Hrišćansko gledište o autoritetu
„Nema vlasti da nije od Boga“ (RIMLJANIMA 13:1).
1. Na šta se odnosi reč „autoritet“, i zašto se može reći da je Jehova Vrhovni Autoritet?
AUTORITET je povezan sa stvarateljstvom. Vrhovni koji je dao postojanje svem stvarstvu, živom i neživom, jeste Jehova Bog. On je neosporno Vrhovni Autoritet. Pravi hrišćani dele osećanja nebeskih stvorenja koja objavljuju: „Dostojan si, [Jehova], da primiš slavu čast i moć, jer si ti sve stvari stvorio i po volji tvojoj one postoje i stvorene su“ (Otkrivenje 4:11).
2. Kako su rani ljudski vladari u određenom smislu priznavali da nemaju prirodno pravo da vladaju nad svojim bližnjima, i šta je Isus rekao Pontiju Pilatu?
2 Sama činjenica da su mnogi od najranijih ljudskih vladara pokušavali da ozakone svoj autoritet tvrdeći da su bog ili da su predstavnici boga, bila je prećutno priznavanje da nijedan čovek nema nasleđeno pravo da vlada nad drugim ljudimaa (Jeremija 10:23). Jedini zakonski izvor autoriteta jeste Jehova Bog. Hrist je rekao Pontiju Pilatu, rimskom namesniku Judeje: „Ne bi imao vlasti nikakve nada mnom, kad ti ne bi bilo dano odozgo“ (Jovan 19:11).
„Nema vlasti da nije od Boga“
3. Šta je apostol Pavle izjavio s obzirom na ’više vlasti‘, i kakva pitanja postavljaju Isusove i Pavlove izjave?
3 Apostol Pavle je pisao hrišćanima koji su živeli pod dominacijom Rimskog carstva: „Svi da se pokoravaju višim vlastima, jer nema vlasti da nije od Boga, i vlasti što postoje od Boga su određene [„postavljene na svoje relativne položaje“, NW]“ (Rimljanima 13:1). Šta je Isus mislio kad je izjavio da je Pilatu njegov autoritet bio dodeljen „odozgo“? I na koji način je Pavle smatrao da su političke vlasti njegovog vremena postavljene na svoje položaje od Boga? Da li su oni mislili da je Jehova lično odgovoran za naimenovanje svakog pojedinačnog političkog vladara ovog sveta?
4. Kako su Isus i Pavle nazvali Satanu, i koju Sataninu tvrdnju Isus nije porekao?
4 Kako bi to moglo da bude, kad je Isus nazvao Satanu ’vladarem ovoga sveta‘, a apostol Pavle ga je označio ’bogom ovoga sveta‘? (Jovan 12:31, Ča; 16:11; 2. Korinćanima 4:4). Nadalje, kad je iskušavao Isusa, Satana mu je ponudio „vlast“ nad ’svim svetskim carstvima‘, tvrdeći da je njemu bila predana ta vlast. Isus je odbio njegovu ponudu, ali nije porekao da Satana ima takvu vlast koju može dati (Luka 4:5-8, Ča).
5. (a) Kako treba da razumemo Isusove i Pavlove reči o ljudskom autoritetu? (b) U kom su smislu više vlasti „postavljene na svoje relativne položaje od Boga“?
5 Jehova je predao vladanje nad ovim svetom Satani dozvoljavajući mu da živi nakon svoje pobune i nakon što je iskušao Adama i Evu i prouzrokovao da se oni pobune protiv Njegovog suvereniteta (Postanje 3:1-6; uporedi Izlazak 9:15, 16). Prema tome, Isusove i Pavlove reči moraju značiti da nakon što je prvi ljudski par u Edenu odbacio teokratiju, ili vladavinu od Boga, Jehova je dozvolio da otuđeni ljudi stvaraju strukture autoriteta koje bi im dozvolile da žive u jednom sređenom društvu. Jehova je povremeno, da bi izvršio svoju nameru, prouzrokovao da izvesni vladari ili vlade padaju (Danilo 2:19-21). Drugima je dozvoljavao da ostanu na vlasti. O vladarima čije postojanje Jehova toleriše, može da se kaže da su „postavljene na svoje relativne položaje od Boga“.
