’Jehova je učinio ono što je naumio‘

 1. Nakon uništenja Jerusalima, šta je Jeremija rekao za Jehovinu proročansku reč?

JERUSALIM je ležao u ruševinama. Dim se i dalje dizao sa zgarišta koja su ostala iza Vavilonaca. Sećanje na sablasne krike pobijenih još uvek je bilo živo u Jeremijinim mislima. Sve se odigralo baš onako kako mu je Bog i rekao. „Jehova je učinio ono što je naumio“, rekao je taj duboko potreseni prorok. Uništenje Jerusalima bio je veoma tragičan događaj! (Pročitati Tužbalice 2:17.)

 2. Koje se vekovima staro proročanstvo ispunilo u Jeremijino vreme?

² Jeremija je video ispunjenje mnogih proročanstava koja je dobio Božji narod, uključujući i neka veoma stara. Vekovima ranije, Mojsije je Izraelcima rekao da, u zavisnosti od toga da li su poslušni Bogu ili ne, mogu očekivati blagoslove ili prokletstvo. Jehova je želeo da izaberu blagoslove, jer bi im tako bilo najbolje. S druge strane, posledice neposlušnosti bile bi razorne. Mojsije je upozorio, a Jeremija to kasnije ponovio, da će oni koji se ne obaziru na Jehovu i koji mu se suprotstavljaju čak ’jesti meso svojih sinova i meso svojih kćeri‘ (Pon. zak. 30:19, 20; Jer. 19:9; Lev. 26:29). ’Da li se nešto tako gnusno zaista dogodilo?‘, neko bi mogao pitati. Jeste, i to za vreme vavilonske opsade Jerusalima kada nije bilo hrane. „Žene, nekad samilosne, kuvale su decu svoju“, zapisao je Jeremija. „Njima su se hranile u vreme propasti kćeri naroda moga“ (Tužb. 4:10). Kakva strahota!

 3. Zašto je Bog slao proroke svom narodu?

³ Naravno, Jehova nije postavio proroke samo da objavljuju uništenje. On ih je postavio zato što je želeo da se njegov narod vrati na put pravednosti. Želeo je da se grešnici pokaju. Jezdra je to ovako izneo: „Jehova, Bog njihovih praočeva, neprestano ih je opominjao preko svojih glasnika, jer je imao samilosti prema svom narodu i svom prebivalištu“ (2. Let. 36:15; pročitati Jeremiju 26:3, 12, 13).

 4. Šta je Jeremija osećao zbog poruke koju je objavljivao?

⁴ Jeremija je poput Jehove osećao samilost prema svom narodu. To se vidi iz onoga što je rekao pre pada Jerusalima. On je bio duboko potresen zbog predstojeće katastrofe. Ona se mogla izbeći samo da je narod slušao Jeremijinu poruku, a zatim i postupao u skladu s njom. Pokušaj da zamisliš kako se Jeremija osećao dok je iznosio Božju poruku. „Jao moja utroba, jao moja utroba!“, bolno je vikao. „Težak je bol u mom srcu. Uznemirilo se srce u meni. Ne mogu ćutati, jer je moja duša čula zvuk roga, ratni poklič“ (Jer. 4:19). Jednostavno nije mogao a da ne govori o predstojećoj propasti.

 5. Zašto Jeremija nije nimalo sumnjao u poruku koju je propovedao?

⁵ Kako je Jeremija mogao biti siguran da će se ispuniti ono što je proricao? (Jer. 1:17; 7:30; 9:22). On je bio bogobojazan čovek koji je proučavao nadahnute spise i znao da Jehova uvek ispunjava svoja proročanstva. Istorija je potvrdila Jehovinu sposobnost da prorekne događaje koji su iz ljudskog ugla bili nemogući, kao što je oslobođenje Izraelaca iz egipatskog ropstva. Jeremija je bio dobro upoznat sa istorijskim zapisom tih događaja. Takođe je bio upoznat i s rečima jednog od očevidaca — Isusa Navina, koji je svojim sunarodnicima rekao: „Dobro znate svim svojim srcem i svom svojom dušom da od svih dobrih obećanja koja vam je dao Jehova, vaš Bog, nijedno obećanje nije ostalo neispunjeno; sva su se ispunila. Nijedna reč nije ostala neispunjena“ (Is. Nav. 23:14).

