Molimo se u skladu sa Isusovim poukama
„Kada je Isus završio svoj govor, narod je bio zadivljen njegovim učenjem“ (MAT. 7:28)
1, 2. Zašto je narod bio zadivljen Isusovim poučavanjem?
POUKE Božjeg jedinorođenog Sina, Isusa Hrista, treba prihvatiti i primeniti u životu. Nema sumnje da je on poučavao bolje od bilo kog čoveka. Zato nije ni čudo što je narod bio zadivljen kada ih je poučavao držeći Propoved na gori. (Pročitati Mateja 7:28, 29.)
2 Jehovin Sin nije poučavao kao pismoznalci, koji su svoje duge i isprazne govore temeljili na učenjima nesavršenih ljudi. Hrist je poučavao „kao onaj ko ima autoritet“, zato što su njegove pouke dolazile od Boga (Jov. 12:50). Pogledajmo kako još neke Isusove pouke iz Propovedi na gori mogu i treba da utiču na naše molitve.
Nikada se nemojmo moliti kao licemeri
3. Koja je suština Isusovih reči zabeleženih u Mateju 6:5?
3 Molitva je važan deo naše službe Jehovi i treba redovno da se molimo. Međutim, molitve treba upućivati u skladu sa Isusovim poukama iz Propovedi na gori. On je rekao: „Kad se molite, ne budite kao licemeri. Jer oni vole da se mole stojeći u sinagogama i na velikim raskršćima da bi ih videli ljudi. Zaista, kažem vam, već su primili svoju platu“ (Mat. 6:5).
4-6. (a) Zašto su fariseji voleli da se mole „stojeći u sinagogama i na velikim raskršćima“? (b) Na koji su način ti licemeri ’već primili svoju platu‘?
4 Molitve Isusovih učenika su se morale razlikovati od molitvi ’licemera‘, kao što su bili samopravični fariseji, koji su se u javnosti lažno prikazivali kao pobožni (Mat. 23:13-32). Ti licemeri su voleli da se mole „stojeći u sinagogama i na velikim raskršćima“. Zašto? Želeli su da ih ’ljudi vide‘. U prvom veku, Jevreji su imali običaj da se u hramu mole tokom prinošenja žrtava paljenica (oko devet sati ujutru i tri sata po podne). Mnogi stanovnici Jerusalima molili su se zajedno s mnoštvom vernika koji su se molili na području hrama. Izvan tog grada, pobožni Jevreji su se često molili dvaput dnevno, „stojeći u sinagogama“. (Uporediti s Lukom 18:11, 13.)
5 Pošto većina ljudi nije bila blizu hrama ili sinagoge u vreme spomenutih molitvi, mogli su da se mole tamo gde bi se zatekli. Neki su gledali da se u vreme molitve nađu na „velikim raskršćima“. Želeli su da ih ’vide ljudi‘ koji su tuda prolazili. Ti religiozni licemeri su se ’dugo molili‘ da bi im se divili oni koji ih vide (Luka 20:47). To je stav koji treba da izbegavamo.
6 Isus je rekao da su ti licemeri ’već primili svoju platu‘. Oni su silno želeli priznanje i hvalu od drugih ljudi — i to je bilo sve što su dobili. To je bila sva njihova plata pošto Jehova nije odgovarao na njihove licemerne molitve. S druge strane, Bog uslišava molitve Hristovih pravih sledbenika, kao što se vidi iz onoga što Isus dalje kaže o molitvi.
7. Šta znači savet da se molimo u svojoj ’najskrovitijoj sobi‘?
7 „Ti, kad se moliš, uđi u svoju najskrovitiju sobu i zatvori vrata, pa se pomoli svom Ocu koji je u tajnosti. Tada će ti tvoj Otac, koji vidi u tajnosti, uzvratiti“ (Mat. 6:6). Isusov savet da se prilikom molitve ’uđe u najskrovitiju sobu i zatvore vrata‘ ne znači da neko ne može zastupati skupštinu u molitvi. Isus je tim savetom hteo da odvrati od javnih molitvi koje su navodile druge da se dive osobi koja se moli i da je hvale. Treba da to zadržimo na umu ako imamo čast da zastupamo Božji narod u molitvi. Pored toga, primenimo i Isusove daljnje savete u pogledu molitve.
