24. biblijska knjiga — Jeremija

Pisac: Jeremija

Mesto pisanja: Juda i Egipat

Pisanje završeno: 580. pre n. e.

Obuhvaćeno razdoblje: 647-580. pre n. e.

 1. Ko je i kada postavio Jeremiju za proroka?

PROROK Jeremija je živeo u opasno i burno vreme. Jehova ga je postavio za proroka 647. godine pre n. e., 13. godine vladavine bogobojaznog Judinog kralja Josije. Dok se obnavljao Jehovin dom, u njemu su pronašli knjigu Jehovinog zakona i pročitali je kralju. On se ozbiljno zalagao da sprovede taj zakon, ali je samo izvesno vreme bio uspešan u nastojanju da odvrati narod od idolopoklonstva. Josijin deda Manasija, koji je vladao 55 godina, i otac Amon, koji je bio ubijen nakon samo 2 godine vladanja, činili su zlo. Oni su podsticali narod na gnusne orgije i odvratne obrede, pa su ljudi redovno prinosili kâd „kraljici nebesa“, a demonskim bogovima ljudske žrtve. Manasija je napunio Jerusalim krvlju nedužnih ljudi (Jer. 1:2; 44:19; 2. Kralj. 21:6, 16, 19-23; 23:26, 27).

 2. Koji je zadatak imao Jeremija i u kom burnom razdoblju je prorokovao?

² Jeremija nije imao lak zadatak. Morao je da služi kao Jehovin prorok i proriče katastrofu u koju je bilo teško poverovati — Juda i Jerusalim biće opustošeni, veličanstveni Jehovin hram spaljen, a narod odveden u ropstvo! U Jerusalimu je morao da prorokuje 40 godina, za vreme vladavine zlih kraljeva Joahaza, Joakima, Joahina (Honije) i Sedekije (Jer. 1:2, 3). Nakon toga je i u Egiptu morao da proriče zbog idolopoklonstva Judejaca koji su tamo došli kao izbeglice. Njegova knjiga je bila završena 580. pre n. e. i obuhvata burno razdoblje od 67 godina (52:31).

 3. (a) Kako su pripadnost biblijskom kanonu i verodostojnost Jeremijine knjige bili potvrđeni još u drevno doba? (b) Koje dokaze njene verodostojnosti nalazimo u grčkim knjigama Biblije?

³ Na hebrejskom jeziku ime ovog proroka i njegove knjige glasi Jirmeja ili Jirmejahu, što najverovatnije znači „Jehova uzdiže“ ili „Jehova oslobađa [verovatno iz majčine utrobe]“. Knjiga se nalazi u svim popisima hebrejskih biblijskih knjiga i opšte je prihvaćena kao nadahnuta od Boga. Dramatično ispunjenje brojnih proročanstava još za vreme Jeremijinog života potvrđuje njenu verodostojnost. Osim toga, Jeremija se po imenu nekoliko puta spominje u grčkim knjigama Biblije (Mat. 2:17, 18; 16:14; 27:9). Da je i Isus proučavao Jeremijinu knjigu vidi se po tome što je prilikom čišćenja hrama izrekao rečenicu u kojoj je objedinio reči iz Jeremije 7:11 i Isaije 56:7 (Mar. 11:17; Luka 19:46). Zbog njegove srčanosti i hrabrosti neki su čak pomislili da je on Jeremija (Mat. 16:13, 14). Apostol Pavle je u Jevrejima 8:8-12 i 10:16, 17 spomenuo Jeremijino proročanstvo o novom savezu (Jer. 31:31-34). Citirao je i Jeremiju 9:24, kada je kazao: „Ko se hvali, neka se hvali Jehovom“ (1. Kor. 1:31). A u Otkrivenju 18:21 nalazimo još upečatljiviju primenu Jeremijinog poređenja o padu Vavilona (Jer. 51:63, 64).

 4. Kako arheologija potvrđuje istinitost Jeremijinih zapisa?

⁴ Arheološke iskopine takođe potvrđuju istinitost Jeremijinih zapisa. Na primer, u vavilonskoj hronici je zabeleženo da je 617. pre n. e. prilikom osvajanja Jerusalima Navuhodonosor zarobio kralja (Joahina) i postavio na njegovo mesto svog čoveka (Sedekiju) (24:1; 29:1, 2; 37:1).a

 5. (a) Šta se zna o Jeremiji? (b) Kakav je bio Jeremijin stil pisanja?

⁵ O Jeremiji posedujemo više biografskih podataka nego o ijednom drugom drevnom proroku, izuzev Mojsija. Jeremija nam je mnogo toga otkrio o sebi i svojim emocijama, iz čega je vidljivo da je bio neustrašiv, srčan i hrabar, ali istovremeno ponizan i blag. Nije bio samo prorok, nego i sveštenik, sakupljač svetih spisa i savestan istoričar. Bio je sin sveštenika Helkije iz Anatota, svešteničkog grada severno od Jerusalima, „u Venijaminovoj zemlji“ (1:1). Jeremijin stil pisanja je jasan, direktan i lako razumljiv. Često se služio poređenjima i slikovitim načinom izražavanja, a u knjizi ima i proze i poezije.