6, 7. (a) Zašto treba da nas zanimaju Jeremijine proročanske objave? (b) Šta će nam pomoći da budemo sigurni u ispunjenje onoga što propovedamo?

⁶ Zašto i dalje treba da poklanjamo pažnju Jeremijinim proročanstvima? Kao prvo, zato što je on imao čvrst temelj da veruje da će Jehova ispuniti ono što je rekao. Kao drugo, zato što se neka proročanstva koja je Jehova rekao Jeremiji ispunjavaju sada, a neka će se ispuniti u budućnosti. Kao treće, zato što je on bio izuzetan Božji sluga, o čemu svedoči i sam broj objava koje je izneo u Božje ime, kao i revnost s kojom je to činio. „Jeremija se uzdiže iznad svih drugih proroka“, zapaža jedan stručnjak na polju religije. Jeremija je bio toliko značajna ličnost u istoriji Božjeg naroda da su neki koji su čuli Isusa mislili da je to taj Božji prorok (Mat. 16:13, 14).

⁷ I mi poput Jeremije živimo u vremenu kada se ispunjavaju veoma važna biblijska proročanstva. Takođe, poput njega treba da održimo veru u pouzdanost Božjih obećanja (2. Petr. 3:9-14). Kako to možemo? Time što gradimo poverenje u Božju proročansku Reč, koja je apsolutno pouzdana. Da bismo to postigli, u ovom poglavlju ćemo osmotriti nekoliko proročanstava koja je Jeremija objavljivao i čije je ispunjenje video. Osmotrićemo i neka koja su se ispunila kasnije. Tu su i proročanstva koja utiču direktno na nas danas i koja će uticati na našu budućnost. Neka to razmatranje ojača naše poverenje u Jehovinu proročansku Reč, tako da budemo još sigurniji da će on ’učiniti ono što je naumio‘ (Tužb. 2:17).

8, 9. Navedi jedan razlog zašto je Biblija izuzetna knjiga.

⁸ Postoje mnogi koji pokušavaju da predskažu buduće događaje. Na primer, to pokušavaju ekonomisti, političari, duhovni mediji, meteorolozi. Nesumnjivo si primetio koliko je teško, makar i donekle, tačno reći šta će se desiti za nekoliko dana ili nedelja. Međutim, tačna proročanstva su jedno od istaknutih obeležja Biblije (Is. 41:26; 42:9). Sva Jeremijina proročanstva su nepogrešiva, bilo da se odnose na bližu ili dalju budućnost. Mnoga su se odnosila kako na pojedince tako i na narode. Osmotrimo neka koja su se ispunila u njegovo vreme.

⁹ Ko danas može reći kako će izgledati svetska scena za godinu ili dve? Na primer, koji bi međunarodni politički analitičar mogao tačno reći kako će se kretati odnos svetskih sila? Međutim, Jeremija je pod nadahnućem to učinio kada je za svetsku scenu svog doba prorekao širenje vavilonske moći. On je rekao da je Vavilon „zlatna čaša“ pomoću koje će Jehova izliti svoj gnev na Judu i mnoge okolne gradove i narode i prisiliti ih na ropstvo (Jer. 51:7). Upravo tome su Jeremija i njegovi savremenici bili svedoci. (Uporediti s Jeremijom 25:15-29; 27:3-6; 46:13.).

10. Šta je Jehova prorekao za četvoricu Judinih kraljeva?

