33. biblijska knjiga — Mihej

Pisac: Mihej

Mesto pisanja: Juda

Pisanje završeno: pre 717. pre n. e.

Obuhvaćeno vremensko razdoblje: otprilike 777. — 717. pre n. e.

 1. Kakav je čovek bio Mihej?

ZAMISLI zrelog čoveka koji već godinama verno služi Jehovi. Zamisli hrabrog čoveka koji je u stanju da vladarima svog naroda kaže: „Vi mrzite dobro, a volite zlo... jedete meso mog naroda i kožu im gulite.“ Zamisli poniznog čoveka koji svu zaslugu za svoje snažne objave pripisuje Jehovi, čiji ga duh i navodi da govori. Da li bi voleo da upoznaš takvog čoveka? On bi te mnogo čemu mogao poučiti i dati ti dobre savete. Prorok Mihej je bio upravo takav. I danas su nam dostupni njegovi izvrsni saveti u knjizi koja nosi njegovo ime (Mih. 3:2, 3, 8).

 2. Šta se zna o Miheju i u kojem razdoblju je prorokovao?

² Mihejeva knjiga malo toga govori o njemu samom, slično kao što je bilo i s brojnim drugim prorocima. Važna je bila poruka. Na hebrejskom je ime „Mihej“ skraćeni oblik imena „Mihailo“ (koje znači „ko je kao Bog?“) odnosno „Miheja“ („ko je kao Jehova?“). Služio je kao prorok tokom vladavine Jotama, Ahaza i Jezekije (777-717. pre n. e.), što znači da je bio savremenik proroka Isaije i Osije (Isa. 1:1; Os. 1:1). Ne zna se koliko dugo je prorokovao, ali nije duže od 60 godina. Njegova proročanstva o propasti Samarije morala su biti izrečena pre nego što je 740. pre n. e. grad bio uništen, a knjiga je morala biti dovršena pre nego što se 717. pre n. e. završila Jezekijina vladavina (Mih. 1:1). Prorok Mihej je bio čovek sa sela. Živeo je u Moresetu, selu koje se nalazilo u plodnoj Šefeli, jugozapadno od Jerusalima. Po poređenjima koja je koristio da bi potkrepio svoje objave vidi se da je dobro poznavao seoski život (2:12; 4:12, 13; 6:15; 7:1, 4, 14).

 3. Koja su značajna zbivanja obeležila Mihejevo vreme i zašto ga je Jehova poslao da prorokuje?

³ Mihej je živeo u vremenu koje je bilo puno opasnosti i obeleženo značajnim zbivanjima. Brzi tok događaja nagoveštavao je propast kraljevstva Izraela i Jude. Moralna iskvarenost i idolopoklonstvo uzeli su maha u Izraelu, zbog čega je Asirija i opustošila zemlju, očigledno još za vreme Mihejevog života. Narod kraljevstva Jude se odvratio od dobra koje je činio za vreme vladavine Jotama, te je tokom vladavine buntovnog kralja Ahaza počeo da čini ista zlodela koja je činio Izrael. Međutim, za vreme vladavine Jezekije stanje se popravilo. Jehova je poslao Miheja da upozori Njegov narod na kaznu koju im je namenio. Mihejeva proročanstva potkrepila su ono što su prorekli Isaija i Osija (2. Kralj. 15:32–20:21; 2. Let., poglavlja 27-32; Isa. 7:17; Os. 8:8; 2. Kor. 13:1).

 4. Šta dokazuje da je Mihejeva knjiga nadahnuta?

⁴ Brojni dokazi potvrđuju da je Mihejeva knjiga nadahnuta. Jevreji su je oduvek prihvatali kao deo kanona. U Jeremiji 26:18, 19 citiraju se Mihejeve reči: „Sion će se preorati kao njiva i od Jerusalima će ostati samo ruševine“ (Mih. 3:12). To proročanstvo se tačno ispunilo 607. pre n. e., kada je vavilonski kralj razorio Jerusalim ’i tako sve uništio‘ (2. Let. 36:19). Ispunilo se i slično proročanstvo koje je govorilo da će se Samarija pretvoriti u „ruševinu u polju“ (Mih. 1:6, 7). Samariju su opustošili Asirci 740. pre n. e., i tada su odveli u zarobljeništvo narod severnog izraelskog kraljevstva (2. Kralj. 17:5, 6). U četvrtom veku pre n. e. osvojio ju je Aleksandar Veliki, a u drugom veku pre n. e. opustošili su je Judejci za vreme vladanja Jovana Hirkana I. O tom poslednjem razorenju Samarije jedan izvor navodi: „Pobednici su je razorili, nastojeći da uklone svaki trag koji bi pokazivao da je na brdu jednom stajao utvrđeni grad.“a