SADRŽAJ KNJIGE PROROKA JEREMIJE

 6. Kako je sačinjen tekst ove proročke knjige?

⁶ Tekst nije sačinjen prema hronološkom redu, nego prema sadržaju. Stoga se u njemu često menjaju vreme i okolnosti. A na kraju, u 52. poglavlju, vrlo detaljno se opisuje opustošenje Jerusalima i Jude. Taj opis ne samo što pokazuje kako se ispunila većina proročanstava nego i objašnjava pozadinu onoga što je napisano u Tužbalicama, sledećoj biblijskoj knjizi.

 7. Kako je Jeremija postao prorok i kako ga je Jehova ohrabrio?

⁷ Jehova poziva Jeremiju (1:1-19). Da li je Jeremija bio odabran za proroka zato što je hteo da postane prorok ili zato što je poticao iz svešteničke porodice? Lično Jehova je to objasnio: „Pre nego što sam te oblikovao u utrobi tvoje majke, poznavao sam te. Pre nego što si iz njene utrobe izašao, posvetio sam te i postavio sam te za proroka narodima.“ Dakle, Jehova mu je dao taj zadatak. Da li ga je Jeremija prihvatio? Ponizno je pokušao da odbije tu službu, rekavši: ’Još sam dete.‘ Međutim, Jehova ga je ohrabrio: „Svoje reči stavljam u tvoja usta. Postavljam te danas nad narodima i nad kraljevstvima da iskorenjuješ i rušiš, da uništavaš i obaraš, da gradiš i sadiš.“ Jeremija nije smeo da se boji. „Oni će se boriti protiv tebe, ali te neće nadvladati, jer ’ja sam s tobom‘, govori Jehova, ’da te izbavljam‘“ (1:5, 6, 9, 10, 19).

 8. (a) U kom pogledu je Jerusalim bio neveran? (b) Kakvu će nevolju Jehova prouzrokovati?

⁸ Jerusalim kao neverna žena (2:1–6:30). Koju je poruku Jehova uputio Jeremiji? Jerusalim je zaboravio svoju prvu ljubav. Napustio je Jehovu, Izvor žive vode i odao se bludu s tuđim bogovima. Više nije bio plemenita crvena loza, nego je „postao iskvarena mladica neke tuđe loze“ (2:21). Na njegovim skutovima bila je krv nedužnih siromaha. Čak je i razbludni Izrael bio pravedniji od Jude. Bog je pozvao te odmetnute sinove da mu se vrate jer je on njihov muž. Ali oni su se ponašali kao žena koja je izneverila muža. Poručio im je da mogu da se vrate ako uklone svoje gadosti i obrežu svoje srce. „Podignite prema Sionu znak za zbor“, rekao je Jehova jer je odlučio da dovede nevolju sa severa (4:6). Propast će za propašću stizati! Izvršilac Jehovine presude doći će kao lav iz čestara, kao vruć vetar iz pustinje, na kolima koja su kao olujni vetar.

 9. (a) Koju je poruku Jeremija preneo tvrdokornim Jerusalimljanima? (b) Da li će im pomoći njihove tvrdnje da vlada mir?

⁹ Onaj ko je prošao jerusalimskim ulicama mogao je da vidi samo prestupe i neveru! Ljudi su se odrekli Jehove, pa će im njegova reč u Jeremijinim ustima biti vatra koja će ih progutati poput drva. Pošto su ostavili Jehovu da bi služili tuđim bogovima, on će ih predati strancima da im služe u tuđini. Bili su tvrdokorni! Oči su imali, a nisu videli. Uši su imali, a nisu čuli. Strašno! Proroci i sveštenici su lažno prorokovali, „a moj narod to voli“, rekao je Jehova (5:31). Dolazila je nevolja sa severa, a ipak ’od najmanjeg do najvećeg, svi su zgrtali sebi nepravedni dobitak‘. Govorili su: „Mir je! Mir je!“, a mira nije bilo (6:13, 14). Ali, iznenada će doći pustošnik. Jehova je postavio Jeremiju da bi ispitao svoj narod poput metala, ali nije našao ništa osim troske i odbačenog srebra. Bili su potpuno pokvareni.