¹⁰ Jehova je preko Jeremije takođe rekao šta će biti s četvoricom Judinih kraljeva. Za Josijinog sina Joahaza, to jest Saluma, prorekao je da će biti izgnan i da se nikada neće vratiti u Judu (Jer. 22:11, 12). Tako je i bilo (2. Kralj. 23:31-34). Za Joahazovog naslednika Joakima, Bog je rekao da će umreti i da će se s njim nakon toga postupiti kao s lešom magarca (Jer. 22:18, 19; 36:30). Biblija ne govori kako je on tačno umro i šta je bilo s njegovim lešom, ali ipak pokazuje da ga je tokom opsade nasledio njegov sin Jehonija. Jeremija je za Jehoniju (koji je takođe bio poznat i kao Honija i Joahin) rekao da će biti prognan u Vavilon i da će tamo umreti (Jer. 22:24-27; 24:1). To se i dogodilo. A šta je bilo s poslednjim kraljem, Sedekijom? Jeremija je prorekao da će taj kralj biti predat u ruke neprijateljima koji neće pokazati nimalo samilosti (Jer. 21:1-10). Da li je tako i bilo? Neprijatelji su ga uhvatili, pred očima su mu pobili sinove, a njega oslepili i zatim odveli u Vavilon gde je i umro (Jer. 52:8-11). Zaista, sva ova proročanstva su se ispunila.

11. Ko je bio Ananija i šta je Jehova prorekao za njega?

¹¹ U 28. poglavlju knjige proroka Jeremije čitamo da je, tokom Sedekijine vlasti, lažni prorok Ananija osporavao ono što je Jeremija proricao o vavilonskoj prevlasti nad Jerusalimom. Prkoseći Božjoj reči, Ananija je tvrdio da će ropski jaram koji je Navuhodonosor nametnuo Judi i drugim narodima biti slomljen. Međutim, Jehova je rekao Jeremiji da razotkrije Ananijine laži i da objavi da će mnogi narodi služiti Vaviloncima, a da će taj lažni prorok umreti u roku od godinu dana. Sve se tako dogodilo. (Pročitati Jeremiju 28:10-17.)

12. Kako je većina Jeremijinih sunarodnika reagovala na njegovo ključno proročanstvo?

¹² Naravno, ključno proročanstvo koje je Bog dao Jeremiji odnosilo se na pad Jerusalima. Jeremija je uvek iznova upozoravao da će taj grad biti razoren ukoliko se Jevreji ne pokaju za idolopoklonstvo, nepravdu i nasilje (Jer. 4:1; 16:18; 19:3-5, 15). Mnogi od Jeremijinih sunarodnika su mislili kako je nemoguće da Jehova učini tako nešto. U Jerusalimu se nalazio njegov hram. Zar bi on dopustio da tako sveto mesto bude uništeno? Mislili su da je nemoguće da se tako nešto desi. Ali mi znamo da Jehova uvek ispunjava svoju reč. Ono što je naumio, to je i učinio (Jer. 52:12-14).

13. (a) Kako je naše vreme slično Jeremijinom? (b) Zašto treba da nas zanimaju proročanstva koja je Bog dao nekim osobama Jeremijinog doba?

¹³ Božji narod se danas nalazi u situaciji sličnoj onoj u kojoj su se nalazile njegove verne sluge u Jeremijino doba. Znamo da će Jehova Bog uskoro kazniti sve one koji ne slušaju njegova upozorenja. Međutim, mi se ne plašimo već nas njegova proročanska obećanja hrabre, kao što su hrabrila i Jevreje Jeremijinog doba koji nisu isprljali svoju svetu službu. Rihavovci su bili verni Jehovi i zapovestima svog praoca i zbog toga im je Jehova rekao da će preživeti uništenje Jerusalima. Tako je i bilo. Mogući dokaz za to je pominjanje ’Malhije, Rihavovog sina‘ koji je pomagao u obnavljanju Jerusalima tokom Nemijinog namesništva (Nem. 3:14; Jer. 35:18, 19). Jehova je obećao i Avdemelehu da će preživeti, zato što se pouzdao u njega i pomagao Jeremiji (Jer. 38:11-13; 39:15-18). Slično je obećao i Jeremijinom saradniku Varuhu, koji je dobio ’svoju dušu kao plen‘ (Jer. 45:1, 5). Koji zaključak možemo izvući iz ispunjenja ovih proročanstava? Šta možemo da očekujemo od Jehove ako mu ostanemo verni? (Pročitati 2. Petrovu 2:9.)

