Čvrsto se drži straha Jehovinog
„’Ja sam veliki kralj’, rekao je Jehova nad vojskama, ’i moje ime će ulivati strah među nacijama’“ (Malahija 1:14)
1, 2. a) Koju snažnu vest sadrži knjiga Malahije? b) Šta učimo iz uvodnih reči Jehovine vesti?
„PROČANSTVO: Reč Jehovina Izraelu preko Malahije“ (Malahija 1:1). Ovim kratkim izveštajem započinje biblijska knjiga Malahije. Proročanstvo u Bibliji obično znači osuđivanje nečeg lošeg. To se svakako odnosi na knjigu Malahije koja se nedvosmislenom i naglašenom rečju obraća izraelskom narodu. Naše osmatranje će pokazati koliko je važno da se čvrsto držimo straha Jehovinog i da sačuvamo našu ljubav prema njemu.
2 Sledeća dva stavka nas uče kako treba da se da savet. Jehova je uverio svoje slušaoce da je hteo da im pomogne. „Voleo sam vas, govori Jehova.“ Kakvog li umirujućeg i osvežavajućeg uvoda za iskrene u kažnjenom Izraelskom narodu! Dalje je napisano: „I vi govoriste: U čemu si nas voleo? Ne beše li Esav brat Jakovu? — govori Jehova. Ipak sam Jakova zavoleo, a zamrzoh na Esava. Od gora sam njegovih pustinju učinio, i nasleđe sam njegovo šakalima iz pustinje predao“ (Malahija 1:2, 3, BA).
3. Šta su razlozi za Jehovine osećaje prema Jakovu i Isavu?
3 Zašto je Jehova voleo Jakova a kasnije Jakovljeve potomke, Izraelce? Zato što je Jakov bio bogobojažljiv i što je poštovao svoje bogobojazne roditelje. Isav je naprotiv bio samoživ čovek koji se nije bojao Boga. Takođe nije poštovao svoje roditelje, koji su od Boga imali potpuno pravo da od njega očekuju poslušnost. S pravom je Jehova voleo Jakova a Isava mrzeo. To je upozorenje za nas. Mi ne smemo nikad izgubiti našu bogobojažljivost i kao Isav koji je tražio da zadovolji samo svoje telesne požude, postanemo materijalisti (1. Mojsijeva 26:34, 35; 27:41; Jevrejima 12:16).
4, 5. a) Kako se način postupanja Jakova i Isava odrazio na njihovo potomstvo? b) Kako je to trebalo delovati na Izraelce?
4 Jakovljev način postupanja pokazao se kao blagoslov za njegovo potomstvo, Izraelce. Isavov način postupanja naprotiv pokazao se za njegovo potomstvo, Edomce kao suprotnost. Edomci nisu uživali Jehovin blagoslov. Žestokim neprijateljstvom koje su gajili protiv njegovog zavetnog naroda izazvali su njegovu mržnju. Na njih je Navuhodonosorova vojska izvršila najezdu a kasnije i Arabljani. Najzad su se Edomci izgubili kao nacija, onako kao što je Jehova prorekao (Avdija 18).
5 Božji sud nad Edomom počeo je još pre Malahijinog vremena. Kako je to trebalo da deluje na Izraelce? Jehova im je rekao: „Vašim sopstvenim očima ćete videti i kazaćete: ’Neka je Jehova proslavljen nad područjem Izraela’“ (Malahija 1:5, NS). Izraelci su vekovima „sopstvenim očima“ gledali kako je Jehova pokazivao ljubav prema njima kao naciji.
Naši postupci otkrivaju, da li se bojimo Boga
6. Kakvu je optužbu Jehova podigao protiv Izraelaca?
6 Proročanstvo dalje glasi: „Sin sa svoje strane odaje čast ocu, a sluga svom velikom gospodaru. A gde je čast za mene ako sam otac? A gde je strah od mene ako sam ja veliki gospodar? – rekao je Jehova nad vojskama vama, o sveštenici, koji prezirete ime moje“ (Malahija 1:6, NS; 2. Mojsijeva 4:22, 23; 5. Mojsijeva 32:6). Jehova je ukoravao Izraelce, brinuo za njih i štitio ih, tako kao što bi se otac prema svome sinu odnosio. Šta je On s pravom od njih za uzvrat očekivao? Da ga poštuju i da ga se boje. U ovom odnosu je nacija zajedno sa sveštenicima izneverila. Izraelci nisu imali poštovanje prema Jehovinom imenu, čak su ga prezirali. Oni su bili „sinovi odmetnici“ (Jeremija 3:14, 22; 5. Mojsijeva 32:18-20; Isaija 1:2, 3).
