Isus — vladar „čije je poreklo od starih vremena“

UZBUĐENJE raste dok iščekuješ da pristigne rođak kog odavno nisi video. Konačno ga dočekuješ i toplo pozdravljaš. Pažljivo ga slušaš dok ti govori zašto ga je otac poslao da te poseti. Zatim brzo dolazi vreme da se vrati kući. Tužno ga pozdravljaš. Gubitak koji osećaš pri njegovom odlasku jenjava dok pristižu vesti da je bezbedno stigao kući.

Kasnije, dok preturaš po nekim starim papirima, spaziš zapise koji kratko spominju podvige tvog rođaka, mnogo pre nego što je krenuo kod tebe. Ono o čemu ti zapisi govore pruža ti interesantne uvide u njegovo poreklo i povećava ti cenjenje i prema njegovoj poseti i prema njegovom sadašnjem radu.

„Od starih vremena“

Među starim papirima koji su bili dostupni Jevrejima prvog veka, bili su i zapisi Božjeg proroka Miheja, zabeleženi oko sedamsto godina ranije. Oni tačno ukazuju na Mesijino rodno mesto. „Ti, Vitlejeme, Efrato, najmanji međ’ hiljadama Judinim, iz tebe će meni izići onaj koji će Izrailjem vladati, čije je poreklo od starih vremena, od iskonskih dana“ (Mihej 5:2). Tačno po ovim rečima, Isus je rođen u judejskom selu Vitlejemu u godini koju sad nazivamo 2. godina pre n. e. Ali kako je njegovo poreklo moglo biti od „od starih vremena“?

Isus je imao predljudsko postojanje. U svom pismu hrišćanima u Kolosima, apostol Pavle je Isusa opisao kao ’obličje Boga nevidljivoga, prvorođenog u celom stvorenju‘ (Kološanima 1:15, kurziv naš).

Jehova, Izvor mudrosti, stvorio je svog prvog Sina kao svoje ’najiskonskije delo‘, da upotrebimo nadahnuti izraz koji je zabeležio kralj Solomon u knjizi Poslovica. Nakon Isusovog boravka na zemlji i povratka na nebo, on je posvedočio da je zaista bio „Početak stvorenja Božjega“. Kao personifikovana mudrost, predljudski Isus je izjavio: ’Kada je on [Jehova] nebo utvrđivo, tu sam i ja bio‘ (Poslovice 8:22, 23, 27; Otkrivenje 3:14).

Božji Sin je od početka primio jedinstvenu dužnost, da bude „majstor“ (NW) uz svog Oca. Kakvu je radost to pričinjavalo Jehovi! „Ja mu [Jehovi] bejah radost svakidanja“, beleže Poslovice 8:30, dodajući, „svagda se veseljah pred njime.“

Jehova je kasnije pozvao svog prvorođenog Sina da učestvuje u stvaranju ljudske vrste. „Da načinimo čoveka po obličju“, objavio je on, „i po prilici našoj“ (Postanje 1:26). Kao rezultat toga, razvila se još jedna naklonost. „Milina mi je“, objasnio je predljudski Isus, „sa sinovima ljudskim“ (Priče Solomunove 8:31, DK). Na početku svog Jevanđelja, apostol Jovan je priznao Isusovu predljudsku ulogu u stvaranju: ’Sve je kroz njega postalo, i od onoga što je postalo ništa nije postalo bez njega‘ (Jovan 1:3).

Jehovin govornik

Jovanove reči skreću pažnju na još jednu prednost koju je imao Božji Sin, naime, bio je govornik. On je od početka služio kao Reč. Otuda, kada je Jehova govorio Adamu i kasnije kada se obratio Adamu i Evi zajedno, verovatno je to uradio preko Reči. Ko bi bolje izrazio Božja uputstva za dobrobit čovečanstva, od onog koji je imao naklonosti prema njima? (Jovan 1:1, 2).

Kako mora da je Reč zabolelo kada je videla kako Eva, a zatim i Adam ne slušaju svog Stvoritelja! I kako mora da je žudela da ispravi nepravde koje je njihova neposlušnost nanela njihovom potomstvu! (Postanje 2:15-17; 3:6, 8; Rimljanima 5:12). Obraćajući se Sotoni, koji je podstakao Evu na pobunu, Jehova je objavio: „Metnuću neprijateljstvo između tebe i žene, i između potomstva tvoga i potomstva njezina“ (Postanje 3:15). Pošto je bila svedok onoga što se desilo u Edenu, Reč je shvatila da će kao primarni deo ženinog „potomstva“, postati meta zlobne mržnje. Ona je znala da je Sotona krvnik (Jovan 8:44).

