Nikada se nemojmo ’ljutiti na Jehovu‘

1, 2. Zašto ne treba da krivimo Jehovu za probleme koji muče današnji svet? Navedi primer.

ZAMISLIMO da jedan srećno oženjen čovek jednog dana dođe kući i zatekne je u potpunom haosu. Nameštaj je isprevrtan, sudovi pobacani i razbijeni, tepih potpuno uništen. Njegova predivna kuća liči na ratno poprište. Da li bi taj čovek pomislio: ’Šta je ova moja žena uradila?‘ Ili bi se pre pitao: ’Ko je ovo uradio?‘ Odgovor je jasan. Zašto? Zato što on zna da njegova voljena supruga nikada ne bi tako nešto uradila.

² Danas je naša planeta zagađena i puna nasilja i nemorala. Budući da proučavamo Bibliju, mi znamo da Jehova nije kriv za to. On je stvorio našu planetu s namerom da bude pravi raj (Post. 2:8, 15). Jehova je oličenje ljubavi (1. Jov. 4:8). Sveto pismo nam otkriva da je Satana Đavo „vladar sveta“ i da je on uzročnik mnogih problema koji muče čovečanstvo (Jov. 14:30; 2. Kor. 4:4).

 3. Kako se može desiti da imamo iskrivljenu sliku o svojim problemima?

³ Međutim, ne možemo kriviti Satanu baš za sve svoje probleme. Zašto? Zato što su neki problemi posledica naših sopstvenih grešaka. (Pročitati Ponovljene zakone 32:4-6.) Možda nam nije teško da priznamo tu činjenicu. Ali budući da smo nesavršeni, možemo imati iskrivljenu sliku o svojim problemima, što bi nas na kraju moglo skupo koštati (Posl. 14:12). Umesto da sebe ili Satanu smatramo odgovornim za svoje probleme, mogli bismo početi da krivimo Jehovu. Čak bi se moglo desiti da se ljutimo na njega (Posl. 19:3).

4, 5. Kako bi neko mogao da počne da se „ljuti na Jehovu“?

⁴ Da li je zaista moguće da počnemo da se ’ljutimo na Jehovu‘? Ako bismo se ljutili na Jehovu, od toga sigurno ne bismo imali nikakve koristi (Is. 41:11). Jedan pesnik je rekao: „Tvoja je ruka i suviše kratka da bi se s Bogom mogao boriti.“ Možda nikada ne bismo otvoreno rekli da se ljutimo na Jehovu. Ali Poslovice 19:3 kažu da ludost čoveku „iskrivljuje put“ i da se ’srce njegovo ljuti na Jehovu‘. Dakle, može se desiti da se u srcu ljutimo na Jehovu i da osećamo neku gorčinu. Takva osećanja bi mogla da se manifestuju na suptilan način. Na primer, mogli bismo da se udaljimo od skupštine i da više ne služimo Jehovi s našom braćom i sestrama.

⁵ Šta bi nas moglo navesti na to da se ’ljutimo na Jehovu‘? Kako da izbegnemo takvu zamku? Da bismo sačuvali dobar odnos s Jehovom, veoma je važno da saznamo odgovore na ova pitanja.

6, 7. Zašto su se Izraelci u Mojsijevo vreme žalili na Jehovu?

⁶ Šta bi jednog vernog Jehovinog slugu moglo navesti na to da se u svom srcu „ljuti na Jehovu“? Razmotrimo pet faktora koji bi mogli dovesti do toga i analizirajmo kako su neke biblijske ličnosti upale u tu zamku (1. Kor. 10:11, 12).

⁷ Negativni komentari. (Pročitati Ponovljene zakone 1:26-28.) Izraelci su upravo bili oslobođeni iz ropstva u Egiptu. Jehova je nad tim narodom koji je tlačio Izraelce čudom uzrokovao deset nevolja, a zatim je u Crvenom moru uništio faraona i njegovu vojsku (Izl. 12:29-32, 51; 14:29-31; Ps. 136:15). Božji narod je bio spreman da uđe u Obećanu zemlju. Ali Izraelci su u tom presudnom trenutku počeli da se žale na Jehovu. Zbog čega nisu imali dovoljno vere? U srce im se uvukao strah zato što su uhode koje su išle da izvide zemlju donele negativan izveštaj (Br. 14:1-4). Kakve su bile posledice? Čitavoj toj generaciji nije bilo dozvoljeno da uđe u tu „dobru zemlju“ (Pon. zak. 1:34, 35). Da li i mi ponekad dozvoljavamo da negativni komentari oslabe našu veru i da nas navedu da se žalimo na to kako Jehova postupa s nama?

 8. Šta je navelo Božji narod u Isaijino vreme da se žali na Jehovu?