7. Kako su Izraelci mislili o ovoj optužbi i šta im je Jehova odgovorio na to?
7 Izraelci su postavili pitanje: „Na koji način smo prezirali tvoje ime?“ Jehova je energično odgovorio: „Time što na moj oltar prinosite onečišćen hleb. A vi ste rekli: Na koji smo te način onečistili? Tako što govorite: Jehovin sto je za preziranje. I kada prinesete na žrtvu slepu životinju: Nije to ništa rđavo. I kada prinesete hromu ili bolesnu životinju: Nije to ništa rđavo. Donesi to svom vladaru, molim. Hoćeš li mu se dopasti, ili hoće li te ljubazno primiti? – rekao je Jehova nad vojskama“ (Malahija 1:6-8, NS).
8. Šta se moglo spoznati iz postupaka Izraelaca?
8 Zamislimo samo jednog Izraelca koji gleda svoje stado i lukavo bira jednu slepu ili hromu životinju za žrtvu Jehovi! Na ovaj način je izgledalo da prinosi žrtvu a za sebe je ipak mogao da zadrži ono najbolje iz stada. Ovako se ne bi usudio da postupi prema vladaru. Ali Izraelci su se tako ponašali prema Jehovi – kao da on nije mogao prozreti njihove varljive namere. S pravom ih je Jehova pitao: „Gde je strah od mene?“ Istina, rečima su tvrdili da se boje Jehove, samo njihovi postupci su jasno pokazivali nešto drugo (5. Mojsijeva 15:21).
9. Kako su reagovali sveštenici na postupanje naroda?
9 Kako su reagovali sveštenici na ove prezirne žrtve? Rekli su: „To nije ništa rđavo.“ Opravdavali su loš način postupanja Izraelaca. Dakle, iako su oni koji su se vratili iz vavilonskog ropstva sa revnošću počeli uspostavljati pravo obožavanje, kasnije su postali bezbrižni, ponosni i prema svom mišljenju pravedni. Izgubili su strah od Jehove. Tako je njihova služba u hramu bila podsmeh a njihove slave čisto formalna stvar (Malahija 2:13; 3:8-10).
10. a) Kakvu žrtvu hoće Jehova danas? b) Kako naša žrtva može jedino naići na Jehovino odobravanje?
10 Neki možda prigovaraju: „To se ne odnosi na nas. Mi ne prinosimo žrtve životinja.“ Ali mi imamo drugu vrstu žrtava da prinosimo. Osmotrimo Pavlovu hitnu molbu: „Molim vas dakle, braćo, milosti Božje radi, da date telesa svoja u žrtvu živu, svetu, ugodnu (prihvatljivu) Bogu; to da bude vaše duhovno bogomoljstvo“ (Rimljanima 12:1). Žrtvu, koju Jehova danas želi, jesi ti — što znači tvoju snagu, tvoja sredstva i tvoje sposobnosti. Naša žrtva će samo onda naići na njegovo odobravanje ako damo ono najbolje od nas. Prinosimo li ostatke Jehovi, takoreći hrome i bolesne životinje, to će se sigurno odraziti na naš odnos s njim.
11. Šta treba da ispita svaki kršteni Jehovin sluga?
11 Neki mogu i tu kazati: „To nije ništa rđavo.“ Ali mi znamo kako Jehova misli o tome. Zato savesno ispitajmo „žrtvu“ – našu „svetu službu“, koja uključuje naše učešće u propovedanju vesti o Carstvu kao i lični studij, molitvu i posećivanje sastanaka. Da li si uveren da Jehovi žrtvuješ ono najbolje od sebe? Ili je to samo ono što ti je još preostalo? Postoji opasnost da se krajem nedelje tako jako predamo zabavi i rekreaciji pa da više nemamo vremena a ni snage za propovedanje dobre vesti o Carstvu i za posećivanje sastanaka. Ceo način našeg življenja – naš svakodnevni život – kao naš stav i naši motivi, treba da svedoče da Jehovi prinosimo žrtvu. Zato dajmo samo ono najbolje od sebe.