Rani hrišćani i rimske vlasti
6. Kako su rani hrišćani gledali na rimske vlasti, i zašto?
6 Rani hrišćani se nisu pridružili jevrejskim sektama koje su kovale zaveru i borile se protiv Rimljana koji su okupirali Izrael. Zbog toga što su rimske vlasti, sa svojim ozakonjenim pravnim sistemom, održavale red na kopnu i moru; izgrađivale mnoge korisne akvadukte, puteve, i mostove; i uopšte uzev delovale za opšte dobro, hrišćani su ih smatrali ’slugama Božjim za njihovo dobro‘ (Rimljanima 13:3, 4). Zakon i red su stvarali sredinu koja je omogućavala hrišćanima da propovedaju dobru vest nadaleko i naširoko, kao što je zapovedio Isus (Matej 28:19, 20). Potpuno čiste savesti, oni su mogli da plaćaju poreze koje su nametali Rimljani, čak i ako se nešto od novca koristilo u svrhe koje Bog nije odobravao (Rimljanima 13:5-7).
7, 8. (a) Šta otkriva pažljivo čitanje Rimljanima 13:1-7, i šta pokazuje kontekst? (b) Pod kakvim okolnostima rimske vlasti nisu delovale kao ’Božje sluge‘, i u tom slučaju kakav su stav usvojili rani hrišćani?
7 Pažljivo čitanje prvih sedam stihova 13. poglavlja Rimljanima otkriva da su političke ’više vlasti‘ bile ’Božje sluge‘ da hvale one koji čine dobro i da kazne one koji praktikuju ono što je loše. Kontekst pokazuje da Bog, a ne više vlasti, određuje šta je dobro i šta je loše. Prema tome, ako je rimski car ili bilo koji drugi politički autoritet zahtevao stvari koje je Bog zabranjivao ili, suprotno, zabranjivao stvari koje je Bog zahtevao, on više nije postupao kao Božji sluga. Isus je izjavio: „Podajte... caru carevo a božje Bogu“ (Matej 22:21). Ako je rimska država zahtevala stvari koje su pripadale Bogu, kao što je obožavanje ili život osobe, pravi hrišćani su sledili apostolski savet: „Više treba Boga slušati negoli ljude“ (Dela apostola 5:29).
8 Odbijanje ranih hrišćana da praktikuju obožavanje cara i idolopoklonstvo, da ostavljaju svoje sastanke, i da prestanu da propovedaju dobru vest donelo im je progonstvo. Opšte se veruje da je apostol Pavle bio pogubljen po naređenju cara Nerona. Drugi carevi, posebno Domicijan, Marko Aurelije, Septimije Sever, Decije, i Dioklecijan, takođe su progonili rane hrišćane. Kad su ti carevi i njihove podređene vlasti progonili hrišćane, oni sigurno nisu postupali kao ’Božje sluge‘.
9. (a) Šta ostaje istina s obzirom na političke više vlasti, i od koga politička zver dobija moć i vlast? (b) Šta može da se logično kaže o hrišćanskoj podložnosti višim vlastima?
9 Sve to služi da ilustruje da premda političke više vlasti služe u nekim pogledima kao ’Božji poredak‘ (Ča) da održavaju sređeno ljudsko društvo, one ostaju deo svetskog sistema stvari čiji bog je Satana (1. Jovanova 5:19). One pripadaju svetskoj političkoj organizaciji koja je simbolizovana ’divljom zveri‘ iz Otkrivenja 13:1, 2 (NW). Ta zver dobija svoju moć i vlast od ’velikog zmaja‘, Satane Đavola (Otkrivenje 12:9). Prema tome, logično je da je hrišćanska podložnost takvim vlastima relativna, a ne apsolutna. (Uporedi Danijel 3:16-18.)
