svoje vere rizikovali su produženu samicu kada su doturali male delove Biblije od jednog zatvorenika do drugog da bi je čitali noću. Zašto su oni to radili? Zato što su priznali da je Biblija Reč Božja, i znali su da „čovek ne živi samo od hleba nego od svega što izlazi iz usta Gospodnjih“ (Ponovljeni zakoni 8:3). Ovi izrazi, zabeleženi u Bibliji, omogućili su tim svedocima da ostanu duhovno živi uprkos tome što su bili podvrgavani neverovatnoj svireposti.
4. Koje mesto Biblija treba da ima u našem životu?
4 Biblija nije knjiga koju jednostavno treba staviti na policu da bi joj se povremeno obratili, niti je namenjena za upotrebu samo onda kada se suvernici okupljaju radi obožavanja. Treba je koristiti svakodnevno da bi prosipala svetlost na situacije s kojima se suočavamo i da bi nam pokazala ispravan put kojim treba hoditi (Psalam 25:4, 5).
Namenjena da se čita i razume
5. (a) Ako je ikako moguće, šta svako od nas treba da poseduje? (b) U drevnom Izraelu, kako su ljudi pronašli šta je Pismo sadržavalo? (v) Kako Psalam 19:8-12 utiče na tvoj stav prema čitanju Biblije?
5 U naše vreme, u većini zemalja primerci Biblije su lako dostupni, i mi podstičemo svakog čitača Kule stražare da nabavi primerak. Tokom vremena u kome je Biblija bila pisana, štamparskih mašina nije bilo. Ljudi obično nisu imali lične primerke. Ali Jehova je za svoje sluge uredio da čuju ono što je bilo zapisano. Tako, Izlazak 24:7 izveštava, nakon što je Mojsije zapisao ono što je Jehova zapovedio, on „uze knjigu saveza i pročita je pred narodom“. Pošto su bili svedoci natprirodnih ispoljavanja na planini Sinaj, oni su priznali da je ono što im je Mojsije čitao bilo od Boga i da je trebalo da znaju te informacije (Izlazak 19:9, 16-19; 20:22). Mi takođe treba da znamo šta je zabeleženo u Božjoj Reči (Psalam 19:8-12).
6. (a) Šta je Mojsije uradio pre nego što je nacija Izrael ušla u Obećanu zemlju? (b) Kako bismo mogli oponašati Mojsijev primer?
6 Dok se nacija Izrael pripremala da pređe reku Jordan da bi ušla u Obećanu zemlju, ostavljajući tako za sobom svoj nomadski život u pustoši, za njih je bilo podesno da se podsete Jehovinog Zakona i njegovog postupanja s njima. Podstaknut Božjim duhom, Mojsije je s njima razmotrio Zakon. Podsetio ih je na detalje Zakona, a takođe je istakao i osnovna načela i stavove koji bi valjalo da utiču na njihov odnos s Jehovom (Ponovljeni zakoni 4:9, 35; 7:7, 8; 8:10-14; 10:12, 13). Dok se mi danas prihvatamo novih zadataka ili se suočavamo s novim situacijama u životu, mi takođe činimo dobro time što razmatramo kako savet Pisma treba da utiče na to što radimo.
7. Kratko nakon što su Izraelci prešli Jordan, šta je bilo učinjeno da bi utisnulo Jehovin Zakon u njihove misli i njihova srca?
7 Kratko nakon što je Izrael prešao reku Jordan, ljudi su se ponovo okupili da razmotre šta im je Jehova rekao posredstvom Mojsija. Nacija se sakupila oko 50 kilometara severno od Jerusalima. Polovina plemenâ je bila ispred planine Eval, a polovina je bila ispred planine Garizim. Tamo Isus Navin „pročita... sve reči zakona, blagoslove i prokletstva“. Tako su ljudi, žene i deca, zajedno sa stranim stanovnicima, čuli pravovremeno ponovno izlaganje zakona koji upravljaju ponašanjem koje će dovesti do Jehovinog neodobravanja i do blagoslova koje će primiti ako budu slušali Jehovu (Isus Navin 8:34, 35). Trebalo je da im u mislima bude jasno šta je bilo dobro a šta je bilo loše s Jehovine tačke gledišta. Osim toga, trebalo je da u svoja srca urežu ljubav prema dobru i mržnju prema zlu, kao što to svako od nas danas treba da učini (Psalam 97:10; 119:103, 104; Amos 5:15).
