Dan koga se treba sećati

„Ovo vam kažem da mir imate u meni. U svetu ćete imati muke, ali ne bojte se, jer ja pobedih svet“ (JOVAN 16:33).

 1, 2. Koji se dan u istoriji ističe između svih drugih dana, i zašto?

DANAŠNJI svet ima mnogo toga da kaže o miru. Mir je na kraju drugog svetskog rata bio povezan sa danom V.E. i danom V.J.a Božić svake godine navodi ljude da razmišljaju o ’miru na zemlji‘ (Luka 2:14). Ali, postoji jedan dan u celoj ljudskoj istoriji koji se ističe od svih drugih. To je dan u kome je Isus Hrist izgovorio gore citirane reči. Od više od dva miliona dana otkako čovečanstvo postoji ovde na Zemlji, jedan dan je potpuno promenio put čovečanstva na njegovo večno dobro.

² Taj značajan dan bio je 14. nisan jevrejskog kalendara. Godine 33. n. e., 14. nisan započeo je zalaskom sunca 1. aprila. Razmotrimo događaje tog epohalnog dana.

14. nisan!

 3. Kako je Isus koristio te poslednje sate?

³ Dok pada sumrak, divan puni mesec verovatno baca svoje zrake kao podsetnik da Jehova određuje vremena i godišnja doba (Dela apostola 1:7). A šta se događa u toj gornjoj sobi gde su se Isus i njegovih 12 apostola okupili da slave jevrejsku godišnju Pashu? Dok se Isus priprema da ’pređe iz ovoga sveta k Ocu, kako je ljubio svoje koji behu u svetu, ispuni do kraja ljubav svoju prema njima‘ (Jovan 13:1). Kako on to čini? Isus rečju i primerom u svoje učenike nastavlja da usađuje osobine koje će im pomoći da pobede svet.

Oblačenje poniznosti i ljubavi

 4. (a) Kako je Isus svojim učenicima pokazao jednu temeljnu osobinu? (b) Kako znamo da je Petar naučio važnost poniznosti?

⁴ Apostoli još uvek treba da se oslobode izvesne mere častoljubive ljubomore i ponosa. Zato se Isus opasuje peškirom i počinje da im pere noge. Prava poniznost nije ispoljavanje lažne poniznosti, kakvu svake godine u Rimu glumi papa hrišćanstva. Ni u kom slučaju! To je davanje sebe koje proizilazi iz ’poniznosti misli koja smatra druge višima od sebe‘ (Filipljanima 2:2-5, NW). Petar u početku ne shvata smisao toga i ne dozvoljava Isusu da mu opere noge. Nakon što je bio ispravljen, on traži od Isusa da mu opere celo telo (Jovan 13:1-10). Međutim, Petar je sigurno izvukao pouku. Godinama kasnije, on je druge ispravno savetovao (1. Petrova 3:8, 9; 5:5). Koliko li je samo danas važno da svi u poniznosti robujemo Hristu! (Vidi takođe Poslovice 22:4; Matej 23:8-12.)

 5. Koja je Isusova zapovest pokazala važnost jedne daljnje ključne osobine?

⁵ Jedan od dvanaestorice ne izvlači korist iz Isusovog saveta. To je Juda Iskariotski. Dok se Pashalna večera nastavlja, Isus postaje uznemiren u duhu, označava Judu kao svog izdajnika i otpušta ga. Tek tada Isus govori jedanaestorici svojih vernih učenika: „Novu vam zapovest dajem: Ljubite jedan drugoga. Kao što ja vas ljubih, ljubite se i vi među sobom. Po tome će svi poznati da ste moji učenici ako se među sobom ljubite“ (Jovan 13:34, 35). To je zaista nova zapovest, prikazana Isusovim vlastitim izvanrednim primerom! Dok se približava čas njegove žrtvene smrti, Isus ispoljava izvanrednu ljubav. On koristi svaki dragoceni minut da pouči i ohrabri te učenike. Kasnije naglašava važnost ljubavi, govoreći: „Ovo je zapovest moja: Ljubite se među sobom, kao što sam ja vas ljubio. Nema veće ljubavi nego život svoj dati za prijatelje svoje“ (Jovan 15:12, 13).

