Oponašaj Jehovino milosrđe

„Budite dakle milosrdni kao i Otac vaš što je milosrdan“ (LUKA 6:36).

 1. Kako su fariseji pokazali da su nemilosrdni?

IAKO su stvoreni po Božjem obličju, ljudi često ne uspevaju da oponašaju njegovo milosrđe (Postanje 1:27). Na primer, pogledajmo fariseje. Kao grupa, oni naprosto nisu mogli da se raduju kad je Isus na Sabat milosrdno izlečio jednog čoveka sa usahlom rukom. Umesto toga, oni su se dogovarali „kako će učiniti da se Isus pogubi“ (Matej 12:9-14). U jednoj drugoj prilici, Isus je izlečio čoveka koji je od rođenja bio slep. Još jednom se „neki od fariseja“ uopšte nisu obradovali Isusovom saosećanju. Umesto toga, gunđali su: „Nije ovaj čovek od Boga, jer ne poštuje subote“ (Jovan 9:1-7, 16).

 2, 3. Šta je Isus mislio kad je rekao: „Dobro se čuvajte kvasca farisejskog“?

² Bezosećajan stav fariseja predstavljao je zločin protiv humanosti i greh protiv Boga (Jovan 9:39-41). Isus je s dobrim razlogom upozorio svoje učenike: „Dobro se čuvajte kvasca“ ove elitne grupe i drugih religionista, kao što su sadukeji (Matej 16:6). Kvasac se u Bibliji koristi da prikaže greh ili iskvarenost. Zato je Isus govorio da bi učenje ’fariseja i sadukeja‘ moglo iskvariti čisto obožavanje. Kako? Tako što su oni učili ljude da na Božji Zakon gledaju isključivo posredstvom njihovih proizvoljnih pravila i rituala, dok su zanemarivali „najpretežnije“ stvari, uključujući tu i milosrđe (Matej 23:23). Ovaj ritualistički oblik religije učinio je da obožavanje Boga postane nepodnošljivo breme.

³ U drugom delu svoje parabole o rasipniku, Isus je razotkrio iskvareno razmišljanje jevrejskih verskih vođa. Otac iz parabole, koji predstavlja Jehovu, jedva je čekao da oprosti svom pokajničkom sinu. Ali stariji brat tog mladića, koji je predočavao ’fariseje i književnike‘, imao je potpuno drugačija osećanja prema ovome (Luka 15:2).

Bratova srdnja

 4, 5. U kom smislu je rasipnikov brat ’bio izgubljen‘?

⁴ „Sin njegov stariji beše međutim u polju, i kad se vrati i približi se kući, ču pevanje i igranje, i dozvavši jednog od slugu upita ga: Šta je to? A on mu reče: Brat tvoj dođe, i otac tvoj zakla tele ugojeno što ga je opet zdravo našao. On se tad rasrdi, i ne hte ući u kuću“ (Luka 15:25-28).

⁵ Očigledno je da u Isusovoj paraboli problem nije imao samo rasipnik. „Oba sina koja su ovde prikazana izgubila su se“, kaže jedno referalno delo, „jedan zbog nepravednosti koja ga degradira, a drugi zbog samopravednosti koja ga zaslepljuje.“ Zapazi da rasipnikov brat ne samo što nije hteo da se raduje već se i ’rasrdio‘. Grčki koren za reč ’srdnja‘ ne ukazuje toliko na izliv gneva koliko na jedno trajno stanje uma. Očigledno je da je rasipnikov brat gajio duboko ukorenjenu ozlojeđenost, i zato je smatrao da nije ispravno slaviti povratak nekoga ko uopšte nije ni trebalo da ode od kuće.

