Život i rad Isusa

Milosrdni Samarjanin

ISUS je verovatno u Vitaniji, selu koje je oko tri kilometra udaljeno od Jerusalima. Jedan čovek, vešt poznavalac Mojsijevog zakona, pristupa mu i postavlja mu pitanje: „Učitelju, šta treba da činim da nasledim večni život?“

Isus uviđa da taj čovek, pravnik, ne traži samo obaveštenje, nego ga želi iskušati. Cilj tog pravnika možda je bio taj da navede Isusa da odgovori na način koji bi povredio osećaje Jevreja. Zato Isus navodi pravnika da se izjasni tako što ga pita: „Šta je zapisano u Zakonu? Kako čitaš?“

Odgovarajući, pravnik pokazuje neubičajen uvid i citira Božji zakon iz 5. Mojsijeve 6:5 i 3. Mojsijeve 19:18, govoreći: „’Moraš ljubiti Jehovu Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim’, i ’svoga bližnjega kao samoga sebe’“.

„Tačno si odgovorio“, odgovara Isus. „Čini to stalno i stećićeš život“.

Pravnik, međutim, nije zadovoljan. Isusov odgovor nije za njega dovoljno određen. On želi potvrdu od Isusa da su njegova vlastita gledišta ispravna i da je stoga pravedan u svom ophođenju prema drugima. Stoga pita: „Ko je zapravo moj bližnji“.

Jevreji smatraju da se izraz „bližnji“ odnosi samo na ostale Jevreje, kao što izgleda ukazuje povezanost sadržaja u 3. Mojsijevoj 19:18. Kasnije je zapravo i sam apostol Petar rekao: „Vi dobro znate kako je nezakonito za Jevrejina da se druži ili pristupi čoveku drugog roda“. Stoga taj pravnik, a verovatno i Isusovi učenici, smatraju da je pravedno ukoliko ljubazno postupaju samo prema drugim Jevrejima, pošto ne-Jevreji po njihovom mišljenju nisu njihovi bližnji.

Kako će Isus, a da ne uvredi svoje slušaoce, ispraviti njihovo mišljenje? On priča jednu priču, koja se možda zasniva na stvarnom događaju. „Neki je (Jevrejin)“, objašnjava Isus, „silazio iz Jerusalima u Jerihon i upao među razbojnike, koji su ga svukli i zadali mu udarce, te otišli i ostavili ga polumrtva“.

„Slučajno je“, nastavlja Isus, „tim putem silazio neki sveštenik, ali kad ga je ugledao, prošao je suprotnom stranom. Tako je i jedan Levit, kad je sišao na to mesto i video ga, prošao suprotnom stranom. Ali, neki Samarjanin, koji je putovao tim putem prišao je k njemu i, kad ga je video, bio je dirnut samilošću“.

Mnogi sveštenici i njihovi levitski hramski pomagači žive u Jerihonu, koji se nalazi na udaljenosti od oko 23 kilometra opasnog puta koji se spušta 900 metara od mesta gde služe u hramu u Jerusalimu. Od sveštenika i Levita bi se očekivalo da će pomoći drugom Jevrejinu u nevolji. Ali, oni to nisu učinili, dok Samarjanin jeste. Jevreji toliko mrze Samarjane da su nedavno uvredili Isusa najoštrijim rečima nazvavši ga Samarjaninom.

Šta čini Samarjanin da bi pomogao Jevrejinu? „Pristupio mu je“, kaže Isus, „i povio mu rane polivši ih uljem i vinom. Zatim ga je posadio na svoje živinče i doveo ga u jednu gostionicu, te se pobrinuo za njega. Sledećeg dana je uzeo dva denara (otprilike dvodnevna zarada), dao ih gostioničaru i rekao: ’Pobrini se za njega, i što god više potrošiš, platiću ti kad se vratim’.“

Kad je ispričao priču, Isus pita pravnika: „Šta ti se čini, ko je od ove trojice bio bližnji čoveku koji je upao među razbojnike?“

Osećajući se nelagodno u vezi toga da pripiše bilo kakvu zaslugu Samarjaninu, pravnik jednostavno odgovara: „Onaj koji je milostivo postupio prema njemu“.

„Idi i sam čini tako“, zaključuje Isus.

Da je Isus direktno rekao pravniku da su i ne-Jevreji njegovi bližnji, ne samo da čovek to ne bi prihvatio, nego bi i većina slušalaca verovatno stala na njegovu stranu u raspravi s Isusom. Ova je priča, međutim, zorno i na nepobitan način pokazala da među naše bližnje spadaju ljudi i izvan našeg vlastitog roda, rase ili nacionalnosti. Kako Isus ima divan način poučavanja! Luka 10:25-37, NS; Dela apostolska 10:28, NS; Jovan 4:9; 8:48.

◆ Koja je pitanja pravnik postavio Isusu i koja je očigledno bila svrha njegovog ispitivanja?

◆ Koga su Jevreji smatrali svojim bližnjim i koji razlog postoji za verovanje da su čak i učenici delili to gledište?

◆ Kako je Isus preneo ispravno gledište tako da ga pravnik nije mogao opovrgnuti?