„Put i istina i život“

 6. Koji cilj Isus postavlja pred svoje prisne učenike?

⁶ Isus kaže jedanaestorici vernih: „Neka se ne uznemiruje vaše srce. Iskazujte veru u Boga i u mene veru iskazujte. U kući moga Oca ima mnogo stanova. Kada bi bilo drugačije, rekao bih vam, jer idem da vam pripravim mesto“ (Jovan 14:1, 2, NW). To mesto će biti u ’kraljevstvu nebeskom‘ (Matej 7:21). Isus navodi kako ta prisna grupa lojalnih učenika može doći do svog cilja. On kaže: „Ja sam put i istina i život. Niko ne dolazi Ocu osim kroz mene“ (Jovan 14:6, NW). To se odnosi i na one iz čovečanstva koji dobijaju večni život na Zemlji (Otkrivenje 7:9, 10; 21:1-4).

 7-9. Zašto je Isus sebe opisao kao ’put i istinu i život‘?

⁷ Isus je „put“. Jedan i jedini pristup Bogu u molitvi je kroz Isusa Hrista. Sam Isus zasigurava svojim učenicima da će im Otac dati sve što traže u Isusovo ime (Jovan 15:16). Molitve upućene ikonama ili religioznim „svecima“ ili koje su prepune Zdravomarija i ponavljanih napeva — nijednu od njih Otac ne čuje i ne prihvata (Matej 6:5-8). Nadalje, s obzirom na Isusa, u Delima apostola 4:12 čitamo: „Nema u nikome drugome spasenja, jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima, kojim bismo se mogli spasti.“

⁸ Isus je „istina“. Apostol Jovan je o njemu rekao: „Reč je postala telo i prebivala među nama, i gledali smo njegovu slavu, slavu kakva pripada jedinorođenom očevom sinu; i bio je pun nezaslužene dobrohotnosti i istine“ (Jovan 1:14, NW). Isus je ispunio stotine proročanstava iz Hebrejskih pisama i time je postao njihova istina (2. Korinćanima 1:20; Otkrivenje 19:10). On je obznanio istinu govoreći svojim učenicima i mnoštvima koja su slušala, raspravljajući sa licemernim sveštenstvom, te svojim živim primerom.

⁹ Isus je „život“. Kao Sin Božji, Isus je rekao: „Ko iskazuje veru u Sina ima večni život; ko ne sluša Sina neće videti život, nego srdžba Božja ostaje na njemu“ (Jovan 3:36, NW). Vera iskazana u Isusovu žrtvu vodi do večnog života — besmrtnog života na nebu za „malo stado“ pomazanih hrišćana i večnog života na rajskoj Zemlji za veliko mnoštvo ’drugih ovaca‘ (Luka 12:32; 23:43 Jovan 10:16).

Podnošenje progonstva

10. Zašto treba da ’pobedimo svet‘, i koje je ohrabrenje pružio Isus s obzirom na to?

¹⁰ Oni koji se nadaju da žive u Jehovinom novom sistemu moraju se boriti sa svetom koji je „pod vlašću lukavoga“, Satane Đavola (1. Jovanova 5:19). Kako su zato ohrabrujuće Isusove reči iz Jovana 15:17-19! On objavljuje: „Ono što vam zapovedam to je da ljubite jedan drugoga. Ako svet na vas mrzi, znajte da na mene omrznu pre vas. Kad biste bili od sveta, onda bi svet svoje ljubio, a kako niste od sveta, nego vas ja od sveta izabrah, zato svet mrzi na vas.“ Pravi hrišćani su omrznuti sve do ove, 1992. godine, ali kako se samo radujemo divnim primerima onih koji nastavljaju da čvrsto stoje, ponizno pronalazeći snagu pod Božjom moćnom rukom! (1. Petrova 5:6-10). Svi mi možemo podneti kušnje iskazujući veru u Isusa, koji zaključuje svoj razgovor sledećim srdačnim rečima: „U svetu ćete imati muke, ali ne bojte se, jer ja pobedih svet“ (Jovan 16:33).

