16. biblijska knjiga — Nemija

Pisac: Nemija

Mesto pisanja: Jerusalim

Pisanje završeno: nakon 443. pre n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: od 456. do 443. pre n. e. i nakon toga

 1. Na kom položaju je bio Nemija i šta mu je bilo najvažnije?

NEMIJA, čije ime znači „Jah teši“, bio je judejski sluga persijskog kralja Artakserksa (Dugorukog). Bio je kraljev peharnik. To je bila vrlo poželjna služba i osoba na takvom položaju je uživala veliko poverenje i čast jer je imala pristup kralju u trenucima kada je on bio raspoložen i spreman da iskaže milost. Međutim, Nemija je bio jedan od onih vernih izgnanika kojima je Jerusalim bio važniji od bilo koje lične „radosti“ (Ps. 137:5, 6). Nemiji nije bilo stalo do položaja niti materijalnog bogatstva, nego do toga da se obnovi obožavanje Jehove.

 2. Koje je stanje ražalostilo Nemiju i šta je uskoro trebalo da se dogodi?

² Godine 456. pre n. e. judejski ’ostatak koji se iz zarobljeništva‘ vratio u Jerusalim nije napredovao ni u čemu. Bio je u žalosnom stanju (Nem. 1:3). Gradske zidine su bile u ruševinama, a protivnici kojima su Judejci bili okruženi stalno su im se rugali. Nemija je bio žalostan zbog toga. Međutim, Jehova je smatrao da je došlo vreme da se nešto uradi s jerusalimskim zidinama. Bez obzira na neprijatelje, Jerusalim i njegove odbrambene zidine morali su biti sagrađeni jer je njihova obnova služila kao vremenski orijentir koji je potreban da bi se razumelo proročanstvo o dolasku Mesije koje je Jehova dao Danilu (Dan. 9:24-27). Zato je Jehova upravljao događajima, koristeći pri tom vernog i revnog Nemiju kako bi izvršio svoju volju.

 3. (a) Šta dokazuje da je Nemija pisac ove knjige i kako je knjiga dobila ime Nemija? (b) Koji vremenski razmak deli ovu knjigu od Jezdrine i koje razdoblje obuhvata Nemijina knjiga?

³ Nema sumnje u to da je Nemija napisao knjigu koja nosi njegovo ime. To jasno dokazuje početna izjava: „Reči Nemije, Ahalijinog sina“, kao i činjenica da je knjiga napisana u prvom licu (Nem. 1:1). Prvobitno su Jezdrina i Nemijina knjiga bile jedna knjiga koja se zvala Jezdra. Jevreji su je kasnije podelili na Prvu i Drugu Jezdrinu, a nakon toga je Druga Jezdrina dobila ime Nemija. Događaji opisani na početku Nemijine knjige odigrali su se dvanaest godina nakon događaja kojima se završava Jezdrina knjiga, tako da Nemijina knjiga obuhvata razdoblje od kraja 456. pre n. e. do 443. pre n. e. i nakon te godine (1:1; 5:14; 13:6).

 4. Kako se Nemijina knjiga slaže sa ostalim delom Božje Reči?

⁴ Nemijina knjiga je u skladu sa ostalim delom nadahnute Božje Reči, kojoj s pravom pripada. Ona mnogo puta ukazuje na Zakon i spominje teme kao što su sklapanje brakova s tuđincima (P. zak. 7:3; Nem. 10:30), zajmovi (Lev. 25:35-38; P. zak. 15:7-11; Nem. 5:2-11) i Praznik senica (P. zak. 31:10-13; Nem. 8:14-18). Osim toga, ona beleži početak ispunjenja Danilovog proročanstva da će Jerusalim biti obnovljen, ali uz protivljenje i „u teško vreme“ (Dan. 9:25).

