’Koliko je bilo sati?‘

’KOLIKO je sati?‘ Koliko si već puta postavio ovo pitanje? U ovo brzo savremeno doba, uvek smo svesni vremena. Većina naših dnevnih aktivnosti — jutarnje ustajanje, odlazak na posao, obroci, sastajanje s prijateljima i drugo — u velikoj meri su upravljane vremenom. A mi se oslanjamo na čitav niz naprava — satove, ručne satove, budilnike, radio aparate — da nam kažu koliko je sati.

Šta reći o biblijskim vremenima kada ljudi nisu imali satove kao mi? Kako su oni računali vreme? Daje li biblijski zapis ikakvu napomenu u vezi toga? Poznavanje doba dana kada su se odigrali neki biblijski događaji može ti doneti novostečeni uvid u Reč Božju i pridodati zadovoljstvo tvom proučavanju Biblije.

Pokazivači vremena koje je dao Bog

U početku se vreme događaja obično obeležavalo posmatranjem sunca ili meseca, „dva velika svetlila“ koja je Stvoritelj smestio na nebo da „dele dan od noći“ (1. Mojsijeva 1:14-16, NW). Na primer, „kada je zora uzlazila“ dva anđela su podstakla Lota i njegovu porodicu da pobegnu iz osuđene Sodome (1. Mojsijeva 19:15, 16, NW). A „pred veče“ je Avrahamov verni sluga stigao na bunar gde je sreo Rebeku (Postanje 24:11, 15).

U drugim prilikama bila su davana preciznija određenja vremena. Na primer, nasilnom sinu sudije Gedeona, Abimeleku, bilo je savetovano da napadne Sihem „u jutro, kad sunce ograne“ (Sudije 9:33). Očigledno je iza toga bio taktički razlog. Blještavilo izlazećeg sunca iza Abimelekovih snaga sigurno je zbog ’sena gorskih‘ veoma otežalo braniocima Sihema da raspoznaju vojsku koja je napadala (Sudije 9:36-41).

Vremenski izrazi u duhu jezika

Hebreji su koristili izraze koji su i slikoviti i zanimljivi za obeležavanje vremena. Oni nam ne prenose samo osećaj mesnog ambijenta i običaja, već otkrivaju i nešto o okolnostima događaja.

Na primer, Postanak 3:8 (St) nam govori da je Jehova govorio Adamu i Evi „za dnevnog povjetarca“ onog dana u kom su sagrešili. Tako se može razumeti da je to bilo blizu zalaska sunca, kada se diže hladan povetarac, donoseći osveženje od topline dana. Obično je približavanjem kraja dana vreme za opuštanje i odmor. Ipak, Jehova nije dozvolio da ozbiljno sudsko pitanje čeka do idućeg dana kada je još uvek bilo vremena da se o njemu pobrine.

S druge strane, Postanje 18:1, 2 pokazuje da su Jehovini anđeli došli do Avrahamovog šatora u Mamri „u toploti dana“. Zamisli podnevno sunce kako odozgo blješti po judejskim brdima. Vrućina može biti veoma teška. To je bilo uobičajeno vreme za obrok i odmor. (Vidi Postanje 43:16, 25; 2. Samuelova 4:5.) U skladu s tim, Avraham je bio „pred vratima šatora“, gde je moglo biti malo strujanja vazduha, možda opuštajući se posle obroka. Još više možemo ceniti gostoljubivost tog vremešnog čoveka kada čitamo da je ’potrčao na susret‘ posetiocima, zatim ’otrčao u šator‘ da kaže Sari da pripremi hleb, nakon čega je ’otrčao ka govedima i uhvatio mlado i dobro tele i dao ga momku da ga brže zgotovi‘. I sve to po dnevnoj žegi! (Postanje 18:2-8).

Noćni sati kod Hebreja

Hebreji su očigledno noć delili na tri razdoblja, koja su nazivali „straže“. Svaka je obuhvatala trećinu vremena između zalaska i izlaska sunca, ili oko četiri sata, zavisno od godišnjeg doba (Psalam 63:6). Gedeon je preduzeo napad na logor Madijanaca „pri početku ponoćne straže“, koja je trajala od oko deset sati uveče do oko dva ujutro. Napad u to vreme očigledno je u potpunosti iznenadio stražare. Zaista, oprezni Gedeon nije mogao izabrati strateški povoljnije vreme za svoj napad! (Sudije 7:19).

U vreme Izlaska Jehova „uzbi more vetrom istočnim, koji zaduva tako celu noć“, dozvoljavajući tako Izraelcima da pređu po suvom tlu. Kada su ih Egipćani stigli, već je bila ’jutarnja straža‘, a Jehova je smeo logor Egipćana, konačno ih uništivši tako što je doveo vode „u cik zore... u svoje korito“ (St) (Izlazak 14:21-27). Tako je prošla gotovo cela noć dok more nije bilo razdvojeno i dok ga Izraelci nisu prešli.