Kada je Sotona kasnije doveo u pitanje integritet vernog Jova, Reč mora da se osećala strašno pogođeno zbog klevetničkih optužbi upravljenih na njenog Oca (Jov 1:6-10; 2:1-4). Zaista, u svojoj ulozi arhanđela, Reč je poznata kao Mihailo, čije ime znači „Ko je kao Bog?“ i koje ukazuje kako se on pobednički zauzima za Jehovu protiv svih onih koji teže da prisvoje Božji suverenitet (Danilo 12:1; Otkrivenje 12:7-10).

Kako je izraelska istorija tekla, Reč je zapazila Sotonine pokušaje da odvrati ljude od čistog obožavanja. Nakon izlaska iz Egipta, Bog je preko Mojsija rekao Izraelu: „Gle, ja šaljem anđela svoga pred tobom da te čuva na putu i da te izvede na mesto koje sam ti spremio. Čuvaj se i slušaj ga, nemoj mu se protiviti, jer on neće grehe vaše oprostiti, jer je ime moje u njemu“ (Izlazak 23:20, 21). Ko je bio taj anđeo? Verovatno predljudski Isus.

Verna podložnost

Mojsije je umro 1473. pre n. e., i njegovo telo je sahranjeno „u dolini, u zemlji Moavskoj, prema Vet-Fegoru“ (Ponovljeni zakoni 34:5, 6). Izgleda da je Sotona želeo da upotrebi njegovo telo, verovatno da bi unapredio idolopoklonstvo. Mihailo se tome usprotivio, ali se podložno pokorio autoritetu svog Oca Jehove. ’Ne smevši [Sotoni] da izgovori sud proklinjanja‘, Mihailo je upozorio Sotonu: „Gospod neka te kazni“ (Juda 9).

Zatim je Izrael započeo osvajanje Obećane hananske zemlje. Blizu Jerihona, Isus Navin je primio potvrdu da Reč i dalje nadgleda naciju. Tu se on susreo s čovekom koji je imao isukan mač. Isus Navin je prišao nepoznatome i upitao ga: „Jesi li od naših ili od naših neprijatelja?“ Zamisli Isusovo iznenađenje kada je nepoznati otkrio svoj identitet, rekavši: „Ne, nego što sam ja vojvoda vojske Gospodnje; sada dođoh.“ Nije ni čudo što je Isus Navin pao licem pred tog uzvišenog Jehovinog predstavnika, nesumnjivo predljudskog Isusa koji će kasnije postati ’Pomazanik, Vojvoda‘ (Isus Navin 5:13-15; Danilo 9:25).

Daljnje suočenje sa Sotonom odigralo se u danima Božjeg proroka Danila. Ovom prilikom, Mihailo je potpomogao jednog drugog anđela, kada je demonski poglavar Persije tri nedelje ’stajao nasuprot‘. Taj anđeo je objasnio: „Gle, Mihailo, jedan od prvih knezova, dođe mi u pomoć. Tako ja ostah onde kod kraljeva Persijskih“ (Danilo 10:13, 21).

Predljudska i ljudska slava

Godine 778. pre n. e., kada je umro judejski kralj Ozija, Božji prorok Isaija je imao viziju Jehove na njegovom uzvišenom prestolju. „Koga ću poslati, ko će za nas ići?“, upitao je Jehova. Isaija se dobrovoljno javio, ali ga je Jehova upozorio da se njegovi sunarodnici, Izraelci, neće odazvati na njegove objave. Apostol Jovan je uporedio neverne Jevreje iz prvog veka s narodom Isaijinog vremena, i zabeležio: „Isaija to reče kad vide slavu njegovu.“ Čiju slavu? Jehovinu slavu i zajedno s njim predljudskog Isusa u nebeskim dvorima (Isaija 6:1, 8-10, kurziv naš; Jovan 12:37-41).

Nekoliko vekova kasnije, došlo je vreme za Isusovu najveću dužnost do tada. Jehova je preneo životnu snagu svog ljubljenog Sina, s nebesa u Marijinu matericu. Devet meseci kasnije ona je rodila dečkića Isusa (Luka 2:1-7, 21). Po rečima apostola Pavla: „Kad se navršiše vremena, posla Bog Sina svoga, koji je rođen od žene“ (Galatima 4:4). Slično tome i apostol Jovan je priznao: „Reč postade put i useli se usred nas, puna milosti i istine; i mi gledasmo slavu njezinu, slavu kao što je slava jedinorođenoga Sina koji od Oca dođe“ (Jovan 1:14).

Mesija se pojavljuje

Sa samo 12 godina, mladi Isus je počeo da shvata da mora biti zaposlen u obavljanju zadatka svog nebeskog Oca (Luka 2:48, 49). Otprilike 18 godina kasnije, Isus je došao kod Jovana Krstitelja na reku Jordan i krstio se. Dok se Isus molio, otvorila su se nebesa i sveti duh je sišao na njega. Zamisli poplavu uspomena koje su navirale dok se prisećao bezbrojnih milenijuma u kojima je služio uz svog Oca kao majstor, govornik, knez Božje vojske i kao arhanđeo Mihailo. Zatim je bio duboko uzbuđen kada je čuo Očev glas gde Jovanu Krstitelju kaže: „Ovo je sin moj ljubljeni“ (Matej 3:16, 17; Luka 3:21, 22).

