Maratonska bitka — poniženje jedne svetske sile

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ GRČKE

DOK savremeni posetilac silazi niz podnožja brda oko Maratonskog polja, 40 kilometara severoistočno od Atine, u Grčkoj, istog se trena oseća obuzetim mirom i potpunim spokojstvom ovog mesta. Čovek teško može zamisliti da je ovaj prostor služio kao pozornica za jednu od najpoznatijih bitaka u istoriji, bitke koja je uspešno zadržala napredovanje Mesopotamske svetske sile u samu Evropu. Svetska enciklopedija (The World Book Encyclopedia) naziva je „jednom od najvažnijih bitaka u istoriji zapadnjačke civilizacije“. A istoričar Vil Durant je opisuje kao „jednu od najneverovatnijih pobeda u istoriji“.

Izazvana je svetska sila

Biblijska proročanstva knjige Danila na vrlo živopisan način opisuju dominaciju, širenje i smenu svetskih sila. Govoreći simbolično ali i vrlo prikladno u vezi sa svetskom silom Medo-Persijom, Danilo je napisao: „I, gle, druga zver kao medved stade s jedne strane; ...i govoraše joj se: Ustani jedi mnogo mesa“ (Danilo 7:5).

To se pokazalo istinitim. Za vreme vrhunca medo-persijske moći, otprilike u drugoj polovini šestog veka pre n. e., njene na izgled nepobedive armije pod vođstvom Kira i Darija I brzo su napredovale ka zapadu preko Lidije. I Trakija i Makedonija, smeštene na severu Grčke, na silu su pokorene. To je značilo da je skoro polovina sveta koji govori grčkim jezikom već pala u persijske ruke, jer su s porobljavanjem Lidije, Persijanci takođe preuzeli vlasništvo nad grčkim gradovima na jonskoj obali koji su bili unutar sfere uticaja Lidije.

Na pozive za pomoć koji su poticali iz opkoljenih grčkih jonskih gradova, odazvali su se samo gradovi-države Atina i Eretrija. To nije sprečilo persijske disciplinovane snage da ulete i slome pobunjene Jonijce u pokornost. Štaviše, Darije je odlučio da će morati da kazni grčke gradove-države zbog pomaganja jonskim pobunjenicima.

Kad su Atina, Sparta i Eretrija prezrivo odbili da udovolje zahtevima Persije, snažna snaga persijske konjice i pešadije ukrcala se u brodove za Grčku ranog leta 490. pre n. e. Do avgusta, Persijanci su bili spremni da se pozabave Atinom i njenom teritorijom, Atikom.

Strateška pitanja

Persijanci su kod Maratona stupili na kopno a zatim prešli močvarnu ravnicu istočne atičke obale, koja je bila samo 42 kilometra daleko od Atine. Izgledi su bili vrlo sumorni za Atinjane, koji su jedva uspeli da okupe pukih 9 000 vojnika pešaka, plus 1 000 iz Plateje, bez ikakve podrške niti od strane konjice niti od strelaca.a Iako su zatražili pomoć od Sparte, njihove molbe su naišle na gluve uši — Spartanci su bili zaposleni religioznim ceremonijama u čast Apola. Tako su Atinjani, sa svojim ograničenim vojnim resursima, morali sami da se bore protiv Persijanaca.

Deset različitih generala delovalo je kao komitet kako bi se, uz pomoć glasa većine, odredile strateške stvari. Sada su morali da odluče o dve dospele stvari. Prvo, da li treba da zadrže svoje snage u Atini kako bi branili grad, ili treba da presretnu Persijance na otvorenom? Uzimajući u obzir da grad Atina nije imao nikakvih jakih zaštitnih zidova koji bi ga čuvali, ovaj skup je s velikom većinom glasao da se s njima bore na Maratonu.

Drugo, treba li da ih napadnu uprkos slabim izgledima — u prvom redu brojčanoj nadmoći Persijanaca — ili treba da stoje i čekaju, nadajući se sve vreme da će Spartanci nekako stići dovoljno brzo kako bi im pomogli da se uspešno odupru kolosalnom persijskom jurišu?

General Miltijad — strateg

Jedna ključna figura koja se pojavila da bi odigrala ulogu lidera bio je grčki general Miltijad. On je bio iskusan i novotarski vojskovođa, veteran koji se borio na strani persijske armije tokom ranijih akcija na severu. Prema tome, on je poznavao neprijatelja iz prve ruke. Imao je dobro spoznanje ne samo o strukturi persijske vojske već takođe i o njihovom oružju, i, što je najvažnije, o njihovoj bojnoj strategiji. Osim toga, u toku dana koji su prethodili bici, on je razborito i vrlo precizno proučio okolinu bojnog polja.