Ispravno poštovanje prema autoritetu
10, 11. (a) Kako je Pavle pokazao da treba da imamo poštovanje prema ljudima na vlasti? (b) Kako i zašto molitve mogu da se upućuju „za kraljeve i za sve koji su na vlasti“?
10 Međutim, to ne znači da hrišćani treba da usvoje drzak, prkosan stav prema političkim višim vlastima. Istina, mnogi od tih ljudi nisu naročito vredni poštovanja u svom privatnom, ili čak u svom javnom, životu. Ipak, apostoli su, svojim primerom i svojim savetom, pokazali da ljude na vlasti treba tretirati s poštovanjem. Kad se Pavle pojavio pred rodoskvrnim kraljem Irodom Agripom II, on mu je govorio s ispravnim poštovanjem (Dela apostola 26:2, 3, 25).
11 Pavle je čak naveo da je na mestu da svetske vlasti spominjemo u našim molitvama, posebno kad se pozivamo na njih da donesu odluke koje utiču na naše živote i hrišćanske aktivnosti. On je pisao: „Preporučujem, dakle, pre svega da se čine molitve, iskanja, molbe, blagodarenja za sve ljude, za kraljeve i za sve koji su na vlasti, da tihi i mirni život poživimo u svakoj pobožnosti i u poštenju. To je dobro i prijatno pred Bogom, Spasiteljem našim, koji hoće da se svi ljudi spasu, i da dođu do poznanja istine“ (1. Timoteju 2:1-4). Naš stav pun poštovanja prema takvim vlastima može dovesti do toga da nam dozvole da nastavimo slobodnije izvršavati naše delo nastojanja da se spasu „svi ljudi“.
12, 13. (a) Kakav je uravnotežen stav s obzirom na autoritet pružio Petar? (b) Kako možemo opovrgnuti „neznalice i bezumnike“ koji stvaraju predrasude protiv Jehovinih svedoka?
12 Apostol Petar je pisao: „Gospoda radi budite pokorni svakoj vlasti koja je među ljudima postavljena, bilo kralju kao najvišemu, bilo namesnicima kao od njega poslanim za kažnjavanje zločinaca i za hvaljenje dobrih ljudi. Jer je tako Božja volja da dobrim delima ućutkate neznalice i bezumnike, i to kao slobodni ljudi, ali ne služeći se slobodom kao koprenom za pokrivanje pakosti, nego postupajući kao prave sluge Božje. Poštujte svakoga, braću ljubite, Boga se bojte, dajte čast kralju“ (1. Petrova 2:13-17). Kakav uravnotežen savet! Mi dugujemo potpunu podložnost Bogu kao njegovi robovi, i pokazujemo relativnu podložnost punu poštovanja prema političkim vlastima poslatim da kazne zločince.
13 Ustanovilo se da mnoge svetovne vlasti imaju najčudnije pogrešne predstave o Jehovinim svedocima. To je obično zato što su pogrešno informisane od strane zlobnih neprijatelja Božjeg naroda. Ili može biti da su sve što znaju o nama saznali od mas-medija, koji nisu uvek nepristrasni u svom izveštavanju. Ponekad možemo razbiti takve predrasude svojim stavom punim poštovanja i, tamo gde je moguće, pružajući vlastima tačnu sliku o delu i verovanjima Jehovinih svedoka. Brošura Jehovini svedoci u dvadesetom veku, pruža zaposlenim službenicima kratko objašnjenje. Za potpunije informacije, može im se nabaviti knjiga Jehovah’s Witnesses—Proclaimers of God’s Kingdom (Jehovini svedoci — objavitelji Božjeg Kraljevstva), divno sredstvo koje zaslužuje mesto na policama za knjige lokalnih i nacionalnih javnih biblioteka.