 5. (a) Koji dokazi ukazuju na to da je Artakserks došao na presto 475. pre n. e.? (b) Koja se godina smatra dvadesetom godinom njegovog vladanja? (v) Kako su Nemijina i Lukina knjiga povezane sa ispunjenjem Danilovog proročanstva o Mesiji?

⁵ Šta reći o 455. pre n. e. kada je Nemija otputovao u Jerusalim kako bi obnovio gradske zidine? Pouzdani istorijski dokazi iz grčkih, persijskih i vavilonskih izvora ukazuju da je Artakserks došao na presto 475. pre n. e., tako da je njegova prva godina vladanja bila 474. pre n. e.a Prema tome, dvadeseta godina njegovog vladanja bila bi 455. pre n. e. Nemija 2:1-8 kaže da je u proleće te godine, u jevrejskom mesecu nisanu, kraljev peharnik Nemija dobio odobrenje od kralja da obnovi i ponovo sagradi Jerusalim, gradske zidine i gradska vrata. Danilovo proročanstvo kaže da će proći 69 godišnjih nedelja, to jest 483 godine, „od časa kad izađe reč da se Jerusalim obnovi i ponovo sagradi pa do Mesije, Vođe“. To proročanstvo se na izvanredan način ispunilo kada je Isus bio pomazan 29. n. e., na šta ukazuje i svetovna i biblijska istorijab (Dan. 9:24-27; Luka 3:1-3, 23). Nemijina i Lukina knjiga se izvanredno uklapaju u Danilovo proročanstvo, pokazujući time da prava proročanstva potiču od Jehove Boga i da ih on ispunjava. Nemijina knjiga je zaista deo nadahnute Božje Reči.

SADRŽAJ NEMIJINE KNJIGE

 6. (a) Koje su vesti navele Nemiju da se moli Jehovi i šta mu je kralj odobrio? (b) Kako su Judejci reagovali na Nemijin plan?

⁶ Nemija odlazi u Jerusalim (1:1–2:20). Nemiju je silno uznemirilo ono što je čuo od Ananija, koji se vratio iz Jerusalima u Susan donoseći loše vesti o teškom stanju tamošnjih Judejaca i o razrušenim gradskim zidinama i vratima. Nemija je postio i molio se Jehovi, ’Bogu nebeskom, Bogu velikom, koji uliva strah, koji se drži saveza i pokazuje milost onima koji ga vole i koji se drže njegovih zapovesti‘ (1:5). Priznao je Izraelove grehe i molio Jehovu da se zbog svog imena seti svog naroda, kao što je obećao Mojsiju (P. zak. 30:1-10). Kada je kralj upitao Nemiju zašto je tužan, Nemija mu je ispričao u kakvom se stanju nalazi Jerusalim i zamolio ga da ga pusti da ode u Jerusalim i obnovi grad i gradske zidine. Kralj mu je to odobrio, pa je on odmah krenuo za Jerusalim. Nakon što je noću pregledao gradske zidine kako bi ustanovio koliki ih posao očekuje, izneo je svoj plan Judejcima, naglašavajući da sve to vodi Božja ruka. Oni su na to rekli: „Ustanimo i gradimo zidine“ (Nem. 2:18). Kada su Samarićani i drugi susedni narodi čuli da su započeti radovi, počeli su da se rugaju Judejcima i da ih ismevaju.

 7. Kako su tekli radovi i koja je situacija zahtevala da se posao drugačije organizuje?

⁷ Zidine su obnovljene (3:1–6:19). Radovi na zidinama započeli su trećeg dana petog meseca, a u njima su učestvovali i sveštenici, i knezovi, i običan narod. Gradska vrata i zidine između njih brzo su popravljeni. Ali, Sanavalat Oronjanin se rugao: „Šta to rade ti jadni Judejci... Hoće li sve za jedan dan završiti?“ Na to mu se i Tovija Amonac pridružio u ruganju: „Da se lisica zaleti srušila bi njihove kamene zidine“ (4:2, 3). Kada su zidine bile dovršene do pola visine, udruženi neprijatelji su se razgnevili i dogovorili da dođu i napadnu Jerusalim. Međutim, Nemija je podstakao Judejce da misle na „Jehovu, velikog Boga koji uliva strah“ i da se bore za svoje porodice i domove (4:14). Prilagodili su način rada napetoj situaciji — neki su čuvali stražu s kopljem u ruci, dok su drugi radili s mačem pripasanim uz bok.