10. Zašto će se Jerusalimu dogoditi isto što se dogodilo Silomu i Jefremu?

¹⁰ Upozorenje da ih hram neće zaštititi (7:1–10:25). Jeremiji je došla Jehovina reč i trebalo je da je objavi na vratima hrama. Zamisli ga kako se jakim glasom obraća onima koji ulaze u hram: ’Vi se ponosite Jehovinim hramom, ali šta vam to vredi? Tlačite siročad i udovice, prolivate nedužnu krv, idete za drugim bogovima, kradete, ubijate, preljubu činite, lažno se zaklinjete i prinosite žrtve Valu! Licemeri! Od Jehovinog doma ste napravili razbojničku pećinu. Setite se šta je Jehova učinio Silomu. Isto će učiniti i tvom domu, Judo. Odbaciće te kao što je odbacio i Jefrema (Izrael) na severu‘ (Jer. 7:4-11; 1. Sam. 2:12-14; 3:11-14; 4:12-22).

11. Zašto se za Judu više nije vredelo moliti?

¹¹ Za Judu se više nije vredelo moliti. Narod je čak kao žrtvu prinosio kolače „kraljici nebesa“! Zaista, „ovo je narod koji ne sluša glas Jehove, svog Boga, i ne prihvata pouku. Nestalo je vernosti“ (Jer. 7:18, 28). Judin narod je postavio odvratne idole u Jehovinom domu i spaljivao je sinove i kćeri na obrednim uzvišicama u Tofetu u dolini Enom. Zato je Jehova rekao da će ta dolina dobiti ime „dolina ubijanja“, a njihova mrtva tela će biti hrana pticama i zverima (7:32). U Judi i Jerusalimu više neće biti veselja i radosti.

12. Šta će snaći Judin narod i tuđe bogove kojima se priklonio, premda se nada miru?

¹² Nadali su se miru i izlečenju, a ono strah! Zbog svoje tvrdokornosti biće rasejani i istrebljeni i nad njima će se naricati. ’Jehova je živi Bog i večni Kralj‘, a u bogovima koji nisu načinili nebesa i zemlju nema života. To su ništavni predmeti vredni podsmeha koji će propasti (10:10-15). Jehova će kao iz praćke izbaciti stanovnike te zemlje. Čuje se velika vreva iz severne zemlje. Judini gradovi će biti pretvoreni u pustoš. Prorok priznaje: „Put zemaljskog čoveka nije u njegovoj vlasti“ i moli Jehovu da ga ukori jer ne želi da bude uništen (10:23).

13. Zašto je Jehova Bog zabranio Jeremiji da se moli za Judu i kako ga je ojačao kada se našao u opasnosti?

¹³ Prokletstvo nad prekršiocima saveza (11:1–12:17). Judino kraljevstvo je prekršilo savez sklopljen s Jehovom. Narod je uzalud tražio pomoć. Jeremija nije smeo da se moli za Judu, jer je Jehova ’poslao vatru na njega‘, na maslinu koja je nekada bila zelena (11:16). Pošto su Jeremijini sugrađani, stanovnici Anatota, skovali zaveru da ga ubiju, prorok je molio Jehovu da ga ojača i da mu pomogne. Jehova mu je obećao da će se osvetiti Anatotu. Jeremija je upitao: „Zašto je put zlikovaca uspešan?“ Jehova mu je obećao: ’Iščupaću taj neposlušan narod i zatrću ga‘ (12:1, 17).

14. (a) Kojim je poređenjima Jehova prikazao da je Jerusalim nepopravljiv i da je njegova osuda neizbežna? (b) Kako se Jeremija osećao kada je pojeo Jehovine reči?

¹⁴ Nepopravljivi Jerusalim osuđen na propast (13:1–15:21). Jeremija je ispričao kako mu je Jehova zapovedio da opaše bedra lanenim pojasom i da ga potom sakrije među stene pored Eufrata. Kada ga je Jeremija nakon nekog vremena iskopao, video je da je pojas istrulio, „više nije bio ni za šta“. Tako mu je Jehova slikovito pokazao da je odlučio da uništi „Judin ponos i veliki jerusalimski ponos“ (13:7, 9). Jehova će razbiti te pijanice jedne o druge kao krčage pune vina. „Može li Hušanin promeniti svoju kožu ili leopard svoje šare?“ (13:23). Tako je i Jerusalim bio nepopravljiv. Jeremija nije smeo da se moli za taj narod. Čak i da su se Mojsije i Samuilo zauzeli kod Jehove za njih, on ih ne bi poslušao jer je odlučio da uništi Jerusalim. Jehova je ojačao Jeremiju da ne ustukne pred onima koji su mu se rugali. Kada su Jeremiji došle Jehovine reči, on ih je pojeo, i to ga je ’obradovalo i razveselilo mu srce‘ (15:16). To nije bilo vreme za zbijanje šala, nego za pouzdanje u Jehovu, koji je obećao da će tako ojačati Jeremiju da će pred narodom biti kao utvrđeni bakarni zid.

