Postupajmo u skladu sa Isusovom molitvom

1, 2. Šta je Isus učinio nakon što je sa svojim apostolima proslavio Pashu 33. godine n. e.?

BILO je to kasno uveče 14. nisana 33. godine n. e. Isus i njegovi učenici su proslavljali Pashu. Taj praznik ih je podsetio na to kako je Bog njihove pretke oslobodio iz ropstva u Egiptu. Ali njegovi verni učenici će doživeti „večno izbavljenje“, što je daleko vrednije od onoga što su dobili njihovi preci. Narednog danaa Isusa su pogubili njegovi neprijatelji. Međutim, taj zloban čin se pretvorio u blagoslov. Isusova prolivena krv omogućila je ljudima da budu oslobođeni greha i smrti (Jevr. 9:12-14).

² Da ne bismo zaboravili i prevideli taj velikodušni dar, Isus je uveo novu godišnju proslavu koja je zamenila Pashu. Uzeo je beskvasni hleb, izlomio ga i dao jedanaestorici vernih apostola rekavši: „Ovo predstavlja moje telo koje će se dati za vas. Činite ovo meni na spomen.“ Zatim je uzeo i čašu crnog vina i rekao im: „Ova čaša predstavlja novi savez na osnovu moje krvi, koja će se proliti za vas“ (Luka 22:19, 20).

 3. (a) Koja velika promena je usledila nakon Isusove smrti? (b) O kojim pitanjima treba da razmislimo?

³ Savez koji je na temelju Zakona sklopljen između Jehove i Izraelaca trebalo je da bude ukinut i zamenjen novim savezom između Jehove i Isusovih pomazanih sledbenika. Isus nije želeo da njegovi sledbenici budu poput Izraelaca tog doba, koji nisu bili ujedinjeni u obožavanju Jehove, čime su sramotili Božje sveto ime (Jov. 7:45-49; Dela 23:6-9). Isus je želeo da njegovi sledbenici ostanu ujedinjeni i da tako proslave Božje ime. Šta je zato uradio? Uputio je svom Ocu molitvu, i to najlepšu molitvu koju su ljudi ikada imali čast da pročitaju (Jov. 17:1-26; videti sliku na početku članka). Dok budemo razmatrali ovu molitvu, razmislimo o sledećim pitanjima: ’Da li je Bog uslišio Isusovu molitvu? Da li ja postupam u skladu sa tom molitvom?‘

4, 5. (a) Koju pouku možemo naći u prvom delu Isusove molitve? (b) Kako je Jehova uslišio deo molitve koji se odnosio lično na Isusa?

⁴ Isus je do duboko u noć poučavao svoje učenike mnogim divnim stvarima o Jehovi. Zatim je podigao oči prema nebu i pomolio se: „Oče, došao je čas. Proslavi svog sina, da tvoj sin proslavi tebe i da vlašću koju si mu dao nad svim ljudima da večni život svima koje si mu dao [...] Ja sam proslavio tebe na zemlji, dovršivši delo koje si mi dao da izvršim. A sada ti, Oče, proslavi mene kod sebe slavom koju sam imao kod tebe pre nego što je svet postao“ (Jov. 17:1-5).

⁵ Isus je na početku svoje molitve spomenuo ono što mu je bilo najvažnije. Kao prvo, želeo je da proslavi svog nebeskog Oca, što je bilo u skladu i sa uvodnim rečima njegove uzorne molitve: „Oče, neka se sveti ime tvoje“ (Luka 11:2). Kao drugo, želeo je da svojim učenicima da „večni život“, za šta se i molio svom Ocu. I tek na kraju se molio za sebe, rekavši: „Oče, proslavi mene kod sebe slavom koju sam imao kod tebe pre nego što je svet postao.“ Jehova je uslišio molitvu svog Sina i dao mu je čak i više nego što je tražio. Dao mu je uzvišeno ime kakvo nema nijedan anđeo (Jevr. 1:4).

 6. Šta su apostoli morali da rade da bi dobili večni život i na osnovu čega znamo da su u tome uspeli?

⁶ Isus je u svojoj molitvi spomenuo i ono što mi moramo raditi da bismo dobili večni život. (Pročitati Jovana 17:3.) On je rekao da moramo ’dobro upoznati‘ Boga i Hrista. Kako to možemo učiniti? Treba da se potrudimo da saznamo što više o Jehovi i njegovom Sinu. Još jedan način da upoznamo Boga jeste da lično iskusimo koliko je dobro držati se njegovih merila. Apostoli su to već radili, kao što je Isus i rekao u molitvi: „Reči koje si dao meni ja sam dao njima, i oni su ih primili“ (Jov. 17:8). Ali da bi dobili večni život morali su da i dalje duboko razmišljaju o Božjoj Reči i da je primenjuju u svakodnevnom životu. Da li su apostoli to činili do kraja svog života na zemlji? Sigurno jesu. To možemo reći zato što su njihova imena urezana na dvanaest kamena temeljaca nebeskog Novog Jerusalima (Otkr. 21:14).