8. Prema Mateju 6:7, šta treba da izbegavamo kada se molimo?
8 „Kad se molite, ne govorite uvek jedno te isto, kao što to rade neznabošci, jer oni misle da će biti uslišeni zato što koriste mnogo reči“ (Mat. 6:7). Ovim je Isus rekao da ponavljanjem jednog te istog u molitvi pokazujemo nepoštovanje prema tome što imamo mogućnost da se obraćamo Bogu. Međutim, on nije mislio da nikada ne treba da koristimo iste reči u gorljivim molitvama i zahvalama koje upućujemo Bogu. Noć uoči svoje smrti, Isus se u getsimanskom vrtu više puta ’molio istim rečima‘ (Mar. 14:32-39).
9, 10. Šta je pogrešno u tome da u molitvi ponavljamo uvek jedno te isto?
9 Bilo bi pogrešno kada bismo ponavljali uvek iste molitve poput neznabožaca. Oni govore „uvek jedno te isto“, izgovarajući napamet naučene fraze koje su pune bespotrebnih reči. Obožavaocima Vala nije nimalo pomoglo to što su „od jutra do podne“ prizivali ime tog lažnog boga, govoreći: ’Vale, usliši nas!‘ (1. Kralj. 18:26). Milioni ljudi danas ponavljaju duge i isprazne molitve, uzalud se nadajući da će ’biti uslišeni‘. S druge strane, Isus nam pomaže da razumemo da duge i jednolične molitve s „mnogo reči“ nemaju nikakvu vrednost pred Jehovom. Isus je još rekao:
10 „Zato ne budite kao oni, jer Bog, vaš Otac, zna šta vam treba i pre nego što ga zamolite“ (Mat. 6:8). Mnoge jevrejske verske vođe bile su poput neznabožaca zato što su se dugo i isprazno molile. Iskrena molitva koja obuhvata hvalu, zahvaljivanje i molbe predstavlja važan deo naše službe Bogu (Fil. 4:6). Pa ipak, bilo bi pogrešno da u molitvi ponavljamo uvek jedno te isto, razmišljajući da treba da podsećamo Boga na ono za šta ga molimo. Zato kada se molimo, ne treba da zaboravimo da se obraćamo Onome koji ’zna šta nam treba i pre nego što ga zamolimo‘.
11. Šta treba da zadržimo na umu ako imamo čast da zastupamo druge u molitvi?
11 Isusove pouke o molitvama koje Bog ne odobrava treba da nas podsete da on nije oduševljen visokozvučnim i bezvrednim rečima. Takođe treba da razumemo da kada se naglas molimo za druge to nije prilika da ih pokušavamo zadiviti i navesti ih da se pitaju kad će već jednom „amin“. Takođe ne bi bilo u skladu s duhom Isusovih pouka iz Propovedi na gori ako bismo putem molitvi iznosili neka obaveštenja ili savetovali prisutne.
Isus nas poučava kako da se molimo
12. Kako bi objasnio koliko je važno da se molimo za posvećenje Božjeg imena?
12 Isus nije rekao svojim učenicima samo šta treba da izbegavaju u molitvi, već ih je i poučio kako da se ispravno mole. (Pročitati Mateja 6:9-13.) Molitva Očenaš ne treba da se nauči napamet kako bi se mehanički ponavljala. Nasuprot tome, ona pruža obrazac za naše lične molitve. Na primer, Isus je najpre skrenuo pažnju na Boga sledećim rečima: „Oče naš, koji si na nebesima, neka se sveti ime tvoje“ (Mat. 6:9). Prikladno je što se Jehovi obraćamo sa „Oče naš“ zato što je on naš Stvoritelj, koji prebiva ’na nebesima‘, koja su daleko iznad zemlje (P. zak. 32:6; 2. Let. 6:21; Dela 17:24, 28). Prisvojna zamenica „naš“ treba da nas podseti da i naši suvernici takođe imaju blizak odnos s Bogom. „Neka se sveti ime tvoje“ predstavlja molbu da Jehova preduzme korake i posveti svoje ime tako što će ga očistiti od sramote koja mu se nanosi od pobune u edenskom vrtu. U odgovoru na tu molitvu, Jehova će posvetiti svoje ime tako što će ukloniti zlo sa zemlje (Jezek. 36:23).