15. (a) Koliko je ozbiljna situacija u kojoj se našao narod i kojom zapovesti Jehova ističe tu činjenicu? (b) Kako će grešni narod spoznati Jehovino ime i zašto ga ne može prevariti?

¹⁵ Jehova šalje ribare i lovce (16:1–17:27). S obzirom na to da je zemlji predstojalo opustošenje, Jehova je zapovedio Jeremiji: „Nemoj se ženiti i nemoj imati sinova i kćeri na ovom mestu“ (16:2). To nije bilo vreme niti da tuguje niti da sedi s tim narodom na gozbama, jer je Jehova odlučio da ih otera iz zemlje. Jehova je isto tako obećao da će ’poslati ribare i lovce koji će ih loviti‘, a kada se sve to dogodi, narod će ’znati da je njegovo ime Jehova‘ (16:16, 21). Judin greh je bio zapisan na srcu ljudi gvozdenom pisaljkom s dijamantskim vrhom. „Srce je varljivije od svega i na sve je spremno“, ali Jehova zna šta je u srcu. Niko ga ne može prevariti. Oni koji su odstupili od Jehove, ’ostavili su izvor žive vode, Jehovu‘ (17:9, 13). Ako sabatni dan ne bude svet narodu Jude, Jehova će „progutati“ njegova vrata i utvrđene dvore.

16. Šta je Jehova želeo da prikaže na primeru grnčara i njegovih glinenih posuda?

¹⁶ Grnčar i glina (18:1–19:15). Jehova je zapovedio Jeremiji da ode u grnčarevu kuću. Tamo je Jeremija video kako posuda koju je grnčar pravio od gline nije dobro ispala, pa se on predomislio i od te gline napravio drugu posudu, kakvu je želeo. Jehova je zatim izjavio da je on Grnčar Izraelovom domu i da ima moć i da zatre i da sagradi. Zatim je zapovedio Jeremiji da uzme zemljani vrč od grnčara i odnese ga u dolinu Enom i da tamo najavi nevolju koju će On naneti jer je narod napunio to mesto krvlju nedužnih, spaljujući svoje sinove na žrtvu paljenicu Valu. Jeremija je morao da razbije vrč čime je predočio kako će Jehova „razbiti“ Jerusalim i narod Jude.

17. Koje je teško iskustvo Jeremija doživeo i da li je zbog toga ućutao?

¹⁷ Ne posustati zbog progonstva (20:1-18). Hramskog nadzornika Pashora ražestilo je Jeremijino odvažno propovedanje, pa ga je preko noći stavio u klade. Nakon izlaska iz zatvora, Jeremija je prorekao Pashoru da će biti izgnan u Vavilon i da će tamo umreti. Jeremija je bio obeshrabren zato što su mu se ljudi rugali i sramotili ga, pa je razmišljao o tome da prestane da prorokuje. Međutim, nije mogao da ćuti. Jehovina reč je ’u njegovom srcu bila kao rasplamsala vatra‘, tako da nije mogao izdržati da ne govori. Premda je prokleo dan svog rođenja, uskliknuo je: „Pevajte Jehovi! Hvalite Jehovu! Jer je dušu siromaha izbavio iz ruku zlikovaca“ (20:9, 13).

18. Šta je Jeremija najavio Sedekiji?

¹⁸ Jehova je gnevan na vladare (21:1–22:30). Na Sedekijino pitanje Jeremija je odgovorio da se Jehova razgnevio na grad, pa će vavilonski kralj opsedati grad i ljudi će izginuti od pošasti, mača, gladi i vatre. Salum (Joahaz) će umreti u izgnanstvu, Joakima će sahraniti kao što se sahranjuje magarac, a njegov sin Honija (Joahin) biće ’bačen‘ iz Jude u Vavilon, gde će i umreti.

19. Šta je Jeremija prorekao o ’pravednom izdanku‘ i šta je bilo predočeno s dve korpe smokava?

¹⁹ Nada u „pravedan izdanak“ (23:1–24:10). Jehova je obećao da će lažne pastire zameniti pravim i da će podići „pravedan izdanak“ iz Davidovog stabla, koji će ’vladati i postupati razborito, sprovoditi pravdu i pravednost u zemlji‘. Kako će se zvati? Zvaće se „Jehova je naša pravednost“. On će skupiti rasejani ostatak (23:5, 6). Da su proroci bili Jehovini bliski prijatelji, omogućili bi narodu da čuje Božju reč i da se odvrati od svog zlog puta. Ali oni „moj narod zavode svojim lažima“, rekao je Jehova (23:22, 32). Gle, „dve korpe smokava“. Jeremija se poslužio dobrim i lošim smokvama kako bi pokazao da će se verni ostatak koji je u Božjoj milosti vratiti u svoju zemlju, a da će ostali doživeti tragičan kraj (24:1, 5, 8-10).

