21. poglavlje
Srdačna dobrodošlica onima koji se vraćaju!
1. O kojim osobama će biti govora u ovom poglavlju?
IMA mnogo osoba koje su imale priliku da upoznaju biblijske istine u dovoljnoj meri da su mogle da razumeju kako je Jehova pravi Bog i upoznaju nešto od njegove namere. To, doduše, nisu Jehovini svedoci, ali su možda proučavali Bibliju sa Svedocima. Ili su možda njihovi roditelji bili Jehovini svedoci. Mnogi od njih posećivali su i sastanke u kraljevskoj sali, a možda su već i su delovali u objavljivanju vesti o Carstvu. Ipak, oni nisu nikada posvetili svoj život vršenju volje Božje. Zašto nisu?
2. a) Zašto su se okrenuli od Jehovine organizacije? b) Zašto su počeli da se vraćaju?
2 Svet nudi mnoge privlačne stvari, koje su i oni želeli da imaju — misleći možda da će to doprineti njihovoj životnoj radosti — i tako su se okrenuli od Jehovine organizacije, idući za tim stvarima. Ipak su tokom vremena neki od njih shvatili da život kakav sada žive ne odgovara njihovim očekivanjima. Jasno im je da će biti uništeni s ovim svetom, ako nastave i dalje tako da postupaju. Oni nisu zaboravili na sigurnost i na duhovno obilje u Jehovinom „domu“ i sada čeznu da se vrate natrag. Ali, da li će ih Jehova prihvatiti?
IZGUBLJENI SIN SE VRATIO NATRAG
3. a) Kako je Isus opisao sličnu situaciju u poređenju o izgubljenom sinu? b) Koga predstavlja otac?
3 Odgovor nalazimo u poznatom Isusovom poređenju o izgubljenom sinu. Poređenje govori o čoveku koji je imao dva sina. Mlađi sin je zamolio oca za svoj deo nasleđa. Primivši ga, krenuo je u daleku zemlju, gde je razvratno živeo, lakoumno trošeći svoje imanje. Kada je u toj zemlji zavladala glad, mladić se našao u očajnoj situaciji. Bio je prisiljen da čuva svinje, ali mu nije bilo dozvoljeno da jede čak ni od njihove hrane. Savladan problemima došao je k svesti. Prisetio se kakvim dobrim životom žive čak nadničari u domu njegova oca, pa je odlučio da se vrati nazad. Bio je spreman da prizna da je pogrešio a potom da zamoli da bude primljen nazad, ne kao sin, nego kao sluga (Luka 15:11-19). Ali, da li će ga otac primiti nazad nakon svega što se dogodilo? Kako gleda Jehova, predočen ocem u ovom poređenju, na povratak takve osobe?
4. Kako je otac prihvatio svog sina kada se vratio natrag?
4 Isus je potom očigledno prikazao Jehovine osećaje u toj situaciji: „A kad je još bio daleko, ugleda ga njegov otac i sažali se, pa potrča, zagrli ga i poljubi ga. A sin mu reče: oče, zgrešio sam nebu i tebi, nisam više dostojan da se zovem tvoj sin. Otac pak reče svojim slugama: iznesite brzo najlepšu haljinu i obucite ga, i dajte prsten na njegovu ruku i obuću na noge, dovedite i ugojeno tele, zakoljite, da jedemo i da se veselimo, jer je ovaj moj sin bio mrtav i oživeo je, bio je izgubljen, ali je nađen. I počeše da se vesele“ (Luka 15:20-24).
KAKO SE TO POREĐENJE DANAS PRIMENJUJE?
5. a) Koga je predočavao stariji sin iz ovog poređenja? b) Koga je predočavao mlađi, izgubljeni sin?
5 Stariji sin iz ovog poređenja, prvorođenac, odgovara „skupštini prvorođenaca koji su upisani na nebesima“ (Jevrejima 12:23). A kako je sa mlađim sinom? On predočava jednu grupu, a ne „malo stado“ koje ima nebesku nadu. Opis mlađeg sina ne odgovara za sve „druge ovce“ Gospodove, ali za neke ipak da. Još pre nego što je postalo posebno uočljivo sakupljanje drugih ovaca godine 1935. bilo je osoba koje su znale da je Jehova jedini pravi Bog. Bile su upoznate sa nadom u zemaljski život pod njegovim Kraljevstvom, ne misleći ni najmanje da pripadaju skupštini prvorođenaca“ koja ima nebesku nadu. Ali, umesto da se posvete Jehovinoj službi, krenuli su za svetskim željama. Upotrebljavali su „sredstva za životno izdržavanje“ koja im je Bog zasigurao — zatim vreme i život koji imaju s njegovim dopuštanjem — za zadovoljavanje svojih sebičnih želja. Ali, kada su Jehovine sluge godine 1935. prvi put jasno razumele ko je „veliko mnoštvo“, ’mnogi predočeni mlađim sinom, stavili su se celim srcem na raspolaganje u službi u Jehovinom domu. Bilo je to vreme velike radosti, odgovarajuće opisu koji je Isus dao u svom poređenju.
