Gledište Biblije
Karnevalske proslave — ispravne ili neispravne?
„JEDNOSTAVNO joj ne možete odoleti“, kaže Mišel. „Muzika vas podiže sa stolice, pokreće vam stopala, tera vam krv u glavu — imate karnevalsku groznicu!“ Zaista, svake godine karneval ubrzava otkucaje srca miliona ljudi širom sveta, ali nigde ta groznica nije toliko jaka kao u zemlji u kojoj Mišel živi, u Brazilu. Tokom nedelje pre Pepeljave srede, Brazilci oblače svoju najdivniju odeću, odbacuju časovnike i kalendare i bacaju se u spektakl koji potresa zemlju od amazonskih šuma do obala Rio de Žaneira. To je vreme da se peva, igra samba i zaboravlja.
„To je jedan razlog zbog čega je tako popularan“, objašnjava Mišel, koji je godinama bio vatreni karnevalski slavljenik. „Karneval pruža ljudima priliku da zaborave svoju bedu.“ A naročito za milione siromašnih — koji žive bez dovoljno vode, bez električne struje, bez zaposlenja i bez nade — ima puno toga da se zaboravi. Njima je karneval poput aspirina: možda ne leči probleme, ali bar otupljuje bol. Dodajte ovome i gledište o karnevalu koje imaju neki od rimokatoličkog sveštenstva — jedan biskup je rekao da je karneval „veoma koristan za psihološku ravnotežu kod ljudi“. Stoga je lako uvideti zbog čega mnogi smatraju da je karneval od pomoći i da je odobrena zabava. Ipak, kakvo je gledište Biblije u vezi s karnevalskim proslavama?
Zabava ili terevenka?
Božja Reč kaže da postoji „vreme smeha... i vreme kad se igra“ (Propovednik 3:4). Budući da se hebrejska reč za „smejati se“ može takođe prevesti s rečju „slaviti“, jasno je da što se tiče našeg Stvoritelja, nema ničeg lošeg ako se dobro, prijatno provodimo. (Vidite 1. Samuilovu 18:6, 7.) U stvari, Božja Reč nam kaže da budemo veseli i da se radujemo (Propovednik 3:22; 9:7). Stoga Biblija odobrava prikladnu zabavu.
Međutim, Biblija ne odobrava sve vrste zabave. Apostol Pavle navodi da terevenčenje ili burno zabavljanje, pripada ’putenim delima‘ i da oni koji praktikuju terevenku „neće naslediti kraljevstva Božjega“ (Galatima 5:19-21). Stoga je Pavle savetovao hrišćane da ’hode pristojno, ne u terevenkama‘ (Rimljanima 13:13, NW). Stoga, pitanje je kojoj kategoriji pripada karneval — bezazlenoj zabavi ili razuzdanoj terevenci? Da bismo odgovorili, hajde najpre da nadalje objasnimo šta Biblija smatra terevenkom.
Reč „terevenka“, ili komo na grčkom, pojavljuje se tri puta u Hrišćanskim grčkim spisima, uvek u nepovoljnom smislu (Rimljanima 13:13; Galatima 5:21; 1. Petrova 4:3, NW). A nije ni čudo jer je reč komo iznikla iz zloglasnih proslava koje su bile dobro poznate ranim hrišćanima koji su govorili grčki. Koje su to proslave?
Istoričar Vil Durant objašnjava: „Grupa ljudi koja nosi sveti falus [simbol muškog polnog organa] i peva ditirambe Dionisu... sačinjava, prema grčkoj terminologiji komo ili terevenku.“ Dionisa, boga vina u grčkoj mitologiji, Rimljani su kasnije usvojili i dali mu novo ime Bahus. Ipak, veza s rečju komo preživela je promenu imena. Izučavalac Biblije dr Džejms Meknajt piše: ’Reč komi [oblik množine od komo] potiče od Komusa, boga slavljenja i terevenčenja. Ta terevenčenja izvodila su se u čast Bahusa, koji je iz tog razloga nazvan Komasto.‘ Da, proslave za Dionisa i Bahusa bile su sâmo oličenje terevenke. Koje su bile karakteristike tih slavlja?
Slikovito opisana terevenka
Tokom grčkih svečanosti u čast Dionisa, prema Durantu, gomile slavljenika su „neograničeno pili i... smatrali glupim onoga ko ne bi izgubio razum. Išli su u razuzdanim povorkama... i dok su pili i igrali padali su u ludilo u kome su sve granice popustile“. Na sličan način, rimski praznici u čast Bahusa (nazvani bahanalije) isticali su pijančenje i bludne pesme i muziku i bilo je scena „izuzetno nečasnih radnji“, piše Meknajt. Ta pomahnitala mnoštva, teško opijanje, pohotljivo igranje i muzika, i nemoralni seks sačinjavali su osnovni sadržaj grčko-rimskih terevenki.
Da li i današnji karnevali imaju te sadržaje koji dovode do terevenke? Razmotrite nekoliko citata iz novinskih izveštaja o karnevalskim proslavama: „Izuzetno bučna mnoštva.“ „Četvorodnevno neprestano pijančenje i zabavljanje tokom cele noći.“ „Karnevalski mamurluk može trajati i nekoliko dana za neke koji terevenče.“ „Skoro zaglušujući zvuci u neposrednoj blizini čine nastupe ’hevi-metal‘ grupa... bledim u poređenju s njima.“ „Danas, bilo koja karnevalska proslava bez homoseksualaca nalik je sarmi bez kupusa.“ „Karneval je postao sinonim za potpunu nagost.“ Karnevalski plesovi su isticali „scene masturbacije... i razne oblike seks[ualnog] odnosa“.
Zaista, sličnosti između današnjih karnevala i onih drevnih gozbi toliko se podudaraju da se Bahusov slavljenik ne bi zbunio ako bi se probudio usred savremene karnevalske zabave. I to nas ne treba iznenaditi, komentariše brazilski televizijski producent, Klaudio Petralja, jer on kaže da današnji karnevali „vode poreklo od gozbi u čast Dionisa i Bahusa i da je to u stvari priroda karnevala“. The New Encyclopædia Britannica navodi da se karneval može povezati s paganskim praznikom saturnalija starog Rima. Stoga karneval, iako pripada različitom dobu, pripada istoj porodici kao njegovi prethodnici. Kako se zove porodica? Terevenka.
Kako danas ovo saznanje treba da utiče na hrišćane? Utiče isto onako kako je uticalo i na rane hrišćane koji su živeli u provincijama u Maloj Aziji koje su bile pod grčkim uticajem. Pre nego što su postali hrišćani imali su običaj da se prepuštaju ’razvratu, žudnjama, pijanstvu [’terevenkama‘, NW; komi], prekomernom jedenju i pijenju i poganom idolopoklonstvu‘ (1. Petrova 1:1; 4:3, 4). Međutim, nakon što su saznali da Bog terevenke smatra ’delima mraka‘, prestali su da učestvuju u proslavama sličnim karnevalima (Rimljanima 13:12-14).
Mišel, ranije spomenut, uradio je isto. On objašnjava zašto: „Dok je moje biblijsko spoznanje raslo, uvideo sam da su karnevalske proslave i biblijska načela poput ulja i vode — jednostavno nespojivi.“ Godine 1979, Mišel je odlučio. Zauvek je prestao s karnevalskim proslavama. Kakav ćete izbor vi napraviti?
[Slika na 14. strani]
Prethrišćanska grčka amfora koja prikazuje Dionisa (leva figura)
[Izvor]
Ljubaznošću The British Museum