Ti možeš nadvladati probleme koji štete porodici

1. Koji skriveni problemi postoje u nekim porodicama?

STARI automobil je upravo opran i ispoliran. Prolazniku izgleda blistavo, skoro kao nov. Ali, ispod površine korozivna rđa izjeda karoseriju vozila. Slično je s nekim porodicama. Iako prema spoljašnjem izgledu sve izgleda lepo, nasmejana lica kriju strah i bol. Iza zatvorenih vrata, korozivni elementi izjedaju porodični mir. Dva problema koja mogu imati to dejstvo jesu alkoholizam i nasilje.

2. (a) Kakvo je biblijsko gledište o upotrebi alkoholnih pića? (b) Šta je alkoholizam?

² Biblija ne osuđuje umerenu upotrebu alkoholnih pića, ali ona osuđuje pijanstvo (Poslovice 23:20, 21; 1. Korinćanima 6:9, 10; 1. Timoteju 5:23; Titu 2:2, 3). Međutim, alkoholizam je više od pijanstva; to je hronična preokupacija alkoholnim pićima i gubitak kontrole zbog njihovog konzumiranja. Alkoholičari mogu biti odrasle osobe. Nažalost, to mogu biti i mladi.

3, 4. Opiši delovanje alkoholizma na bračnog druga alkoholičara i na decu.

³ Biblija je davno ukazala da zloupotreba alkohola može narušiti porodični mir (Ponovljeni zakoni 21:18-21). Cela porodica oseća korozivna dejstva alkoholizma. Supruga može biti sasvim zaokupljena naporima da alkoholičar prestane da pije ili da se bori s njegovim nepredvidivim ponašanjem.a Ona pokušava da sakriva piće, prosipa ga, krije njegov novac i apeluje na njegovu ljubav prema porodici, prema životu, čak i prema Bogu — ali alkoholičar i dalje pije. Dok njeni napori da kontroliše njegovo pijenje nailaze na stalne neuspehe, ona se oseća frustrirano i nedoraslo. Može početi da je muči strah, gnev, krivica, nervoza, teskoba i pomanjkanje samopoštovanja.

⁴ Deca ne mogu izbeći delovanje alkoholizma jednog roditelja. Neka su napadana fizički. Druga su napastvovana seksualno. Možda čak sebe krive zbog roditeljevog alkoholizma. Nedosledno ponašanje alkoholičara često uništava njihovu sposobnost da veruju drugima. Zato što ne mogu mirno pričati o tome šta se događa kod kuće, deca možda nauče da potiskuju svoja osećanja, što često ima štetne fizičke posledice (Poslovice 17:22). Takva deca mogu sa sobom u odraslo doba poneti to pomanjkanje samopouzdanja ili samopoštovanja.

5. Kako se može izaći na kraj s alkoholizmom, i zašto je to teško?

⁵ Premda mnogi autoriteti kažu da alkoholizam ne može da se izleči, većina se slaže da je izvesna mera oporavka moguća uz program totalne apstinencije. (Uporedi s Matejem 5:29.) Međutim, navesti alkoholičara da prihvati pomoć lakše je reći nego uraditi, pošto on obično poriče da ima problem. Međutim, kad članovi porodice preduzmu korake da se pozabave načinom na koji alkoholizam utiče na njih, alkoholičar može početi da uviđa da ima problem. Jedan lekar s iskustvom u pomaganju alkoholičarima i njihovim porodicama rekao je: „Mislim da je najvažnije da porodica jednostavno radi svoj posao na najzdraviji način u okviru svojih mogućnosti. Alkoholičar se sve više i više suočava s time koliko je velika razlika između njega i ostalih u porodici.“

6. Koji je najbolji izvor saveta za porodice s nekim članom koji je alkoholičar?

⁶ Ako je u tvojoj porodici alkoholičar, nadahnuti savet Biblije može ti pomoći da živiš na najzdraviji mogući način (Isaija 48:17; 2. Timoteju 3:16, 17). Osmotrimo neka načela koja porodicama pomažu da se uspešno nose s alkoholizmom.

7. Ako je neki član porodice alkoholičar, ko je odgovoran?

⁷ Prestani da preuzimaš svu krivicu. Biblija kaže: „Svaki [će] svoje breme nositi“, i: „Svaki od nas [će] dati Bogu račun za sebe“ (Galatima 6:5; Rimljanima 14:12). Alkoholičar možda pokušava da sugeriše da su članovi porodice odgovorni. Na primer, on možda kaže: „Da ste bili bolji sa mnom, ne bih pio.“ Ako je očigledno da se drugi slažu s njim, oni ga podstiču da i dalje pije. Ali, čak i ako smo žrtva okolnosti ili drugih ljudi, svi mi — uključujući alkoholičare — odgovorni smo za ono što radimo. (Uporedi s Filipljanima 2:12.)