 5. Kako je arheologija potvrdila da su se Mihejeva proročanstva ispunila?

⁵ I arheološki dokazi potvrđuju da su se Mihejeva proročanstva ispunila. U asirskim analima se spominje uništenje Samarije. Na primer, asirski kralj Sargon se hvalio: „Opkolio sam i osvojio Samariju (Samerinu).“b Međutim, izgleda da ju je osvojio Sargonov prethodnik Salmanasar V. U vavilonskim istorijskim zapisima koji govore o Salmanasaru stoji: „Opustošio je Samariju.“c Senahirim je dobro dokumentovao i napad na Judu za vreme vladavine kralja Jezekije, koji je Mihej takođe prorekao (Mih. 1:6, 9; 2. Kralj. 18:13). Na zidu svoje palate u Ninivi Senahirim je dao da se izradi veliki reljef koji na svoja četiri dela prikazuje osvajanje Lahisa. A na svojoj prizmi on kaže: „Opkolio sam 46 njegovih utvrđenih gradova... Izvukao sam (iz njih) 200 150 ljudi... Njega sam zatvorio u Jerusalimu, njegovoj kraljevskoj prestonici, poput ptice u kavezu.“ On takođe navodi i čime mu je Jezekija platio danak, premda preuveličava iznos. Ali katastrofalnu pogibiju svoje vojske uopšte ne spominjed (2. Kralj. 18:14-16; 19:35).

 6. Šta otklanja svaku sumnju u nadahnutost Mihejeve knjige?

⁶ U Miheju 5:2 nalazi se važno proročanstvo koje otklanja svaku sumnju u nadahnutost ove proročke knjige. U njemu je prorečeno u kojem mestu će se roditi Mesija (Mat. 2:4-6). Osim toga, neke misli iz grčkog dela Biblije srodne su mislima iz Mihejeve knjige (Mih. 7:6, 20; Mat. 10:35, 36; Luka 1:72, 73).

 7. Šta se može reći o Mihejevom načinu izražavanja?

⁷ Premda je Mihej živeo na selu, nije mu nedostajala sposobnost dobrog izražavanja. Neki od najlepših delova Božje Reči nalaze se upravo u njegovoj knjizi. Šesto poglavlje pisano je u obliku dijaloga i vrlo je upečatljivo. Nagli prelazi plene čitaočevu pažnju dok Mihej brzo prelazi s misli na misao, s prokletstva na blagoslov, pa opet na prokletstvo i tako dalje (Mih. 2:10, 12; 3:1, 12; 4:1). Tu je i mnoštvo vrlo živopisnih izraza. Na primer, prorok je rekao da će se pred Jehovom, kada on izađe iz svog mesta, „gore rastopiti, i doline razdvojiti, kao vosak kad se primakne vatri i kao voda prolivena niz strminu“ (1:4; videti i 7:17).

 8. Šta sadrže sva tri dela Mihejeve knjige?

⁸ Knjiga se može podeliti na tri dela, a svaki deo započinje pozivom da se posluša poruka koja sadrži ukor, upozorenja na kaznu i obećanja o blagoslovima.

SADRŽAJ KNJIGE PROROKA MIHEJA

 9. Kakva je kazna bila dosuđena Samariji i Judi?

⁹ Prvi deo (1:1–2:13). Jehova je izašao iz svog hrama da kazni Samariju zbog njenog idolopoklonstva. Rekao je da će od Samarije napraviti „ruševinu u polju“, ’njeno kamenje pobacati u dolinu‘, a njene rezbarene likove razbiti. Neće joj biti leka. I Juda je bio kriv, pa će neprijatelj doći „na vrata jerusalimska“. Prorok je rekao da će oni koji smišljaju nedela biti kažnjeni i da će jadikovati: „Sasvim smo opustošeni!“ (1:6, 12; 2:4).

10. Koje reči stavljaju Jehovino milosrđe u prvi plan?

¹⁰ Odjednom je u prvi plan došlo Jehovino milosrđe. Prorok je u Jehovino ime rekao: „Zaista ću sabrati Jakova... Ujediniću ih kao ovce u toru, kao stado usred njegovog pašnjaka. Tu će se čuti vreva od ljudi“ (2:12).

11. (a) Kakve je osude Mihej izneo protiv Jakovljevih i Izraelovih vladara? (b) Kako je Mihej ukazao na to otkuda mu hrabrost?

