Gledište Biblije

Ti vrediš u Božjim očima!

„SKORO CELOG ŽIVOTA ME OBUZIMAJU OSEĆANJA BEZVREDNOSTI“, NAPISALA JE JEDNA HRIŠĆANKA. „BEZ OBZIRA KOLIKO VOLIM JEHOVU I KOLIKO SE NAPREŽEM DA MU SLUŽIM, UVEK NEKAKO OSEĆAM DA TO NIJE DOVOLJNO DOBRO.“

POZNAJEŠ li nekoga ko se bori s dubokim osećanjima nedoraslosti to jest bezvrednosti? Ili i ti ponekad imaš takva osećanja? Takva osećanja nisu ništa neobično, čak i kod vernih Božjih obožavalaca. Niko nije imun na posledice življenja u ovim ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘. Mnogi su doživljavali odbacivanje i zlostavljanje od ljudi koji su „bez samokontrole, brutalni, bez ljubavi prema dobroti“ — što su osobine koje preovlađuju u ’poslednjim danima‘ (2. Timoteju 3:1-5, NW). Takva bolna iskustva mogu ostaviti duboke emocionalne ožiljke, izazivajući osećanja potpune bezvrednosti.

U nekim drugim slučajevima, negativna osećanja bi mogla nastati zbog toga što osoba sebi postavlja izuzetno visoke zahteve. Nemogućnost da ih dostigne pojačava osećanje da jednostavno nikada nije dovoljno dobra. Bez obzira na uzrok, osobe koje se bore s osećanjima bezvrednosti mogu ustanoviti da im je teško sagledati zašto bi ih Bog — ili zapravo, bilo ko drugi — voleo. Zaista, čak mogu verovati da su jednostavno nedostojne ljubavi.

Ali, Jehova Bog ne misli tako! U svojoj Reči on nas upozorava da se pazimo „prevarnih taktika“ njegovog Protivnika, Sotone Đavola (Efescima 6:11, Jewish New Testament). Sotona koristi svoje prevarne taktike da bi pokušao da nas zaustavi u obožavanju Boga. S tim ciljem on nastoji da pothranjuje osećanje bezvrednosti, osećanje da nikada nismo vredni Jehovine ljubavi. Ali, Sotona je „laža“ — u stvari, „otac laži“ (Jovan 8:44). Zato ne smemo biti zavedeni njegovim prevarnim taktikama! Jehova u Bibliji govori u svoje ime, uveravajući nas koliko vredimo u njegovim očima.

Uravnoteženo gledište o tome koliko vredimo

Biblija upozorava na to koliko obeshrabrenje može negativno uticati na nas. Poslovice 24:10 navode: „Ako kloneš ti u dan teskobe, snaga tvoja samo je teskoba.“ Dugotrajna negativna osećanja mogu nam oduzeti snagu, tako da se osećamo slabo i ranjivo. Možeš biti siguran da je to Sotoni i te kako poznato. Već samo to što nam je srce preplavljeno osećanjima bezvrednosti dovoljno je teško. Međutim, kada Sotona pokuša da iskoristi ta osećanja, on takvo stanje čini još tegobnijim.

Zato je važno da imamo zdravo, uravnoteženo gledište o svojoj vrednosti. Apostol Pavle je snažno podsticao: ’Svakome od vas kažem: Nemojte imati preveliko mišljenje o sebi, nego imajte smerne misli‘ (Rimljanima 12:3). Jedan drugi prevod ove reči prenosi ovako: „Rekao bih svakome od vas da ne misli o sebi više od onog koliko stvarno vredi, već da se trezveno proceni“ (Charles B. Williams). Tako nas Pismo podstiče da imamo uravnoteženo gledište o sebi. S jedne strane, moramo se čuvati uobraženosti; a s druge, moramo nastojati da ne odemo u suprotnu krajnost, jer Pavle ukazuje da ako želimo da budemo smernih misli neophodno je da o sebi mislimo kako nešto vredimo. Da, pod božanskim nadahnućem Pavle ukazuje da svako od nas vredi u Božjim očima.

Uravnoteženo osećanje lične vrednosti takođe se vidi iz Isusovih reči: „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe“ (Matej 22:39). Reči „kao samoga sebe“ ukazuju da u izvesnoj meri moramo imati osećaj lične vrednosti, to jest samopoštovanje. Tačno je da imamo mane i da grešimo. Ali, kada se trudimo da ugodimo Bogu, kada nam je žao zbog naših propusta i tražimo od njega oproštaj, još uvek možemo imati određenu meru lične vrednosti. Naše kritičko srce možda insistira da je drugačije, ali seti se: „Bog je veći od srca našega“ (1. Jovanova 3:20). Drugim rečima, to kako nas Jehova vidi može se prilično razlikovati od toga kako mi gledamo na sebe.

Skrušeno srce, slomljen duh

Psalmista David je napisao: „Gospod je blizu onijeh koji su skrušena srca, i pomaže onima koji su smjerna [„slomljena,“ NW] duha“ (Psalam 34:18, DK). Komentarišući o ovom stihu, Matej Henry’s Commentary on the Whole Bible zapaža: „Takav je lik pravednika ... oni su skrušenog srca i žalosnog duha , to jest, poniženi su zbog greha, i osećaju se isprazno; oni su u svojim očima neznatni i nisu sigurni u sopstvenu vrednost.“

Osobe koje su ’skrušenog srca‘ odnosno ’slomljenog duha‘ mogu da osećaju kao da je Jehova daleko i da su za njega i suviše beznačajne da bi bio zainteresovan za njih. Ali to nije tako. Davidove reči nas uveravaju da Jehova ne napušta one koji su ’u svojim očima neznatni‘. Naš saosećajni Bog zna da nam je u takvim trenucima potrebniji nego ikad, i zato je blizu nas.

