„Nauči nas moliti“
„Reče mu jedan od njegovih učenika: ’Gospode, nauči nas moliti‘“ (LUKA 11:1, St).
1-3. (a) Zašto su Isusovi učenici molili za vođstvo u pogledu molitve? (b) Koja se pitanja javljaju u vezi molitve?
NEKI LJUDI imaju jako pevni glas, drugi su prirodno nadareni muzičari. Ali i pevači i instrumentalisti trebaju pouku da bi mogli u potpunosti iscrpsti sve svoje mogućnosti. Slično se događa s molitvom. Učenici Isusa Hrista shvatili su da im je potrebna pouka da bi Bog uslišio njihove molitve.
2 Isus se obično sam obraćao svom Ocu u molitvi. Na primer, pre nego je izabrao 12 apostola, molio se celu noć (Luka 6:12-16). On je, doduše, pozvao svoje učenike da se mole lično, ali su ga čuli takođe kako izgovara javne molitve, primetivši da nije bio sličan religioznim licemerima, koji su molili da bi ih videli ljudi (Matej 6:5, 6). Zato je logično da su Isusovi sledbenici želeli naučiti od njega još više o molitvi. Tako čitamo naprimer: „Kako je molio na nekom mestu, pa prestao, reče mu jedan od njegovih učenika: ’Gospode, nauči nas moliti, kao što je i Jovan [Krstitelj] naučio svoje učenike‘“ (Luka 11:1, St).
3 Kako je Isus reagovao na to? Šta možemo mi naučiti iz njegovog primera? I kako možemo izvući korist iz njegovog vođstva u pogledu molitve?
Pouke za nas
4. Zašto moramo ’neprestano moliti‘ i šta to znači?
4 Iz reči i primera Isusa, koji je bio čovek molitve, možemo mnogo naučiti. Jedna pouka je o tome da, ako je Božji savršeni Sin imao potrebu redovno se moliti, onda je nama, njegovim nesavršenim učenicima još mnogo potrebnije stalno gledati na Boga i moliti ga za vođstvo, utehu i duhovnu pomoć. Zato trebamo ’neprestano moliti‘ (1. Solunjanima 5:17). To, naravno, ne znači da moramo stalno doslovno biti na kolenima, nego moramo stalno pokazivati strahopoštovanje. Na svim životnim područjima trebamo tražiti Boga za vođstvo, da bismo postupali s uvidom i tako uvek imali njegovo odobravanje (Priče Solomonove 15:24).
5. Šta bi nam moglo oduzeti vreme koje trebamo posvetiti molitvi, i što da preduzmemo protiv toga?
5 Sada, u ovim ’poslednjim danima‘ postoji mnogo toga što bi nam moglo oduzeti vreme koje bismo trebali posvetiti molitvi (2. Timoteju 3:1). Ako nas kućni poslovi, poslovne stvari i slično sprečavaju u tome da se redovno molimo našem nebeskom Ocu, onda nas životne brige previše pritiskaju. Tu situaciju trebamo odmah ispraviti, jer ne moliti se vodi do gubitka vere. Ili moramo smanjiti svoje svetovne obaveze, ili delovati protiv životnih briga na taj način da svoje srce ozbiljnije i uvek iznova obraćamo Božjem vođstvu. Moramo biti „budni obzirom na molitve“ (1. Petrova 4:7, NS).
6. Kojom ćemo se molitvom sada pozabaviti, i s kojim ciljem?
6 U molitvi koju nazivamo uzornom, Isus nije naučio svoje učenike šta tačno moraju da kažu, nego kako treba da se mole. Lukin izveštaj se nešto razlikuje od Matejevog, jer se radi o različitim događajima. Pozabavićemo se tom molitvom, kao primerom koji nam pokazuje za šta treba da se molimo kao Isusovi sledbenici i Jehovini svedoci.