Uvođenje novog saveza

11. Šta je Jeremija prorekao s obzirom na novi savez?

¹¹ Tokom te večeri, nakon što je slava Pashe privedena kraju, Isus govori o novom savezu. Prorok Jeremija je to prorekao vekovima unapred, govoreći: „’Gle! Idu dani‘, reč je Jehovina, ’i ja ću sklopiti s domom Izraelovim i s domom Judinim novi savez... Svoj ću zakon u njih staviti i u njihovo srce ću ga upisati. I biću njihov Bog, a oni će biti moj narod... Jer ću zaboraviti njihovu grešku i njihovog greha neću se više sećati‘“ (Jeremija 31:31-34, NW). Žrtva koja taj novi savez čini punovažnim trebalo je da bude prinesena 14. nisana 33. n. e.!

12. Kako Isus uvodi novi savez, i šta on postiže?

¹² Isus govori jedanaestorici vernih da je veoma želeo jesti tu Pashu s njima. Zatim uzima hleb, izgovara zahvalu, lomi ga i daje im, govoreći: „Ovo znači moje telo, koje se u vašu korist treba dati. Činite to kao uspomenu na mene.“ Na isti način, on im dodaje čašu crvenog vina, govoreći: „Ova čaša znači novi savez na temelju moje krvi, koja se u vašu korist treba proliti“ (Luka 22:15, 19, 20, NW). Novi savez učinjen je delotvornim Isusovom „skupocenom krvlju“, koja je od daleko veće vrednosti od životinjske krvi čijim prskanjem je izraelski savez Zakona učinjen pravosnažnim! (1. Petrova 1:19; Jevrejima 9:13, 14). Oni koji su uzeti u novi savez raduju se potpunom oproštenju greha. Zato mogu biti među 144 000 onih koji primaju večno nasledstvo kao duhovni Izrael (Galatima 6:16; Jevrejima 9:15-18; 13:20; Otkrivenje 14:1).

„Kao uspomenu na mene“

13. (a) O čemu treba da razmišljamo u vreme Spomen-svečanosti? (b) Ko jedino treba uzimati simbole, i zašto?

¹³ Hiljadu devetsto šezdeseta godišnja Spomen-svečanost na Isusovu smrt pada na 17. april 1992. Dok se taj datum približava, činimo dobro ako razmišljamo o svemu što postiže Isusova savršena žrtva. Ta priprema uzvisuje Jehovinu mudrost i njegovu duboku ljubav prema čovečanstvu. Isusova besprekornost bez ikakve mrlje, sve do bolne smrti, opravdava Jehovu pred Sataninim ruganjem da je Njegovo ljudsko stvorenje manjkavo i da će popustiti pod ispitom (Job 1:8-11; Poslovice 27:11). Svojom žrtvenom krvlju, Isus posreduje novi savez, Jehovino sredstvo za odabiranje ’izabranog roda, kraljevskog sveštenstva, svete nacije, naroda za posebnu svojinu‘. Dok su još na Zemlji, oni ’objavljuju nadaleko odličnosti‘ svog Boga, Jehove, koji ih je „pozvao iz tame u svoje čudesno svetlo“ (1. Petrova 2:9, NW; uporedi Izlazak 19:5, 6). Ispravno je što svake godine samo oni uzimaju simbole na Spomen-svečanosti.

14. Kako su obogaćeni milioni posmatrača?

¹⁴ Na prošlogodišnjoj Spomen-svečanosti širom sveta bilo je 10 650 158 prisutnih, ali je među njima samo 8 850 uzelo simbole — manje od jedne desetine od 1 posto. Od koje je stoga koristi ta svečanost za milione posmatrača? Od velike koristi! Iako nemaju učešća, oni su duhovno obogaćeni tim druženjem sa velikim sveopštim bratstvom, dok slušaju o svim divnim stvarima koje Jehova postiže kroz žrtvu svog Sina.

