Pouka o milosrđu

 1. Kakav put je čekao Jonu i kako se osećao dok se približavao odredištu?

JONA ima dosta vremena da razmišlja. Pred njim leži tegoban i naporan put. Mora da prepešači preko 800 kilometara, za šta mu je potrebno najmanje mesec dana. Pre svega mora da odluči da li će ići kraćim putevima ili dužim a bezbednijim. Zatim iz dana u dan hoda, ostavljajući iza sebe mnoge doline i planinske prevoje. Najverovatnije mora da zaobiđe prostranu Sirijsku pustinju, da pređe brojne velike reke kao što je Eufrat i prenoći među strancima u gradovima i selima Sirije, Mesopotamije i Asirije. Jona zna da je svakim korakom sve bliži Ninivi, svom odredištu od koga toliko strahuje.

 2. Kako je Jona naučio da ne može pobeći od svog zadatka?

² U jedno je bio siguran: Ne može da se okrene i pobegne od svog zadatka. To je već ranije pokušao. Kao što smo videli u prethodnom poglavlju, Jehova je strpljivo poučavao Jonu. Najpre je izazvao snažnu oluju, a posle na čudesan način spasao Joni život. Ogromna riba ga je progutala i tri dana kasnije nepovređenog izbacila na obalu. Ispunjen strahopoštovanjem, sada je taj prorok poslušniji (Jona, 1. i 2. poglavlje).

 3. Koju osobinu je Jehova ispoljio i koja pitanja se nameću?

³ Kada Jehova drugi put šalje Jonu u Ninivu, on poslušno kreće na istok, na svoje dugo putovanje. (Pročitati Jonu 3:1-3.) Ipak, da li je promenio razmišljanje nakon što je dobio pouku od Jehove? Na primer, Jehova ga nije oštro kaznio zbog buntovnosti već mu je iskazao milosrđe time što ga je spasao od sigurne smrti. Pružio mu je još jednu priliku da izvrši svoj zadatak. Da li je sve to pomoglo Joni da bude milosrdan prema drugima? Činjenica je da je nesavršenim ljudima često jako teško da budu milosrdni. Pogledajmo sada šta možemo naučiti iz onoga što je Jona doživeo.

4, 5. Zašto je Jehova rekao da je Niniva „veliki grad“ i šta iz toga učimo o njegovoj ličnosti?

⁴ Jonino gledište o Ninivi razlikuje se od Jehovinog. „Niniva je bila značajan grad u Božjim očima“ (Jona 3:3). U Joninom zapisu, na tri mesta se pominje kako Jehova kaže da je ’Niniva veliki grad‘ (Jona 1:2; 3:2; 4:11). Zašto je taj grad bio značajan, to jest velik u Jehovinim očima?

⁵ Niniva je bila među prvim drevnim gradovima koje je Nevrod osnovao nakon Potopa. Zajedno sa okolnim gradovima činila je ogromnu metropolu, tako da je trebalo tri dana da se pređe s jednog kraja na drugi (Post. 10:11; Jona 3:3). Ljudi su se divili njenim raskošnim hramovima, ogromnim zidinama i drugim zdanjima. Međutim, taj grad nije zbog toga bio značajan Jehovi Bogu. Njemu su bili važni ljudi. U poređenju s drugim gradovima tog vremena, Niniva je imala mnogo stanovnika. Iako su bili zli, Jehova je ipak brinuo o njima. Za njega je ljudski život oduvek vredan i on zna da se svaka osoba može pokajati i naučiti da postupa ispravno.

 6. (a) Zašto se Jona možda uplašio kad je stigao u Ninivu? (Videti i fusnotu.) (b) Šta o Joni saznajemo na osnovu njegovog propovedanja?