Naš Otac i njegovo ime
7. Ko ima prednost oslovljavati Jehovu s „Oče naš“?
7 „Oče naš na nebesima“ (Matej 6:9, NS; Luka 11:2). Jehova je Stvoritelj ljudi i on prebiva u nebeskim prostorima. Zato je prikladno oslovljavati ga s „Oče naš na nebesima“ (1. Carevima 8:49; Dela apostolska 17:24, 28). Upotrebom zamenice „naš“ mi priznajemo da su i drugi u bliskom odnosu s Bogom. Ipak, ko ima neograničenu prednost oslovljavati ga kao svog Oca? Samo Bogu predane, krštene osobe koje pripadaju porodici njegovih obožavaoca. Zvati Jehovu ’našim Ocem‘ pokazuje da verujemo u njega i da priznajemo kako se možemo pomiriti s njim samo i jedino bezuslovnim prihvatanjem Isusove otkupne žrtve (Jevrejima 4:14-16; 11:6).
8. Zašto trebamo želeti provesti vreme u molitvi Jehovi?
8 Kako li se trebamo osećati blisko povezanima s našim nebeskim Ocem! Poput dece koja nisu nikada umorna da krenu ka svom ocu, i mi trebamo želeti provesti vreme u molitvi Bogu. Kao rezultat duboke zahvalnosti za njegove blagoslove u duhovnom i materijalnom smislu, trebamo želeti da se zahvalimo za njegovu dobrotu. Moramo se osećati potaknutima doneti k njemu brige koje nas opterećuju, s pouzdanjem da će nas on podupreti (Psalam 55:22). Pošto on brine za nas, možemo biti uvereni da će, ako ostanemo verni, na kraju sve dobro da se završi (1. Petrova 5:6, 7).
9. Za šta se molimo kad molimo da se sveti Božje ime?
9 „Neka se sveti ime tvoje“ (Matej 6:9, NS; Luka 11:2). Reč „ime“ ponekad ukazuje na samu osobu, a „svetiti“ znači učiniti svetim, odvojiti ili držati svetim.“ (Uporedi Otkrivenje 3:4.) Dakle, moliti da se sveti Božje ime ima praktično isto značenje kao i molba da Jehova pristupi svećenju samoga sebe. Kako? Time da odstrani svu sramotu koja je nagomilana na njegovo ime (Psalam 135:13). U tu svrhu će Bog istrebiti zle, proslaviti se i tako će svi narodi poznati da je on Jehova (Jezekilj 36:23; 38:23). Ako čeznemo za tim danom i zaista cenimo Jehovino veličanstvo, mi ćemo mu se uvek približavati duhom koji odražava strahopoštovanje izraženo u rečima: „Neka se sveti ime tvoje.“
Božje Kraljevstvo i njegova volja
10. Šta znači kad molimo da „dođe“ Božje Kraljevstvo?
10 „Neka dođe kraljevstvo tvoje“ (Matej 6:10, NS; Luka 11:2). To Kraljevstvo je Božja suverena vladavina, koja dolazi do izražaja kroz nebesku mesijansku vladavinu u rukama Isusa Hrista i s njim povezanih „svetaca“ (Danilo 7:13, 14, 18, 27; Isaija 9:6, 7; 11:1-5). Šta znači moliti da ono „dođe“? To znači moliti se da Božje Kraljevstvo nastupi protiv svih na Zemlji živih protivnika Božje vladavine. Čim Kraljevstvo ’smrvi i dokrajči sva zemaljska kraljevstva’, Zemlja će biti pretvorena u Raj (Danilo 2:44, NS; Luka 23:43).
11. Šta ćemo raditi ako čeznemo za vršenjem Božje volje u celom svemiru?
11 „Neka bude volja tvoja kako na nebu tako i na zemlji“ (Matej 6:10, NS). Ovim rečima molimo da bi Bog ostvario svoju nameru sa Zemljom, što uključuje odstranjenje njegovih neprijatelja (Psalam 83:9-18; 135:6-10). Ova molba daje spoznati kako čeznemo da se Božja volja vrši u celom svemiru. Ako je to želja našega srca, mi ćemo uvek na najbolji način vršiti Jehovinu volju. Takvu želju ne možemo pošteno izražavati ako se ozbiljno ne trudimo lično da vršimo Božju volju. Moleći se tako, moramo biti sigurni da ne radimo nešto što se suproti Božjoj volji, na primer udvaramo osobi koja nije u veri ili prihvatamo neki svetovni način postupanja (1. Korinćanima 7:39; 1. Jovanova 2:15-17). Umesto toga, pitajmo se uvek: „Šta je Jehovina volja u toj stvari?“ Da, ako volimo Boga celim srcem, mi ćemo u svim životnim prilikama tražiti njegovo vođstvo (Matej 22:37).