¹¹ Drugi deo (3:1–5:15). Mihej je nastavio: „Čujte, molim vas, poglavari Jakovljevi i zapovednici Izraelovog doma!“ Prorok je izneo oštre osude protiv tih ljudi koji su tlačili narod jer su ’mrzeli dobro, a voleli zlo i lomili kosti ljudima‘ (3:1-3). Osuda je bila upućena i lažnim prorocima koji su zavodili Božji narod umesto da ga vode pravim putem. Da bi se objavila ta poruka, bila je potrebna nadljudska hrabrost! Ali Mihej je hrabro izjavio: „Ja sam pun sile od Jehovinog duha, pun sam pravde i moći, da objavim Jakovu njegov prestup i Izraelu njegov greh“ (3:8). Njegova osuda tih krvlju okaljanih vladara dostigla je vrhunac u sledećim rečima: „Poglavari njegovi po mitu sude, sveštenici njegovi poučavaju za platu i proroci njegovi gataju za novac“ (3:11). Stoga je bilo prorečeno da će Sion biti preoran kao njiva, a da će od Jerusalima ostati samo ruševine.

12. O čemu govori veličanstveno proročanstvo o ’poslednjim danima‘?

¹² Sledi još jedan iznenadan kontrast. Proročanstvo se usredsređuje na ’poslednje dane‘ i na dirljiv način opisuje veličanstvenu obnovu obožavanja Jehove na njegovoj gori (4:1). Mnogi narodi će se sticati k njoj kako bi bili poučeni Jehovinim putevima, jer će njegov zakon i njegova reč doći sa Siona i iz Jerusalima. Više se neće učiti ratu, nego će svako sedeti pod svojom lozom i smokvom. Nikoga se neće plašiti. Prorok je zatim rekao da će svaki narod ići za svojim bogom, ali da će prave Božje sluge hoditi u ime Jehove, svog Boga, i da će on zauvek kraljevati nad njima. Međutim, najpre je Sion morao da ode u izgnanstvo u Vavilon. Jehova je rekao da će satrti neprijatelje Siona tek prilikom njegove obnove.

13. Kakav će vladar doći iz Vitlejema i s čime će moći da se uporedi „ostatak Jakovljev“?

¹³ Mihej je zatim prorekao da će iz Vitlejema Efrate Izrael dobiti vladara „čije je poreklo od davnina“. On će „pasti stado Jehovinom silom“ i neće vladati samo nad Izraelom, nego će „njegova vlast sezati do krajeva zemaljskih“ (5:2, 4). Asirski napadač će ostvariti tek prolazan uspeh jer će morati da ustukne, a njegova zemlja će biti opustošena. „A ostatak Jakovljev“ biće među narodima kao „rosa od Jehove“ i kao hrabri lav (5:7). Jehova će iskoreniti krivu religiju i osvetiti se neposlušnim narodima.

14. (a) Kojim poređenjem započinje treći deo Mihejeve knjige? (b) Koja Jehovina očekivanja izraelski narod nije ispunio?

¹⁴ Treći deo (6:1–7:20). Zanimljiv sudski spor predstavljen je u obliku dijaloga. Jehova vodi „parnicu“ sa Izraelom i pri tom poziva brda i gore da budu svedoci (6:1). Poziva Izrael da svedoči protiv njega i podseća na pravedna dela koja je učinio za svoj narod. Šta Jehova očekuje od zemaljskog čoveka? Ne očekuje mnogo životinjskih žrtava, nego samo ’da postupa pravedno, da voli dobrotu i da skromno hodi sa svojim Bogom‘ (6:8). Upravo toga nije bilo u Izraelu. Umesto pravde i dobrote, preovladavali su ’zla vaga‘, nasilje, laž i prepredena prevara (6:11). Umesto da je skromno hodio s Bogom, narod je činio zlo postupajući po savetima idolopoklonika Amrija i Ahava, samarijskih vladara.

15. (a) Šta je prorok osudio? (b) Kojim divnim rečima se završava Mihejeva knjiga?

¹⁵ Prorok je osudio moralnu iskvarenost svog naroda.’ Najpošteniji [čovek] bio je gori od trnovite žive ograde‘ (7:4). Čak su i bliski prijatelji i ukućani varali jedan drugoga. Ali, Mihej nije posustao. Rekao je: „Ja ću na Jehovu gledati. Spremno ću čekati Boga svog spasenja. Uslišiće me moj Bog“ (7:7). Upozorio je druge da se ne raduju kada Jehova kazni svoj narod, jer će doći i vreme oslobođenja. Jehova će pasti i hraniti svoj narod i pokazaće mu „čudesna dela“, pa će ga se drugi narodi bojati (7:15). U zaključku svoje knjige, Mihej je u skladu sa značenjem svog imena hvalio Jehovu zbog milosti koju rado pokazuje. Zaista, ’ko je Bog kao Jehova‘? (7:18).

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

16. (a) Kako se Mihejevo proročanstvo pokazalo kao korisno u Jezekijino vreme? (b) Koje su snažne opomene iz tog proročanstva važne i danas?