20. U kom smislu je Vavilon Jehovin sluga i šta će ga na kraju ipak zadesiti?

²⁰ Jehovin spor s narodima (25:1-38). Ovo poglavlje je sažetak osuda koje su šire opisane u poglavljima 45-49. U tri paralelna proročanstva, Jehova objavljuje nevolju koja će zadesiti sve narode sveta. Najpre predstavlja Navuhodonosora kao svog slugu koji će poraziti Judu i okolne narode, „i ti narodi služiće kralju Vavilona sedamdeset godina“. Posle toga će doći red na Vavilon da se i on pretvori „u večnu pustoš“ (25:1-14).

21. Ko mora da pije čašu Jehovinog gneva i kakve će posledice to imati?

²¹ Drugo proročanstvo je vizija o čaši punoj vina Jehovinog gneva. Jeremija mora da pruži tu čašu narodima i „oni će piti, pa će se teturati i ponašati bezumno“ jer Jehova šalje uništenje na njih. Ono će najpre zadesiti Jerusalim i Judu. Potom će krenuti na Egipat, vratiti se u Filisteju, preći u Edom, otići do Tira, do bliskih i dalekih zemalja, te do ’svih drugih zemaljskih kraljevstava koja postoje na licu zemlje. A kralj Sisaha piće posle njih‘. Oni će ’piti, povraćati i pasti‘. Niko neće biti pošteđen (25:15-29).

22. Kako će izgledati strašna nevolja u kojoj će Jehova iskaliti svoj žestoki gnev?

²² U trećem proročanstvu Jeremija se izražava predivnim pesničkim rečima. „S visine će Jehova kao lav zarikati... na sve stanovnike zemlje.“ Vika će se čuti, nevolja, velika oluja! „Tog dana oni koje Jehova pobije ležaće od jednog kraja zemlje do drugog.“ Niko ih neće oplakivati niti sahraniti, nego će biti kao đubrivo po zemlji. Lažni pastiri biće pobijeni zajedno s vođama svog stada. Neće umaći. Zamisli samo njihov gorak plač! ’Jehova im pustoši njihov pašnjak zbog svog žestokog gneva‘ (25:30-38).

23. (a) Kakva je zavera skovana protiv Jeremije, kako se on branio i o kome su raspravljale starešine koje su ga oslobodile optužbe? (b) Kako je Jeremija predočio da će narod ubrzo pasti u vavilonsko ropstvo i koje se proročanstvo o Ananiji obistinilo?

²³ Ispunjenje Jeremijinih proročanstava (26:1–28:17). Vladari i narod skovali su zaveru da ubiju Jeremiju. Jeremija se brani. Ono što govori zapravo je Jehovina reč. Ako ga ubiju, ubiće nevinog čoveka. Presuda glasi: nije kriv. Razmatrajući Jeremijin slučaj, starešine raspravljaju o ranijim prorocima Miheju i Uriji. Jehova zatim zapoveda Jeremiji da načini sebi okove i jaram, da ih stavi na vrat i da ih potom pošalje okolnim narodima kao znak da će tri generacije njihovih vladara morati da služe vavilonskom kralju. Međutim Ananija, jedan od lažnih proroka, suprotstavlja se Jeremiji. On izjavljuje da će vavilonski jaram biti slomljen za dve godine, a da bi to prikazao, lomi drveni jaram. Jehova potvrđuje svoje proročanstvo tako što kaže Jeremiji da napravi gvozdeni jaram i da prorekne Ananiji da će umreti još te iste godine. Ananija te godine zaista umire.

24. (a) Koju je poruku Jeremija poslao izgnanicima u Vavilonu? (b) S kim će Jehova sklopiti novi savez i zbog čega će taj savez biti uzvišeniji od ranijeg saveza?

²⁴ Uteha za izgnanike u Vavilonu (29:1–31: 40). Jeremija piše narodu koji je zajedno s Jehonijom (Joahinom) izgnan u Vavilon: Naselite se u toj zemlji i nađite svoj mir u njoj, jer će vas Jehova vratiti iz izgnanstva tek za 70 godina. Jehova zapoveda Jeremiji da u vezi s njihovim povratkom napiše u knjizi kako će slomiti njihov jaram te će oni ’služiti Jehovi, svom Bogu, i Davidu, svom kralju, koga će im podići‘ (30:9). Rahela mora da prestane da plače jer će se njeni sinovi „vratiti iz neprijateljske zemlje“ (31:16). Zatim sledi utešno Jehovino obećanje: On će s Judinim i Izraelovim domom sklopiti novi savez, mnogo uzvišeniji od onoga koji su raskinuli! Jehova će svoj zakon napisati duboko u njima, na njihovom srcu. „Biću njihov Bog, i oni će biti moj narod.“ Od najmanjega do najvećega, svi će poznavati Jehovu i on će im oprostiti prestupe (31:31-34). Njihov grad biće obnovljen kao mesto koje je sveto Jehovi.