Naš dnevni hleb
12. Koje su dobre posledice za nas ako molimo samo za ’dnevni hleb‘?
12 „Daj nam danas hleb naš za ovaj dan“ (Matej 6:11, NS). U Lukinom evanđelju čitamo: „Daj nam hleb naš za ovaj dan prema dnevnoj potrebi“ (Luka 11:3, NS). Moliti Boga da nam dâ potrebnu hranu „za ovaj dan“ promiče veru u njegovu sposobnost da iz dana u dan brine za naše potrebe. Izraelci nisu smeli sakupljati manu za jednu sedmicu ili za neko duže vreme, nego „svaki dan koliko mu za dan treba“ (Izlazak 16:4, St). Tom molitvom se ne moli za delikatese, ni za prekomerne zalihe, nego za dnevnu potrebu, tako kako se javlja. Moliti se samo za dnevni hleb pomaže nam takođe da ne postanemo lakomi (1. Korinćanima 6:9, 10).
13. (a) Šta znači u proširenom smislu molba za dnevni hleb? (b) Kakvo bi trebalo biti naše stanovište ako čak uprkos napornom radu imamo samo ono najpotrebnije?
13 Molba za dnevni hleb daje u proširenom smislu spoznati da se ne osećamo nezavisnima, nego da što se tiče jela, pića, odeće i drugih važnih potreba, stalno gledamo na Boga. Kao kršteni članovi njegove porodice obožavaoca, mi se uzdamo u našeg Oca, ali ne sedimo lenjo čekajući samo da se on nekim čudom pobrine za nas. Mi radimo i koristimo svaku mogućnost da sebi pribavimo hranu i ostale za život potrebne stvari. Ipak, s pravom zahvaljujemo Bogu u molitvi, jer iza svega toga vidimo ljubav, mudrost i moć našeg nebeskog Oca (Dela apostolska 14:15-17; uporedi Luka 22:19). A naša marljivost može rezultovati blagostanjem. Ali, ako uprkos napornom radu imamo samo najpotrebnije budimo zahvalni i zadovoljni (Filipljanima 4:12; 1. Timoteju 6:6-8). Da, čovek koji se boji Boga, a koji prema odevanju i prehrani spada u jednostavne ljude, može biti mnogo srećniji od nekih materijalno bogatih. Ako zbog okolnosti na koje ne možemo uticati, raspolažemo s vrlo malo sredstava, nemojmo biti obeshrabreni. Uprkos tome, mi možemo biti duhovno bogati. Ne trebamo biti siromašni u veri, u nadi i ljubavi prema Jehovi, do kojeg se uzdiže naša zahvalnost i slavljenje putem molitve koja dolazi od srca.
Opraštanje naših dugova
14. Radi kojih dugova molimo za oproštenje, i šta Bog primenjuje na njih?
14 „I oprosti nam naše dugove, kako smo i mi oprostili našim dužnicima“ (Matej 6:12, NS). Iz evanđelja po Luki proizilazi da su dugovima mišljeni gresi (Luka 11:4). Nasleđena grešnost sprečava nas u tome da činimo sve prema savršenoj volji našeg Oca. Zato su te greške u određenom smislu naši dugovi ili obaveze prema Bogu, otkako smo počeli ’po duhu živeti i hoditi‘ (Galatima 5:16-25; uporedi Rimljanima 7:21-25). Mi imamo dugove jer smo nesavršeni, pa danas ne možemo u potpunosti odgovarati Božjim merilima. Za oproštenje tih greha smemo moliti. Srećom, Bog može na te dugove ili grehe primeniti vrednost Isusove otkupne žrtve (Rimljanima 5:8; 6:23).