13. (a) Kako će se ispuniti molba da dođe Božje Kraljevstvo? (b) Šta će podrazumevati vršenje Božje volje na zemlji?
13 „Neka dođe kraljevstvo tvoje. Neka bude volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji“ (Mat. 6:10). S obzirom na ovaj deo molitve Očenaš, treba da zadržimo u mislima da to „kraljevstvo“ predstavlja nebesku, mesijansku vlast u rukama Hrista i njegovih uskrsnulih ’svetih slugu‘ (Dan. 7:13, 14, 18; Isa. 9:6, 7). Kada se molimo da Božje Kraljevstvo dođe, mi upućujemo molbe da ono preduzme akciju protiv svih zemaljskih neprijatelja Božje vladavine. To će se odigrati u bliskoj budućnosti i omogućiće da cela planeta postane raj u kom će vladati pravda, mir i sreća (Ps. 72:1-15; Dan. 2:44; 2. Petr. 3:13). Volja Jehove Boga vrši se na nebu, a kada se molimo da se ona vrši i na zemlji, mi ga zapravo molimo da ispuni sve ono što želi s našom planetom, u šta spada i uklanjanje njegovih protivnika kao što je to bio slučaj u drevna vremena. (Pročitati Psalam 83:1, 2, 13-18.)
14. Zašto je ispravno da se molimo za „hleb naš za ovaj dan“?
14 „Daj nam danas hleb naš za ovaj dan“ (Mat. 6:11; Luka 11:3). Kada upućujemo ovu molbu, mi molimo Boga da nam pruži neophodne stvari „za ovaj dan“. To pokazuje da imamo veru u Jehovinu moć da se svakodnevno stara za naše potrebe. To nije molitva za izobilje. Ova molba Bogu da zadovolji naše dnevne potrebe može nas podsetiti na priliku kada je Bog zapovedio Izraelcima da sakupljaju manu ’koliko im treba za svaki dan‘ (Izl. 16:4).
15. Objasni šta znači kada se molimo da nam Bog ’oprosti naše dugove kao što mi opraštamo svojim dužnicima‘.
15 Sledeća molba u molitvi Očenaš usmerava nam pažnju na nešto što treba da radimo. Isus je rekao: „Oprosti nam dugove naše, kao što i mi opraštamo dužnicima svojim“ (Mat. 6:12). Iz Lukinog Jevanđelja se vidi da su ti ’dugovi‘ u stvari ’gresi‘ (Luka 11:4). Samo ako smo već oprostili onima koji su nas uvredili, možemo očekivati da nam Jehova oprosti. (Pročitati Mateja 6:14, 15.) Treba spremno da opraštamo drugima (Ef. 4:32; Kol. 3:13).
16. Kako treba da razumemo molbe da nas Bog ne uvede u iskušenje i da nas izbavi od Zloga?
16 „Ne uvedi nas u iskušenje, nego nas izbavi od Zloga“ (Mat. 6:13). Kako treba da razumemo ove dve međusobno povezane molbe u molitvi Očenaš? Možemo biti sigurni da nas Jehova ne iskušava kako bi nas naveo da pogrešimo. (Pročitati Jakova 1:13.) Pravi Kušač je Satana, to jest Zli (Mat. 4:3). Međutim, ponekad se u Bibliji kaže da Bog nešto čini, iako to samo dopušta (Ruta 1:20, 21; Prop. 11:5). Prema tome, kada u molitvi kažemo: „Ne uvedi nas u iskušenje“, mi time molimo Jehovu da ne dozvoli da podlegnemo iskušenju da mu budemo neposlušni. Na kraju, molbom ’izbavi nas od Zloga‘ mi tražimo od Jehove da ne dozvoli da nas Satana nadvlada. Možemo biti uvereni da ’Bog neće dozvoliti da budemo iskušani više nego što možemo podneti‘. (Pročitati 1. Korinćanima 10:13.)
’Molite, tražite, kucajte‘
17, 18. Šta znači da ’molimo, tražimo i kucamo‘?