 7. Šta znači poznavati Boga i zašto je to toliko važno?

⁷ Na grčkom jeziku glagol preveden sa ’dobro upoznati‘ stoji u nesvršenom obliku, što podrazumeva trajan proces. Dakle, naše znanje o Jehovi treba da stalno raste. Međutim, poznavanje Jehove kao najveće osobe u svemiru podrazumeva mnogo više od toga da znamo njegove osobine i nameru. Moramo ga voleti i imati blizak odnos s njim. Isto tako je važno da volimo našu braću i sestre. Božja Reč kaže: „Ko ne voli, nije upoznao Boga“ (1. Jov. 4:8). Osim toga, ako dobro poznajemo Boga, onda ćemo mu biti poslušni. (Pročitati 1. Jovanovu 2:3-5.) Velika je čast biti među onima koji poznaju Jehovu! Ali moramo paziti da ne izgubimo to dragoceno prijateljstvo s njim, kao što se to desilo Judi Iskariotskom. Dajmo sve od sebe da učvrstimo prijateljstvo s Jehovom. On će nam zauzvrat dati večni život (Mat. 24:13).

8, 9. Šta je Isusu bilo najvažnije dok je bio na zemlji i koje je gledište odbacio?

⁸ Na osnovu Isusove molitve zabeležene u 17. poglavlju Jovanovog jevanđelja jasno se vidi da Isus voli i nas, svoje učenike, isto kao što je voleo i apostole (Jov. 17:20). Međutim, treba da imamo na umu da postoji nešto što mu je važnije od našeg spasenja. Tokom čitavog njegovog života na zemlji najvažnije mu je bilo da proslavi ime svog Oca. Na primer, kada je u sinagogi u Nazaretu objavio zašto je došao na zemlju, pročitao je sledeći deo iz svitka proroka Isaije: „Jehovin duh je na meni, jer me je Bog pomazao da objavim dobru vest siromašnima.“ Možemo biti sigurni da je Isus tom prilikom jasno izgovorio Božje ime (Luka 4:16-21).

⁹ Još davno pre nego što je Isus došao na zemlju, judejske verske vođe su poučavale narod da ne treba da koristi Božje ime. Isus je sigurno odbacio takvo gledište. On je tim vođama rekao: „Ja sam došao u ime svog Oca, ali vi me ne primate. Kad bi neko drugi došao u svoje ime, njega biste primili“ (Jov. 5:43). A nekoliko dana pre svoje smrti, u molitvi je rekao: „Oče, proslavi svoje ime“, čime je u stvari naglasio šta mu je najvažnije (Jov. 12:28). Zato nije čudo što je u Isusovoj molitvi koju upravo razmatramo glavna nit posvećenje Božjeg imena.

10, 11. (a) Kako je Isus ljudima objavio ime svoga Oca? (b) Zašto Isusovi učenici objavljuju Božje ime?

¹⁰ „Objavio sam tvoje ime ljudima koje si mi dao iz sveta“, rekao je Isus. „Bili su tvoji, a ti si ih dao meni, i držali su se tvoje reči. Ja više nisam u svetu, ali oni jesu u svetu, a ja dolazim k tebi. Sveti Oče, čuvaj ih zbog svog imena koje si mi dao, da budu jedno, kao što smo i mi“ (Jov. 17:6, 11).

¹¹ To što je Isus svojim učenicima objavio ime svoga Oca značilo je mnogo više od toga da je samo izgovarao to ime. Isus im je pomogao da shvate ko je Jehova, koje osobine ima i kako postupa s ljudima (Izl. 34:5-7). Isus je sada Kralj na nebu, ali on i dalje pomaže svojim učenicima da objavljuju Jehovino ime širom sveta. S kojim ciljem? Da što više ljudi upozna Jehovu pre nego što dođe kraj ovog zlog sveta. A kada bude došao kraj, Jehova će spasti svoje verne sluge i tako pred svim ljudima proslaviti svoje veličanstveno ime! (Jezek. 36:23).

