Jehovina Reč je živa

Izabrane misli iz Jezdre

BIBLIJSKA knjiga koju je napisao sveštenik Jezdra nadovezuje se na Drugu letopisa. Izveštaj započinje Kirovim izdavanjem dekreta koji omogućava ostatku jevrejskih izgnanika u Vavilonu da se vrate u svoju domovinu. Priča se završava time da Jezdra preduzima korake kako bi se očistili oni koji su se uprljali sa okolnim narodima. Sve u svemu, knjiga obuhvata period od 70 godina — od 537. do 467. godine pre n. e.

Prilikom pisanja ove knjige, Jezdra je imao jasan cilj: da pokaže kako je Jehova ispunio obećanje da će osloboditi svoj narod iz izgnanstva u Vavilonu i obnoviti pravo obožavanje u Jerusalimu. Zato se on usredsređuje samo na događaje koji se tiču toga. Jezdrina knjiga je izveštaj o tome kako je ponovo izgrađen hram i kako je obožavanje Jehove obnovljeno uprkos protivljenju i nesavršenosti Božjeg naroda. Taj izveštaj je veoma značajan za nas, jer i mi živimo u vremenu obnove. Mnogi dolaze „na goru Jehovinu“, a uskoro će se cela zemlja ’napuniti znanja slave Jehovine‘ (Isaija 2:2, 3; Avakum 2:14).

HRAM PONOVO IZGRAĐEN

(Jezdra 1:1–6:22)

Oko 50 000 jevrejskih izgnanika odazvalo se na Kirov dekret kojim im je dopušteno da se vrate u Jerusalim pod vođstvom namesnika Zorovavelja, to jest Sasavasara. Oni odmah podižu oltar na mestu na kom se i ranije nalazio i počinju da prinose žrtve Jehovi.

Naredne godine, Izraelci postavljaju temelj Jehovinog doma. Neprijatelji pokušavaju da spreče izgradnju i na kraju uspevaju u svom nastojanju da kralj izda zapovest da se radovi zaustave. Proroci Agej i Zaharija podstiču narod da nastavi sa izgradnjom hrama uprkos zabrani. Strah od protivljenja nepromenljivom persijskom dekretu koji je izdao Kir drži neprijatelje na odstojanju. Jedna zvanična istraga iznosi na videlo Kirovu naredbu „za dom Božji u Jerusalimu“ (Jezdra 6:3). Radovi dobro napreduju i privode se kraju.

Odgovori na biblijska pitanja:

1:3-6 — Da li su Izraelci koji se nisu dobrovoljno javili da se vrate u domovinu bili slabi u veri? Neki možda nisu želeli da se vrate u Jerusalim zato što su bili materijalisti ili im je nedostajalo cenjenje prema pravom obožavanju. Međutim, to nije bio slučaj sa svima koji su ostali u Vavilonu. Pre svega, trebalo je pet meseci da bi se prevalio 1 600 kilometara dug put do Jerusalima. Štaviše, samo bi veoma izdržljive osobe mogle da se nastane u zemlji koja je 70 godina stajala opustošena i da učestvuju u delu izgradnje. Dakle, otežavajuće okolnosti kao što su bolest, poodmakle godine i porodične odgovornosti bez sumnje su sprečile neke Izraelce da se vrate.

2:43 — Ko su bili Netineji? To su bili neizraelci koji su služili kao hramske sluge. Među njima je bilo potomaka Gavaonjana iz vremena Isusa Navina i drugih „koje David i poglavice njegove behu odredili na službu Levitima“ (Jezdra 8:20).

2:55 — Ko su bili sinovi sluga Solomonovih? To su bili neizraelci koji su dobili posebne prednosti u službi Jehovi. Možda su služili kao pisari ili prepisivači u hramu ili su obavljali neke administrativne poslove.

2:61-63 — Da li su Urim i Tumim, koji su se koristili kada je trebalo dobiti odgovor od Jehove, bili dostupni Izraelcima koji su se vratili iz izgnanstva? Oni koji su tvrdili da su potomci sveštenika a nisu mogli da ustanove svoj rodoslov mogli su da dokažu svoju tvrdnju pomoću Urima i Tumima. Jezdra to pominje samo kao mogućnost. U Pismu se ne nalazi izveštaj o tome da su se Urim i Tumim zaista koristili bilo tad bilo kasnije. Prema jevrejskoj tradiciji, Urim i Tumim su prestali da se koriste kada je uništen hram 607. pre n. e.

3:12 — Zašto su „starci koji behu videli pređašnji dom“ Jehovin plakali? Oni su se možda sećali kako je veličanstven bio hram koji je Solomon izgradio. Temelj novog hrama koji je sada bio pred njima u poređenju s tim nije bio „ništa pred očima [njihovim]“ (Agej 2:2, 3). Kako bi njihov trud uopšte mogao da povrati slavu pređašnjeg hrama? Sigurno su bili obeshrabreni, te su zato plakali.