¹⁶ Pre više od 2 700 godina Mihejevo proročanstvo je bilo i te kako ’korisno za ukoravanje‘, jer je judejski kralj Jezekija pozitivno reagovao na tu poruku, te je naveo narod na pokajanje i započeo obnovu čistog obožavanja (Mih. 3:9-12; Jer. 26:18, 19; uporediti s 2. Kraljevima 18:1-4). Danas je ovo nadahnuto proročanstvo još korisnije. Svi oni koji tvrde da služe Bogu trebalo bi ozbiljno da shvate Mihejeve osude krive religije, idolopoklonstva, laganja i nasilja (Mih. 1:2; 3:1; 6:1). Pavle je potkrepio te osude u 1. Korinćanima 6:9-11, gde je rekao da su pravi hrišćani „oprani“ od opisanih dela i da oni koji čine takva dela neće naslediti Božje Kraljevstvo. U Miheju 6:8 jednostavno i jasno se poručuje da Jehova očekuje od čoveka da postupa pravedno, da voli dobrotu i da skromno hodi s njim.

17. Kako je Mihej pružio ohrabrenje onima koji doživljavaju progonstvo i poteškoće zato što služe Bogu?

¹⁷ Mihej je preneo svoju poruku narodu koji je bio toliko razjedinjen da su ’čoveku bili neprijatelji njegovi ukućani‘. I pravi hrišćani često propovedaju u sličnim okolnostima, a neki čak dožive da ih izdaju i žestoko progone članovi porodice. U svemu tome oni moraju strpljivo čekati na Jehovu, „Boga svog spasenja“ (Mih. 7:6, 7; Mat. 10:21, 35-39). Bilo da doživljavaju progonstvo ili da služe na teškom području, oni koji se poput Miheja hrabro oslanjaju na Jehovu ’biće puni sile od Jehovinog duha‘ dok objavljuju njegovu poruku. Mihej je prorekao da će takva hrabrost biti naročito vidljiva na ’ostatku Jakovljevom‘. Pripadnici ostatka biće „među narodima, usred mnogih naroda, kao lav“, a istovremeno će biti poput osvežavajuće rose i kiše koja dolazi od Jehove. Ta poređenja su dobro opisala pripadnike ’ostatka Izraelovog (Jakovljevog)‘ koji su postali članovi hrišćanske skupštine u prvom veku (Mih. 3:8; 5:7, 8; Rimlj. 9:27; 11:5, 26).

18. Koje Mihejevo proročanstvo govori o Božjem Kraljevstvu kojim vlada Isus Hrist?

¹⁸ Isusovo rođenje u Vitlejemu — kojim se ispunilo Mihejevo proročanstvo — ne samo što služi kao potvrda da je Bog nadahnuo ovu knjigu nego pokazuje i to da kontekst ovog stiha ima proročansko značenje i da se odnosi na dolazak Božjeg Kraljevstva kojim vlada Isus Hrist. Isus je taj koji je došao iz Vitlejema (ime „Vitlejem“ znači „kuća hleba“) sa životodajnim blagoslovima za sve koji budu verovali u njegovu žrtvu. On je taj koji ’pase stado Jehovinom silom‘, koji vlada do krajeva Zemlje i donosi mir obnovljenom i ujedinjenom Božjem stadu (Mih. 5:2, 4; 2:12; Jovan 6:33-40).

19. (a) Kako Mihejevo proročanstvo hrabri i jača u veri one koji žive u „poslednjim danima“? (b) Kako je Mihej veličao Jehovu kao Vladara?

¹⁹ Mihejevo proročanstvo o „poslednjim danima“ kada će ’mnogi narodi‘ tražiti da ih Jehova poučava pruža veliko ohrabrenje Božjim slugama. „Oni će prekovati svoje mačeve u raonike i svoja koplja u srpove. Neće više narod podizati mač na narod niti će se više učiti ratovanju. Svako će sedeti pod svojom lozom i pod svojom smokvom i niko ih neće plašiti, jer to su reči iz usta Jehove nad vojskama.“ Oni koji odbace sve što ima veze s krivom religijom pridružuju se Miheju, koji je odlučno rekao: „Mi ćemo hoditi u ime Jehove, našeg Boga, doveka, u svu večnost.“ Mihejevo proročanstvo stvarno jača našu veru jer je unapred opisalo te značajne događaje. Odlikuje se i time što veliča Jehovu kao večnog Vladara i Kralja. Kako su upečatljive ove reči: ’Jehova će kraljevati nad njima na gori Sionu od sada pa doveka‘! (Mih. 4:1-7; 1. Tim. 1:17).

[Fusnote]