Osmotri jedan primer. Pre nekoliko godina jedna majka je svog dvogodišnjeg sina brzo odnela u bolnicu zato što je imao težak slučaj gušobolje. Nakon što su dečkića doktori pregledali rekli su majci da će morati da ga zadrže preko noći. Gde je majka prenoćila? Na stolici u bolničkoj sobi uz postelju svog sina. Njen sinčić je bio bolestan i ona je jednostavno morala da bude uz njega. Sigurno je da još više možemo očekivati od našeg ljubaznog nebeskog Oca, po čijem smo obličju sačinjeni! (Postanje 1:26, Isaija 49:15). Dirljive reči iz Psalma 34:18 zasiguravaju nam da kada smo ’skrušena srca‘, Jehova je ’blizu‘, poput oca punog ljubavi — uvek budan, pažljiv i spreman da pomogne (Psalam 147:1, 3).

„Vi više vredite od mnogo vrabaca“

Za vreme svoje službe na zemlji, Isus je otkrio mnoge Jehovine misli i osećanja, uključujući i to šta Jehova oseća prema svojim slugama na zemlji. U više navrata je svoje učenike uveravao koliko vrede u Jehovinim očima (Matej 6:26; 12:12).

Primera radi, prikazujući ličnu vrednost svakog od svojih učenika, Isus je rekao: „Ne prodaju li se dva vrapca za jedan as? A ipak ni jedan od njih ne pada na zemlju bez volje Oca vašega. A vama su i vlasi na glavi sve izbrojene. Ne bojte se dakle; vi više vredite od mnogo vrabaca“ (Matej 10:29-31). Osmotri šta su te reči mogle da znače za slušaoce iz prvog veka.

Vrapci su očigledno bili najjeftiniji od svih ptica koje su se koristile za hranu. Ove majušne ptičice su obično bile očerupane, nataknute na drvene štapiće i pečene kao ražnjići. Isus je na pijaci sigurno video neke siromašne žene kako broje svoje novčiće da vide koliko vrabaca mogu da kupe. Te ptičice su tako malo vredele da bi osoba za jedan novčić najmanje vrednosti (doslovno jedan as, koji vredi manje od pet američkih centi) mogla kupiti dva vrapca.

Isus je kasnije još jednom ponovio ovo poređenje — ali s malom razlikom. Prema Luki 12:6, Isus je rekao: „Ne prodaje li se pet vrabaca za dva asa?“ Razmisli o ovome. Za jedan as kupac dobije dva vrapca. Ali, ako je voljan da potroši dva asa, ne dobije četiri već pet vrabaca. Poslednja ptičica je bila uključena u tu kupoprodaju, kao da nema nikakvu vrednost. ’I‘, reče Isus, ’nijedna od njih [čak ni ona koja je deo nagodbe] nije zaboravljena pred Bogom.‘ Primenjujući ovo poređenje, Isus je zaključio: ’Vi vredite više od mnogo vrabaca‘ (Luka 12:7). Koliko su samo ove reči ohrabrile njegove slušaoce!

Da li si shvatio suštinu Isusovog dirljivog poređenja? Ako su Jehovi vredne čak i male ptičice, koliko mu onda tek znače njegove zemaljske sluge! Za Jehovu niko nije izgubljen u masi. Svako od nas mu je toliko vredan da Jehova zapaža čak i najmanju sitnicu koja se tiče nas — čak su nam i vlasi pojedinačno izbrojane.

Naravno, Sotona će i dalje koristiti svoje „prevarne taktike“ — kao što su izrabljujuća osećanja bezvrednosti — da bi nas naveo da prestanemo da služimo Jehovi. Ali, ne dopusti da Sotona pobedi! Priseti se hrišćanke citirane na početku. Njoj je pomogao jedan članak iz časopisa Kula stražara koji je upozorio na Sotonina nastojanja da iskoristi naša osećanja.a Ona kaže: „Nikada nisam pomišljala da Sotona nastoji da iskoristi moja osećanja kako bi me obeshrabrio. To saznanje me motiviše da se borim protiv takvih osećanja. Sada mogu da se usprotivim ovakvim sotonskim napadima, visoko podignute glave.“

Jehova „zna sve“ (1. Jovanova 3:20). On zna šta mi sada trpimo. Takođe zna i šta smo preživeli u prošlosti, a što je možda uništilo naše samopoštovanje. Upamti, računa se to kako nas Jehova vidi! Bez obzira koliko o sebi mislili da smo nedostojni ljubavi ili da smo bezvredni, Jehova nas uverava da mu je svaki njegov sluga lično važan. Možemo Jehovu držati za reč, jer On, za razliku od njegovog Protivnika, „ne može da laže“ (Titu 1:2, NW).

[Fusnota]

[Istaknuti tekst na 12. strani]

Poput oca punog ljubavi, Jehova je blizu onih koji su tužni u srcu

[Slike na 13. strani]

Ako Jehova ne zaboravlja vrapca, kako može da zaboravi tebe?

[Izvori]

Lydekker

Illustrated Natural History