Ko se stvarno boji Boga
12. Kakav nam se savet danas dodeljuje?
12 „Sada“ piše dalje u proročanstvu, „umilostivite lice Božje da nam se smiluje“ (Malahija 1:9, ST). Jehova je od Izraelaca zahtevao da pravilno postupaju, da imaju umesnu bogobojažljivost i da mu doprinose ono što mu pripada. Mi danas moramo to takođe činiti. Jehovinu milost možemo samo onda postići i zadržati ako ispunjavamo njegove zahteve.
13. a) U kakvu klopku možemo pasti ako nismo bogobojazni? b) Kako se odrazila gramzivost na izraelske sveštenike?
13 Ako nemamo pravu bogobojažljivost, može biti da je naša služba za Boga samo formalna stvar i da je sprovodimo samo iz sebičnog dobitka. Zapazimo koje je pitanje Jehova postavio izraelskim sveštenicima u odnosu na njihovu službu u hramu:, „Ko je među vama koji bi zatvorio vrata ili zapalio oganj na mom oltaru ni za šta? Nijeste mi mili, veli Jehova nad vojskama, i neću primiti dara iz vaše ruke“ (Malahija 1:10). Da, sveštenici su izvršavali svoje dužnosti u hramu, zatvarali su vrata svetinje i palili vatru na oltarima. Ali oni to nisu činili ni za šta. Očekivali su priloge i mito od Izraelaca koji su dolazili u hram da prinesu žrtvu. Kako nekad tako i sada, Jehovi se ne dopada služba koju neko izvršava samo zbog sebičnog dobitka. Tako nešto je u njegovim očima odvratno.
14. Zašto se od gramzivosti moramo postojano čuvati?
14 Dakle, da se čuvamo od sebičnosti i od gramzivosti nije danas ništa manje neophodno nego nekad. Biblija nas više puta upozorava na gramzivost i ukazuje na to da gramzivi nemaju Jehovinu milost (1. Korinćanima 6:10; Efescima 5:5). Neka nas naša ljubav i strah pred njim, zadrže da nikad ne izvršavamo našu službu radi sebične dobiti! Ukoliko bi se u našem srcu pojavilo takvo naginjanje trebali bi ga što pre potisnuti. Posebno se upozoravaju starešine i sluge pomoćnici da ne budu „lakomi na nepošten dobitak“ (Titu 1:7; 1. Timoteju 3:8; 1. Petrova 5:2). Neki možda namerno održavaju prijateljstvo samo sa braćom koja ih materijalno podupiru, što vodi do toga da ih favorizuju, a da se sami ustručavaju kada treba da im daju savet. Mi ne želimo da budemo slični gramzivim sveštenicima u Izraelu koji su od svojih sunarodnika očekivali priloge i podmićivanje.
15. a) Kako je Malahija naznačio da će u svim delovima zemlje biti onih koji se Jehove boje? b) Koji drugi stavci Pisma ovo potvrđuju?
15 Ako bi Jehova danas pitao: „Gde je strah od mene?“, da li bi tada bilo ljudi koji bi na to mogli odgovoriti: „Mi smo oni koji se tebe boje.“ Sasvim sigurno. O kome se tu radi? O Jehovinim vernim svedocima koji se nalaze na svim delovima zemlje. Ova internacionalna grupa i delo koje ona izvršava, proročanski su najavljeni u Malahiji 1:11: „Jer će od izlaska pa do zalaska sunca moje ime biti veliko među narodima, i ... prinosiće se prinos mom imenu, da, čist prinos; jer će moje ime biti veliko među narodima, rekao je Jehova nad vojskama.“ (Vidi takođe Psalam 67:7; Isaija 33:5, 6; 41:5; 59:19; Jeremija 32:39, 40).
16. Koja različita značenja bi mogao imati izraz od izlaska pa do zalaska sunca, i kako se to ispunjava?
16 S kojim rečima Malahija ovde govori o delu koje se danas izvršava u vezi sa objavljivanjem dobre vesti na celoj zemlji! (Matej 24:14; Otkrivenje 14:6, 7). Od izlaska pa do zalaska sunca, geografski znači od istoka do zapada. Sasvim svejedno, u kom delu sveta smo, svuda nalazimo ljude koji se boje Jehove i koji čine njegovu volju. Od izlaska do zalaska sunca takođe znači za vreme celog dana. Da, Božje odane sluge stalno prinose hvalu. Kao što je Jehova obećao njegovo ime objavljuju na celoj zemlji oni koji ga se stvarno boje (2. Mojsijeva 9:16; 1. Dnevnika 16:23, 24; Psalam 113:3).
