Poglavlje 65

Tajno putovanje u Jerusalim

JESEN je 32. n. e. i pribilžava se praznik Senica. Isus je od Pashe 31. n. e. svoje delovanje ograničio uglavnom na Galileju, jer su tada Jevreji pokušali da ga ubiju. Verovatno je od tada Isus posećivao Jerusalim jedino na tri godišnja jevrejska praznika.

Isusova braća sada ga podstiču: „Otidi odavde i idi u Judeju.“ Jerusalim je glavni grad Judeje i religiozno središte čitave zemlje. Njegova braća ovako razmišljaju: „Niko ništa ne čini tajno dok sam traži da bude javno poznat.“

Iako Jakov, Simon, Josif i Juda ne veruju da je njihov stariji brat Isus zaista Mesija, oni žele da on pokaže svoje čudotvorne moći svima onima koji će se okupiti na praznik. Isus je, međutim, svestan opasnosti. „Svet nema razloga da vas mrzi“, kaže on, „ali mene mrzi, jer svedočim za njega da su mu dela zla.“ Zato Isus kaže svojoj braći: „Uziđite vi na praznik; ja još neću uzići na praznik.“

Praznik Senica je slavlje koje traje sedam dana i koje se zaključuje osmog dana svečanim aktivnostima. Praznik obeležava završetak poljoprivredne godine i doba je velikog veselja i zahvalnosti. Nekoliko dana nakon što su Isusova braća otišla na praznik zajedno sa glavninom putnika, on i njegovi učenici odlaze tajno, kloneći se očiju javnosti. Prolaze kroz Samariju radije nego da idu putem kojim ide većina ljudi, uz reku Jordan.

Pošto će njemu i njegovim putnicima trebati smeštaj u nekom od Samarijskih sela, Isus šalje napred glasnike da učine pripreme. Ljudi, međutim, odbijaju da učine bilo šta za Isusa kad saznaju da ide za Jerusalim. Ozlojeđeni, Jakov i Jovan pitaju: „Gospode, želiš li da kažemo da vatra siđe s neba i uništi ih?“ Isus ih prekorava što predlažu tako nešto, i putuju dalje do drugog sela.

Dok idu putem, jedan književnik kaže Isusu: „Učitelju, slediću te kud god pođeš.“

„Lisice imaju jazbine, ptice nebeske imaju gnezda“, odgovara Isus, „a Sin čovečiji nema gde glavu nasloniti.“ Isus objašnjava da će književnik doživeti poteškoće ako postane njegov sledbenik. A izgleda da je književnik previše ponosan da bi prihvatio takav način života.

Jednom drugom čoveku Isus kaže: „Budi moj sledbenik.“

„Dopusti mi najpre da odem i sahranim svog oca“, odgovara čovek.

„Neka mrtvi sahranjuju svoje mrtve“, odgovara Isus, „a ti idi i objavljuj nadaleko Božje kraljevstvo.“ Otac tog čoveka očigledno nije još umro, jer da jeste, ne bi bilo verovatno da je njegov sin tu i da sluša Isusa. Taj sin očigledno traži da Isus pričeka određeno vreme dok mu otac umre. On nije spreman da Božje Kraljevstvo stavi na prvo mesto u svom životu.

Dok idu putem prema Jerusalimu, jedan drugi čovek kaže Isusu: „Slediću te, Gospode; ali prvo mi dopusti da se pozdravim sa svojim ukućanima.“

Isus odgovara i kaže: „Niko ko stavi ruku na plug pa se obazire na ono iza nije prikladan za Božje kraljevstvo.“ Oni koji će biti isusovi učenici moraju svoj pogled usredsrediti na službu za Kraljevstvo. Kao što će brazda biti kriva ako orač ne gleda pravo napred, tako će se i svaki onaj koji se obazire natrag na ovaj stari sistem stvari spotaći i pasti s puta koji vodi u večni život. Jovan 7:2-10; Luka 9:51-62; Matej 8:19-22.

▪ Ko su Isusova braća, i kako oni gledaju na njega?

▪ Zašto su Samarićani tako neuljudni, i šta Jakov i Jovan žele učiniti?

▪ Kakva tri razgovora Isus ima na putu, i kako on naglašava potrebu za samopožrtvovnom službom?