15. Kako i drugi osim pomazanika izvlače korist iz Isusove žrtve?

¹⁵ Osim toga, apostol nas u 1. Jovanovoj 2:1, 2 obaveštava: „Imamo branitelja kod Oca, Isusa Hrista pravednika. On je sam žrtva okajanja greha naših, i ne samo naših, nego i celoga sveta.“ Da, iako Isusova žrtva u prvom redu koristi klasi Jovana koja je uzeta u novi savez, ona omogućuje i oproštenje greha „celoga sveta“. To je „žrtva okajanja“ za grehe svih drugih iz sveta čovečanstva koji iskazuju veru u Isusovu prolivenu krv, koja im otvara srećan izgled za večni život na rajskoj Zemlji (Matej 20:28).

’U kraljevstvu mog Oca‘

16. (a) U čemu sada, izgleda, učestvuju Isus i njegovi sunasledici? (b) Šta se danas zahteva i od pomazanog ostatka i od velikog mnoštva?

¹⁶ Nastavljajući da hrabri svoje apostole, Isus ukazuje na dan kada će na simboličan način piti proizvod nove vinove loze sa svojim učenicima u Kraljevstvu svog Oca (Matej 26:29). On im kaže: „Vi ste oni koji ste se održali sa mnom u mojim iskušenjima, i ja vama ostavljam kraljevstvo, kao što je Otac moj meni ostavio, da jedete i pijete za trpezom mojom u kraljevstvu mojemu, i da sedite na prestolima i sudite nad dvanaest kolena Izraelovih“ (Luka 22:28-30). Pošto je Isus 1914. primio moć Kraljevstva na nebu, možemo zaključiti da je veći broj Isusovih sunaslednika, koji su sakupljeni kroz vekove, već uskrsnuo da s njim ’sednu na prestolima‘ (1. Solunjanima 4:15, 16). Brzo se približava dan kada će anđeli osloboditi „četiri vetra“ ’velike nevolje‘! Do tada će biti završeno pečaćenje 144 000 duhovnog Izraela i sakupljanje milionâ velikog mnoštva. Svi oni moraju čuvati besprekornost, kao što je to činio Isus, kako bi primili nagradu večnog života (Otkrivenje 2:10; 7:1-4, 9).

17 i okvir. (a) Ako bi neki pomazanik zbog nelojalnosti bio odbačen, ko bi ga mogao zameniti? (b) Koje su zanimljivo svetlo bacili članci Kule stažare iz 1938. na izgradnju i kasnije širenje teokratske organizacije na Zemlji?

¹⁷ Šta ako neki pomazanici prestanu da budu čuvari besprekornosti? U ovom kasnom času, broj takvih nelojalnih bez sumnje će biti mali. Razumno je da nijedna zamena neće doći između novokrštenih, nego između onih koji su ostali s Isusom u njegovim kušnjama kroz mnoge godine verne službe. Sjajni odblesci duhovnog svetla koji su došli kroz Kulu stražaru u 1920-im i 1930-im ukazuju da je sakupljanje preostalih pomazanika bilo praktično završeno u tom razdoblju. Oni koji od tada ’peru svoje duge haljine u krvi Jagnjetovoj‘ imaju drugačiju radosnu nadu. Jehovin duh ih kroz Hrista vodi na „izvore vodâ života“ na rajskoj Zemlji (Otkrivenje 7:10, 14, 17, NW).

Najgorljivija molitva

18. Koje snaže pouke izvlačimo iz Isusove molitve iz 17. poglavlja Jovana?

¹⁸ Isus zaključuje svoj Spomen-sastanak sa svojim učenicima izgovarajući gorljivu molitvu zapisanu u Jovanu 17:1-26. On najpre moli da ga njegov Otac proslavi dok čuva besprekornost do kraja. Na taj će način biti proslavljen i Jehova, njegovo ime biće posvećeno — očišćeno od svake sramote. Jer savršeni čovek Isus zaista dokazuje da Božje ljudsko stvorenje može biti bez mane, čak i pod najtežim ispitom (Deuteronom 32:4, 5; Jevrejima 4:15). Nadalje, Isusova žrtvena smrt otvara veličanstvenu mogućnost Adamovom potomstvu. Isus kaže: „Ovo znači večni život: njihovo usvajanje spoznanja o tebi, jedinom pravom Bogu, i onome koga si poslao, Isusu Hristu“ (NW). Kako je samo preko potrebno steći tačno spoznanje o Jehovi Bogu i njegovom Sinu, Jagnjetu Božjem, koji je dao svoj život za Jehovino opravdanje i spasenje čovečanstva! (Jovan 1:29; 1. Petrova 2:22-25). Da li tu najljubazniju žrtvu ceniš do te mere da se u potpunosti predaš Jehovi i njegovoj dragocenoj službi?