14. Zašto je Božje proročanstvo o Vavilonu posebno zanimljivo?

¹⁴ Bog je prorekao da će Navuhodonosor osvojiti ne samo Judu već i Egipat (Jer. 25:17-19). To je izgledalo potpuno nemoguće, budući da je Egipat bio moćna sila koja je vladala i nad Judom (2. Kralj. 23:29-35). Kada je Jerusalim pao, jedna grupa preživelih Jevreja planirala je da ode iz Jude i pronađe utočište u Egiptu. To su nameravali uprkos Jehovinom upozorenju da to ne čine i obećanju da će im biti dobro ako ostanu u Judi. Međutim, ako odu u Egipat, tamo će ih stići mač od kog su bežali (Jer. 42:10-16; 44:30). Iz Jeremijinih zapisa se ne vidi da li je on video vavilonsko osvajanje Egipta. Ali znamo da se Jehovino proročanstvo o Izraelcima koji su pobegli u Egipat ispunilo kada je početkom šestog veka pre n. e. Vavilon porazio tu silu (Jer. 43:8-13).

15, 16. Kako se ispunilo Božje obećanje o oslobođenju njegovog naroda?

¹⁵ Jeremija je takođe prorokovao da će doći kraj i Vavilonu, koji je porazio Egipat. Vek pre nego što je do toga došlo, Jeremija je tačno prorekao njegov iznenadni pad. Kako? On je prorekao da će vode koje su štitile taj grad presušiti i da se njegovi junaci neće boriti (Jer. 50:38; 51:30). Ta proročanstva su se ispunila do u detalje kada su Međani i Persijanci skrenuli tok reke Eufrat, prešli njeno korito, ušli u grad i na prepad savladali Vavilonce. Verovatno se slažeš da je isto toliko važno i proročanstvo da će Vavilon postati večna pustoš (Jer. 50:39; 51:26). Tačnost tog proročanstva potvrđuje pustoš koja i danas postoji na mestu gde je nekada stajao moćni Vavilon.

¹⁶ Jehova je preko Jeremije objavio da će Jevreji služiti Vaviloncima 70 godina. Nakon toga, on će ih vratiti u njihovu domovinu. (Pročitati Jeremiju 25:8-11; 29:10.) Danilo nije nimalo sumnjao u to proročanstvo i čak ga je koristio da bi utvrdio kada će se okončati vreme u kom će Jerusalim ležati opustošen (Dan. 9:2). Kako se onda „ispunila Jehovina reč objavljena preko Jeremijinih usta“? Jezdra je zapisao: „Jehova je podstakao duh Kira, kralja Persije“, koji je porazio Vavilon, da pusti Jevreje da se vrate u svoju domovinu (Jezd. 1:1-4). Tako su se povratnici radosno i u miru vratili u svoju domovinu i obnovili svetu službu Jehovi, baš kao što je Jeremija prorekao (Jer. 30:8-10; 31:3, 11, 12; 32:37).

17. Objasni kako se Jeremijine reči o naricanju u Rami možda odnose na dva različita događaja.

¹⁷ Jeremija je takođe zabeležio proročanstva čije je ispunjenje ležalo u daljoj budućnosti. On je zapisao: „Ovako kaže Jehova: ’U Rami se čuje glas, naricanje i gorko plakanje. Rahela plače za svojim sinovima. Neće da se uteši za svojim sinovima, jer ih više nema‘“ (Jer. 31:15). Izgleda da su zarobljeni Jevreji nakon uništenja Jerusalima 607. pre n. e. bili odvedeni u Ramu, grad koji se nalazio oko osam kilometara severno od Jerusalima. Moguće je da su tamo neki čak bili pogubljeni. To je možda bilo prvo ispunjenje ovog proročanstva koje je govorilo o tome da će Rahela plakati zbog gubitka svojih sinova. Međutim, više od šest vekova kasnije, kralj Irod je naredio da se u Vitlejemu pobiju sva muška deca do dve godine. Pisac Jevanđelja Matej osvrnuo se na Jeremiju koji je prorekao veliku žalost zbog tog masakra (Mat. 2:16-18).