Jovan Krstitelj sigurno nije sumnjao u Isusovo predljudsko postojanje. Dok mu je Isus prilazio, Jovan je rekao: „Gle, jagnje Božje, koje uzima greh sveta!“ A zatim dodao: „Ovo je onaj za koga rekoh: Za mnom ide čovek koji je ispred mene, jer pre mene beše“ (Jovan 1:15, 29, 30, kurziv naš). I apostol Jovan je znao da je Isus ranije postojao. „Koji odozgo dolazi, nad svima je“, zapisao je, i: „Koji dolazi s neba nad svima je. On svedoči o onome što vide i ču“ (Jovan 3:31, 32, kurziv naš).

Oko 61. n. e., apostol Pavle je podsticao hebrejske hrišćane da cene celokupnu važnost Mesijinog dolaska na zemlju i njegovu službu kao Prvosveštenika. Usmeravajući pažnju na Isusovu ulogu Govornika, Pavle je zapisao: ’Progovori nam Bog ovih poslednjih dana preko Sina... preko koga je i vekove stvorio.‘ Bez obzira da li ovo ukazuje na Isusovu ulogu „majstora“ u stvaranju ili na njegovu uključenost u Božje progresivne pripreme za čovekovo izmirenje s Bogom, Pavle na ovom mestu daje svoje svedočanstvo o Isusovom predljudskom postojanju (Jevrejima 1:1-6; 2:9).

Lojalnost od „starih vremena“

Hrišćanima prvog veka iz Filipa, Pavle je uputio ovaj savet: ’Imajte među sobom one osećaje koji behu u Isusu Hristu, koji, postojeći u obličju Božjemu, nije smatrao za plen koji se grabi biti jednak s Bogom, nego je sam sebe svlačio, uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi, i pokazavši se kao čovek, ponizio je sam sebe, ostajući poslušan do same smrti, i to do smrti na krstu‘ (Filipljanima 2:5-8). Jehova se s ljubavlju odazvao na Isusov lojalni put, uskrsnuvši ga i izrazivši mu dobrodošlicu nazad na nebo. Kakav nam je izvrstan primer integriteta kroz eone Isus ostavio! (1. Petrova 2:21).

Kako smo samo zahvalni za letimične uvide koje Biblija pruža o Isusovom predljudskom postojanju! Oni sigurno jačaju našu odlučnost da oponašamo njegov primer lojalne službe, naročito sada kada vlada kao Kralj Božjeg Mesijanskog Kraljevstva. Pozdravimo ’Kneza mira‘, Hrista Isusa, našeg Gospodara i Vladara „čije je poreklo od starih vremena“! (Isaija 9:6; Mihej 5:2).

[Okvir na 24. strani]

SVEDOČANSTVO O PREDLJUDSKOM POSTOJANJU

Isusove reči, zabeležene ispod, pružaju mnogo dokaza o njegovom predljudskom postojanju:

◻ „Niko se ne pope na nebo osim onoga koji siđe s neba, Sina čovečjega“ (Jovan 3:13).

◻ „Mojsije ne dade vama hleba s neba, nego vam Otac moj daje pravi hleb s neba, jer je hleb Božji onaj koji silazi s neba i koji daje život svetu... ja siđoh s neba ne da činim svoju volju, nego volju onoga koji me posla“ (Jovan 6:32, 33, 38).

◻ „Ovo je ovde hleb koji silazi s neba, da ko od njega jede ne umre. Ja sam hleb živi, koji siđe s neba; ko jede od ovoga hleba živeće večno“ (Jovan 6:50, 51).

◻ „A kad biste videli Sina čovečjega da odlazi gore, gde je pre bio?“ (Jovan 6:62).

◻ „Pravo je svedočanstvo moje; jer ja znam od kuda dođoh i kuda idem... vi ste od dole, ja sam od gore. Vi ste od ovoga sveta, ja nisam od ovoga sveta“ (Jovan 8:14, 23).

◻ „Kad bi Bog bio vaš otac, ljubili biste mene, jer ja od Boga iziđoh i dođoh; jer ne dođoh sam od sebe, nego me On posla“ (Jovan 8:42).

◻ „U istinu, u istinu vam kažem, ja sam od pre nego što je Avram postao“ (Jovan 8:58).

◻ „Proslavi ti mene, Oče, kod sebe samoga, slavom koju imadoh kod tebe pre nego svet postade. Oče!, hoću da one koje si mi dao budu sa mnom gde sam ja, da vide slavu moju, koju si mi ti dao, jer si ti mene ljubio pre postanja sveta“ (Jovan 17:5, 24).

[Slika na 23. strani]

Isus Navin sreće vojvodu Jehovine vojske