17 Apostol Pavle je podsticao svoje suvernike: „Ustrajte u molitvi“ (Rimlj. 12:12). Isus je to naglasio kada je dao sličnu zapovest: „Molite, i daće vam se! Tražite, i naći ćete! Kucajte, i otvoriće vam se! Jer svako ko moli, dobija. Svako ko traži, nalazi. Svakome ko kuca, otvoriće se“ (Mat. 7:7, 8). Dobro je da ’molimo‘ za sve ono što je u skladu s Božjom voljom. U skladu sa Isusovim rečima, apostol Jovan je napisao: „U ovome se uzdamo u Boga: šta god da molimo u skladu s njegovom voljom, on nas čuje“ (1. Jov. 5:14).
18 Isusov savet da ’molimo i tražimo‘ znači da treba da se iskreno molimo i da ne odustajemo. Takođe je potrebno da ’kucamo‘ kako bismo dobili blagoslove koje će doneti Kraljevstvo. Međutim, da li možemo biti potpuno uvereni da će Bog odgovoriti na naše molitve? Možemo, ukoliko smo verni Jehovi, jer Hrist je rekao: „Svako ko moli, dobija. Svako ko traži, nalazi. Svakome ko kuca, otvoriće se.“ Iskustva mnogih Jehovinih slugu potvrđuju da Bog zaista „sluša molitve“ (Ps. 65:2).
19, 20. Prema Isusovim rečima zabeleženim u Mateju 7:9-11, na koji način je Jehova poput brižnog oca?
19 Isus je uporedio Boga s brižnim ocem koji svojoj deci pruža samo ono što je dobro. Zamisli da si prisustvovao Propovedi na gori i da si čuo kada je Isus rekao: „Ko bi od vas svom sinu, ako ga zamoli za hleb, dao kamen? Ili ako ga zamoli za ribu, zar će mu dati zmiju? Dakle, ako vi, iako ste zli, znate da dajete svojoj deci dobre darove, koliko će više Otac vaš koji je na nebesima dati dobra onima koji ga mole!“ (Mat. 7:9-11).
20 Iako je zbog nasleđenog greha jedan otac u relativnom smislu ’zao‘, on ima prirodnu naklonost prema svojoj deci. On neće prevariti svoje dete, već će nastojati da mu pruži „dobre darove“. Sa očinskom brigom prema nama, naš nebeski Otac nam pruža samo ono što je dobro, kao što je njegov sveti duh (Luka 11:13). Taj duh nas može ojačati tako da naša služba bude ugodna Jehovi, koji je izvor ’svakog dobrog dara i svakog savršenog poklona‘ (Jak. 1:17).
Neka nam Isusove pouke i dalje koriste
21, 22. Šta je vredno pažnje u pogledu Propovedi na gori i šta ti misliš o tim Isusovim poukama?
21 Propoved na gori je najbolji govor koji je ikada održan. Ta propoved je čuvena po duhovnim draguljima i jasnoći. Kao što se vidi iz ove serije članaka, ako primenjujemo savete koji se nalaze u toj propovedi, to će u velikoj meri doprineti našoj sreći. Ove Isusove pouke mogu poboljšati naš život sada i pružiti nam nadu u srećnu budućnost.
22 U ovim člancima smo osmotrili samo nekoliko duhovnih pouka iz Isusove Propovedi na gori. Nije čudo što su oni koji su čuli njegov govor ’bili zadivljeni njegovim učenjem‘ (Mat. 7:28). Nema sumnje da ćemo i mi tako reagovati kada ispunimo svoje misli i srca ovim i drugim neprocenjivim poukama Velikog Učitelja, Isusa Hrista.
Kako bi odgovorio?
• Šta je Isus rekao o licemernim molitvama?
• Zašto ne treba da uvek govorimo jedno te isto kada se molimo?
• Koje se molbe nalaze u molitvi Očenaš?
• Kako možemo da ’molimo, tražimo i kucamo‘?
[Slika na 15. strani]
Isus je osudio licemere koji su se molili samo da bi ih drugi videli i čuli
[Slika na 17. strani]
Da li znaš zašto je na mestu da se molimo za naš ’hleb za ovaj dan‘?