Pouzdana osnova za optimizam danas

ISTORIČAR i sociolog H. G. Vels, rođen 1866, izvršio je veliki uticaj na misao 20. veka. Svojim pisanim delima, širio je svoje ubeđenje da će zlatno doba ići uporedo s daljim naučnim napretkom. Stoga se delo Collier’s Encyclopedia, priseća Velsovog „bezgraničnog optimizma“ dok je neprestano radio da bi unapređivao svoj ideal. Ali takođe napominje da se njegov optimizam poljuljao kada je izbio Drugi svetski rat.

Dok je Vels uvideo da „nauka može doprineti i zlu isto kao i dobru, vera ga je napustila, i pao je u pesimizam“, navodi Chambers’s Biographical Dictionary. Zašto se ovo desilo?

Velsova vera i optimizam su se u potpunosti temeljili na ljudskim dostignućima. Kada je shvatio da je čovečanstvo nesposobno da ostvari njegovu utopiju, nije imao kuda. Očajanje se brzo pretvorilo u pesimizam.

Danas, mnogi ljudi doživljavaju istu stvar i iz istih razloga. Kipte od optimizma dok su mladi, ali kako stare padaju u sumorni pesimizam. Postoje čak i mladi koji ostavljaju takozvani normalan način života i odaju se zloupotrebi droge, promiskuitetu i drugim destruktivnim načinima života. Šta je izlaz? Razmotri sledeće primere iz biblijskog vremena i pogledaj kakva je osnova za optimizam postojala u prošlosti, kakva postoji sada i kakva je za budućnost.

Avramov optimizam nagrađen

Godine 1943. pre n. e., Avram se iselio iz Harana, prešao reku Eufrat i ušao u Hanan. Avram se opisuje kao ’otac svih koji veruju‘, i kako je samo postavio dobar primer! (Rimljanima 4:11).

Avram je bio zajedno s bratancem Lotom koji je bio siroče, i Lotovom porodicom. Kasnije, kada je glad navalila na zemlju obe porodice su se preselile u Egipat, i kad je došlo vreme za to, zajedno se vratile. Do tada su i Avram i Lot nakupili mnogo bogatstva, kao i stada i krda. Kada je izbila svađa između njihovih pastira, Avram je preuzeo inicijativu i rekao: „Nemojmo da se svađamo ja i ti, ni moji pastiri i tvoji pastiri, jer smo braća. Nije li sva zemlja pred tobom otvorena? Odeli se dakle od mene. Ako ćeš ti na levo ja ću na desno, ako li ćeš ti na desno ja ću na levo“ (Postanje 13:8, 9).

Kao stariji, Avram je mogao stvar rešiti u svoju korist, a Lot, iz poštovanja prema svom stricu mogao je izbor prepustiti Avramu. Umesto toga, „Lot podiže oči i sagleda svu Jordansku ravnicu, koju je svu natapala reka. Pre no što Gospod zatra Sodom i Gomor, ta je zemlja sve do Sigora bila kao bašta Gospodnja, kao zemlja egipatska. Lot izabra sebi svu ravnicu Jordansku“. Zbog takvog izbora, Lot je imao svaki razlog da bude optimista. Ali šta je s Avramovim izborom? (Postanje 13:10, 11).

Da li je Avram bio ludo odvažan time da je doveo u opasnost dobrobit svoje porodice? Ne, nije. Avramov pozitivan stav i darežljiv duh bogato su se isplatili. Jehova je rekao Avramu: „Podigni sad oči svoje, pa pogledaj s mesta gde si na sever i na jug, na istok i na zapad; jer celu zemlju koju vidiš daću tebi i potomstvu tvome do veka“ (Postanje 13:14, 15).