Sačuvaj pravu bogobojažljivost
17. Do čega može dovesti ako izgubimo naše poštovanje i naš strah prema Jehovi?
17 Obožavanje i služba su teret za osobe koje ne poštuju Jehovu i koje ga se ne boje. Jehova je rekao Izraelcima: „A vi ga (mene) skrvnite govoreći: sto je Jehovin nečist, i što se postavlja na nj, jelo je za preziranje. I govorite: gle, kolika muka!“ (Malahija 1:12, 13). To isto može biti i u naše vreme. Onima koji izgube strah Jehovin, mogli bi sastanci, služba propovedanja i druge hrišćanske aktivnosti postati teret.
18. Šta se dešavalo s vremena na vreme sa pojedinim Jehovinim slugama danas?
18 Osmotrimo kako su takve osobe opisane u Kuli stražari (na engleskom, od 1. januara 1937: „Za neverne je, prednost služenja Bogu i po njegovoj zapovesti da se donose plodovi Carstva, postala samo mučna formalna ceremonija; jer im ne pruža mogućnost da u očima drugih ljudi zasijaju. Za ove uobražene je ponižavajuće da proširuju i nude vest o Carstvu u štampanom obliku od kuće do kuće, Oni se tome ne raduju... Zato i govore: Ovo nošenje knjiga nije ništa drugo nego obično prodavanje knjiga. Kakvog li mučnog zadatka!“ Danas takođe ima osoba koje s vremena na vreme smatraju da je služba propovedanja veliki teret i da su sastanci dosadni. Tako nešto se može desiti ako ne sačuvamo strah Jehovin i ako izgubimo našu ljubav prema njemu.
19. Kako možemo izraziti našu zahvalnost za Jehovine pripreme?
19 Držimo li se čvrsto Jehovinog straha, ostaćemo ponizni pred njim i cenićemo sve što on čini za nas. Zahvalni smo Jehovi za prednost sastajanja sa našom hrišćanskom braćom, bilo to na malom sastanku u stanu ili u velikom skupu od deset hiljada na stadionu. Naša zahvalnost dolazi do izražaja našim prisustvom i kroz to da našim izgrađujućim razgovorima i komentarima na sastancima podstrekavamo druge „k ljubavi i dobrim delima“ (Jevrejima 10:24, 25). Ako imaš prednost da držiš programske tačke na sastancima tada se kloni odugovlačenja do zadnje minute sa pripremom i toga da na brzinu sastaviš nekoliko misli. Ove zadatke nemoj nikad smatrati kao nešto obično. To su svete prednosti i način kako se prema njima odnosimo pokazuje da li poštujemo i da li se bojimo Jehove.
20. Šta ne smemo nikad zaboraviti? b) Do kog zaključka dolazimo?
20 Kako li će žalosno proći oni koji se ne drže čvrsto straha Jehovinog! Oni nemaju cenjenje za nezasluženu prednost, da imaju prijateljski odnos sa Suverenom svemira. „’Ja sam veliki car’, rekao je Jehova nad vojskama, ’i moje ime će ulivati strah među nacijama’“ (Malahija 1:4, NS; Otkrivenje 15:4). Ne zaboravimo to nikad! Budimo svi kao psalmista koji je rekao: „U zajednici sam sa svima koji se tebe boje“ (Psalam 119:63). Nakon osmatranja ove teme dolazimo do istog zaključka kao i Solomon: „Boga se boj, i zapovijesti njegove drži, jer to je sve čovjeku. Jer će svako djelo Bog iznijeti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla“ (Propovednik 12:13, 14).
Šta učimo iz knjige Malahije
◻ Zašto su Izraelci dugovali Jehovi njihov strah?
◻ Kako se po našim postupcima može spoznati da li se bojimo Jehove?
◻ Šta dokazuje da danas na celoj zemlji ima ljudi koji se zaista boje Jehove?
◻ Zašto se moramo čvrsto držati prave bogobojažljivosti?
[Istaknuti tekst na 15. strani]
Od izlaska pa do zalaska sunca Jehovino ime biće veliko