Autoritet unutar hrišćanskih domova
14, 15. (a) Šta je temelj za autoritet unutar hrišćanskog domaćinstva? (b) Kakav treba da bude stav hrišćanskih žena prema svojim muževima, i zašto?
14 Nije potrebno reći da ako Bog zahteva od hrišćana da pokazuju dužno poštovanje prema svetskim vlastima, oni na isti način treba da poštuju strukturu autoriteta koju je Bog uspostavio unutar hrišćanskih domaćinstava. Apostol Pavle je u kratkim crtama izložio načelo poglavarstva koje postoji među Jehovinim narodom. On je napisao: „Hoću da znate da je svakom čoveku poglavar Hristos; a čovek je poglavar ženi, a Bog je poglavar Hristu“ (1. Korinćanima 11:3). To je načelo teokratije, ili vladavine od Boga. Šta to uključuje?
15 Poštovanje prema teokratiji počinje u domu. Hrišćanska žena koja ne pokazuje dužno poštovanje prema autoritetu svog muža — bilo da je on suvernik ili nije — nije teokratska. Pavle je savetovao hrišćane: ’Pazite [„Pokoravajte“, Ča] se među sobom u strahu od Boga. Žene, budite pokorne svojim muževima kao Gospodu, jer je muž poglavar ženi, kao što je Hristos poglavar Crkvi, koja je telo njegovo, a čiji je on spasitelj. I kao što je Crkva pokorna Hristu, tako i žene svojim muževima da budu u svemu pokorne‘ (Efescima 5:21-24). Baš kao što hrišćanski muževi treba da se podlože Hristovom poglavarstvu, hrišćanske žene treba da uvide mudrost podvrgavanja od Boga datom autoritetu svojih muževa. To će im doneti duboko unutrašnje zadovoljstvo i, što je još važnije, Jehovin blagoslov.
16, 17. (a) Kako se deca odgajana u hrišćanskim domovima mogu razlikovati od mnogih mladih danas, i kakav podsticaj imaju? (b) Kako je Isus bio divan primer za mlade danas, i na šta su oni ohrabreni?
16 Teokratska deca su srećna da pokazuju ispravno poštovanje prema svojim roditeljima. O mladoj generaciji u poslednjim danima bilo je prorečeno da će biti ’nepokorna roditeljima‘ (2. Timoteju 3:1, 2). Ali, za hrišćansku decu nadahnuta Reč Božja kaže: „Deco, slušajte roditelje svoje u svačemu, jer je to ugodno Gospodu“ (Kološanima 3:20). Poštovanje prema roditeljskom autoritetu ugodno je Jehovi i donosi njegov blagoslov.
17 To je ilustrovano u Isusovom slučaju. Lukin izveštaj navodi: „On siđe zatim s njima [roditeljima] u Nazaret, i bejaše im poslušan... I Isus napredovaše u mudrosti i u rastu i u milosti pred Bogom i pred ljudima“ (Luka 2:51, 52). Isus je tada imao 12 godina, a grčki oblik glagola koji je ovde upotrebljen naglašava da je ’nastavio da bude podložan‘ (NW) svojim roditeljima. Tako njegova podložnost nije završila kad je ušao u svoje tinejdžerske godine. Ako vi mladi želite da napredujete u duhovnosti i u naklonosti pred Jehovom i bogobojaznim ljudima, vi ćete pokazivati poštovanje prema autoritetu unutar svog doma i izvan njega.
Autoritet unutar skupštine
18. Ko je Poglavar hrišćanske skupštine, i na koga je on preneo autoritet?
18 Govoreći o potrebi za redom unutar hrišćanske skupštine, Pavle je pisao: „Bog nije Bog zabune nego mira... Ali sve neka se uradi pristojno i uredno [ili, „po redu“, fusnota u New World Translation]“ (1. Korinćanima 14:33, 40). Da bi se sve stvari odigravale po urednom obrascu, Hrist, poglavar hrišćanske skupštine, preneo je autoritet na verne muževe. Mi čitamo: „On je dao jedne kao apostole, a jedne kao proroke, jedne kao evanđeliste, a jedne kao pastire i učitelje, na usavršavanje svetih za delo službe... vladajući se po istini u ljubavi, da u svemu izrastemo u onome čiji je glavar Hristos“ (Efescima 4:11, 12, 15).