8. Koji su neki načini na koje se alkoholičaru može pomoći da se suoči s posledicama svog problema?

⁸ Nemoj misliti da uvek moraš da štitiš alkoholičara od posledica njegovog pijenja. Jedna biblijska poslovica o nekome ko je u gnevu mogla bi isto tako da se primeni i na alkoholičara: „Ako mu ti oprostiš opet sa njim ćeš imati posla“ (Poslovice 19:19). Neka alkoholičar oseti posledice svog pijenja. Neka počisti iza sebe ili nazove svog poslovođu ujutro nakon neke pijanke.

9, 10. Zašto porodice alkoholičara treba da prihvate pomoć, i čiju pomoć posebno treba da traže?

⁹ Prihvati pomoć od drugih. Poslovice 17:17 kažu: „Prijatelj u svako vreme ljubi, a u nevolji se bratom pokazuje.“ Kad je u tvojoj porodici alkoholičar, tu je i nevolja. Potrebna ti je pomoć. Nemoj oklevati da se za podršku osloniš na ’pravog prijatelja‘ (Poslovice 18:24). Razgovor s drugima koji razumeju taj problem ili koji se suočavaju sa sličnom situacijom može ti pružiti praktične predloge o tome šta da činiš a šta da ne činiš. Ali, budi uravnotežena. Razgovaraj s onima kojima možeš verovati, onima koji će zaštititi tvoj „poverljiv razgovor“ (Poslovice 11:13, NW).

¹⁰ Uči se da imaš poverenja u hrišćanske starešine. Starešine u hrišćanskoj skupštini mogu biti veliki izvor pomoći. Ti zreli muškarci su školovani u Božjoj Reči i iskusni su u primeni njenih načela. Oni se mogu pokazati kao „zaklon od vetra, kao utočište od poplave, kao potoci žive vode u presuhoj zemlji, kao senka od velike stene u zemlji zažarenoj“ (Isaija 32:2). Hrišćanske starešine ne samo što štite skupštinu kao celinu od štetnih uticaja već takođe teše, okrepljuju i lično se interesuju za pojedince koji imaju problema. U potpunosti iskoristi njihovu pomoć.

11, 12. Ko pruža najveću pomoć porodicama alkoholičara, i kako se ta podrška pruža?

¹¹ Iznad svega, crpi snagu od Jehove. Biblija nas srdačno uverava: „Jehova je blizu onih koji su slomljena srca; i one koji su skrhana duha on spasava“ (Psalam 34:18, NW). Ako zbog pritiska života s članom porodice koji je alkoholičar osećaš da si slomljena u srcu ili skrhana u duhu, znaj da je ’Jehova blizu‘. On razume koliko je teška tvoja porodična situacija (1. Petrova 5:6, 7).

¹² Verovanje u ono što Jehova kaže u svojoj Reči može ti pomoći da se boriš s brigom (Psalam 130:3, 4; Matej 6:25-34; 1. Jovanova 3:19, 20). Proučavanje Božje Reči i življenje po njenim načelima omogućava ti da primiš pomoć Božjeg svetog duha, koji te može opremiti ’snagom iznad onoga što je normalno‘ da se boriš iz dana u dan (2. Korinćanima 4:7, NW).b

13. Koji je jedan drugi problem koji šteti mnogim porodicama?

¹³ Zloupotreba alkohola može dovesti do još jednog problema koji šteti mnogim porodicama — porodičnog nasilja.

14. Kada je počelo porodično nasilje, i kakva je situacija danas?

¹⁴ Prvi nasilni čin u ljudskoj istoriji bio je jedan slučaj porodičnog nasilja koji je uključivao dvojicu braće, Kajina i Avelja (Postanje 4:8). Sve odonda, čovečanstvo je pogođeno svim oblicima porodičnog nasilja. Postoje muževi koji biju žene, žene koje napadaju muževe, roditelji koji okrutno tuku svoju malu decu i odrasla deca koja zlostavljaju svoje ostarele roditelje.