U prvom veku

Jevreji su do prvog veka prihvatili računanje od 12 sati za dan. Zato je Isus rekao u jednom poređenju: „Nema li dvanaest sati u danu?“ (Jovan 11:9). Dani su se računali od izlaska do zalaska sunca, ili približno od šest ujutro do šest uveče. Tako bi „treći sat dana“ bio oko devet ujutro. U to vreme je na dan Pentekosta bio izliven sveti duh. Kada su ljudi optužili učenike da su se ’napili slatkog vina‘, Petar je odmah odbacio tu optužbu. Sigurno niko ne bi bio pijan tako rano! (Dela 2:13, 15).

Na isti način Isusova izjava da je ’njegovo jelo da izvrši volju onoga koji ga je poslao‘ poprima dodatno značenje kada uzmemo u obzir vremenski činilac koji je bio uključen. Prema Jovanu 4:6, „to je bilo oko šestoga sata“, ili oko podneva. Nakon što su celo jutro pešačili kroz brdovitu Samariju, Isus i učenici su bili gladni i žedni. Zato su učenici podsticali Isusa da jede kada su se vratili sa hranom. Nisu u potunosti poznavali snagu i osveženje koje je Isus primio vršenjem Jehovinog dela. Isusova izjava nesumnjivo nije bila samo slikoviti izraz. On je doslovno bio okrepljen vršenjem Božjeg dela, iako su sigurno prošli mnogi sati otkako nije ništa jeo (Jovan 4:31-34).

Kako je izlazak i zalazak sunca varirao prema godišnjem dobu, obično je dato samo približno vreme nekog događaja. Tako čitamo da su se događaji zbili u trećem, šestom ili devetom satu — što često znači približno u to vreme (Matej 20:3, 5; 27:45, 46; Marko 15:25, 33, 34; Luka 23:44; Jovan 19:14; Dela 10:3, 9, 30). Međutim, kada je vremenski činilac bio presudan za izveštaj, bila su data preciznija ukazivanja na vreme. Na primer, robovi su odgovorili čoveku koji je bio željan da sazna hoće li njegovom sinu zaista biti bolje pomoću Isusove moći: „Juče u sedmi sat [oko jedan popodne] pusti ga groznica“ (Jovan 4:49-54).

Noćne podele

Izgleda da su Jevreji za vreme rimskog vladanja prihvatili grčku i rimsku podelu noći na četiri straže, umesto na tri koje su koristili ranije. Isus se u Marku 13:35 očigledno osvrnuo na četiri podele. ’Večernja‘ straža je trajala od zalaska sunca do oko devet uveče. Druga, ’ponoćna‘ straža počinjala je oko devet uveče i završavala u ponoć. „U petle“ obuhvatalo je razdoblje od ponoći do oko tri sata. A poslednja straža, ’jutarnja‘, prestajala je u zoru, ili oko šest sati.

Straža povezana sa ’petlima‘ posebno je zanimljiva zbog Isusovih reči upućenih Petru, a zapisanih u Marku 14:30: „U istinu ti kažem, noćas pre no što petao dvaput zapeva, triput ćeš me se odreći“. Iako neki komentatori tvrde da se izraz „dvaput“ odnosi na određene trenutke — ponoć i zoru, svaki za sebe — A Dictionary of Christ and the Gospels, koji je izdao Džejms Hejstingz (James Hastings), ukazuje da „petao u stvari noću kukuriče, na Istoku i drugde, u nepravilnim razmacima od ponoći nadalje“. Isus očigledno nije ukazivao na određeno vreme kada će ga Petar poricati. Umesto toga, on je dao znak da obeleži svoje reči upućene Petru, što se zaista ispunilo te iste noći (Marko 14:72).

„U četvrtu stražu noćnu“ — između tri i šest ujutro — Isus je, hodajući po vodi Galilejskog mora, došao do svojih učenika koji su bili u čamcu „nasred mora“. Očigledno je lako razumeti zašto se učenici ’uplašiše, govoreći da je to utvara, i od straha povikaše‘ (Matej 14:23-26). S druge strane, to pokazuje da je Isus sigurno proveo znatno vreme moleći se na gori. Pošto je to bilo ubrzo nakon što je Irod Antipa pogubio Jovana Krstitelja i neposredno pre Pashe, koja je označila početak poslednje godine Isusove zemaljske službe, on je sigurno morao mnogo da razmišlja u svojoj ličnoj molitvi Ocu.

Uz četiri straže, u upotrebi je bilo i 12-satno računanje vremena noću. Da bi Pavla sigurno sproveo do Cezareje, vojni zapovednik Klaudije Lisija je rekao svojim stotnicima da pripreme 470 vojnika „od trećeg sata noči“ (Dela 23:23, 24). Tako je Pavle pod okriljem noći sigurno odveden iz Jerusalima.

Poznavati doba dana

Čitanje i razmišljanje o izveštajima koji govore o onome što se dogodilo Božjem drevnom narodu izvor je zadovoljstva i duhovne snage. Ako u svoje razmatranje možeš da uključiš vremenski faktor, to će sigurno povećati radost tvog proučavanja Biblije. Zašto? Jer na taj način možeš dobro upoznati Reč Božju. Izdanja kao što su Insight on the Scriptures i New World Translation of the Holy Scriptures With References u tom su pogledu dragocena pomoć (oba dela objavio je Watchtower Bible and Tract Society of New York, Inc.). Ona će ti pomoći da pronađeš odgovor kada se upitaš: ’Koliko je bilo sati?‘