Avramov optimizam je imao pouzdanu osnovu. Bio je zasnovan na Božjem obećanju da će izvesti veliku naciju od Avrama tako da će ’u [Avramu] biti blagoslovena sva plemena na zemlji‘ (Postanje 12:2-4, 7). I mi imamo razloga da budemo puni poverenja, jer znamo da ’[Bog] doprinosi dobru onih koji Boga ljube‘ (Rimljanima 8:28).

Dve optimistične uhode

Više od 400 godina posle toga, izraelska nacija je stajala spremna da uđe u Hanan, „u zemlju u kojoj teče mleko i med“ (Izlazak 3:8; Ponovljeni zakoni 6:3). Mojsije je opunomoćio 12 poglavica da ’uhode zemlju i da [Izraelcima] jave za put kojim će ići, i za gradove u koje će doći‘ (Ponovljeni zakoni 1:22; Brojevi 13:2). Svih 12 uhoda bilo je jednodušno u opisu blagostanja te zemlje, ali 10 ih je dalo pesimističan izveštaj koji je uterao strah u srca ljudi (Brojevi 13:31-33).

Isus i Halev, s druge strane, izneli su ljudima jedno optimistično saopštenje i učinili sve što je do njih da narodu umire strahove. Njihov stav i izveštaj odražavao je potpuno poverenje u Jehovinu mogućnost da ispuni svoju reč da ih vrati u Obećanu zemlju — ali to je bilo bez uspeha. Suprotno tome, „ceo zbor govoraše da će ih kamenovati“ (Brojevi 13:30; 14:6-10).

Mojsije je uporno molio narod da ima poverenja u Jehovu, ali oni nisu poslušali. Zbog toga što su istrajali u svom pesimističnom stavu, celokupna nacija je morala da luta po pustoši 40 godina. Od 12 uhoda, samo su Isus i Halev iskusili nagrade za optimizam. Šta je bio suštinski problem? Nedostatak vere, jer su se ljudi uzdali u svoju sopstvenu mudrost (Brojevi 14:26-30; Jevrejima 3:7-12).

Jonina prevrtljivost

Jona je živeo u devetom veku pre n. e. Biblija ukazuje da je bio verni Jehovin prorok za desetoplemensko kraljevstvo Izraela, nekada za vreme kraljevanja Jerovoama II. Pa ipak, on je odbio da prihvati nalog da ode u Nineviju da bi narodu pružio upozorenje. Istoričar Josif kaže da je Jona „mislio da je bolje da šmugne s puta“ i umesto toga, ode za Jopu. Tu se ukrcao na brod za Tarsis, što je verovatno današnja Španija (Jona 1:1-3). Zašto je Jona zauzeo takav pesimističan stav prema svojoj dužnosti objašnjeno je u Joni 4:2.

Jona je na kraju pristao da izvrši svoju misiju, ali se razljutio kada se narod u Nineviji pokajao. Zbog toga mu je Jehova održao jednu dobru lekciju o samilosti, time što je učinio da ricinus, pod kojim je Jona našao zaklon, svene i da se sasuši (Jona 4:1-8). Jonina tuga zbog osušene biljke, trebalo je da, što je mnogo ispravnije, bude usmerena na 120 000 osoba iz Ninevije koje nisu znale „da razlikuju desnicu od levice svoje“ (Jona 4:11).

Šta možemo da naučimo iz Joninog doživljaja? Sveta služba ne dopušta mesto pesimizmu. Ako razabiramo Jehovino vođstvo i sledimo ga s potpunim poverenjem, imaćemo uspeha (Poslovice 3:5, 6).

Optimizam usred bede

„Ne žesti se zbog zlobnika“, izjavio je kralj David. „Ne zavidi onima koji zlo čine“ (Psalam 37:1). To je dakako mudar savet, jer su nepravda i pokvarenost svuda oko nas (Propovednik 8:11).