8. Kakva je bila korist od periodičnog čitanja Božje Reči na izvesnim nacionalnim skupovima u Izraelu?
8 Pored čitanja Zakona u tim istorijskim prilikama, u Ponovljenim zakonima 31:10-12 bila je izložena jedna priprema za redovno čitanje Božje Reči. Svake sedme godine trebalo je da se sakupi ceo narod da čuje čitanje Božje Reči. Ovo im je obezbeđivalo duhovnu hranu. To je u njihovim mislima i srcima obećanja o Semenu održavalo živim i tako je služilo da verne usmeri k Mesiji. Pripreme za duhovno hranjenje koje su bile uspostavljene kada je Izrael bio u pustoši nisu presušile kada su oni ušli u Obećanu zemlju (1. Korinćanima 10:3, 4). Umesto toga, Božja Reč je bila obogaćena uključivanjem daljnjih otkrivenja prorokâ.
9. (a) Da li su Izraelci čitali Pismo jedino kada su se okupljali u velikim grupama? Objasni. (b) Kako su uputstva iz Pisma bila davana unutar pojedinačnih porodica, i s kojim ciljem?
9 Razmatranje saveta Božje Reči nije trebalo biti ograničeno samo na ta vremena kada su se ljudi okupljali u veliku grupu. Delovi Reči Božje i načela sadržana u njoj trebalo je da se razmatraju svakog dana (Ponovljeni zakoni 6:4-9). U većini mesta danas, mladima je moguće da imaju lični primerak Biblije, i za njih je veoma korisno da je imaju. Ali u drevnom Izraelu, to nije bio slučaj. Ranije, kada su roditelji davali uputstva iz Božje Reči, morali su da se oslone na ono što su zapamtili i na istine koje su gajili u svom srcu, zajedno s bilo kojim malim izvacima koje su možda lično zapisali. Čestim ponavljanjem, nastojali su da u svojoj deci izgrade ljubav prema Jehovi i njegovim putevima. Cilj nije bio jednostavno imati glavu punu činjenica već pomoći svakom članu porodice da živi na takav način da pokazuje ljubav prema Jehovi i njegovoj Reči (Ponovljeni zakoni 11:18, 19, 22, 23).
Čitanje Pisma u sinagogama
10, 11. Kakav se program čitanja Pisma sledio u sinagogama, i kako je Isus gledao na ove prilike?
10 Neko vreme nakon što su Jevreji bili odvedeni u izgnanstvo u Vavilon, bile su uspostavljene sinagoge kao mesta za obožavanje. Da bi se Božja Reč čitala i razmatrala na ovim mestima sastajanja, bilo je načinjeno više primeraka Pisma. Ovo je bio faktor za preživljavanje nekih 6 000 drevnih rukom pisanih primeraka koji sadrže delove Hebrejskih spisa.
11 Jedan važan segment službe u sinagogi bilo je čitanje Tore, ekvivalenta prvih pet knjiga savremene Biblije. Dela apostolska 15:21 izveštavaju da se u prvom veku n. e. takvo čitanje sprovodilo svakog Sabata, a Mišna pokazuje da su do drugog veka takođe postojala čitanja Tore drugog i petog dana nedelje. Jedan broj osoba učestvovao je u čitanju dodeljenih delova, jedan za drugim. Običaj Jevreja koji su živeli u Vavilonu bio je da godišnje pročitaju celu Toru; u Palestini je bio običaj da se čitanje raširi na period od tri godine. Deo iz Prorokâ bio je takođe čitan i objašnjavan. Isusov običaj je bio da prisustvuje programu čitanja Biblije za Sabat u mestu gde je živeo (Luka 4:16-21).
Lični odziv i primena
12. (a) Kada je Mojsije čitao Zakon narodu, kako je narod izvlačio korist? (b) Kako je narod odgovorio?