25. Kako je Jeremija potvrdio da će Izrael biti obnovljen i koje vesti sadrži daljnja Jehovina objava?

²⁵ Potvrda Jehovinog saveza s Davidom (32: 1–34:22). Tokom Navuhodonosorove završne opsade Jerusalima Jeremija dospeva u zatvor. Međutim, da bi pokazao da će Jehova obnoviti Izrael, Jeremija kupuje njivu u Anatotu, a ugovor o kupovini stavlja u zemljanu posudu. Sledeća Jehovina objava sadrži dobre vesti: Juda i Jerusalim ponovo će se veseliti, a Jehova će ispuniti ono na šta ga obavezuje savez s Davidom. Ali Sedekija je upozoren da će vavilonski kralj spaliti grad, a da će njega odvesti zarobljenog u Vavilon. Proročanstvo sadrži i osudu gospodara koji su pristali da puste na slobodu svoje robove, a onda su se predomislili i prekršili taj savez.

26. Šta je Jehova obećao Rihavovim sinovima i zašto?

²⁶ Jehovino obećanje Rihavovim sinovima (35:1-19). U danima kralja Joakima Jehova je poslao Jeremiju kod Rihavovih sinova. Kada su Vavilonci prvi put ušli u zemlju, Rihavovi sinovi su potražili utočište u Jerusalimu. Jeremija im sada nudi da piju vino, ali oni to odbijaju zato što im je tako naložio njihov praotac Jonadav pre više od 250 godina. Kakva razlika u odnosu na neverne Judejce! Zato Jehova Rihavovim sinovima obećava: „Jonadavu, Rihavovom sinu, neće nestati potomka koji će mi služiti u sve dane“ (35:19).

27. Zašto su Jeremijina proročanstva morala da budu dva puta zapisana?

²⁷ Jeremija ponovo piše knjigu (36:1-32). Jehova je zapovedio Jeremiji da zapiše sva svoja dotadašnja proročanstva. Jeremija ih je izdiktirao Varuhu, koji ih je na dan posta naglas čitao u Jehovinom domu. Kralj Joakim je naredio da mu donesu taj svitak i nakon što bi čuo deo teksta, gnevno bi ga odsekao i bacio u vatru. Zatim je zapovedio da uhvate Jeremiju i Varuha, ali Jehova ih je sakrio i zapovedio je Jeremiji da napiše drugi svitak.

28. (a) Šta Jeremija uporno proriče? (b) U čemu je Avdemeleh postupio drugačije od knezova?

²⁸ Poslednji dani Jerusalima (37:1–39:18). Zapis se ponovo vraća na događaje iz vremena Sedekijine vladavine. Kralj je tražio od Jeremije da se moli Jehovi za Judu. Prorok to nije želeo jer Jerusalim nije mogao da izbegne nesreću. Pri pokušaju da ode u Anatot, bio je uhvaćen kao dezerter, pretučen i bačen u zatvor, gde je dugo ostao. Nakon toga, Sedekija je tražio da ga dovedu. Da li je došla neka poruka od Jehove? Naravno da jeste! Glasila je: „Bićeš predat u ruke kralju Vavilona!“ (37:17). Gnevni zbog toga što Jeremija nije odustao od svojih zloslutnih proročanstava, knezovi su ga bacili u bunar pun blata. Za njega se kod kralja zauzeo Etiopljanin Avdemeleh, kraljev dvoranin. Jeremija je tako bio izbavljen od polagane smrti, ali je ostao u pritvoru u Stražarskom dvorištu. Sedekija je ponovo pozvao Jeremiju kod sebe, ali on mu je rekao: ’Predaj se vavilonskom kralju ili ćeš otići u ropstvo, a Jerusalim će biti razoren!‘ (38:17, 18).

29. Kakva je tragedija pogodila Jerusalim i kako su prošli Jeremija i Avdemeleh?

²⁹ Opsada Jerusalima trajala je godinu i po dana, nakon čega su Vavilonci provalili u grad 11. godine Sedekijinog vladanja. Kralj je pobegao sa svojom vojskom, ali Vavilonci su ih zarobili. Njegove sinove i velikodostojnike ubili su pred njegovim očima, a njega su oslepili i u okovima odveli u Vavilon. Grad je bio spaljen i razoren, a sav narod, izuzev manjeg broja siromašnih ljudi, odveden je u izgnanstvo u Vavilon. Po Navuhodonosorovoj zapovesti, Jeremija je bio pušten iz pritvora. Ali pre toga je preneo Avdemelehu Jehovino obećanje da će ga izbaviti ’jer se uzdao u Jehovu‘ (39:18).