15. Kakvo treba biti naše stanovište prema potrebnom ukoru?
15 Ako očekujemo da nam Bog oprosti naše dugove ili grehe, tada se moramo pokajati i spremno prihvatiti ukor (Priče Solomonove 28:13, Dela apostolska 3:19). Obzirom da nas voli, Jehova nam posreduje ukor koji nam je lično potreban da bi mogli ispraviti svoje slabosti (Priče Solomonove 6:23; Jevrejima 12:4-6). Naravno, možemo se radovati ako je, napredujući u veri i spoznanju, naše srce tako potpuno u skladu s Božjim zakonima i načelima da u našim prestupima nema ni najmanje svojeglavosti. Ali, šta ako u svom neispravnom postupanju utvrdimo određenu svojeglavost? Tada moramo biti duboko ožalošćeni i ozbiljno se moliti za oproštenje (Jevrejima 10:26-31). Brzo moramo ispraviti svoj način postupanja, sledeći dobijene savete.
16. Zašto je korisno stalno moliti Boga za oproštenje naših greha?
16 Korisno je redovno se moliti Bogu da nam oprosti naše grehe. Tako ostajemo svesni svoje grešnosti, što bi nas trebalo činiti poniznima (Psalam 51:3, 4, 7). Potrebno nam je da nam naš nebeski Otac ’oprašta grehe i čisti nas od svake nepravednosti‘ (1. Jovanova 1:8, 9, St). Osim toga, spominjanje naših greha u molitvi pomaže nam da vodimo tešku borbu protiv njih. Tako bivamo stalno podsećani da smo zavisni od otkupnine i od vrednosti Isusove prolivene krvi (1. Jovanova 2:1, 2; Otkrivenje 7:9, 14).
17. Kako molitva za oproštenje može biti od pomoći u odnosu prema drugima?
17 Moliti za oproštenje doprinosi tome da smo milosrdni, saosećajni i velikodušni prema drugima, koji bi u većim ili manjim stvarima mogli biti naši dužnici. U Lukinom evanđelju čitamo: „Oprosti nam naše grehe, jer i mi opraštamo svakome ko nam je dužan“ (Luka 11:4, NS). Da, mi možemo moliti Boga za oproštenje samo ako smo već ’oprostili svojim dužnicima‘, to znači onima koji su prema nama sagrešili (Matej 6:12, NS: Marko 11:25). Isus je dodao: „Da, ako vi oprostite ljudima njihove pogreške, oprostiće i vama Otac vaš nebeski. Ako li vi ne oprostite ljudima njihovih pogrešaka, ni vaš Otac neće vama oprostiti vaših“ (Matej 6:14, 15, St). Molitva za oproštenje naših greha trebala bi nas navesti da podnosimo druge i da im opraštamo. Apostol Pavle je pisao: „Kao što je Jehova iskreno oprostio vama, tako činite i vi“ (Kološanima 3:13, NS; Efescima 4:32).
Iskušenje i zli
18. Zašto ne smemo nikada kriviti Boga za svoja iskušenja ili kušnje?
18 „Ne uvedi nas u iskušenje“ (Matej 6:13, NS; Luka 11:4). To ne znači da nas Jehova iskušava da grešimo. U Bibliji stoji ponekad da Bog čini ili prouzrokuje nešto što ustvari samo dopušta (Ruta 1:20, 21; uporedi Propovednik 11:5). Ali, „se Bog ne može zlom iskušati, i on nikoga ne iskušava“, rekao je učenik Jakov (Jakov 1:13, Ba). Zato nemojmo nikada našeg nebeskog Oca kriviti za iskušenje ili kušnje zlim stvarima, jer je Satana Kušač koji nas pokušava navesti da grešimo protiv Boga (Matej 4:3; 1. Solunjanima 3:5).
19. Za šta možemo moliti u vezi iskušenja?
19 Rečima „Ne uvedi nas u iskušenje“ mi praktično molimo Jehovu da ne dopusti da popustimo kad bivamo iskušavani ili da mu pod pritiskom postanemo neposlušnima. Mi možemo usrdno moliti našeg Oca da upravlja našim koracima, kako ne bismo upali u iskušenje koje bi za nas bilo preteško. Pavle je s tim u vezi pisao: „Nikakvo vas iskušenje nije zadesilo osim uobičajenoga za ljude. Ali, Bog je veran i neće dopustiti da budete iskušani iznad onoga što možete nositi, nego će zajedno s kušnjom stvoriti izlaz, da biste je mogli podneti“ (1. Korinćanima 10:13, NS). Mi možemo moliti Jehovu da nas tako vodi da iskušenje ne bi prelazilo ono što mi možemo podneti i da stvori izlaz ako budemo u teškoj nevolji. Iskušenja dolaze od Đavola, našeg grešnog tela i zbog tuđih slabosti, ali nas naš Otac pun ljubavi može tako voditi da ne budemo nadvladani.