12 Čitanje nadahnutih Spisa nije bilo namenjeno da bude puki formalizam. To se nije radilo da bi se jednostavno zadovoljila znatiželja ljudi. Kada je Mojsije pročitao „knjigu saveza“ Izraelu na ravnici prema planini Sinaj, on je to uradio da bi oni znali svoje odgovornosti pred Bogom i da bi ih ispunili. Da li će oni to učiniti? Čitanje je pozivalo na odgovor. Ljudi su uvideli to, i rekli su, govoreći: „Sve što je kazao Gospod činićemo i slušaćemo“ (Izlazak 24:7; uporedi Izlazak 19:8; 24:3).
13. Kada je Isus Navin čitao kletve za neposlušnost, šta je trebalo da narod radi, i s kojom svrhom?
13 Kasnije, kada je Isus Navin čitao narodu obećane blagoslove i kletve, ili prokletstva, pozivalo se na odgovor. Nakon svakog prokletstva, bilo je dato uputstvo: „I ceo će narod reći: Amin!“ (Ponovljeni zakoni 27:4-26). Tako, tačku po tačku oni su izražavali svoju saglasnost s Jehovinom osudom navedenih povreda zakona. Kako je to impresivan događaj morao biti kada je sav narod gromko uzviknuo svoju saglasnost!
14. U danima Nemije, zašto se pokazalo da je javno čitanje Zakona bilo naročito korisno?
14 U danima Nemije, kada su se svi ljudi okupljali u Jerusalimu da čuju Zakon, oni su videli da nisu potpuno ispunjavali uputstva koja su tamo zapisana. U toj prilici oni su brzo primenili ono što su naučili. Kakav je bio rezultat? „I veselje bi vrlo veliko“ (Nemija 8:13-17). Posle jedne nedelje svakodnevnog čitanja Biblije tokom praznika, shvatili su da se još više zahteva. Pod molitvom su pregledali istoriju Jehovinog postupanja sa svojim narodom od danâ Avrama na dalje. Sve ovo podstaklo ih je da daju zakletvu da će se povinovati zahtevima Zakona, da će se uzdržavati od venčavanja sa strankinjama i da će prihvatiti obaveze za održavanje hrama i njegove službe (Nemija, 8-10. poglavlja).
15. Kako instrukcije u Ponovljenim zakonima 6:6-9 pokazuju da, unutar porodica, nije trebalo da uputstva iz Božje Reči budu puka formalnost?
15 Slično tome, unutar porodice, naučavanje Pisma nije bilo namenjeno da bude puki formalizam. Kao što je već viđeno, figurativnim izrazima u Ponovljenim zakonima 6:6-9, ljudima je rečeno da ’vežu [Božje reči] sebi na ruku‘ — pokazujući tako primerom i delima svoju ljubav prema Jehovinim putevima. I trebalo je da Božje reči stave kao ’počeonik među očima‘ — držeći tako stalno u mislima načela sadržana u Pismu i koristeći ih kao temelj za svoje odluke. (Uporedi jezik koji je korišćen u Izlasku 13:9, 14-16.) Trebalo je da ih ’napišu na stubove kuće svoje i na vrata svoja‘ — identifikujući tako svoje domove i svoje zajednice kao mesta gde se Božja reč poštuje i primenjuje. Drugim rečima, trebalo je da njihov život pruži obilan dokaz da oni vole i primenjuju Jehovine pravedne propise. Kako je to korisno moglo biti! Da li Božja Reč ima takvu vrstu istaknutosti u svakodnevnom životu u našim domaćinstvima? Žalosno, Jevreji su sve ovo preokrenuli u puku formalnost, noseći filakterije kao da su to bile amajlije. Njihovo obožavanje je prestalo da dolazi iz srca i bilo je odbačeno od Jehove (Isaija 29:13, 14; Matej 15:7-9).