 6. Koga predstavlja rasipnikov brat, i zašto?

⁶ Rasipnikov brat dobro predstavlja one koji su zamerali Isusu zato što je pokazivao saosećanje i pažnju grešnicima. Ti samopravedni ljudi nisu bili dirnuti Isusovim milosrđem; niti su odražavali radost koja nastaje na nebu kad grešniku bude oprošteno. Umesto toga, Isusovo milosrđe je izazvalo njihovu srdnju, i oni su počeli da u svojim srcima ’misle zlo‘ (Matej 9:2-4). U jednoj prilici, gnev nekih fariseja bio je tako snažan da su pozvali čoveka koga je Isus izlečio i zatim ga ’isterali‘ iz sinagoge — očigledno tako što su ga isključili! (Jovan 9:22, 34). Poput rasipnikovog brata, koji ’nije hteo da uđe‘, jevrejske verske vođe su se usprotivile kad su imale priliku da se ’raduju s onima koji su radosni‘ (Rimljanima 12:15). U daljnjem toku svoje parabole, Isus je nadalje razotkrio njihovo zlo razmišljanje.

Pogrešno razmišljanje

 7, 8. (a) Na koji način rasipnikov brat nije shvatio šta stvarno znači biti sin? (b) Kako je stariji sin bio drugačiji od svog oca?

⁷ „Tada iziđe otac njegov i moli ga da ulazi. Ali on odgovori ocu svome: Eto služim te [„robujem ti“, NW] već toliko godina, i nikad ne prestupih zapovesti tvoje, pa mi nikad ni jareta nisi dao da se sa svojim prijateljima proveselim, a kad dođe taj tvoj sin koji ti je imanje s bludnicama prosuo, zaklao si mu tele ugojeno“ (Luka 15:28-30).

⁸ Rasipnikov brat je ovim rečima jasno pokazao da nije shvatio šta stvarno znači biti sin. On je svom ocu služio baš kao što zaposleni služi svom poslodavcu. Zato je rekao ocu: „Robujem ti“ (NW). Istina, ovaj stariji sin nikada nije napustio dom niti je prestupio očeve zapovesti. Ali da li je njegova poslušnost bila motivisana ljubavlju? Da li je nalazio istinsku radost u služenju svom ocu, ili je umesto toga upao u uskogrudo samozadovoljstvo, verujući da je dobar sin samo zato što je obavljao svoje dužnosti „u polju“? Ako je bio stvarno odan sin, zašto nije razmišljao kao njegov otac? Kad je dobio priliku da pokaže milosrđe svom bratu, zašto u njegovom srcu nije bilo mesta za saosećanje? (Uporedi s Psalmom 50:20-22.)

 9. Objasni kako su jevrejske verske vođe nalikovale starijem sinu.

⁹ Jevrejske verske vođe su ličile na ovog starijeg sina. Verovali su da su lojalni Bogu zato što su se strogo držali nekog kodeksa zakona. Mora se priznati da poslušnost jeste bitna (1. Samuilova 15:22). Ali zbog njihovog prevelikog naglašavanja dela, obožavanje Boga se pretvorilo u neku knjišku rutinu, puku masku pobožnosti bez prave duhovnosti. Njihov um bio je opsednut tradicijama. U srcu nisu imali ni trunke ljubavi. Obične ljude su smatrali za prašinu pod svojim nogama, prezirno govoreći o njima kao o ’prokletom narodu‘ (Jovan 7:49). Zaista, kako bi dela tih vođa mogla ostaviti dobar utisak na Boga, kad su im srca bila daleko od njega? (Matej 15:7, 8).

10. (a) Zašto su reči „milosrđu se radujem, a ne žrtvama“ bile podesan savet? (b) Koliko je nedostatak milosrđa ozbiljna stvar?