3:8-10; 4:23, 24; 6:15, 16 — Koliko je trajala izgradnja hrama? Temelj hrama položen je 536. pre n. e. — „druge godine po povratku njihovu“. Izgradnja je prekinuta u danima kralja Artakserksa, 522. pre n. e. Zabrana je važila do 520. pre n. e., druge godine kralja Darija. Hram je dovršen u šestoj godini njegove vladavine, to jest 515. pre n. e. (Vidi okvir „Persijski kraljevi od 537. do 467. pre n. e.“.) Dakle, izgradnja hrama je trajala oko 20 godina.

4:8–6:18 — Zašto su ovi stihovi napisani na aramejskom? Ovaj deo uglavnom sačinjavaju pisma vladinih službenika kralju, kao i njegovi odgovori. Jezdra ih je prepisao iz javnih spisa napisanih na aramejskom, koji se u to vreme koristio u poslovnim i diplomatskim krugovima. Drugi delovi Biblije napisani na ovom drevnom semitskom jeziku jesu Jezdra 7:12-26, Jeremija 10:11 i Danilo 2:4–7:28.

Pouka za nas:

1:2. Ono što je Isaija prorekao obistinilo se nakon nekih 200 godina (Isaija 44:28). Proročanstva iz Jehovine Reči uvek se ispune.

1:3-6. Poput nekih Izraelaca koji su ostali u Vavilonu, mnogi Jehovini svedoci ne mogu da budu u punovremenoj službi ili da služe tamo gde je veća potreba. Ipak, oni podupiru i hrabre one koji to mogu i daju dobrovoljne priloge za unapređivanje dela propovedanja o Kraljevstvu i stvaranja učenika.

3:1-6. Sedmog meseca 537. pre n. e. (mesec tišri, koji odgovara septembru/oktobru), verni Izraelci koji su se vratili u domovinu prvi put su prineli žrtve. Vavilonci su ušli u Jerusalim petog meseca (mesec av, koji odgovara julu/avgustu) 607. pre n. e. i za dva meseca potpuno uništili grad (2. Kraljevima 25:8-17). Kao što je i prorečeno, period od 70 godina u kom je Jerusalim bio pust završio se tačno na vreme (Jeremija 25:11; 29:10). Sve što Jehovina Reč prorekne uvek se obistini.

4:1-3. Verni ostatak je odbio ponudu koja je mogla da obuhvati sklapanje religioznih saveza sa onima čiji je način obožavanja bio neispravan (Izlazak 20:5; 34:12). Današnje Jehovine sluge takođe ne učestvuju u međuverskim pokretima.

5:1-7; 6:1-12. Jehova može upravljati situacijom u korist svog naroda.

6:14, 22. Revno učestvovanje u Jehovinom delu donosi nam njegovo odobravanje i blagoslov.

6:21. Zahvaljujući tome što su videli napredak Jehovinog dela, Samarićani koji su živeli u domovini Jevreja i Jevreji koji su po povratku iz izgnanstva pali pod paganski uticaj, napravili su promene u svom životu. Zar ne treba i mi sa oduševljenjem da učestvujemo u delu koje nam je Bog poverio, uključujući i delo objavljivanja Kraljevstva?

JEZDRA DOLAZI U JERUSALIM

(Jezdra 7:1–10:44)

Prošlo je pedeset godina otkako je posvećen ponovo izgrađeni Jehovin dom. Sada je 468. godina pre n. e. Jezdra je iz Vavilona pošao u Jerusalim, vodeći sa sobom ostatak Božjeg naroda i noseći dobrovoljne priloge. Na šta nailazi u Jerusalimu?

Neki od glavara saopštavaju Jezdri: „Narod Izraelov, sveštenici i Leviti, ne odvojiše se od naroda ove zemlje, i oni idu za gadostima njihovim.“ Štaviše, „glavari i upravitelji prvi taj greh počiniše“ (Jezdra 9:1, 2). Jezdra se zaprepastio. Oni ga podstiču da ’bude srčan i da dela‘ (Jezdra 10:4). Jezdra preduzima korake kako bi ispravio narod, i narod pozitivno reaguje.

Odgovori na biblijska pitanja:

7:1, 7, 11 — Da li se svi ovi stihovi odnose na Artakserksa koji je obustavio delo izgradnje? Ne. Artakserks je ime ili titula dvojice persijskih kraljeva. Jedan je bio Bardija ili Gaumata, koji je 522. pre n. e naredio da se gradnja hrama obustavi. U vreme kada se Jezdra vratio u Jerusalim vladao je Artakserks Dugoruki.