 8. Kako je Nemija rešio probleme između samih Judejaca?

⁸ Međutim, i među samim Judejcima je bilo problema. Neki su iznuđivali kamate od svoje braće, što se kosilo s Jehovinim zakonom (Izl. 22:25). Nemija je to ispravio savetujući ih da se čuvaju materijalizma, i ljudi su bili spremni da postupe u skladu s tim. Tokom svih dvanaest godina koliko je bio namesnik, od 455. pre n. e. do 443. pre n. e., Nemija nikada nije zahtevao da mu narod daje hranu, iako je kao namesnik imao pravo na to, jer je narod već bio dosta opterećen.

 9. (a) Kako se Nemija odupro podmuklim metodama kojima su neprijatelji pokušavali da zaustave gradnju? (b) Za koliko dana su bile završene zidine?

⁹ Neprijatelji su zatim pokušali da podmuklijim metodama zaustave gradnju. Pozvali su Nemiju da dođe na dogovor, ali je on odgovorio da nema vremena jer je u velikom poslu. Sanavalat je tada optužio Nemiju da sprema pobunu i da želi da proglasi sebe za kralja u Judi. Potajno je unajmio nekog Judejca da uplaši Nemiju i navede ga da se sakrije u hram, što ne bi bilo u skladu sa zakonom. Nemija nije dozvolio da ga zastraše, nego je smireno i poslušno nastavio da izvršava zadatak koji je dobio od Boga. Zidine su bile završene „za pedeset i dva dana“ (Nem. 6:15).

10. (a) Gde je narod živeo i kakav je popis Nemija načinio? (b) Kakav je skup bio sazvan i kakav je bio program prvog dana?

¹⁰ Poučavanje naroda (7:1–12:26). U gradu je živelo malo ljudi i kuće još nisu bile sagrađene jer je većina Izraelaca živela izvan grada na zemlji koju su nasledili prema plemenskoj pripadnosti. Bog je podstakao Nemiju da okupi velikaše i sav narod kako bi ih upisao u rodoslovne knjige. Pri tom se služio rodoslovljem onih koji su se već ranije vratili iz Vavilona. Bio je sazvan osmodnevni skup na trgu pred Vodenim vratima. Jezdra je započeo program stojeći na drvenom postolju. Blagoslovio je Jehovu, a zatim je od svanuća do podneva čitao iz knjige Mojsijevog zakona. Pomagali su mu i drugi Leviti, koji su tumačili narodu Zakon i „čitali naglas iz knjige, iz zakona istinitog Boga, tumačeći ga i razlažući njegov smisao. Tako su objašnjavali pročitano“ (8:8). Nemija je podstakao narod da slavi i veseli se i da shvati snagu ovih reči: „Radost Jehovina vaša [je] tvrđava“ (8:10).

11. Kakav sastanak je održan drugog dana i kako se narod veselio?

¹¹ Drugog dana skupa poglavari naroda su održali poseban sastanak s Jezdrom kako bi bolje razumeli Zakon. Saznali su da je upravo sedmog meseca trebalo slaviti Praznik senica, pa su odmah organizovali posao kako bi se napravile senice za taj praznik Jehovi. Sedam dana su boravili u senicama i slušali Zakon koji se svaki dan naglas čitao, i „veselje je bilo veoma veliko“. Osmog dana su održali svečani zbor, „kao što je bilo propisano“ (Nem. 8:17, 18; Lev. 23:33-36).