⁶ Jona konačno stiže u Ninivu i možda se još više prepao videvši koliko stanovnika ima u tom gradu.a Posle jednog dana hoda, Jona sve dublje zalazi u gradsku vrevu, možda tražeći pogodno mesto odakle bi mogao da im prenese Božje upozorenje. Kako će se sporazumeti s tim ljudima? Da li je morao da nauči asirski jezik? Ili mu je možda Jehova čudom dao to znanje? To nam nije poznato. Možda je on upozorenje objavio na svom maternjem jeziku, a zatim je neko sa hebrejskog prevodio Ninivljanima. Bilo kako bilo, njegova poruka je vrlo jasna i zbog nje sigurno nije omiljen. Ona glasi: „Još samo četrdeset dana i Niniva će biti uništena!“ (Jona 3:4). Svoju poruku on objavljuje neustrašivo više puta. Time pokazuje izvanrednu hrabrost i veru, koje su i današnjim hrišćanima preko potrebne.

7, 8. (a) Kako su Ninivljani reagovali na Joninu poruku? (b) Šta je kralj Ninive uradio kada je čuo objavu?

⁷ Jonina poruka privlači pažnju Ninivljana. On se verovatno spremio na burnu i nasilnu reakciju. Međutim, događa se nešto neočekivano. Stanovnici Ninive ga slušaju! Vest se širi poput šumskog požara. Ubrzo čitav grad bruji o Joninom proročanstvu o uništenju. (Pročitati Jonu 3:5.) Bogati i siromašni, snažni i slabi, mladi i stari — svi se kaju i počinju da poste. Vest o ovom masovnom pokajanju ubrzo stiže do kralja.

⁸ Ni kralj ne ostaje ravnodušan. Obuzima ga strah od Boga, ustaje s prestola, skida sa sebe raskošno kraljevsko ruho i poput svojih podanika oblači kostret, odeću od grubog tkanja, a zatim ’seda u pepeo‘. Iako je post bio spontana reakcija naroda, kralj sa svojim velikašima izdaje odredbu po kojoj on postaje obavezan za sve u državi. Svi moraju obući kostret, čak i životinje.b Kralj ponizno priznaje da je njegov narod kriv za zle postupke i nasilje. Takođe se nada da će se istiniti Bog sažaliti kad vidi njihovo pokajanje, što je jasno iz njegovih reči: ’Možda će istiniti Bog odustati od svog žestokog gneva, da ne izginemo!‘ (Jona 3:6-9).

 9. U šta sumnjaju kritičari i kako znamo da su njihove kritike neosnovane?

⁹ Neki kritičari sumnjaju da su Ninivljani mogli tako brzo da se promene. Međutim, biblisti zapažaju da to i nije tako neobično za drevne narode koji su bili sujeverni i promenljive naravi. Nadalje, znamo da su takve kritike neosnovane jer je i sam Isus Hrist kasnije govorio o pokajanju Ninivljana. (Pročitati Mateja 12:41.) On je bio dobro upoznat s tim događajem, budući da je s neba pratio sve što se tad dešavalo (Jov. 8:57, 58). Nemojmo nikada smatrati da je nemoguće da se neko pokaje, ma koliko se nama činilo da je zao. Samo Jehova zna šta se nalazi u ljudskom srcu.

10, 11. (a) Kako je Jehova reagovao na pokajanje Ninivljana? (b) Zašto možemo biti sigurni da Jehova nije pogrešno procenio Ninivljane?

¹⁰ Kako je Jehova reagovao na pokajanje Ninivljana? Jona je kasnije zapisao: „Istiniti Bog je video njihova dela, da su se odvratili od svog zlog puta, i zato je istiniti Bog zažalio što im je zapretio nevoljom, i nije je naneo“ (Jona 3:10).

¹¹ Da li to znači da je Jehova uvideo da je pogrešno procenio Ninivljane? Ne. Biblija kaže da je Jehovina pravda savršena. (Pročitati Ponovljene zakone 32:4.) Gnev koji je s pravom osećao prema Ninivljanima jednostavno se stišao. On je zapazio promenu u tim ljudima i uvideo je da sada ne bi bilo na mestu da ih kazni. To je bila prilika da im pokaže milosrđe.

12, 13. (a) Kako Jehova pokazuje da je razuman, prilagodljiv i milosrdan? (b) Zašto možemo reći da Jonino proročanstvo nije bilo lažno?

