Identifikovati jedinog pravog Boga
SKORO otkad i sami ljudi postoje, otad imaju i puno bogova. Bilo je toliko puno bogova i boginja koje su obožavali širom sveta da je njihov tačan broj teško odrediti — a ima ih na milione.
Pošto smo došli do zaključka da Bog postoji, sada se pitamo: koji je od svih tih bogova koje su obožavali širom sveta, ili ih i sada obožavaju, pravi Bog? Da postoji samo jedan pravi Bog koji se može i identifikovati kao takav, jasno je izraženo u Bibliji u Jovanu 17:3, Ča: „A ovo je večni život, da poznaju tebe, jedinoga pravoga Boga, i Isusa Hrista koga si poslao.“
Ime koje identifikuje
Bilo bi razumno da bilo koji bog koji ima svoju ličnost ima i lično ime koje bi ga razlikovalo od ostalih bogova koji takođe imaju svoja imena. To bi pre bilo neko ime koje je sam bog osmislio, a ne ime koje su njegovi obožavaoci izmislili.
Međutim, kad je reč o tome pojavljuje se jedna veoma zagonetna činjenica. Pošto većina dobro utvrđenih religija daje lična imena svojim bogovima, Jevreji i vodeće religije hrišćanstva propustili su da po ličnom imenu identifikuju boga kojeg obožavaju. Umesto toga, oni pribegavaju upotrebi titula kao što su Gospod, Bog, Svemoćni i Otac.
Pišući u publikaciji Theology, pisac Dejvid Klajns kaže sledeće: „Negde između petog i drugog veka pre n. e., Bog je doživeo nešto strašno: izgubio je svoje ime. Tačnije, Jevreji su prestali da koriste Božje lično ime Jahve i počeli da se osvrću na njega raznim opisnim imenima: Bog, Gospod, Ime, Sveti, Prisutnost, pa čak i Mesto. Čak i tamo gde je pisalo Jahve u biblijskom tekstu, čitaoci su izgovarali to ime kao Adonaj. Kad je hram konačno bio srušen, oni su prestali da koriste ime čak i tokom retkih liturgijskih prilika, a pao je u zaborav i sam izgovor tog imena.“ Međutim, ne može niko sa sigurnošću i tačnošću reći kada su ortodoksni Jevreji prestali naglas da izgovaraju Božje ime i zamenili ga hebrejskim izrazima kao što su Bog i Suvereni Gospod.
Onda, izgleda da je osnovna stvar u bilo kom nastojanju da se identifikuje ’jedini pravi Bog‘ u stvari poznavati ga po imenu. Takva potraga uopšte nije teška, pošto je ime Svemogućeg Boga, Stvoritelja, jasno izneto u Psalmu 83:19: „Nek znaju da si ti sam, kome je ime Gospod [„Jehova“, NW]. Svevišnji nad celom zemljom.“ (Vidite fusnotu za Postanje 2:5.)
Jehova ili Jahve?
Iako se ime Jehova pojavljuje u prevodu Bakotić i u drugim biblijskim prevodima, neki više vole da koriste ime Jahve umesto Jehova. Koje je ime ispravno?
Drevni biblijski manuskripti bili su napisani na hebrejskom jeziku. U Hebrejskim spisima, Božje ime se pojavljuje skoro 7 000 puta i piše se s četiri suglasnika — JHVH. Ova reč s četiri suglasnika obično se zove tetragramaton, ili tetragram, reč koja je nastala od dve grčke reči koje znače „četiri slova“. Sada se pojavljuje pitanje kako se tačno izgovara pošto se staro hebrejsko pismo sastojalo od suglasnika, bez samoglasnika koji bi pomagali čitaocu. Dakle, da li će se tetragramaton čitati kao Jahve ili Jehova, zavisi od toga koje će samoglasnike čitalac dodati između ta četiri suglasnika. Danas mnogi izučavaoci hebrejskog jezika daju prioritet obliku Jahve kao pravom izgovoru.
Međutim, doslednost govori u prilog izgovoru Jehova. Na koji način? Izgovor Jehova već je vekovima prihvaćen. Oni koji prigovaraju upotrebi ovog izgovora takođe treba da prigovore i upotrebi prihvaćenog izgovora Jeremija pa čak i Isus. Jeremiju bi trebalo promeniti u Jirmejah ili Jirmejahu, prema izvornom jevrejskom izgovoru, a Isus bi postao Ješua (na jevrejskom), ili Jesous (na grčkom). Otud, mnogi izučavaoci Biblije, uključujući i Jehovine svedoke, misle da doslednost govori u prilog upotrebi inače dobro poznatog „Jehova“ i njegovog ekvivalenta u drugim jezicima.
Da li je to zaista bitno?
Neki mogu tvrditi da u stvari nije toliko bitno da li ćete oslovljavati Svemoćnog Boga ličnim imenom ili nećete, i oni su zadovoljni time ako govore o Bogu ili oslovljavaju ga sa „Oče“ ili samo sa „Bože“. Međutim, oba ova izraza su samo titule a ne i imena, niti su lična imena niti su karakteristična. U biblijska vremena reč Bog (Elohim, na hebrejskom) koristila se da bi opisala bilo kog boga — čak i paganskog filistejskog boga koji se zvao Dagon (Sudije 16:23, 24). Dakle, kada bi neki Jevrejin rekao Filistejcu da on obožava „Boga“, time ne bi identifikovao pravog Boga koga je obožavao.