¹⁰ Isus je rekao farisejima da ’idu i nauče šta znači: „milosrđu se radujem, a ne žrtvama“‘ (Matej 9:13; Osija 6:6). Oni su pobrkali prioritete, jer bi bez milosrđa sve njihove žrtve bile bezvredne. To je stvarno ozbiljna stvar, jer Biblija kaže da su „nemilosrdni“ svrstani među one za koje Bog smatra da „zaslužuju smrt“ (Rimljanima 1:31, 32, Ča). Zato ne iznenađuje što je Isus rekao da su te verske vođe kao klasa određeni za večno uništenje. Očigledno je da je njihova nemilosrdnost dosta doprinela da zasluže tu presudu (Matej 23:23). Ali nekima iz te klase možda bi se moglo pomoći. U zaključku svoje parabole, Isus je nastojao da ispravi razmišljanje tih Jevreja pomoću reči koje je otac uputio svom starijem sinu. Pogledajmo kako.

Očevo milosrđe

11, 12. Kako otac iz Isusove parabole nastoji da razgovara sa starijim sinom, i šta može biti značajno što se tiče očeve fraze „tvoj brat“?

¹¹ „Sine moj, — reče njemu otac, — ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje, ali je trebalo veseliti se i radovati se, jer ovaj tvoj brat mrtav beše i vrati se u život, i izgubljen beše i nađe se“ (Luka 15:31, 32).

¹² Zapazi da je otac upotrebio izraz „tvoj brat“. Zašto? Pa, seti se da je stariji sin, kad je ranije razgovarao s ocem, rasipnika nazvao „tvoj sin“ — a ne „moj brat“. Izgleda da nije priznavao nikakvu porodičnu vezu između sebe i svog brata. Sada je otac u stvari govorio starijem sinu: ’On nije samo moj sin. On je tvoj brat, tvoja krv i meso. I te kako imaš razloga da se raduješ njegovom povratku!‘ Trebalo je da jevrejskim vođama Isusova poruka bude jasna. Grešnici koje su oni prezirali u stvari su bili njihova „braća“. Zaista, „nema na zemlji pravednog čoveka koji dobro čini, a da nikada ne greši“ (Propovednik 7:20). Zato su ovi istaknuti Jevreji i te kako imali razloga da se raduju kad se grešnici pokaju.

13. S kojim nas otrežnjavajućim pitanjem ostavlja nagli završetak Isusove parabole?

¹³ Nakon očeve molbe, ova parabola se naglo završava. Kao da Isus poziva svoje slušaoce da sami završe ovu priču. Ma kakva da je bila reakcija starijeg sina, svaki slušalac se suočio s pitanjem: ’Hoćeš li ti učestvovati u radosti koja nastaje na nebesima kad se neki grešnik pokaje?‘ Današnji hrišćani takođe imaju priliku da pokažu kakav odgovor daju na ovo pitanje. Kako?

Oponašati Božje milosrđe danas

14. (a) Kako možemo primeniti Pavlov savet iz Efescima 5:1 kad se radi o milosrđu? (b) Kojeg nesporazuma u vezi s Božjim milosrđem treba da se čuvamo?

¹⁴ Pavle je posavetovao Efežane: „Ugledajte se, dakle, na Boga, kao ljubljena deca“ (Efescima 5:1). Dakle, kao hrišćani treba zahvalno da prihvatimo Božje milosrđe, da ga duboko usadimo u svoje srce i zatim da ispoljavamo tu osobinu u našem ophođenju s drugima. Međutim, na mestu je oprez. Božje milosrđe ne treba pogrešno protumačiti kao ublažavanje greha. Na primer, ima onih koji mogu ravnodušno rezonovati: ’Ako počinim greh, uvek se mogu pomoliti Bogu da mi oprosti, i on će biti milosrdan.‘ Takav stav bi bio isto ono što je biblijski pisac Juda nazvao ’pretvaranje milosti našeg Boga u razuzdanost‘ (Juda 4). Iako je Jehova milosrdan, on „ne smatra krivoga za pravednoga“ kad se radi o nepokajničkim prestupnicima (Izlazak 34:7; uporedi s Isusom Navinom 24:19; 1. Jovanova 5:16).

15. (a) Zašto posebno starešine treba da imaju uravnoteženo gledište o milosrđu? (b) Premda ne tolerišu namerno prestupanje, šta starešine treba da nastoje, i zašto?