15. Kako porodično nasilje utiče emocionalno na članove porodice?

¹⁵ Šteta koju izaziva porodično nasilje daleko prevazilazi telesne ožiljke. Jedna bijena žena rekla je: „Moraš da se nosiš s dosta krivice i srama. Većinu jutara jednostavno želiš da ostaneš u krevetu, nadajući se da je to bio samo loš san.“ Deca koja posmatraju ili doživljavaju porodično nasilje mogu i sama biti nasilna kad odrastu i kad i sama budu imala porodice.

16, 17. Šta je emocionalno zlostavljanje, i kako to utiče na članove porodice?

¹⁶ Porodično nasilje nije ograničeno na fizičko zlostavljanje. Napad je često verbalan. Poslovice 12:18 kažu: „Neko koji lakomisleno govori kao mač probada.“ To ’probadanje‘ koje karakteriše porodično nasilje uključuje psovanje i vikanje, kao i stalno kritikovanje, degradirajuće uvrede i pretnje fizičkim nasiljem. Rane od emocionalnog nasilja su nevidljive i često su neprimetljive za druge.

¹⁷ Posebno je žalosno emocionalno batinanje deteta — stalno kritikovanje i nipodaštavanje detetovih sposobnosti, inteligencije ili vrednosti kao osobe. Takvo verbalno zlostavljanje može uništiti duh deteta. Istina, svoj deci je potrebna disciplina. Ali, Biblija upućuje očeve: „Ne razdražujte svoju decu, da ne postanu malodušna“ (Kološanima 3:21, Ča).

18. Gde počinje porodično nasilje, i šta Biblija pokazuje da je način da se ono zaustavi?

¹⁸ Porodično nasilje počinje u srcu i mislima; način našeg postupanja počinje time kako razmišljamo (Jakov 1:14, 15). Da bi se zaustavilo nasilje, zlostavljač treba da preoblikuje svoj način razmišljanja (Rimljanima 12:2). Da li je to moguće? Da. Božja Reč ima snagu da promeni ljude. Ona može iskoreniti čak i ’snažno ustaljena‘ destruktivna gledišta (2. Korinćanima 10:4, NW; Jevrejima 4:12). Tačno spoznanje Biblije može pomoći da se postigne tako potpuna promena u ljudima tako da se za njih govori kao da oblače novu ličnost (Efescima 4:22-24; Kološanima 3:8-10).

19. Kako hrišćanin treba da gleda na bračnog druga i da se ophodi s njim?

¹⁹ Gledište o bračnom drugu. Božja Reč kaže: „Treba muževi da ljube svoje žene kao svoja telesa. Koji ljubi ženu svoju sebe samoga ljubi“ (Efescima 5:28). Biblija takođe kaže da muž svojoj ženi mora odavati „čast kao slabijem sudu“ (1. Petrova 3:7, NW). Žene su savetovane da „ljube svoje muževe“ i da ih duboko ’poštuju‘ (Titu 2:4; Efescima 5:33). Sigurno je da nijedan bogobojazni muž ne može istinski tvrditi da zaista odaje čast svojoj ženi ako je napada fizički ili verbalno. I nijedna žena koja vrišti na svog muža, koja mu se obraća sarkastično ili ga stalno grdi ne može reći da ga stvarno voli i poštuje.

20. Pred kim su roditelji odgovorni za svoju decu, i zašto roditelji ne treba da imaju nerealna očekivanja od svoje dece?

²⁰ Ispravno gledište o deci. Deca zaslužuju, da, njima trebaju ljubav i pažnja od strane njihovih roditelja. Božja Reč decu naziva ’nasleđem koje od Boga dolazi‘ i ’nagradom‘ (Psalam 127:3). Roditelji su pred Jehovom odgovorni da brinu za to nasleđe. Biblija govori o ’onome što je detinje‘ i ’ludosti‘ dečaštva (1. Korinćanima 13:11; Poslovice 22:15). Roditelji ne treba da se iznenade ako kod svoje dece naiđu na ludost. Omladinci nisu odrasle osobe. Roditelji ne smeju da zahtevaju više nego što je odgovarajuće za uzrast nekog deteta, pozadinu porodice i sposobnost. (Vidi Postanje 33:12-14.)