30. Koji Jeremijin savet preostali narod nije želeo da posluša i koju je osudu Jeremija obznanio u Egiptu?

³⁰ Završna zbivanja u Mispi i Egiptu (40: 1–44:30). Jeremija je ostao u Mispi s Godolijom, koga su Vavilonci postavili za upravitelja nad preostalim narodom. Nakon dva meseca, Godolija je bio ubijen. Narod je zatražio savet od Jeremije, a on mu je preneo Božje reči: ’Jehova vas neće iščupati iz ove zemlje. Ne bojte se kralja Vavilona. Ali ako odete u Egipat, umrećete!‘ Narod je ipak otišao u Egipat i sa sobom je odveo Jeremiju i Varuha. U Tafnesu u Egiptu Jeremija je obznanio Jehovinu presudu: vavilonski kralj će postaviti svoj presto u Egiptu. Uzalud Izrael obožava egipatske bogove i ponovo prinosi žrtve „kraljici nebesa“. Zar su zaboravili da je Jehova zbog njihovog idolopoklonstva opustošio Jerusalim? Jehova je rekao da će im naneti zlo u egipatskoj zemlji, tako da se oni neće vratiti u Judu. Dao im je znak koji će potvrditi istinitost tih reči — faraona Hofru predaće u ruke njegovim neprijateljima.

31. Koje je zasiguranje dobio Varuh?

³¹ Šta će biti s Varuhom? (45:1-5). Varuh se ražalostio stalno slušajući Jeremijina zloslutna proročanstva. Došla mu je poruka da bi prvenstveno trebalo da razmišlja o Jehovinom delu, o tome kako on gradi i ruši, a ne da ’traži velike stvari za sebe‘ (45:5). Ipak, Bog mu je obećao da će preživeti sve te nevolje.

32. Na koga će sve doći ’mač Jehovin‘?

³² Jehovin mač dolazi na druge narode (46:1–49:39). Jeremija opisuje pobede Vavilona nad Egiptom kod Harkemisa i na drugim mestima. Premda će drugi narodi biti istrebljeni, Jakov neće, ali će ipak biti kažnjen. ’Mač Jehovin‘ doći će na Filisteje, na ponosni Moav i na oholi Amon, na Edom i Damask, Kidar i Asor (47:6). Elamov luk biće slomljen.

33. (a) Šta će biti sa zlatnom čašom — Vavilonom? (b) Šta zato Božji narod treba da uradi?

³³ Jehovin mač dolazi na Vavilon (50:1–51: 64). Jehova izriče osudu Vavilonu. Ona se mora objaviti među narodima. Ništa se ne sme sakriti. Vavilon će biti osvojen, a njegovi bogovi posramljeni. Iz njega treba bežati! Malj koji je razbijao narode po celoj zemlji sada će i sam biti razbijen. „Oholi“, tlačitelj porobljenih Izraelaca i Judejaca, treba da zna da je Jehova nad vojskama njihov Otkupitelj. U Vavilonu će se nastaniti životinje koje zavijaju. „Kad ga Bog razori, kao što je razorio Sodom i Gomoru... niko od ljudi neće tamo živeti“ (50:31, 40). Vavilon je zlatna čaša u Jehovinoj ruci koja je opila narode, ali će iznenada pasti i razbiti se. Narodi će gorko plakati nad njim. Jehova će podići kraljeve Medije da ga unište. Vavilonski junaci prestaće da se bore. Postaće kao žene. Kći vavilonska biće izgažena kao gumno, „pa će zaspati večnim snom iz kog se neće probuditi“. More će se podići na Vavilon i prekriti ga mnoštvom svojih talasa. „Izađi iz njega, narode moj! Neka svako spase svoju dušu od Jehovinog žestokog gneva!“ (51:39, 45). U Vavilonu će se čuti vika, zadesiće ga velika propast! Vavilonsko ratno oružje biće slomljeno, jer je Jehova Bog koji plaća. I zaista će mu naplatiti!

34. Čime je predočen pad Vavilona?

³⁴ Jeremija je zapovedio Seraji: ’Idi u Vavilon i naglas pročitaj reči proročanstva protiv Vavilona! Nakon toga zaveži knjigu za kamen i baci je u Eufrat. A zatim reci: „Ovako će potonuti Vavilon i nikad se više neće podići, zbog nevolje koju ću pustiti na njega“‘ (51:61-64).

35. Šta je opisano u 52. poglavlju?

³⁵ Opis pada Jerusalima (52:1-34). Ovaj izveštaj je skoro identičan onome koji se nalazi u 2. Kraljevima 24:18-20; 25:1-21, 27-30.

ZAŠTO JE OVA KNJIGA KORISNA

36. (a) U čemu je Jeremija pokazao primernu hrabrost i revnost? (b) U čemu su nam dobar primer pružili Varuh, Rihavovi sinovi i Avdemeleh?