¹⁵ S druge strane, treba isto tako da pazimo da ne odemo u drugu krajnost — u sklonost da budemo kruti i osuđivački prema onima koji pokazuju istinsko pokajanje i pobožnu tugu nad svojim gresima (2. Korinćanima 7:11). Pošto je starešinama poverena briga za Jehovine ovce, oni svakako moraju imati jedno uravnoteženo gledište u tom pogledu, posebno kad se bave pravnim stvarima. Hrišćanska skupština mora biti čista, i biblijski je ispravno isključenjem ’izbaciti zloga‘ (1. Korinćanima 5:11-13). U isto vreme, dobro je pokazati milosrđe kad postoji jasan temelj za to. Prema tome, iako starešine ne tolerišu namerno prestupanje, oni nastoje da postupaju s ljubavlju i milosrdno, u okviru granica pravde. Oni su uvek svesni biblijskog načela: „Jer će onome biti sud bez milosrđa koji nije bio milosrdan. Milosrđe ima veću slavu od suđenja“ (Jakov 2:13; Poslovice 19:17; Matej 5:7).

16. (a) Koristeći Bibliju, pokaži kako Jehova zaista želi da mu se prestupnici vrate. (b) Kako možemo pokazati da i mi pozdravljamo povratak pokajničkih grešnika?

¹⁶ Parabola o rasipniku jasno pokazuje da Jehova želi da mu se prestupnici vrate. Zaista, on im upućuje taj poziv sve dok se ne pokaže da su beznadežni nepokajnici (Jezekilj 33:11; Malahija 3:7; Rimljanima 2:4, 5; 2. Petrova 3:9). Poput rasipnikovog oca, Jehova pazi na dostojanstvo onih koji mu se vrate, i prihvata ih kao punopravne članove porodice. Da li oponašaš Jehovu u tom pogledu? Kada suvernik koji je jedno vreme bio isključen bude ponovo primljen, kako reaguješ? Mi već znamo da je „radost na nebu“ (Luka 15:7). Ali ima li radosti i na zemlji, u tvojoj skupštini, u samom tvom srcu? Ili, kao što je to bio slučaj sa starijim sinom iz parabole, postoji izvesna ozlojeđenost, kao da onaj koji pre svega nije ni trebao da napušta Božje stado ne zaslužuje nikakvu dobrodošlicu?

17. (a) Koja je situacija nastala u prvom veku u Korintu, i kako je Pavle savetovao članove skupštine da postupe u toj situaciji? (b) Zašto je Pavlov savet bio praktičan, i kako ga danas možemo primeniti? (Vidi takođe okvir desno.)

¹⁷ Da bismo se ispitali u tom pogledu, pogledajmo šta se dogodilo oko 55. n. e. u Korintu. Tu je jedan čovek koji je bio izbačen iz skupštine na kraju očistio svoj život. Kako je trebalo da braća reaguju? Da li da na njegovo pokajanje gledaju s podozrenjem i da ga i dalje izbegavaju? Suprotno tome, Pavle je podstakao Korinćane: „Tako da vi imate pre da mu oprostite i da ga tešite, da ne bi prevelika žalost na njega pala. Zato vas molim da imate ljubav prema njemu“ (2. Korinćanima 2:7, 8). Često su pokajnički prestupnici posebno skloni osećanjima sramote i očaja. Zato takve treba uveriti da ih njihovi suvernici i Jehova vole (Jeremija 31:3; Rimljanima 1:12). To je preko potrebno. Zašto?

18, 19. (a) Kako su Korinćani ranije pokazali da su previše popustljivi? (b) Kako je nemilosrdan stav mogao dovesti do toga da Korinćane ’prevari sotona‘?