12. (a) Kakav skup je održan nešto kasnije istog meseca i o čemu se govorilo na njemu? (b) Koja je izjava usvojena? (v) Kako su Judejci počeli da naseljavaju Jerusalim?

¹² Dvadeset i četvrtog dana istog meseca Izraelovi sinovi su se ponovo sakupili i odvojili se od svih tuđinaca. Slušali su posebno čitanje Zakona, a zatim se grupa Levita osvrnula na to kako se Bog brinuo za Izrael, tako da su svi mogli ispitati šta im je u srcu. Glavna misao na tom skupu bila je: „Ustanite, blagosiljajte Jehovu, svog Boga, oduvek i zauvek. Neka je blagoslovljeno tvoje slavno ime koje je uzvišeno iznad svakog blagoslova i svake hvale“ (Nem. 9:5). Priznali su grehe svojih praočeva i ponizno su molili za Jehovin blagoslov. Napravili su to u obliku pismene izjave koju su overili pečatom predstavnika naroda. Svi su se složili da neće sklapati brakove s pripadnicima drugih naroda, da će držati sabat i da će davati priloge za službu u hramu i za one koji vrše tu službu. Žrebom je bila izabrana svaka deseta osoba da se trajno naseli u Jerusalimu, unutar gradskih zidina.

13. Kako je tekla svečanost održana povodom podizanja zidina i šta je usledilo nakon toga?

¹³ Svečanost povodom podizanja zidina (12: 27–13:3). Svečanost održana povodom izgradnje novih zidina bila je prilika za pesmu i veselje. Tada je održan još jedan skup. Nemija je organizovao da dva velika pevačka zbora i povorke hodaju po zidinama u suprotnom smeru, da bi se na kraju susreli kod Jehovinog doma kako bi tamo prineli žrtve. Bilo je organizovano skupljanje materijalnih priloga za izdržavanje sveštenika i Levita koji su služili u hramu. Prilikom sledećeg čitanja svetih spisa Izraelci su saznali da Amonci i Moavci ne smeju biti primljeni u izraelski zbor, pa su počeli da odvajaju sve tuđince od Izraela.

14. Opiši grehe koje je narod činio tokom Nemijinog odsustvovanja i mere koje je Nemija preduzeo kako bi ih iskorenio.

¹⁴ Uklanjanje nečistoće (13:4-31). Nakon što je neko vreme proveo u Vavilonu, Nemija je po povratku u Jerusalim otkrio da su se među Judejce uvukli neki novi gresi. Kako su se stvari brzo promenile! Prvosveštenik Elijasiv je čak u hramskom dvorištu pripremio trpezariju za Amonca Toviju, jednog od Božjih neprijatelja. Nemija je odmah reagovao. Izbacio je Tovijin nameštaj i očistio sve druge trpezarije. Saznao je i da Leviti više nisu dobijali priloge, pa su odlazili iz Jerusalima kako bi zarađivali za život. U gradu je cvetala trgovina. Narod nije držao sabat. Zato im je Nemija rekao: „Vi još više raspirujete žestoki gnev na Izrael skrnaveći sabat“ (13:18). Zatvorio je gradska vrata na sabat kako trgovci ne bi ulazili u grad i zapovedio im je da se drže dalje od gradskih zidina. Ali, Judejci su činili nešto još gore, iako su čvrsto obećali da to više neće ponoviti. Naime, u grad su ponovo doveli tuđinke, paganke. Deca iz tih brakova čak nisu znala judejski. Nemija ih je podsetio da je i Solomon zgrešio zbog tuđinki. Nemija je zbog tog greha oterao unuka prvosveštenika Elijasiva.c Zatim je odredio zaduženja sveštenicima i posao Levitima.