Zanimljiv je komentar iz dela The Imperial Bible-Dictionary od 1874: „[Jehova] je na svim mestima lično ime, i označava Boga kao osobu i jedino njega; a Elohim uglavnom ukazuje na prirodu neke zajedničke imenice, koja zaista najčešće, ali ne obavezno i ne dosledno, označava Vrhovnog... Jevrejin može reći taj Elohim, pravi Bog, čime ga razlikuje od svih lažnih bogova; ali on nikada neće reći taj Jehova, pošto je Jehova ime jedinog pravog Boga. On će uvek iznova reći moj Bože...; ali nikada ne i moj Jehova, jer kada kaže moj Bože, on misli na Jehovu. On govori o Bogu Izraelovom, ali nikada ne i o Jehovi Izraelovom, zato što ne postoji drugi Jehova. On govori o živome Bogu, ali nikada ne i o živome Jehovi, pošto ne može zamisliti Jehovu drugačije osim kao živog.“
Osobine pravoga Boga
Znati nečije ime, naravno, ne znači da tu osobu i poznajemo. Većina nas zna imena vodećih političara. Čak i istaknuti ljudi i žene iz drugih zemalja mogu imati imena koja su nam dobro poznata. Ali sâmo poznavanje njihovog imena — čak i ispravnog izgovora — ne znači da lično poznajemo te ljude niti da znamo kakve su oni osobe. Na sličan način, poznavati jedinog pravog Boga znači i upoznati njegove osobine i diviti im se.
Iako je tačno da ljudi nikada neće biti u stanju da vide pravoga Boga, on je u Bibliji ljubazno za nas zapisao mnoge detalje o svojoj ličnosti (Izlazak 33:20; Jovan 1:18). Izvesni jevrejski proroci dobili su nadahnute vizije o nebeskim dvorima Svemoćnog Boga. To što su oni opisali ne ukazuje samo na veliko dostojanstvo, zastrašujuće veličanstvo i moć, već takođe i na spokojstvo, red, lepotu i prijatnost (Izlazak 24:9-11; Isaija 6:1; Jezekilj 1:26-28; Danilo 7:9; Otkrivenje 4:1-3).
Jehova Bog je opisao Mojsiju neke od svojih privlačnih osobina, kao što je zapisano u Izlasku 34:6, 7: „Gospod, Gospod, Bog milostiv i milosrdan, spor na gnev i obilan dobrotom i vernošću, koji čuva ljubav svoju do hiljaditih pokolenja, koji prašta bezakonja i nepravde i greha.“ Zar se ne biste složili da bi nas bolje poznavanje ovih Božjih osobina približilo njemu i učinilo da se zaželimo da ga bolje upoznamo kao osobu?
Pošto nijedan čovek neće nikada biti u stanju da vidi Jehovu Boga u njegovoj blistavoj slavi, zapisano je da je Isus Hrist kao čovek na zemlji odražavao takvu osobu kakav je Jehova Bog, njegov nebeski Otac. Jednom prilikom Isus je rekao: „Sin ne može ništa činiti sam od sebe, nego on čini ono što vidi da Otac čini, i sve što Otac čini, ono i Sin čini onako“ (Jovan 5:19).
Dakle, iz ovoga možemo zaključiti da su Isusove osobine kao što je ljubaznost, saosećanje, blagost i srdačnost, kao i njegova snažna ljubav prema pravednosti i mržnja prema zlu, osobine koje je Isus zapažao kod svog Oca, Jehove Boga, u vreme dok je bio s njim u nebeskim dvorima pre nego što je postao čovek na zemlji. Prema tome, kada istinski s razumevanjem upoznamo pravo značenje imena Jehova, sasvim sigurno imamo razloga da volimo i blagosiljamo to sveto ime, da ga hvalimo i uzvisujemo, i imamo poverenja u njega.
Upoznavanje s jedinim pravim Bogom na ovaj način zaista je jedan beskrajan proces, kao što je to jasno prevedeno u New World Translation of the Holy Scriptures. Ovde puno pomaže ispravan oblik glagola „upoznati“, zato što je upotrebljen trajni oblik, a ne svršeni. Prema tome, čitamo: „Ovo znači večni život, da usvajaju spoznanje o tebi, jedinom pravom Bogu, i o onome koga si poslao, o Isusu Hristu.“ Da, trajno usvajanje spoznanja o jedinom pravom Bogu, Jehovi i o njegovom Sinu, Isusu Hristu, predstavlja trajni proces.
Pravi Bog otkriven
Prema tome, pravi Bog se lako otkriva među mnoštvom lažnih bogova. On je svemoćni Stvoritelj svemira, uključujući i planetu Zemlju i čovečanstvo na njoj. On ima jedinstveno lično ime — Jehova ili Jahve. On nije deo nekog misterioznog trojednog Boga ili Trojstva. On je Bog ljubavi i želi samo najbolje svojim ljudskim stvorenjima. Ali, on je takođe i Bog pravde, i neće večno tolerisati one koji uporno uništavaju Zemlju i podstrekavaju na ratove i nasilje.
Jehova otkriva svoju rešenost da očisti zemlju od zla i patnje i ne samo to već i da je pretvori u raj gde će ljudi iskrena srca moći večno da žive u sreći (Psalam 37:10, 11, 29, 34). Svemoćni Bog sada je postavio svog Sina, Isusa, za nebeskog Kralja u Božjem Kraljevstvu, i uskoro će Isus uspostaviti taj novi svet pravednosti i obnoviti rajske uslove na našoj Zemlji (Danilo 2:44; Matej 6:9, 10).
Nadamo se da sada lakše možete odgovoriti na pitanje da li Bog zaista postoji, i identifikovati pravoga Boga.
[Slika na 9. strani]
Isus Hrist je identifikovao Jehovu kao jedinog pravog Boga