¹⁸ Kad je opominjao Korinćane da opraštaju, Pavle je kao jedan razlog naveo da „ne damo da nas prevari sotona, jer nam namere njegove nisu nepoznate“ (2. Korinćanima 2:11). Šta je on time mislio? Pavle je ranije morao da ukori korintsku skupštinu zato što su bili previše popustljivi. Dozvoljavali su da taj isti čovek nekažnjeno greši. Čineći to, skupština je — a posebno starešine — radila u korist Sotone, jer je on hteo da skupštinu dovede na loš glas (1. Korinćanima 5:1-5).

¹⁹ Ako sada odu u drugu krajnost i ne budu hteli da oproste pokajniku, Sotona bi ih prevario na jedan drugi način. Kako? Tako što bi iskoristio njihovu grubost i nemilosrdnost. Ako bi na pokajnika ’pala prevelika žalost‘ — ili kako to kaže Today’s English Version, ako bi bio „tako žalostan da se potpuno preda“ — kakvu bi samo tešku odgovornost starešine nosile pred Jehovom! (Uporedi s Jezekiljem 34:6; Jakov 3:1.) Nakon što je upozorio svoje sledbenike da ne spotaknu „jednoga od ovih malih“, Isus je s dobrim razlogom rekao: „Čuvajte se! Ako ti zgreši brat tvoj, opomeni ga, i ako se pokaje oprosti mu“a (Luka 17:1-4, kurziv naš).

20. Na koji način postoji radost i na nebu i na zemlji kad se neki grešnik pokaje?

²⁰ Hiljade onih koji se svake godine vraćaju čistom obožavanju zahvalni su Jehovi što im pokazuje milosrđe. „Ne sećam se da sam ikada u životu bila tako srećna“, kaže jedna hrišćanska sestra u vezi sa svojim ponovnim primanjem. Naravno, njenu radost su delili i anđeli. Pridružimo se i mi ’radosti na nebu‘ kad se neki grešnik pokaje (Luka 15:7). Čineći to, oponašaćemo Jehovino milosrđe.

[Fusnote]

Pregled

◻ Na koji je način rasipnikov brat nalikovao jevrejskim verskim vođama?

◻ Na koji način rasipnikov brat nije shvatio šta stvarno znači biti sin?

◻ Kad razmišljamo o Božjem milosrđu, koje dve krajnosti treba da izbegavamo?

◻ Kako danas možemo oponašati Božje milosrđe?

[Okvri na 17. strani]

’IMAJTE LJUBAV PREMA NJEMU‘

S obzirom na izbačenog prestupnika koji je pokazao pokajanje, Pavle je korintskoj skupštini rekao: „Zato vas molim da imate ljubav prema njemu“ (2. Korinćanima 2:8). Grčka reč prevedena sa ’imati‘ je jedan pravni izraz koji znači „potvrditi“. Da, pokajnici koji su ponovo primljeni treba da osete da ih braća vole i da su još jednom dobrodošli kao članovi skupštine.

Međutim, moramo zadržati na umu da većini članova skupštine nisu poznate specifične okolnosti koje su dovele do izbacivanja ili ponovnog primanja neke osobe. Pored toga, možda je pokajnik svojim prestupom lično uticao na nekoga ili povredio nekoga — možda čak i na duže staze. Prema tome, pošto razabiramo takve stvari, kad se da obaveštenje da je neko ponovo primljen, razumljivo je da ćemo se uzdržati od izraza dobrodošlice dok to ne budemo mogli uraditi nasamo.

Kako samo saznanje da su dobrodošli kao članovi hrišćanske skupštine jača veru onih koji su ponovo primljeni! Možemo ohrabriti takve pokajnike time što ćemo razgovarati i družiti se s njima u Dvorani Kraljevstva, u službi i u drugim podesnim prilikama. Kad na taj način imamo, to jest potvrđujemo ljubav prema toj dragoj braći, mi ni na koji način ne umanjujemo ozbiljnost greha koje su počinili. Umesto toga, zajedno s nebeskim mnoštvima, mi se radujemo činjenici da su oni odbacili grešan put i vratili se Jehovi (Luka 15:7).

[Slika na 15. strani]

Stariji sin nije hteo da se raduje povratku svog brata