15. Za šta se Nemija ponizno molio?

¹⁵ Nemija je završio svoju knjigu jednostavnom i poniznom molbom: „Seti me se, Bože moj, po dobru“ (13:31).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

16. U čemu je Nemija odličan primer svima koji žele da služe pravom Bogu?

¹⁶ Nemijina odanost Bogu treba da bude podstrek svima koji žele da služe pravom Bogu. On je napustio ugledan položaj kako bi bio skroman nadglednik među Jehovinim narodom. Čak nije hteo da prima materijalne priloge na koje je imao pravo i otvoreno je osudio materijalizam kao zamku. Podsticao je ceo narod da revno služi Jehovi i zastupa pravu religiju (5:14, 15; 13:10-13). Nemija nam je pružio odličan primer jer je bio nesebičan, razborit, preduzimljiv i neustrašivo je zastupao pravdu uprkos opasnosti (4:14, 19, 20; 6:3, 15). Imao je ispravan strah pred Bogom i želeo je da ojača veru svojih suvernika (13:14; 8:9). Energično je primenjivao Jehovin zakon, naročito kada se radilo o svetoj službi Bogu i otklanjanju stranih uticaja, kao što su bili brakovi s paganima (13:8, 23-29).

17. Zašto je Nemija dobar primer u poznavanju Božjeg zakona i u njegovoj primeni?

¹⁷ U celoj knjizi jasno se vidi da je Nemija dobro poznavao Jehovin zakon i da ga je primenjivao. Molio je Jehovu za blagoslov zbog njegovog obećanja zapisanog u Ponovljenim zakonima 30:1-4 i bio je uveren da će Jehova verno postupati s njim (Nem. 1:8, 9). Organizovao je brojne skupove, pre svega da bi upoznao Judejce sa onim što je bilo ranije napisano. Nemija i Jezdra su čitali Zakon, marljivo tumačeći narodu Božju Reč i u potpunosti je primenjujući (8:8, 13-16; 13:1-3).

18. Koje pouke iz Nemijinog primera mogu izvući svi nadglednici?

¹⁸ Nemija se u potpunosti oslanjao na Jehovu i ponizno mu se molio. To bi trebalo da nas podstakne da se i mi u molitvi oslanjamo na Boga. Prisetimo se kako su njegove molitve veličale Boga, kako je u njima priznao grehe svog naroda i molio se da se posveti Jehovino ime (1:4-11; 4:14; 6:14; 13:14, 29, 31). Taj revni nadglednik bio je pokretačka snaga među Božjim narodom. To se može videti po spremnosti Judejaca da slede njegovo mudro vođstvo i po radosti koju su osećali dok su zajedno s njim izvršavali Božju volju. On je stvarno bio primer vredan oponašanja! Međutim, kada nisu imali mudrog nadglednika, među njih su se brzo uvukli materijalizam, pokvarenost i neskriveno otpadništvo. To bi trebalo da podstakne sve današnje nadglednike Božjeg naroda da budu preduzimljivi, oprezni i revni dok pomažu svojoj hrišćanskoj braći, i da razborito i odlučno predvode u svetoj službi Jehovi.

19. (a) Kako je Nemija koristio Božju Reč da ojača poverenje u obećanja o Kraljevstvu? (b) Na šta nada u dolazak Kraljevstva podstiče današnje Božje sluge?

¹⁹ Nemija se potpuno oslanjao na Božju Reč. Revno je poučavao narod Božjoj Reči, ali ju je koristio i da bi utvrdio pravo nasledstva prema rodoslovnim popisima i organizovao službu sveštenika i Levita među Božjim obnovljenim narodom (Nem. 1:8; 11:1–12:26; I. Nav. 14:1–21:45). Sve to sigurno je bilo veliko ohrabrenje za judejski ostatak. Ojačalo je njihovo poverenje u veličanstvena obećanja o Potomku koja su bila data u prošlosti i o većoj obnovi koja će uslediti u njegovom Kraljevstvu. Nada u obnovu koja će uslediti pod vlašću Kraljevstva podstiče Božje sluge da se hrabro bore za Kraljevstvo i da marljivo podupiru čisto obožavanje širom sveta.

[Fusnote]