Život i rad Isusa

Ručak kod fariseja

NAKON što je Isus raspravljao sa kritičarima koji su doveli u pitanje izvor njegove moći kojom je izlečio nemog čoveka, jedan farisej ga poziva na ručak. Kod fariseja je običaj da se ruke peru pre jela do lakata. Oni to čine i pre i posle jela, i čak za vreme jela. Doduše ova tradicija ne povređuje Božji napisani zakon, ali traži više nego što Bog zahteva u vezi ceremonijalne čistoće.

Pošto se Isus ne drži ove tradicije, domaćin je vrlo iznenađen. Mada njegovo iznenađenje baš ne dolazi do izražaja u rečima, Isus ga primećuje i kaže: „Da, vi fariseji čistite čašu i tanjir spolja, a iznutra ste puni grabeža i zloće. Nerazboriti, zar nije onaj koji je načinio ono što je spolja načinio i ono što je unutra?“

Isus s tim otkriva licemerstvo fariseja koji doduše po nekom ritualu peru ruke, ali propuštaju da očiste svoje srce od zlobe. Zato im savetuje: „Nego dajte kao milostinju ono što je unutra, i gle — sve vam je čisto.“ Oni bi trebali da budu pobuđeni na davanje iz srca punog ljubavi a ne iz želje da impresioniraju druge svojom naizglednom pravednošću.

„Teško vama farisejima“, — nastavlja Isus, „što dajete desetak od nane i rute i svakog povrća, a mimoilazite pravdu i ljubav Božiju; ovo je trebalo činiti, o ono ne ostavljati.“ Zakon koji su Izraelci dobili od Boga zahteva davanje desetka od poljskih plodova. Nana i ruta su sitne biljke koje služe kao začini jelima. Fariseji brižljivo plaćaju čak od ovih naizgled neznatnih biljaka desetak, ali Isus ih ipak osuđuje jer ispuštaju iz vida važnije zahteve, naime da pokazuju ljubav i da budu prijazni i skromni.

Isus čak iznosi još više optužbi kada im govori: „Teško vama farisejima, što volite prvo mesto u sinagogama i pozdrave na trgovima! Teško vama, što ste kao grobovi koji se ne primećuju, pa ljudi koji idu po njima to ne znaju.“ Njihova nečistoća se ne vidi. Religija fariseja ima spoljašnji sjaj ali nema unutrašnje vrednosti. Ona se zasniva na licemerstvu.

Kada jedan zakonik — neko ko dobro poznaje Božju reč — čuje te optužbe odgovara mu: „Učitelju, kad to govoriš i nas vređaš.“

Pošto Isus smatra da su i ovi ljudi krivi, on odgovara: „Teško i vama zakonicima što opterećujete ljude nesnošljivim bremenima, a sami svojim prstom ne dotičete bremena! Teško vama što zidate nadgrobne spomenike prorocima, a vaši očevi su ih pobili.“

Bremena o kojima Isus ovde govori su usmena predanja, a zakonici ne bi ni najbeznačajniji propis ukinuli da bi ljudske patnje olakšali. Isus otkriva da oni čak odobravaju ubijanje proroka i preti im: „Krv svih proroka koja je prolivena od postanka sveta, tražiće se od ovog naraštaja ..., od Aveljeve krvi do krvi Zaharije koji je poginuo između žrtvenika i hrama. Da, kažem vam, tražiće se od ovog naraštaja.“

Svet čovečanstva koje može da se otkupi je započeo rađanjem dece Adama i Eve. Tako je Avelj živeo u vreme „postanka sveta“. Nakon ubistva Zaharije, Juda je bila potpuno opustošena od sirijske vojske. Isus predskazuje jednu još strašniju katastrofu za njegovu generaciju, jer su ovi još zlobniji. Ona usleđuje 38 godina kasnije, 70. godine n.e.

Isus nastavlja svoju osudu rečima: „Teško vama zakonicima, što ste uzeli ključ znanja; sami niste ušli, a sprečili ste one koji žele da uđu.“ Zakonici su obavezni narodu da objasne Božji zakon i njegovo značnje. Ali oni to prpuštaju i čak sprečavaju narodu svaku mogućnost pridobijanja razumevanja.

Fariseji i zakonici su vrlo besni jer ih je Isus javno osramotio. Kad je izlazio iz kuće, književnici i fariseji su se okomili na njega sa mnogim pitanjima. Pokušavali su da mu nameste zamku, da izvuku nešto od njega, za što bi mogli da ga pritvore. Luka 11:37-54; 5. Mojsijeva 14:22; Mihej 6:8; 2. Dnevnika 24:20-25.

◆ Zašto je Isus osudio fariseje i književnike?

◆ Koja bremena su zakonici natovarili na ljude?

◆ Kada je bio „postanak sveta“?