⁸ Problemi i poteškoće. (Pročitati Isaiju 8:21, 22.) Narod u Judi je u vreme proroka Isaije bio u zaista teškoj situaciji. Bili su okruženi neprijateljima. Mnogi su bili gladni zbog oskudice. Ali imali su jedan još veći problem. Nisu više slušali Jehovu i time su narušili svoj odnos s njim (Am. 8:11). Umesto da od Jehove traže pomoć u rešavanju tih problema, ’proklinjali su svog kralja i svog Boga‘. Drugim rečima, krivili su Jehovu za svoje probleme. Ako se i nama nešto loše desi ili se nađemo u nekim problemima, da li ćemo i mi u srcu reći: ’Pa gde je Jehova sad kad mi treba?‘

 9. Zašto su Izraelci u vreme proroka Jezekilja imali pogrešno mišljenje o Jehovinim postupcima?

⁹ Nepoznavanje svih činjenica. Pošto nisu znali sve činjenice, Izraelci u vreme proroka Jezekilja smatrali su da „Jehovin put nije pravedan“ (Jezek. 18:29). Ponašali su se kao da imaju pravo da sude Bogu, stavljajući svoja merila pravde ispred Jehovinih iako nisu znali sve činjenice. Ako ponekad ne razumemo nešto što piše u Bibliji ili ne shvatamo zašto nam se nešto dešava, da li ćemo u srcu pomisliti da je Jehova nepravedan? (Jov 35:2).

10. Kako bi neko mogao postupati poput Adama?

¹⁰ Prebacivanje krivice na druge. Još na početku ljudske istorije, Adam je za svoj greh okrivio Boga (Post. 3:12). Iako je namerno prekršio Božji zakon, znajući pri tom kakve će biti posledice, ipak je krivio Jehovu. Indirektno je rekao da mu je Jehova dao lošu ženu. Od tada su i drugi postupali na sličan način kriveći Boga za sopstvene greške. Zato je dobro da se pitamo: ’Da li sam toliko razočaran i nezadovoljan zbog sopstvenih grešaka da počinjem da mislim kako me Jehovina merila i suviše ograničavaju?‘

11. Šta možemo naučiti od Jone?

¹¹ Egocentričnost. Prorok Jona se ljutio na Jehovu što se smilovao Ninivljanima (Jona 4:1-3). Zašto? Zato što se po svemu sudeći plašio da će se osramotiti kad se objava o uništenju ne ispuni. Izgleda da ga je više brinulo šta će ljudi misliti o njemu nego šta će se desiti sa tim narodom. Da li smo i mi postali egocentrični pa se ’ljutimo na Jehovu‘ što još nije došao kraj? Možda već decenijama propovedamo da je blizu Jehovin dan. Ali kada nam se ljudi rugaju što taj dan još nije došao, da li postajemo nestrpljivi i ljutimo se na Jehovu? (2. Petr. 3:3, 4, 9).

12, 13. Šta treba da radimo ako u srcu počnemo da dovodimo u pitanje Jehovine postupke?

¹² Šta treba da radimo ako u svom nesavršenom srcu počnemo da dovodimo u pitanje neke Jehovine postupke? Setimo se da to ne bi bilo pametno. Pogledajmo sada pet faktora koji će nam pomoći da se nikada ne ljutimo na Jehovu.

¹³ Čuvajmo dobar odnos s Jehovom. Ako imamo dobar odnos s Jehovom, nećemo upasti u zamku da se ljutimo na njega. (Pročitati Poslovice 3:5, 6.) Moramo se uzdati u Jehovu. Nemojmo misliti da smo pametniji od njega niti da smo mi centar sveta (Posl. 3:7; Prop. 7:16). Takvo gledište će nam pomoći da ne krivimo Jehovu ako nam se dese neke loše stvari.

14, 15. Šta će nam pomoći da na nas ne utiču negativni komentari?

¹⁴ Nemojmo dozvoliti da na nas utiču negativni komentari. Izraelci u Mojsijevo doba su imali mnogo razloga da veruju da će ih Jehova uvesti u Obećanu zemlju (Ps. 78:43-53). Ali kada su čuli negativne komentare desetorice uhoda, ’nisu se setili ruke njegove‘, to jest zaboravili su šta je Jehova već učinio za njih (Ps. 78:42). Razmišljanje o tome šta je sve Jehova učinio za nas učvrstiće naš odnos s njim. Tako nećemo dozvoliti da negativni komentari drugih naprave jaz između nas i Jehove (Ps. 77:11, 12).

¹⁵ Još jedna stvar koja nas može udaljiti od Jehove jeste negativan stav prema našoj braći i sestrama (1. Jov. 4:20). Kada su se Izraelci bunili protiv toga što je Aron postavljen za prvosveštenika, Jehova je smatrao da se oni zapravo bune protiv njega (Br. 17:10). Slično tome, ako se žalimo na one koje Jehova koristi da vode zemaljski deo njegove organizacije, mi se u stvari žalimo na Jehovu (Jevr. 13:7, 17).

16, 17. Šta ne smemo zaboraviti kad nas snađu neke nevolje?