7:28–8:20 — Zašto su mnogi Jevreji u Vavilonu oklevali da pođu u Jerusalim sa Jezdrom? Iako je prošlo više od 60 godina otkako se prva grupa Jevreja vratila u domovinu, Jerusalim je bio vrlo retko naseljen. Vraćanje u Jerusalim značilo bi jedan drugačiji život u nepovoljnim i opasnim uslovima. Jevrejima koji su u Vavilonu mogli prosperirati Jerusalim nije pružao nikakve prilike u materijalnom pogledu. Ne treba prevideti ni opasno putovanje. Oni koji su želeli da se vrate morali su imati jaku veru u Jehovu, revnost za pravo obožavanje i hrabrost. Čak je i Jezdri bilo potrebno da ga ojača Jehovina ruka koja je bila nad njim. Na Jezdrin podsticaj reagovalo je 1 500 porodica — verovatno oko 6 000 ljudi. Nakon Jezdrine ponovne inicijative, odazvalo se još 38 Levita i 220 Netineja.

9:1, 2 — Koliko je ozbiljnu pretnju predstavljalo sklapanje brakova s pripadnicima drugih naroda? Trebalo je da obnovljeni narod očuva obožavanje Jehove dok ne dođe Mesija. Sklapanje brakova s pripadnicima drugih naroda predstavljalo je ozbiljnu pretnju pravom obožavanju. Pošto su neki sklapali brakove sa osobama koje su obožavale idole, moglo bi se desiti da se na kraju ceo izraelski narod stopi s paganskim narodima. Čisto obožavanje bi na kraju nestalo s lica zemlje. Kom bi onda narodu Mesija došao? Nije čudo što se Jezdra zaprepastio kada je video šta se desilo!

10:3, 44 — Zašto su deca bila otpuštena zajedno sa ženama? Ako bi deca ostala, bila bi veća verovatnoća da će se žene vratiti zbog njih. Štaviše, maloj deci je zaista potrebna briga majke.

Pouka za nas:

7:10. Jezdra nam je ostavio primer u marljivom proučavanju i kao dobar učitelj Božje Reči. On je u molitvi pripremio svoje srce da bi se bavio Jehovinim zakonom. Dok je razmatrao Zakon, poklonio je punu pažnju onome što Jehova govori. Jezdra je primenjivao ono što je naučio i trudio se da tome poučava i druge.

7:13. Jehova želi da njegove sluge budu spremnog duha.

7:27, 28; 8:21-23. Jezdra je zaslugu za uspeh pripisao Jehovi, uputio mu je iskrenu molitvu pre dugog i opasnog putovanja u Jerusalim i bio je spreman da rizikuje svoju ličnu bezbednost radi toga da bi se Bog proslavio. On je tako ostavio dobar primer za nas.

9:2. Moramo ozbiljno shvatiti savet da se venčamo „samo u Gospodu“ (1. Korinćanima 7:39).

9:14, 15. Loše društvo može dovesti do Jehovinog neodobravanja.

10:2-12, 44. Ljudi koji su uzeli žene tuđinke ponizno su se pokajali i ispravili svoje pogrešne puteve. Njihov stav i postupci su za primer.

Jehova se drži svojih obećanja

Kako je samo Jezdrina knjiga dragocena za nas! Jehova je tačno na vreme ispunio obećanje da će osloboditi svoj narod iz izgnanstva u Vavilonu i obnoviti pravo obožavanje u Jerusalimu. Zar to ne jača našu veru u Jehovu i njegova obećanja?

Razmisli o primerima koji se nalaze u ovoj knjizi. Jezdra i ostali koji su se vratili u Izrael kako bi obnovili čisto obožavanje u Jerusalimu pokazali su primernu odanost Bogu. Ova knjiga takođe ističe veru koju su pokazali neki bogobojazni stranci, kao i ponizan stav pokajničkih grešnika. Zaista, Jezdrine nadahnute reči pružaju jasan dokaz da je ’Božja reč živa i da ima moć‘ (Jevrejima 4:12).

[Karta/Slika na 18. strani]

PERSIJSKI KRALJEVI OD 537. DO 467. PRE N. E.

Kir Veliki (Jezdra 1:1) umro 530. pre n. e.

Kambiz, to jest Asvir (Jezdra 4:6) 530-522. pre n. e.

Darije I (Jezdra 4:24) 522-486. pre n. e.

Artakserks Dugoruki (Jezdra 7:1) 475-424. pre. n. e.

[Fusnota]

[Slika]

Asvir

[Slika na 17. strani]

Kir

[Slika na 17. strani]

Cilindar: Photograph taken by courtesy of the British Museum

[Izvor]

Kirov cilindar govori o politici vraćanja zarobljenika u njihovu domovinu

[Slika na 20. strani]

Znaš li zahvaljujući čemu je Jezdra bio dobar učitelj?