¹² Jehova nije neumoljiv, hladan niti okrutan Bog, kako ga često prikazuju verske vođe. Naprotiv, on je razuman, prilagodljiv i milosrdan. Kada odluči da kazni zle, najpre ih upozori preko svojih vernih slugu jer želi da i oni učine isto što i Ninivljani — da se pokaju i promene (Jezek. 33:11). Jehova je rekao svom proroku Jeremiji: „Kad nekom narodu i nekom kraljevstvu kažem da ću ga istrebiti, zatrti i uništiti, ali se taj narod odvrati od svoje zloće za koju sam mu govorio, meni će biti žao što sam hteo nevolju da mu nanesem“ (Jer. 18:7, 8).

¹³ Da li je Jonino proročanstvo bilo lažno? Nikako. Ono je ispunilo svoju svrhu jer je poslužilo kao upozorenje. Zbog zlih dela Ninivljana, to je bilo neophodno. Međutim, oni su se promenili nakon što su ga čuli. Ako bi se vratili svojim zlim delima, Božja osuda bi ih stigla. Štaviše, to se zaista kasnije i desilo (Sof. 2:13-15).

14. Kako je Jona reagovao na to što je Jehova bio milosrdan prema Ninivljanima?

¹⁴ Kako na Jonu utiče to što uništenje ne nastupa u vreme kada je on to očekivao? „Joni je zbog toga bilo mnogo krivo, pa se razgnevio“ (Jona 4:1). Čak upućuje jednu molitvu u kojoj kao da prekorava Svemoćnog Boga! Jona govori da je trebalo da ostane kod kuće, u svojoj zemlji. Tvrdi da je znao sve vreme da Jehova neće uništiti Ninivu. To čak koristi kao izgovor za svoj beg u Tarsis. Zatim traži od Boga da umre, govoreći da mu je bolje da umre nego da živi. (Pročitati Jonu 4:2, 3.)

15. (a) Zbog čega je Jona potonuo u očaj? (b) Kako se Jehova ophodio prema svom proroku?

¹⁵ Šta ga toliko uznemirava? Ne znamo o čemu sve razmišlja, ali znamo da je najavio uništenje Ninive pred svim njenim stanovnicima. Oni su mu poverovali. A sada, od tog uništenja nema ništa. Da li se plaši da će biti ismejan ili proglašen lažnim prorokom? O čemu god da razmišlja, jasno je da se ne raduje ni pokajanju Ninivljana ni Jehovinom milosrđu. Umesto toga, on kao da sve više tone u vrtlog ogorčenosti, samosažaljenja i povređenog ponosa. Međutim, milosrdni Bog i dalje vidi dobre osobine svog proroka koji je potonuo u očaj. Ne kažnjava ga zbog nepoštovanja, već ga ljubazno navodi na razmišljanje: „Da li se s pravom ljutiš?“ (Jona 4:4). Da li Jona išta odgovara? Biblija nam to ne otkriva.

16. U čemu se ponekad gledište ljudi ne slaže s Božjim i šta učimo iz Joninog primera?

¹⁶ Možda nam je lako da osudimo Jonu, ali ne treba da zaboravimo da se gledište nesavršenih ljudi vrlo često ne slaže s Božjim. Neki možda smatraju da je trebalo da Jehova spreči neku tragediju ili odmah kazni zle, pa čak i da je već odavno mogao da uništi ovaj svet. Jonin primer nam služi kao podsetnik da ako se u nečemu ne slažemo s Jehovom Bogom, uvek mi treba da promenimo svoje gledište — a ne on.

17, 18. (a) Šta je Jona uradio nakon što je napustio Ninivu? (b) Kako su na Jonu uticala Jehovina čuda?

¹⁷ Razočarani prorok napušta Ninivu i umesto u svoju domovinu, upućuje se na istok prema obližnjim planinama s kojih se vidi područje grada. Tamo podiže mali zaklon odakle sa iščekivanjem posmatra šta će se desiti s Ninivom. Možda još uvek gaji tračak nade da će biti očevidac njenog uništenja. Kako je Jehova ovog čoveka, koji je bio nevoljan da oprosti, poučio da bude milosrdan?