21. Kakav je božanski način gledanja na ostarele roditelje i ophođenja prema njima?

²¹ Gledište o ostarelim roditeljima. Levitska 19:32 kaže: „Pred sedom glavom ustani i poštuj lice staraca.“ Tako je Božji Zakon unapređivao poštovanje i velik obzir prema ostarelima. To može biti izazov kad izgleda da ostareli roditelj previše zahteva ili je bolestan i možda se ne kreće ili ne razmišlja brzo. Pa ipak, deca se podsećaju da ’vraćaju roditeljima ono što su od njih primili‘ (1. Timoteju 5:4). To bi značilo da se prema njima ophode s dostojanstvom i poštovanjem, možda čak da se brinu za njih finansijski. Maltretiranje ostarelih roditelja fizički ili na druge načine apsolutno je suprotno načinu na koji nam Biblija kaže da postupamo.

22. Koja je ključna osobina u nadvladavanju porodičnog nasilja, i kako se ona može iskazivati?

²² Razvijaj samokontrolu. Priče Solomunove 29:11 (DK) kažu: „Sav gnjev [„duh“, NW] svoj izliva bezumnik, a mudri ustavlja ga natrag.“ Kako možeš kontrolisati svoj duh? Umesto da dozvoliš da se u tebi razvija frustracija, brzo rešavaj teškoće koje se pojave (Efescima 4:26, 27). Udalji se ako osećaš da gubiš kontrolu. Moli se za Božji sveti duh da u tebi proizvede samokontrolu (Galatima 5:22, 23, NW). Odlazak u šetnju ili bavljenje nekom fizičkom vežbom može ti pomoći da kontrolišeš svoje emocije (Poslovice 17:14, 27). Nastoj da budeš „spor na gnev“ (Poslovice 14:29).

23. Šta se može dogoditi ako neki član hrišćanske skupštine uvek iznova i nepokajnički popušta nasilnim napadima gneva, što možda uključuje telesno zlostavljanje svoje porodice?

²³ Biblija u dela koja Bog osuđuje ubraja „neprijateljstva, svađe ... srdnje [’napade gneva‘, NW]“ i kaže da „oni koji to čine, neće naslediti kraljevstva Božjega“ (Galatima 5:19-21). Prema tome, svako ko tvrdi da je hrišćanin a uvek iznova i nepokajnički popušta napadima gneva, što možda uključuje telesno zlostavljanje bračnog druga ili dece, može biti isključen iz hrišćanske skupštine. (Uporedi s 2. Jovanovom 9, 10.) Na taj način skupština se održava čistom od zlostavljača (1. Korinćanima 5:6, 7; Galatima 5:9).

24. (a) Kako zlostavljani bračni drug može izabrati da postupi? (b) Kako zabrinuti prijatelji i starešine mogu podupirati zlostavljanog bračnog druga, ali šta ne treba da rade?

²⁴ Kako je s hrišćanima koje trenutno bije nasilni bračni drug koji ne pokazuje nikakav znak menjanja? Neki su izabrali da iz ovog ili onog razloga ostanu s nasilnim bračnim drugom. Drugi su izabrali da odu, osećajući da je ugroženo njihovo telesno, mentalno i duhovno zdravlje — možda i sam njihov život. Šta će žrtva porodičnog nasilja izabrati da uradi u tim okolnostima stvar je lične odluke pred Jehovom (1. Korinćanima 7:10, 11). Dobronamerni prijatelji, rođaci ili hrišćanske starešine mogu pružiti pomoć i savet, ali oni ne smeju stavljati žrtvu pod pritisak da postupi na bilo koji određeni način. To je odluka koju on ili ona moraju sami doneti (Rimljanima 14:4; Galatima 6:5).

25. Koja je Jehovina namera za porodicu?

²⁵ Kad je Jehova ujedinio Adama i Evu u brak, njegova namera nikada nije bila da porodice budu korodirane štetnim problemima kao što su alkoholizam ili nasilje (Efescima 3:14, 15, NW). Trebalo je da porodica bude mesto gde će cvetati ljubav i mir i gde će biti zbrinute mentalne, emocionalne i duhovne potrebe svakog člana. Međutim, s dolaskom greha, porodični život se brzo pogoršao. (Uporedi s Propovednikom 8:9.)

26. Kakva budućnost čeka one koji nastoje da žive u skladu s Jehovinim zahtevima?

²⁶ Na sreću, Jehova nije napustio svoju nameru za porodicu. On obećava da će uvesti miran novi svet u kome će ljudi „živeti bez straha i ništa ih neće plašiti“ (Jezekilj 34:28). U to vreme će alkoholizam, porodično nasilje i svi drugi problemi koji danas štete porodicama biti stvar prošlosti. Ljudi će se smešiti, ne da bi sakrili strah i bol, već zato što će ’uživati u izobilju mira‘ (Psalam 37:11).