³⁶ Ovo nadahnuto proročanstvo je i te kako poučno i korisno za duhovnu izgradnju. Razmisli o hrabrosti samog proroka Jeremije. On je bezbožnom narodu neustrašivo objavljivao neomiljenu poruku. Nije želeo da se druži sa zlima. Razumeo je da Jehovinu poruku treba hitno preneti i zato je svim srcem i bez prestanka služio Jehovi. Božja reč mu je bila poput vatre u kostima, radovala mu je i veselila srce (Jer. 15:16-20; 20:8-13). Propovedajmo i mi Jehovine reči sa istom takvom revnošću! Predano pomažimo drugim Božjim slugama, kao što je Varuh pomagao Jeremiji. Rihavovi sinovi nam takođe pružaju izvrstan primer zbog svoje nesalomive poslušnosti, kao i Avdemeleh koji se brinuo i zauzeo za progonjenog proroka (36:8-19, 32; 35:1-19; 38:7-13; 39:15-18).

37. Zašto razmatranje Jeremijinih proročanstava može ojačati našu veru u Jehovinu sposobnost proricanja budućnosti?

³⁷ Zadivljujuća je tačnost s kojom su se ispunile reči koje je Jehova govorio Jeremiji. To sigurno jača našu veru u Jehovinu sposobnost proricanja budućnosti. Uzmimo kao primer proročanstva koja su se ispunila još za vreme Jeremijinog života, kao što je proročanstvo o odvođenju Sedekije u ropstvo i razorenju Jerusalima (21:3-10; 39:6-9), svrgavanju i smrti zarobljenog kralja Saluma, to jest Joahaza (Jer. 22:11, 12; 2. Kralj. 23:30-34; 2. Let. 36:1-4), odvođenju kralja Honije, to jest Joahina, u ropstvo u Vavilon (Jer. 22:24-27; 2. Kralj. 24:15, 16) i o smrti lažnog proroka Ananije, koja je, u skladu s proročanstvom, nastupila još iste godine (Jer. 28:16, 17). Sva ta, a i brojna druga proročanstva, ispunila su se upravo onako kako je Jehova i predskazao. Kasniji proroci i Jehovine sluge takođe su smatrali da su Jeremijina proročanstva verodostojna i poučna. Na primer, Danilo je iz Jeremijinih zapisa shvatio da će Jerusalim biti pust 70 godina, a Jezdra je na kraju tih 70 godina skrenuo pažnju na ispunjenje Jeremijinih reči (Dan. 9:2; 2. Let. 36:20, 21; Jezd. 1:1; Jer. 25:11, 12; 29:10).

38. (a) Koji je savez Jeremija istakao u svom proročanstvu na koji je Isus kasnije ukazao? (b) Šta Jeremijino proročanstvo govori o nadi u Kraljevstvo?

³⁸ Kada je Isus sa svojim učenicima uspostavio proslavu kojom će se obeležavati njegova smrt, ukazao je na ispunjenje Jeremijinog proročanstva o novom savezu. Spomenuo je „novi savez na temelju [Isusove] krvi“. Taj savez je omogućio da im budu oprošteni gresi i da budu sakupljeni kao Jehovin duhovni narod (Luka 22:20; Jer. 31:31-34). S duhom rođenim pojedincima koji su ušli u novi savez Hrist je sklopio savez za Kraljevstvo, koji im omogućuje da vladaju s njim na nebu (Luka 22:29; Otkr. 5:9, 10; 20:6). U Jeremijinim proročanstvima se na više mesta ukazuje na to Kraljevstvo. Među brojnim osudama nevernog Jerusalima nalazimo i ove Jeremijine reči koje ulivaju nadu: „’Evo, dolaze dani‘, govori Jehova, ’kad ću Davidu podići pravedan izdanak. Kralj će vladati i postupaće razborito, sprovodiće pravdu i pravednost u zemlji.‘“ Zato će se taj kralj zvati: „Jehova je naša pravednost“ (Jer. 23:5, 6).

39. Koje nam zasiguranje pruža činjenica da se ostatak, u skladu s Jeremijinim proročanstvom, vratio iz Vavilona?

³⁹ Jeremija ponovo govori o obnovi: „Služiće Jehovi, svom Bogu, i Davidu, svom kralju, koga ću im podići“ (30:9). Na kraju govori i o utešnom obećanju koje je Jehova dao Izraelu i Judi. Jehova je obećao: „U tim danima i u to vreme učiniću da Davidu nikne pravedan izdanak.“ Rekao je da će umnožiti njegovo potomstvo i dati mu ’sina koji će vladati na njegovom prestolu‘ (33:15, 21). Kao što je sigurno da se ostatak vratio iz Vavilona, tako je sigurno i da će Kraljevstvo tog pravednog „izdanka“ činiti ono što je ispravno i pravedno po celoj Zemlji (Luka 1:32).

[Fusnota]