20. Zašto trebamo moliti za oslobođenje od „zloga“?
20 „Nego nas izbavi od zloga“ (Matej 6:13, NS). Bog može sigurno sprečiti Satanu, „zloga“, da nas savlada (2. Petrova 2:9). Oslobođenje od Đavola nije nikada bilo potrebnije nego danas, jer ima ’veliki gnev, znajući da ima malo vremena‘ (Otkrivenje 12:12, NS). Nama nisu nepoznate Satanine namere, ali isto tako ni on nije u neznanju što se tiče naših slabosti. Konačno, mi se moramo moliti da bi nas Jehova sačuvao od kandži Protivnika upoređenog s lavom (2. Korinćanima 2:11; 1. Petrova 5:8, 9; uporedi Psalam 141:8, 9). Na primer, ako razmišljamo o udaji ili ženidbi, moglo bi biti potrebno da se molimo Jehovi kako bi nas oslobodio Sataninih namera i iskušenja da sklapamo svetovna poznanstva, što bi moglo dovesti do nemoralnih postupaka ili do toga da postanemo neposlušni Bogu time što bismo sklopili brak s nevernikom (5. Mojsijeva 7:3, 4; 1. Korinćanima 7:39). Da li težimo za bogatstvom? Onda možda moramo moliti da se odupremo iskušenju pribegavanja igrama na sreću ili prevari. U nastojanju da razori naš odnos s Jehovom, Satana će upotrebiti sve oružje iz svog arsenala iskušenja. Zato, nastavimo se moliti svom nebeskom Ocu, koji nikada u iskušenju ne ostavlja pravednika na cedilu, nego ga oslobađa od zloga.
Molitva jača veru i nadu
21. Od koje nam je koristi da molimo za dolazak Kraljevstva?
21 Naš nebeski Otac koji nas oslobađa od zloga raduje se kad nas obilno blagosilja. Ali, zašto je dopustio da njegovi sluge tako dugo mole: „Neka dođe kraljevstvo tvoje“? Dok smo tokom godina molili za to, rasla je naša želja za Kraljevstvom i cenjenje istoga. Ta nas molitva podseća da je nužno potrebna nesebična, blagonaklona nebeska vladavina. To nam takođe neprestano drži pred očima nadu u život pod vladavinom Kraljevstva (Otkrivenje 21:1-5).
22. Kakvo bi trebalo uvek biti naše stanovište prema molitvi našem nebeskom Ocu Jehovi?
22 Molitva nesumnjivo jača našu veru u Jehovu. Naša veza s njim biva ojačana kad on usliši naše molitve. Ne budimo zato nikada preumorni da mu se svakodnevno obraćamo hvalom, zahvalom i preklinjanjem. Budimo zahvalni za Isusov odgovor koji je bio od koristi njegovim sledbenicima, koji su mu uputili molbu: „Gospode, nauči nas moliti.“
Možeš li se setiti?
◻ Šta možemo naučiti iz Isusovih reči i njegovog primera kao čoveka molitve?
◻ Za šta treba da se molimo u vezi našeg nebeskog Oca i njegovog imena?
◻ Za šta molimo kad molimo da dođe Božje Kraljevstvo i da se njegova volja vrši na Zemlji?
◻ Za šta molimo kad molimo za dnevni hleb?
◻ Šta znači ako molimo za oproštenje naših dugova?
◻ Zašto je bezuslovno potrebno moliti se u vezi iskušenja i za oslobođenje od Satane, zloga?
[Slika na 9. strani]
Isusa su njegovi sledbenici zamolili da ih nauči moliti. Znaš li koju mi korist možemo izvući iz njegove pouke u vezi molitve?