19. (a) Koga je Hrist naimenovao nad svim svojim zemaljskim posedom, i kome je dodelio poseban autoritet? (b) Kakvo se prenošenje autoriteta odigrava u hrišćanskoj skupštini, i šta to zahteva s naše strane?
19 U ovom vremenu kraja, Hrist je naimenovao kolektivnog ’vernog i razboritog roba‘ nad „svim svojim posedom“, ili interesima Kraljevstva na zemlji (Matej 24:45-47, NW). Kao što je to bio slučaj u prvom veku, taj rob je predstavljen vodećim telom pomazanih hrišćanskih muževa kojima je Hrist dao autoritet da donose odluke i imenuju druge nadglednike (Dela apostola 6:2, 3; 15:2). Vodeće telo, opet, prenosi autoritet na Odbore podružnica, oblasne i pokrajinske nadglednike, i starešine unutar svake od više od 73 000 skupština Jehovinih svedoka širom sveta. Svi ti predani hrišćanski muževi zaslužuju našu podršku i poštovanje (1. Timoteju 5:17).
20. Koji primer pokazuje da je Jehova nezadovoljan s onima kojima nedostaje poštovanja prema suhrišćanima koji imaju autoritet?
20 S obzirom na poštovanje koje dugujemo onima koji imaju autoritet unutar hrišćanske skupštine, interesantno poređenje može da se napravi s podložnošću koju dugujemo svetovnim vlastima. Kad neka osoba krši ljudski zakon koji Bog odobrava, kazna koju nametnu „vladajući“ je, u stvari, indirektan izraz Božjeg gneva nad „onima što zlo čine“ (Rimljanima 13:3, 4, Ča). Ako je Jehova gnevan kad neka osoba krši ljudske zakone i nema ispravno poštovanje prema svetskim vlastima, koliko je sigurno više nezadovoljan ako se predani hrišćanin ruga biblijskim načelima i pokazuje nepoštovanje prema suhrišćanima koji imaju autoritet!
21. Bićemo srećni ako sledimo koji biblijski savet, i šta će biti osmotreno u sledećem članku?
21 Umesto da navučemo Božje negodovanje usvajajući buntovan ili nezavisan stav, mi ćemo slediti Pavlov savet hrišćanima u Filipima: „Tako, ljubljeni moji, kao što svagda slušate, radite na spasenju svome sa strahom i drhtanjem, ne samo kao preda mnom, nego još više sad kad nisam kod vas, jer je Bog onaj koji vam daje volju i delovanje prema svome blagovoljenju. Sve činite bez mrmljanja i bez kolebanja, da budete besprekorni i čisti, deca Božja bez mane usred nevaljaloga i pokvarenoga naraštaja, u kome svetlite kao buktinje u svetu“ (Filipljanima 2:12-15). Za razliku od današnjeg nevaljalog i pokvarenog naraštaja koji je na sebe navukao krizu autoriteta, Jehovin narod se spremno podlaže autoritetu. Oni tako žanju velike koristi, kao što ćemo videti u sledećem članku.
[Fusnota]
a Vidi prethodni članak.
Za ponavljanje
◻ Ko je Vrhovni Autoritet, i zašto je njegov autoritet zakonit?
◻ U kom su smislu više vlasti „postavljene na svoje relativne položaje od Boga“?
◻ Kada više vlasti prestaju da budu ’Božji sluga‘?
◻ Kakva struktura autoriteta postoji unutar hrišćanskih porodica?
◻ Kakvo prenošenje autoriteta postoji unutar hrišćanske skupštine?
[Slike na 18. strani]
Isus je izjavio: „Podajte... caru carevo, a božje Bogu“