19. Kako se ostatak i veliko mnoštvo mogu radovati dragocenom jedinstvu?

¹⁹ Isus se nadalje moli svom Svetom Ocu da čuva učenike dok dokazuju da nisu deo sveta, dok se drže Njegove reči kao istine i održavaju dragoceno jedinstvo s Ocem i Sinom. Zar ova molitva nije bila divno uslišena sve do našeg vremena dok pomazani ostatak i veliko mnoštvo ujedinjeno služe u svezama ljubavi, dok održavaju neutralnost prema svetu, njegovom nasilju i zlu? A kako su samo dragocene Isusove zaključne reči svom Ocu, Jehovi! „Objavio sam im tvoje ime i objaviću ga“, kaže Isus, „da ljubav kojom si ti mene ljubio bude u njima i ja u zajednici s njima“ (Jovan 17:14, 16, 26, NW).

20. Zašto je 14. nisan 33. n. e. zaista dan koga se treba sećati?

²⁰ Nakon što su izašli u Getsemanski vrt, Isus se nadalje kratko i izgrađujuće druži sa svojim učenicima. Tada ga hvataju njegovi neprijatelji! Nema reči kojima bi se opisale Isusove telesne patnje, njegova bolna tuga zbog sramote koja je nanesena Jehovi, kao i njegova primerna besprekornost u svemu tome. Isus je istrajan do kraja, kroz noć i većinu dnevnih sati tog dana. On jasno pokazuje da njegovo Kraljevstvo nije deo sveta. A poslednjim dahom, on uzvikuje: „Svrši se!“ (Jovan 18:36, 37; 19:30). Njegova pobeda nad svetom je potpuna. Dan 14. nisan 33. n. e. je sigurno dan koga se treba sećati!

[Fusnota]

Kako bi odgovorio?

◻ Šta je Isus poučio s obzirom na poniznost i ljubav?

◻ Kako je Isus postao „put i istina i život“?

◻ Koja je svrha novog saveza?

◻ Kakvo jedinstvo i ljubav postoji među pomazanim ostatkom i velikim mnoštvom?

[Okvir na 20. strani]

Mudrost Većeg Solomona

Članci pod naslovom „Organizacija“ iz izdanja Kule stražare od 1. juna i 15. juna 1938. (engl.) utvrdili su temeljnu teokratsku pripremu koju Jehovini svedoci slede sve do danas. Oni su doveli do vrhunca značajno razdoblje promene na području učenja i organizacije koje je počelo 1919 (Isaija 60:17). Upoređujući to 20-godišnje razdoblje sa 20 godina u kojima je Solomon gradio hram i kraljevu kuću u Jerusalimu, u Kuli stražari je stajalo: „Biblija pokazuje da je Solomon, nakon dvadesetogodišnjeg građevinskog programa... pokrenuo građevinski program po celoj zemlji (1. Kralj. 9:10, 17-23; 2. Let. 8:1-10). Tada je kraljica Sabe došla ’s kraja zemlje da sluša mudrost Solomonovu‘ (Mat. 12:42; 1. Kralj. 10:1-10; 2. Let. 9:1-9, 12). Time se nameće pitanje: Šta za Jehovin narod na Zemlji leži u neposrednoj budućnosti? Mi ćemo s punim pouzdanjem čekati i videćemo.“ To poverenje nije bilo upućeno u pogrešnom pravcu. Pod teokratskom organizacijom, ogromni duhovni građevinski program okupio je više od četiri miliona pripadnika velikog mnoštva. Poput kraljice Sabe, oni su došli s najudaljenijih delova Zemlje da čuju mudrost Većeg Solomona, Hrista Isusa — koja im se usmerava kroz ’vernog i razboritog roba‘ (Matej 24:45-47, NW).