6. Kako su u ispunjenju poređenja neke osobe pokazivale stav starijeg sina, ali da li se to odnosi na celi ostatak?
6 Tačno je da se tada nisu svi radovali pojavljivanju klase predočene mlađim sinom, što je Isus nagovestio u evom poređenju. Ali, svi članovi ostatka „malog stada“ nisu pokazivali takav duh. Isus je u svom poređenju ostavio otvoren put za radovanje čak onima koji su se u početku ljutili. To je radost kakvu oseća sam Jehova kada se takvi grešnici pokaju (Luka 15:7, 10, 25-32).
7, 8. a) Šta je u novije vreme navelo neke da se udalje od Jehovinog doma? b) U kom su se pogledu neki osećali kao izgubljeni sin? v) Zašto da se vrate natrag?
7 Od vremena događaja koji su se odigrali sredinom tridesetih godina, mnogi su shvatili da su u određenom smislu slični izgubljenom sinu. Oni su bili dobro upoznati sa Jehovinim duhovnim domom, njegovom vidljivom organizacijom, ali su svojim načinom života bili daleko od nje i u neku ruku su otišli u „daleku zemlju“. Takvi se nisu suprotstavili Jehovinim slugama, ali njihov način života nije bio u skladu sa merilima Reči Božje. Možda se ceo njihov život okretao oko njihovog zvanja ili njih samih, pa nisu pridavali ispravnu težnju svojim obavezama pred Bogom, niti ozbiljnosti vremena u kom živimo. Neki su se spotakli na nesavršenost članova skupštine, ne čekajući strpljivo na to da Jehova sredi stvari. Ali, u kakve prilike su upali svi ti koji su se udaljili od domaćinstva vere?
8 Neki su s vremenom shvatili da su osiromašili u duhovnom pogledu. Videli su da ih kratki trenuci zabave i veselja ne mogu trajno usrećiti. Možda su takođe utvrdili da je njihov način života tražio danak na fizičkom, duševnom i duhovnom području. Osetili su unutrašnju prazninu, što je slučaj kod svih koji su bez Boga i bez vade (Efescima 2:12). Shvatili su da su bili stvarno srećni samo u Jehovinom „domu“. Želeli su da se vrate. Treba li to da učine? Šta bi im koristilo da ostanu duhovno siromašni? Oklevanje bi moglo da ima kobne posledice. Ako bi se čvrsto držali sveta, izgubili bi život.
9. a) Zašto Jehova želi da se takve osobe vrate natrag? (Jezekilj 18:23) b) Šta se traži od njih?
9 Ali, da li se mogu takve osobe vratiti natrag? Jehova ih srdačno poziva da se vrate, a njegova vidljiva organizacija ljubazno pomaže takvima (Zaharija 1:3, 4). Šta se traži od njih? Kao što je pokazano u Isusovom poređenju, moraju se osvestiti, da preduzmu inicijativu u vraćanju natrag, i da priznaju da su sagrešili Bogu. Ako su živeli potpuno nehrišćanskim načinom života, moraju uveriti starešine da su u međuvremenu napustili takav način života i da su se stvarno pokajali. Sada moraju gajiti ozbiljnu želju da služe Jehovi zajedno sa njegovom vidljivom organizacijom (Luka 15:18-21; Priče Solomunove 28:13). Ako to zaista od srca žele, mogu biti uvereni da će se Jehova jako radovati tome što su ’napustili‘ svoje loše ’puteve i misli‘, i ’vratili‘ mu se (Isaija 55:7). Ali, da bi se njihova radost uzdigla iznad radosti koju osećaju zato što su ponovo srdačno prihvaćeni u kraljevskoj sali, potrebna je solidna duhovna obnova.
GRADITI NA SOLIDNOM TEMELJU
10. a) Koji stav prema Jehovinim zapovestima moraju imati te pokajničke osobe? b) Kako možemo doći u bliski, lični odnos s Jehovom?