12. Koje tri stvari treba da uradimo da bismo dovršili delo koje je Isus započeo?

¹² Isus je svojim učenicima zapovedio da dovrše delo koje je on započeo. On je u molitvi Jehovi ovako rekao: „Kao što si ti mene poslao u svet, tako sam i ja njih poslao u svet.“ Ali Isus je znao da će im za to biti potrebna pomoć. Zato se dok je bio s njima trudio da im pomogne da se izbore sa svojim manama. Molio je Jehovu da im pomogne da učine tri važne stvari. Kao prvo, molio se da njegovi učenici ne budu deo Sataninog zlog sveta. Kao drugo, molio se da ostanu sveti tako što će se držati Božje Reči. I kao treće, usrdno se molio da njegovi učenici budu ujedinjeni, kao što su ujedinjeni on i njegov Otac. Svako od nas treba da se pita da li postupa u skladu sa onim što je navedeno u ovoj Isusovoj molitvi. Isus je verovao da će njegovi učenici upravo to učiniti i da će zato mnogi prihvatiti dobru vest. (Pročitati Jovana 17:15-21.)

13. Kako je Jehova uslišio Isusovu molitvu u prvom veku n. e.?

¹³ Jehova je uslišio Isusovu molitvu, što možemo videti čitajući Dela apostolska. Među hrišćanima u prvom veku bilo je Jevreja i nejevreja, bogatih i siromašnih, robova i robovlasnika. Sve je to moglo dovesti do nesloge i razdora. Ali oni su bili tako ujedinjeni da ih je apostol Pavle uporedio sa različitim delovima ljudskog tela, a za Isusa je rekao da je njihov poglavar (Ef. 4:15, 16). To je zaista izvanredan uspeh ako uzmemo u obzir koliko je Satanin svet razjedinjen. Naravno, sva zasluga za to pripada Jehovi, koji je to omogućio posredstvom svog moćnog svetog duha (1. Kor. 3:5-7).

14. Kako je Jehova uslišio Isusovu molitvu u naše vreme?

¹⁴ Nažalost, situacija se promenila posle smrti apostola. Kao što je i bilo prorečeno, u skupštinu se uvukao otpad što je dovelo do nejedinstva (Dela 20:29, 30). Ali Isus je 1919. godine svoje pomazane sledbenike oslobodio iz ropstva krivoj religiji i ujedinio ih savršenom vezom ljubavi (Kol. 3:14). Do kakvih je rezultata dovelo njihovo propovedanje? Više od sedam miliona ljudi iz ’svih naroda, plemena i jezika‘ služi Jehovi ujedinjeno sa pomazanicima (Jov. 10:16; Otkr. 7:9). Isus se molio da svet spozna da ga je Jehova poslao i da Jehova voli njegove učenike kao što voli njega. Jehova je na zaista izuzetan način uslišio tu molitvu! (Jov. 17:23).

15. Za šta se Isus posebno molio što se tiče njegovih pomazanih učenika?

¹⁵ Nešto ranije te večeri 14. nisana, Isus je svojim učenicima iskazao čast tako što je s njima sklopio savez po kom će oni vladati s njim u njegovom Kraljevstvu (Luka 22:28-30; Jov. 17:22). Zato se Isus molio za sve one koji će biti njegovi pomazani sledbenici: „Oče, želim da i oni koje si mi dao budu sa mnom, tamo gde sam ja, kako bi gledali moju slavu koju si mi dao, jer si me voleo pre postanka sveta“ (Jov. 17:24). Oni koji nemaju nebesku nadu nisu ljubomorni na one koji je imaju, što je još jedan dokaz jedinstva koje danas postoji među pravim hrišćanima.

16, 17. (a) Šta je Isus na kraju molitve rekao da će i dalje raditi? (b) Šta mi i dalje treba da radimo?

¹⁶ Pod uticajem današnjih verskih vođa, većina ljudi u svetu ignoriše činjenicu da Jehova ima ujedinjen narod koji ga zaista poznaje. Isto je bilo i u Isusovo vreme. Zato je Isus završio svoju molitvu sledećim rečima: „Pravedni Oče, svet te nije upoznao, ali ja sam te upoznao, a ovi su spoznali da si me ti poslao. I obznanio sam im tvoje ime i obznanjivaću ga, da ljubav kojom si me voleo bude u njima i ja u jedinstvu s njima“ (Jov. 17:25, 26).

¹⁷ Isus je zaista ljudima objavio ime svoga Oca. On i danas kao Poglavar skupštine pomaže svojim učenicima da objavljuju ljudima Božje ime i njegovu nameru. Poslušajmo Isusovu zapovest i revno učestvujmo u delu propovedanja i stvaranja učenika (Mat. 28:19, 20; Dela 10:42). Čuvajmo naše dragoceno jedinstvo. Tako ćemo postupati u skladu sa Isusovom molitvom, što će Jehovi doneti slavu, a nama večnu sreću.