Miltijad je takođe bio svestan da je neophodan bio brzi odgovor, pošto su unutar novoosnovane Atinske demokratije postojale propersijske frakcije koje bi s radošću dočekale poraz Atine. Veče pre bitke, jedan persijski dezerter ušunjao se u grčki logor s novostima da se persijska konjica privremeno povukla. Jedna teorija je bila da se persijska konjica ukrcala na brodove zbog mogućeg napada na Atinu s istočne obale Atike kako bi mogli osvojiti grad odmah nakon skoro sigurne pobede na Maratonu. Šta god da je bio razlog, to je uklonilo najgoru opasnost koja je pretila atinskoj pešadiji.

Kako je osvanula zora, grčke falange su napale. (Vidi okvir na 17. strani.) Začuđeni Persijanci su se povukli ali su ubrzo uzvratili napad i probili centar grčke bojne linije. Time su nesvesno pali u Miltijadovu dobro postavljenu klopku! On je namerno grčki centar ostavio da bude slab kako bi krila ojačao dodatnim redovima ljudi. Sada, ta jaka krila iznenada su se okrenula, obrušavajući se na Persijance, ubijajući ih u ogromnom broju sve dok preostali koji su uspeli da prežive taj juriš nisu pobegli na svoje brodove. Posledica je bila grdan masakr. Persijski gubici dostigli su 6 400 ljudi, dok su Atinjani izgubili samo 192 svoja čoveka.

Po legendi, jedan glasnik je ovu vest o grčkoj pobedi brzo preneo u Atinu. Jedna netačna tradicija kaže da se on zvao Fidipid, ali, u stvari, Fidipid je pre bitke trčao od Atine do Sparte kako bi zatražio pomoć. Jedan drugi mladi Grk, kaže legenda, zaista je trčao 42 kilometra od Maratona do Atine i na dolasku uzviknuo: „Radujte se, pobeđujemo!“ a zatim pao mrtav. Za ovo se kaže da je bio prvi maraton — otuda i poreklo te reči — koji je postavio presedan za savremenu trku na duge staze za koju mi znamo.

Iako su neki persijski brodovi bili zapaljeni, veliki deo flote od 600 brodova uspelo je da oplovi oko rta Sunion, smeštenog na južnom kraju Atike, i da stigne do Atine. Međutim, pobednička atinska armija stigla je tamo prva i ponovo ih dočekala. Persijanci su bili primorani da se povuku. Atinjani su postigli pobedu uprkos svim nepovoljnim izgledima!

Atina je bila van sebe od radosti, naročito zbog toga što je ova pobeda postignuta bez ikakve pomoći Spartanaca.

Značaj ove bitke

Mermerni i bronzani spomenici na Maratonu i u Delfima ovekovečili su atinski trijumf. Prema istoričaru Pausaniju, 650 godina kasnije putnici su još uvek verovali da dok prelaze preko tog bojnog polja mogu čuti sablasnu galamu ljudi koji se bore.

Zašto je Maratonska bitka značajna s biblijske tačke gledišta? Ona je bila vrlo rani nagoveštaj konačne nadmoći grčkog „jarca“ iz Danilovog proročanstva nad ’dvorogim ovnom‘, Medo-Persijomb (Danilo 8:5-8).

Dok čovek zuri u Maratonsku grobnicu, koja još uvek stoji na mestu bitke, seti se visoke cene u smrti i patnjama koje čovečanstvo plaća u neprestanom traganju za moći i dominacijom. Okrvavljene stranice istorije, nema bojišta, i usamljene grobnice, puni su „velikih ljudi“, „heroja“ i „gubitnika“, a svi su oni žrtve svetske politike i borbe za moć. Međutim, blizu je vreme kad će sve političko otimanje za moć biti okončano, jer je Bog prorekao: „U vreme tih kraljeva Bog će nebeski podignuti kraljevstvo koje se neće nikad uništiti i koje neće dolaziti pod vlast drugog naroda; ono će razbiti i uništiti sva ta kraljevstva, a ono će večno postojati“ (Danilo 2:44).

[Fusnote]

[Okvir/Slika na 17. strani]

Hopliti i falange — recept za pobedu

Komentarišući o dva ključna faktora u pobedi Atinjana, knjiga Duh što teži visini (A Soaring Spirit) kaže: „Hopliti, kako su se nazivali grčki pešadinci, imali su jači oklop za telo od persijanskih oklopa, otpornije štitove i duže mačeve. Ali ono što je značajnije, oni su se borili s efikasnošću nalik mašinskoj u falangama i do 12 redova dubokim, a vojnici u svakom redu su se toliko zbijali međusobno da su njihovi štitovi predstavljali skoro neprekinut zid. Suočavajući se sa ovim izgledom, Persijanci su saznali zašto su falange bile najstrašnija ratna mašina znana drevnom svetu.“

[Izvor]

Kompletna enciklopedija ilustracija (The Complete Encyclopedia of Illustration)/Hek (J. G. Heck)

[Slike na 16. strani]

Maratonsko polje. Umeci: spomenik za 192 Atinjana poginula u bici