18. Kako se ispunilo Božje proročanstvo o Edomu?

¹⁸ Još jedno proročanstvo ispunilo se u prvom veku n. e. Bog je preko Jeremije prorekao da će Edom, zajedno s još nekim narodima, potpasti pod vavilonsku vlast (Jer. 25:15-17, 21; 27:1-7). Ali to proročanstvo je uključivalo i više od toga. Ono je reklo da će Edom postati poput Sodoma i Gomore. Mi znamo da je to značilo da će Edom ostati zauvek nenaseljen, da će biti izbrisan iz postojanja (Jer. 49:7-10, 17, 18). Upravo se to i dogodilo. Gde se danas još mogu pronaći nazivi Edom i Edomci? Na današnjim geografskim kartama? Ne, već uglavnom u knjigama o drevnoj i biblijskoj istoriji i na geografskim kartama koje prikazuju to vreme. Josif Flavije beleži da su Edomci u drugom veku pre n. e. bili primorani da se preobrate na judaizam. Tako su nakon uništenja Jerusalima 70. n. e. prestali da postoje kao zasebna nacionalna grupa.

19. Šta knjiga proroka Jeremije otkriva o Božjoj moći da ispuni svoja proročanstva?

¹⁹ Kao što smo videli, knjiga proroka Jeremije puna je proročanstava o pojedincima i narodima. Većina tih proročanstava već se ispunila. Samo to je već snažan argument da je ta knjiga vredna naše pažnje i proučavanja, budući da potvrđuje jednu važnu činjenicu o našem divnom i velikom Bogu Jehovi: On je uvek ispunjavao ono što je naumio, a tako će biti i ubuduće. (Pročitati Isaiju 46:9-11.) To nam jača poverenje u ono što Biblija proriče. U stvari, neka proročanstva koja je Jeremija zabeležio imaju ispunjenje koje direktno utiče na nas i našu budućnost. Osmotrimo neka od njih u preostalom delu ovog poglavlja.

20-22. Zašto se može reći da biblijska proročanstva, uključujući i neka koja je izgovorio Jeremija, imaju više od jednog ispunjenja? Navedi neke primere.

²⁰ Biblijska proročanstva mogu imati više od jednog ispunjenja. Jedno takvo je Isusovo proročanstvo koje je izneo kada je odgovorio na pitanje apostola o znaku njegove „prisutnosti i svršetku ovog poretka“ (Mat. 24:3). Jedno ispunjenje toga bilo je u periodu od 66. do 70. n. e. Međutim, očigledno će se neki aspekti tog proročanstva ispuniti i tokom ’velike nevolje‘, koja će zadesiti ceo ovaj zli svetski poredak. Biće to nevolja „kakve nije bilo od početka sveta do sada, niti će je više biti“ (Mat. 24:21). Slične paralele postoje i u proročanstvima koja je zabeležio Jeremija. Neka od njih su se prvobitno ispunila 607. pre n. e., ali imaju još jedno ispunjenje mnogo kasnije, kao što smo videli u slučaju ’Rahele koja je plakala za svojim sinovima‘ (Jer. 31:15). Zaista, neke Jeremijine proročanske reči odnose se na vreme u kom mi živimo, a njihovo ispunjenje tiče se svakoga od nas.

²¹ To se može videti i iz Otkrivenja. Apostol Jovan se pod nadahnućem osvrnuo na proročanstva koja je Jeremija izrekao o padu Vavilona 539. pre n. e. U Otkrivenju nalazimo paralele između tog događaja i onog što će uslediti u većim razmerama. Jedno od proročanstava koja je izgovorio Jeremija, a ispunilo se u današnje doba, odnosi se na pad jednog velikog carstva — svetskog carstva krive religije, „Vavilona Velikog“ (Otkr. 14:8; 17:1, 2, 5; Jer. 50:2; 51:8). Božji narod mora da ’izađe iz njega‘ kako ga ne bi snašla njegova sudbina (Otkr. 18:2, 4; Jer. 51:6). Vode tog simboličnog Vavilona, koje predstavljaju sve one koji ga podupiru, presušuju (Jer. 51:36; Otkr. 16:12).