Odgovornost onih na položaju nadgledanja
16. Zašto je redovno čitanje Pisma bilo važno za Isusa Navina?
16 U pogledu čitanja Pisma, bila je upravljena naročita pažnja na one koji su bili nadglednici naroda. Isusu Navinu, Jehova je rekao: ’Radi sve kako je u knjizi zakona napisano.‘ S obzirom na njegovo ispunjavanje te odgovornosti, bilo mu je rečeno: „Razmišljaj [’čitaj‘, NW] o njoj dan i noć... jer ćeš tada biti srećan u pothvatima svojim i uspećeš“ (Isus Navin 1:7, 8). Kao što je slučaj što se tiče bilo kojeg hrišćanskog nadglednika danas, Isusovo redovno čitanje Pisma pomoglo bi mu da jasno zadrži u mislima specifične zapovesti koje je Jehova dao svom narodu. Trebalo je da Isus Navin takođe razume kako je Jehova postupao sa svojim slugama pod različitim okolnostima. Pošto je čitao izjave o Božjoj nameri, za njega je bilo važno da razmišlja o svojoj ličnoj odgovornosti u povezanosti s tom namerom.
17. (a) Da bi kraljevi izvlačili korist iz čitanja Pisma na način koji je Jehova naveo, šta je bilo potrebno zajedno s njihovim čitanjem? (b) Zašto su redovno čitanje Biblije i meditacija veoma važni za hrišćanske starešine?
17 Jehova je regulisao da bilo ko ko služi kao kralj nad Njegovim narodom treba, na početku svog kraljevanja, da napravi primerak Božjeg Zakona, temeljeći ga na primerku koji su čuvali sveštenici. Zatim je trebao da ga čita „svih dana života svoga“. Cilj nije bilo puko pamćenje njegovog sadržaja. Umesto toga, bio je taj „da bi se naučio bojati se Gospoda“, i „da se srce njegovo ne bi podiglo iznad braće njegove“ (Ponovljeni zakoni 17:18-20). To je zahtevalo da duboko meditira o onome što čita. Neki od kraljeva su očigledno mislili da su bili prezauzeti administrativnim dužnostima da bi to činili, i kao rezultat njihovog nemara patio je sav narod. Uloga starešina u hrišćanskoj skupštini ni u kom slučaju nije uloga kraljeva. Ipak, kao što je bio slučaj s kraljevima, bitno je da starešine čitaju i meditiraju o Božjoj Reči. Takvo postupanje pomoći će im da zadrže ispravno gledište prema onima koji su povereni njihovoj brizi. To će im takođe omogućiti da ispune svoju odgovornost učitelja na način koji stvarno donosi čast Bogu i duhovno krepi suhrišćane (Titu 1:9; uporedi Jovana 7:16-18; kontrastiraj 1. Timoteju 1:6, 7).
18. Redovno čitanje i proučavanje Biblije pomoći će nam da oponašamo koji primer koji nam je ostavio apostol Pavle?
18 Apostol Pavle, hrišćanski nadglednik iz prvog veka, bio je osoba koja je dobro poznavala nadahnuto Pismo. Kada je svedočio ljudima u drevnom Solunu, bio je u stanju da efikasno raspravlja s njima na temelju pisma i pomogne im da razumeju značenje (Dela apostolska 17:1-4). On je dostigao srca iskrenih slušalaca. Tako, mnogi koji su ga čuli postali su vernici (1. Solunjanima 2:13). Kao rezultat tvog programa čitanja Biblije i proučavanja, da li si u stanju da efikasno raspravljaš na temelju Pisma? Da li mesto koje u tvom životu zauzima čitanje Biblije i način na koji to radiš svedoče da ti stvarno ceniš to šta znači imati Reč Božju u svom posedu? U sledećem članku, razmotrićemo kako na ova pitanja mogu dati potvrdan odgovor čak i oni čiji su rasporedi veoma puni.
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto su ljudi bili voljni da rizikuju život i slobodu da bi čitali Bibliju?
◻ Kako izvlačimo korist iz razmatranja priprema koje su bile načinjene za drevni Izrael da čuje Božju Reč?
◻ Šta treba da radimo s onim što čitamo u Bibliji?
◻ Zašto su čitanje Biblije i meditacija naročito važni za hrišćanske starešine?
[Slika na 9. strani]
Jehova je rekao Isusu Navinu: „Razmišljaj o njoj dan i noć“