Poglavlje 17

Dve osobe koje nisu govorile istinu

PRETPOSTAVIMO da devojčica obeća svojoj majci: „Da, doći ću kući odmah posle škole.“ Ali onda je druga deca zamole da ostane i da se igra s njima. Da li bi bilo u redu da ostane — samo još malo? —

Ili možda dečak obeća svom ocu: „Ne, neću više da bacam loptu po kući.“ Da li bi bilo u redu da uradi to samo još nekoliko puta kada otac ne gleda? —

Veliki Učitelj je pokazao šta je ispravno uraditi. On je rekao: ’Neka vaša reč da znači da, a vaše ne, ne; jer bilo šta drugo dolazi od zloga‘ (Matej 5:37).

Šta je Isus time mislio? — Mislio je da treba uvek da držimo svoja obećanja; treba uvek da govorimo istinu.

Ima jedna priča koja pokazuje koliko je važno govoriti istinu. Radi se o dve osobe koje su govorile da su Isusovi učenici.

Kratko vreme posle Isusove smrti, mnogi ljudi su postali njegovi učenici. Neki od tih ljudi došli su u Jerusalim iz dalekih mesta. Ovde su prvi put saznali o Isusu. Želeli su da saznaju više. Zbog toga su ostali u Jerusalimu duže nego što su očekivali. Neki od njih su potrošili novac i trebala im je pomoć da bi mogli da kupe hranu.

Učenici iz Jerusalima želeli su da im pomognu. Tako su mnogi od tih učenika prodali stvari koje su posedovali i doneli novac Isusovim apostolima. Zatim su apostoli taj novac davali onima kojima je trebao.

Jedan učenik po imenu Ananija i njegova žena Sapfira prodali su jednu njivu koju su posedovali. Niko im nije rekao da moraju da je prodaju. Oni su to sami odlučili. Ali to što su učinili nije bilo zbog toga što su voleli nove učenike. U stvari, oni su želeli da navedu ljude da misle da su oni bolji nego što su stvarno bili. Zato su odlučili da naprave da izgleda kao da daju sav taj novac da pomognu drugima. Ali oni su u stvari nameravali da daju samo jedan deo toga a ostalo da zadrže. Šta ti misliš o tome? —

Tako je najpre Ananija došao kod Isusovih apostola. Dao im je novac. Ali Ananija nije dao sav novac. Bog je to znao. Zato je apostolu Petru stavio do znanja da Ananija nije iskren. Tada je Petar rekao:

’Ananija, zašto si dozvolio da te Sotona navede da učiniš to? Njiva je bila tvoja. Nisi morao da je prodaš. I čak nakon što si prodao tu njivu, na tebi je bilo da odlučiš šta ćeš uraditi s novcem. Zašto si se onda pretvarao da daješ sav novac kada si dao samo deo njega? Time si lagao, ne samo nas, nego i Boga.‘

Bilo je to toliko ozbiljno. Ananija je lagao! Nije uradio ono što je rekao da će uraditi. On i njegova žena samo su se pretvarali da to rade.

Biblija nam kaže šta se zatim desilo. Ona kaže: ’Čuvši Petrove reči, Ananija je pao i umro.‘ Bog je učinio da Ananija umre! Njegovo telo je bilo izneseno i sahranjeno.

Oko tri sata kasnije, ušla je njegova žena Sapfira. Ona nije znala šta se dogodilo s njenim mužem. Zato ju je Petar pitao: ’Da li ste vas dvoje prodali njivu za onu sumu novca koju ste nam dali?‘

Sapfira je odgovorila: ’Da, prodali smo njivu tačno za tu sumu.‘

Ali to je bila laž! Oni su sačuvali nešto novca za sebe. Zato je Bog učinio da i Sapfira umre (Dela apostolska 5:1-11).

Da li misliš da ima nešto što treba da naučimo iz onoga što se dogodilo Ananiji i Sapfiri? — Da. To nas poučava da Bog ne voli lažove. On želi da uvek govorimo istinu.

Mnogi ljudi kažu da nije loše govoriti laži. Oni govore laži skoro svakog dana. Ali misliš li da je to u redu? —

Da li si znao da su sva bolest, bol i smrt koji postoje na zemlji došli zbog jedne laži? — Đavo je prvu ženu, Evu, lagao o Bogu. Ona je zbog toga prekršila Božji zakon. Zatim je i Adama navela da prekrši Božji zakon. Sada su oni bili grešnici, i sva njihova deca će se roditi kao grešnici. A zbog greha oni će patiti i umreti. Kako je sve to započelo? — Jednom lažju.

Nije čudo što je Isus rekao da je Đavo „laža i otac laži“. On je prvi koji je rekao neku laž. Kad neko kaže laž, on čini ono što je činio Đavo. Treba da razmišljamo o tome ako ikad osećamo iskušenje da govorimo laž (Jovan 8:44).

Često kad osoba učini nešto neispravno ona može osećati iskušenje da laže u vezi s tim. Na primer, možda razbiješ nešto. Možda nisi nameravao da to uradiš, ali stvar se svejedno razbila. Šta treba da radiš? — Da li treba da pokušaš da sakriješ to i da se nadaš da niko neće saznati? —

Treba da se setimo Ananije i Sapfire. Oni su pokušali da sakriju istinu. A Bog je pokazao koliko je to loše time što je učinio da umru.

Dakle, bez obzira šta možda uradimo, nikad ne treba da lažemo u vezi s tim. Biblija kaže: „Govorite istinu.“ Ona takođe kaže: „Ne lažite jedan drugoga.“ Jehova uvek govori istinu, i on očekuje od nas da činimo to isto (Efescima 4:25; Kološanima 3:9).

(Treba uvek da govorimo istinu. To je smisao onoga što stoji u Izlasku 20:16; Poslovicama 6:16-19; 14:5; 12:19; 16:6.)