¹⁸ Tokom noći, Jehova čini da izraste jedna tikva. Jona se budi i vidi ovu razgranatu biljku s njenim širokim listovima. Ona svakako pruža više hladovine od njegovog slabašnog zaklona. To mu vraća osmeh na lice. „Jona se veoma obradovao“ zbog te biljke. Možda misli da je to čudesan znak Božjeg blagoslova i odobravanja. Međutim, Jehova ne želi samo da zaštiti Jonu od vrućine i pomogne mu da se oslobodi gneva. Želi da dopre do njegovog srca i zato čini još neka čuda. Koristi crva da podgrize biljku kako bi se ona osušila. Zatim šalje „vruć istočni vetar“ sve dok Jona od vrućine ne počne da „gubi svest“. Prorok je klonuo duhom i ponovo moli Boga da umre (Jona 4:6-8).

19, 20. Kako je Jehova podstakao Jonu na razmišljanje?

¹⁹ Jehova ga ponovo pita da li se s pravom ljuti, ovog puta zbog tikve koja se osušila. Umesto da prizna da je pogrešio, Jona se opravdava govoreći: „S pravom sam se smrtno naljutio!“ Sada je pravi trenutak da ga Jehova pouči (Jona 4:9).

²⁰ Bog podstiče Jonu da razmisli o žalosti koju je osećao zbog jedne obične biljke koju nije ni posadio ni gajio. Zatim zaključuje: „A meni da ne bude žao Ninive, velikog grada, u kome ima više od sto dvadeset hiljada ljudi koji ne znaju šta je desno, a šta levo, a uz to i mnogo stoke?“ (Jona 4:10, 11).c

21. (a) Koju je snažnu pouku Jehova pružio Joni pomoću tikve? (b) Kako nam Jonin primer može pomoći da se iskreno preispitamo?

²¹ Da li si zapazio koliko je snažna bila pouka koju je Jehova pružio pomoću tikve? Jona baš ničim nije doprineo da ta biljka naraste. S druge strane, Jehova je Ninivljanima dao život i brinuo je o njima kao što i danas brine o svim živim bićima na zemlji. Kako je Joni jedna obična biljka mogla biti važnija od 120 000 ljudi, kao i mnogo stoke? Da li je Jona dozvolio da ga nadvlada sebičnost? Na kraju krajeva, bilo mu je žao biljke samo zato što je imao koristi od nje. Da li je bio ljut na Ninivljane jer je bio usredsređen na sebe i svoju želju da sačuva ugled i dokaže da je u pravu? Jonin primer nam može pomoći da se iskreno preispitamo. Ko od nas može reći da se nikada ne bori sa sebičnim željama? Treba da budemo zaista zahvalni što nas Jehova strpljivo uči da poput njega budemo nesebični, saosećajni i milosrdni!

22. (a) Kako je Jehovina pouka o milosrđu po svemu sudeći uticala na Jonu? (b) Šta svi treba da naučimo?

²² Postavlja se pitanje: Da li je pouka doprla do Joninog srca? Nekima smeta što Jehovino pitanje kojim se završava ova knjiga ostaje bez odgovora. Međutim, odgovor postoji. Sama Jonina knjiga služi kao odgovor. Dokazi potvrđuju da ju je on napisao. Zamisli tog proroka kako se nalazi na sigurnom, u svojoj domovini, i beleži ono što je doživeo. Skoro da možemo videti Jonu kao starijeg, mudrog i poniznog čoveka koji s nevericom odmahuje glavom dok opisuje sopstvene greške, opiranje Božjoj volji i uporno odbijanje da pokaže milosrđe. On je očigledno shvatio važnost Jehovine mudre pouke. Naučio je da bude milosrdan. Da li ćemo i mi to naučiti? (Pročitati Mateja 5:7.)