¹⁶ Ne zaboravimo da Jehova nije uzrok naših problema. Iako su Izraelci u Isaijino vreme okrenuli leđa Jehovi, on je i dalje želeo da im pomogne (Is. 1:16-19). Kakvi god problemi da nas snalaze, utehu možemo pronaći u činjenici da Jehova brine za nas i da želi da nam pomogne (1. Petr. 5:7). On je čak obećao da će nam dati potrebnu snagu da istrajemo (1. Kor. 10:13).

¹⁷ Ako smo žrtve neke nepravde, kao što je to bio Jov, ne smemo zaboraviti da Jehova nije odgovoran za to. On mrzi nepravdu i voli pravednost (Ps. 33:5). Zato i mi, poput Jovovog prijatelja Elijuja, možemo reći: „Daleko je od istinitog Boga da zlo čini, i od Svemoćnog da nepravedno postupa!“ (Jov 34:10). Od Jehove dobijamo „svaki dobar dar i svaki savršen poklon“ i on nikada nije uzrok naših problema (Jak. 1:13, 17).

18, 19. Zašto nikada ne treba da sumnjamo u Jehovu? Navedi primer.

¹⁸ Nikada ne sumnjajmo u Jehovu. On je savršen i njegove misli su mnogo uzvišenije od naših (Is. 55:8, 9). Poniznost i skromnost će nam pomoći da priznamo činjenicu da mi jednostavno ne možemo sve da razumemo (Rimlj. 9:20). Retko kada znamo sve činjenice u vezi s nekom situacijom. Verovatno smo se i sami uverili u istinitost sledećih reči: „Ko je prvi u parnici svojoj, pravedan je, a onda dolazi bližnji njegov i ispitivanjem opovrgne reči njegove“ (Posl. 18:17).

¹⁹ Ako bi naš pouzdani prijatelj učinio nešto što u prvi mah ne razumemo ili smatramo neobičnim, verovatno ga ne bismo odmah optužili i posumnjali u njegove motive, naročito ako se već godinama poznajemo. Ako tako postupamo prema našim prijateljima, koji su ipak nesavršeni, zar ne bi trebalo da imamo još više poverenja u našeg nebeskog Oca, čiji su putevi i misli mnogo uzvišeniji od naših!

20, 21. Zašto je važno da nađemo pravog krivca za svoje probleme?

²⁰ Nađimo pravog krivca. Zašto to treba da radimo? Zato što smo mi sami krivi za neke probleme, i tu činjenicu moramo priznati (Gal. 6:7). Nemojmo kriviti Jehovu za svoje probleme. Zašto? Pogledajmo jedan primer: Možda neki automobil može da razvije veliku brzinu. Ali ako vozač velikom brzinom uleti u oštru krivinu i slupa automobil, da li je onda proizvođač kriv za tu nesreću? Naravno da nije! Slično tome, Jehova nam je dao slobodnu volju, to jest mogućnost da sami biramo svoj životni put. Ali on nas poučava kako da donosimo mudre odluke. Zašto bismo onda krivili našeg Stvoritelja za sopstvene greške?

²¹ Naravno, nisu svi problemi posledica naših grešaka. Svakoga od nas ponekad snalaze „vreme nevolje i nepredviđeni događaji“ (Prop. 9:11). Osim toga, nemojmo prevideti činjenicu da je Satana Đavo glavni uzročnik zla na ovom svetu (1. Jov. 5:19; Otkr. 12:9). Satana je naš neprijatelj, a ne Jehova (1. Petr. 5:8).

22, 23. Šta treba da radimo ako smo obeshrabreni zbog svojih problema?

²² Kad u životu naiđu nevolje i problemi, setimo se primera Isusa Navina i Haleva. Za razliku od desetorice drugih uhoda, njih dvojica su doneli dobre vesti (Br. 14:6-9). Pokazali su veru u Jehovu. Ali i oni su morali da lutaju pustinjom 40 godina kao i ostali Izraelci. Da li su se Isus Navin i Halev žalili zbog toga ili postali ogorčeni, smatrajući da to nije pravedno? Nisu. Uzdali su se u Jehovu. Da li ih je Jehova zbog toga nagradio? Sasvim sigurno jeste! Iako je čitava generacija pomrla u pustinji, njih dvojica su ušli u Obećanu zemlju (Br. 14:30). Slično tome, i nas će Jehova nagraditi ako se „ne umorimo“ vršeći njegovu volju (Gal. 6:9; Jevr. 6:10).

²³ Šta treba da radimo ako smo obeshrabreni zbog svojih problema, tuđih grešaka ili sopstvene nesavršenosti? Setimo se da je Jehova divan Bog. Pokušajmo da zamislimo sve lepe stvari koje nam je on obećao. Pitajmo se kakav bi naš život bio da ne znamo Jehovu. Ostanimo bliski s njim i nemojmo dozvoliti sebi da se u srcu ljutimo na njega!