10 Za sve koji se ponovo vraćaju u dom Jehovin, posebno je važno da dobro upoznaju različita obeležja Jehovine ličnosti i da razviju bliski odnos s njim. Oni moraju da shvate da je sve što Jehova traži od nas zaista za naše lično dobro. Njegove nam zapovesti ne otimaju našu životnu radost, nego nas štite od toga, da učinimo stvari koje bi vam, doduše, mogle trenutno biti privlačne, ali bi kasnije usledila gorka žetva (Isaija 48:17; Galatima 6:7, 8). Kad nas tori, to je znak njegove ljubavi prema nama (Priče Solomunove 3:11, 12). Lično proučavanje Biblije i razmišljanje o naučenom, ozbiljna molitva Jehovi i redovno prisustvovanje sastancima — sve će nam to pomoći da se u potpunosti uzdamo u Jehovu, tražeći njegovo vođstvo u svemu što radimo (Priče Solomunove 3:5, 6).
11. Kako će osobama koje su krenule stranputicom biti od pomoći ako a) nauče da mrze zlo, b) traže da steknu razumevanje, v) dosledno primenjuju Božja merila, g) nauče u svemu što preduzimaju da uzimaju u obzir dugoročne posledice, d) su ljubazno zainteresovani za druge?
11 Oni koji su skrenuli s puta znaju možda šta je bilo pravo, a šta ne. Ali sada moraju još da nauče da mrze zlo, sve dotle dok su okruženi pokvarenošću (Psalam 97:10). U tome će im pomoći ne samo saznanje, nego i razumevanje. Kao prvo, sve moraju da gledaju onako kako to Bog gleda. Mi moramo priznati različita sredstva koja upotrebljava Bog da bi nas poučio, moramo razumeti kako naše reagovanje na njegove savete utiče na naš odnos prema njemu (Priče Solomunove 4:7; 9:10). Moramo razumeti koliko je važno biti dosledan i da moramo Jehovina merila primenjivati u svako vreme, u svemu što radimo (Titu 2:11, 12; 1. Solunjanima 4:7). Kada donosimo odluke moramo da uzmemo u obzir ne samo kratkotrajna zadovoljstva, nego i dugotrajne posledice (Uporedi Priče Solomunove 20:21; 23:17, 18; Jevrejima 11:24-26). Takođe moramo ljubazno voditi računa o tome kako će ono što kažemo i radimo uticati na druge (Rimljanima 15:1, 2).
12. a) Šta moramo da zadržimo na umu obzirom na sotonu i njegove metode, da bi nam to poslužilo kao zaštita? b) Šta nam je potrebno da bismo pobedili u toj borbi?
12 Kao hrišćani bićemo ojačani ako razumemo da se nalazimo usred duhovne borbe. Naš glavni protivnik je sotona, đavo zajedno sa svojim demonima. On nas na svaki mogući način pokušava odvratiti od važnog dela Carstva, od dela koje nam je Jehova poverio. Njegov cilj je da nas navede na zanemarivanje Jehovinih merila, da bismo postali deo sveta, čiji je vladar sotona. On svojim zamkama često deluje na normalne želje (za srećom, udobnošću, ljubavlju, naklonošću) nastojeći da te želje izbiju u prvi plan u toj .meri da izopače njihovu svrhu ili da im udovoljimo na neispravan način. Samo ako ćemo u punoj meri da koristimo duhovnu bojnu opremu, koju nam Bog stavlja na raspolaganje, pobedićemo u borbi za naš duhovni život (Efescima 6:11-18).
13. a) Kako možemo naći okrepljenje svojim dušama? b) Zašto nas može stvarno usrećiti način na koji je Hrist služio Jehovi?
13 Isus je rekao da ćemo naći okrepljenje svojim dušama ako dođemo k njemu i uzmemo na sebe njegov „jaram“ (Matej 11:29, 30). Uzeti na sebe ’jaram‘ znači služiti. Ali, služenje Jehovi na način kako je to radio njegov Sin stvarno donosi okrepljenje. Kako? Jer donosi sa sobom pravu slobodu. Mi nismo više robovi greha, što znači da ne radimo više stvari za koje znamo da ih ne smemo raditi i za koje bismo možda želeli da ih nikada nismo radili (Jovan 8:32, 34-36). Ako je Isus Hrist temelj na kom gradimo našu hrišćansku ličnost, mi ćemo ceniti njegovu ulogu u Jehovinoj nameri, slušaćemo ga i učiti od njega. Njemu se dopalo da vrši volju svog oca, a i mi možemo nalaziti radost u tome (Jovan 4:34; Psalam 40:8). Pošto se čvrsto držimo Božjih moralnih merila, moći ćemo se radovati čistoj savesti. Umesto da živimo samo za sebe, osetićemo sreću koja proizlazi iz davanja (Dela apostolska 20:35). Naš će život zaista dobiti smisao. A pre svega, radovaće nas svesnost da uživamo milost Jehove, oca svih koji postaju njegovi sinovi (Priče Solomunove 10:22).