²² U budućnosti očekujemo da će Jehova ispuniti svoje obećanje o osveti nad krivom religijom, jer je zlostavljala njegov narod. On će joj ’učiniti sve onako kako je ona činila‘ (Jer. 50:29; 51:9; Otkr. 18:6). Tada će celokupno simbolično područje njene vlasti postati pustoš (Jer. 50:39, 40).

23. Prema Jeremijinom proročanstvu, koja se obnova u duhovnom smislu odigrala u 20. veku?

²³ Kao što smo dosad verovatno zapazili, proročanstva koja je Jeremija izrekao imaju i svoju svetlu stranu. Na primer, on je prorekao uspostavljanje prave religije u naše doba. Oslobađanje Božjeg današnjeg naroda iz Vavilona Velikog, i to nakon uspostavljanja Božjeg Kraljevstva na nebu, ima svoju paralelu u oslobađanju Jevreja iz vavilonskog zarobljeništva. Gledano iz duhovnog ugla, Jehova je pročistio službu svog naroda i zbog toga su oni zahvalni i radosni. Nadalje, on još uvek blagosilja njihov trud u pomaganju drugima da im se pridruže u službi Bogu i da budu bogato duhovno nahranjeni. (Pročitati Jeremiju 30:18, 19.) Takođe iz ličnog iskustva vidimo ispunjenje Jehovinog obećanja da će nam i u današnje doba obezbediti pastire — duhovno zrele muškarce koji pokazuju zaštitničku brigu prema stadu (Jer. 3:15; 23:3, 4).

24. Koje Jeremijine potresne reči treba još da se ispune?

²⁴ S jedne strane, Jeremija je upozoravao Božji drevni narod da će biti uništeni ukoliko ne vode računa o svom odnosu s Bogom, a s druge strane, prenosio je poruku nade onima koji su bili verni Bogu. Slično je i danas. Nemoguće je da nas sledeće reči ne pokrenu na hitnu akciju: „Tog dana oni koje Jehova pobije ležaće od jednog kraja zemlje do drugog. Neće biti oplakani ni pokupljeni ni sahranjeni. Biće kao đubrivo po zemlji“ (Jer. 25:33).

25. Koju odgovornost ima Božji narod danas?

²⁵ Poput Jeremije, i mi živimo u teškim vremenima. Kao i u njegovo vreme, reakcija ljudi na Jehovinu poruku može značiti razliku između života i smrti. Božje današnje sluge nisu proroci. Nismo nadahnuti da nešto dodajemo Jehovinim nepogrešivim rečima iz Biblije. Međutim, on nas je postavio da propovedamo dobru vest o Kraljevstvu sve dane do svršetka ovog poretka (Mat. 28:19, 20). Sigurno ne želimo da ’krademo Jehovine reči‘, time što bismo zatajili od ljudi šta će se desiti. (Pročitati Jeremiju 23:30.) Odlučni smo da njegovim rečima ne oduzimamo moć i snagu. Mnoga proročanstva koja je Bog dao preko Jeremije već su se ispunila. To nam daje apsolutnu sigurnost da će se i preostala zaista ispuniti. Zato moramo reći ljudima da će Bog zasigurno ’učiniti ono što je naumio, ono što je od davnina zapovedio‘ (Tužb. 2:17).

26. Koje ćemo proročanstvo još osmotriti?

²⁶ Nijedno osmatranje Jeremijine službe i proročanstava ne bi bilo kompletno bez razmatranja Jehovinog značajnog obećanja o ’novom savezu‘, čije će zakone on zapisati u srce svog naroda (Jer. 31:31-33). To proročanstvo, kao i njegovo ispunjenje, važni su za nas danas i o njima se govori u narednom poglavlju.