Međutim, čak i ako nepravednicima ne zavidimo, kada vidimo kako nedužni ljudi pate u rukama zlikovaca ili kada se lično s nama nepravedno postupa, lako se možemo osećati isfrustrirano. Takva iskustva čak mogu izazvati da se kod nas pojavi beznadežan ili pesimističan stav. Kada se tako osećamo, šta treba da uradimo? Kao prvo, možemo zadržati na umu da zlikovci ne mogu samozadovoljno umišljati da odmazda nikada neće doći. Psalam 37 u 2. stihu nastavlja da nas uverava: „Jer će se kao trava brzo pokositi, kao zelena će trava uvenuti.“

Pored toga, možemo nastaviti da činimo ono što je dobro, ostajući pri tome optimistični i čekajući na Jehovu. „Ukloni se od zla i dobro čini, i doveka ćeš u svojoj postojbini biti“, nastavlja psalmista. „Jer Gospod ljubi pravdu i vernike svoje ne napušta“ (Psalam 37:27, 28).

Pravi optimizam pobeđuje

Šta je onda s našom budućnošću? Biblijska knjiga Otkrivenja govori nam o tome „šta će uskoro da se zbude“. Tu je jedan riđ konj, koji oslikava rat, koji se pojavljuje da „digne mir sa zemlje“ (Otkrivenje 1:1; 6:4).

Jedno popularno — a i optimistično mišljenje — koje je vladalo u Britaniji za vreme Prvog svetskog rata, bilo je da će to biti poslednji značajan rat. Godine 1916, britanski državnik Dejvid Lojd Džordž bio je realniji. Rekao je: „Ovaj rat, kao i sledeći rat, jeste rat da bi se okončao rat“ (kurziv naš). Bio je u pravu. Drugi svetski rat samo je ubrzao proizvodnju još opakijih metoda za masovno uništavanje. Više od 50 godina kasnije, na vidiku još uvek nema kraja ratu.

U istoj knjizi Otkrivenja, čitamo i o drugim konjanicima — koji simbolizuju glad, pošasti i smrt (Otkrivenje 6:5-8). Postoje i daljnji aspekti znaka toga vremena (Matej 24:3-8).

Da li su oni razlozi za pesimizam? Ni u kom slučaju, jer ta vizija nadalje opisuje ’belog konja. Onaj koji je jahao na njemu imao je luk, i njemu se dade venac [kruna, NW]; i on iziđe kao pobednik i da pobedi‘ (Otkrivenje 6:2). Tu vidimo Isusa Hrista kao nebeskog kralja koji odstranjuje sve zlikovce i jaše da uspostavi mir i harmoniju širom sveta.a

Kao naimenovani Kralj, Isus Hrist je, dok je boravio na zemlji, poučio svoje sledbenike da se mole za to Kraljevstvo. Možda si i ti naučio da izgovaraš „Očenaš“, to jest Gospodovu molitvu. U njoj molimo da dođe Božje Kraljevstvo, jer njegova volja treba da se vrši i ovde na zemlji kao i na nebu (Matej 6:9-13).

Umesto da stavlja zakrpe na sadašnji sistem stvari, Jehova će ga naprotiv, preko svog Mesijanskog Kralja, Isusa Hrista, u potpunosti zameniti. Na njegovo mesto, kaže Jehova: ’Ja ću nova nebesa stvoriti i novu zemlju, a što je pre bilo, to se neće pominjati, niti će na um dolaziti.‘ Pod nebeskom kraljevskom vladom, zemlja će postati miran, srećan dom za čovečanstvo, gde će život i rad stalno predstavljati radost. ’Jednako se veselite onome što ću sada ja stvoriti‘, kaže Jehova. „Izbranici moji uživaće delo ruku svojih“ (Isaija 65:17-22). Ako svoju nadu u budućnost zasnivaš na obećanju koje ne može da se ne ispuni, imaćeš svaki razlog da budeš optimista — sada i zauvek!

[Fusnote]

[Slika na 4. strani]

H. G. Vels

[Izvor]

Corbis-Bettmann