Radost davanja

Kao što je Isus rekao, srećan je i onaj ko daje i onaj ko prima. U želji da osete takvu radost, mnogi davanje poklona smatraju najvažnijom odlikom Božića. Jedno istraživanje je pokazalo da su čak i tokom prošlogodišnje ekonomske krize porodice u Irskoj računale da će na božićne poklone u proseku potrošiti preko 500 evra.

Ima ljudi koji misle da davanje poklona za Božić donosi više stresa nego radosti. Kako je to moguće? Mnogi su pod pritiskom da kupe poklone koje ne mogu priuštiti. Pošto svi kupuju u isto vreme, nastaju gužve i dugi redovi, zbog čega mnogi postaju razdražljivi.

„Dajte“, rekao je Isusa (Luka 6:38). On nije mislio da pokloni treba da se daju samo u određeno doba godine kada se od ljudi to očekuje. Isus je podsticao svoje sledbenike da im davanje postane navika, deo života.

„Neka svako učini kako je odlučio u srcu, ne nerado ili na silu, jer Bog voli onoga ko radosno daje“ (2. Korinćanima 9:7). Prema jednom biblijskom priručniku, suština saveta koji je dao apostol Pavle jeste u tome da se „ništa ne treba davati ’na silu‘, kao da smo primorani na to“. Onaj ko „radosno daje“ ne oseća obavezu da određeni poklon da određenoj osobi u određeno vreme — na šta se najčešće svodi božićno darivanje.

„Davanje je naročito dobrodošlo ako neko daje spremno. Od svakoga se očekuje da daje ono što ima, a ne ono što nema“ (2. Korinćanima 8:12). Bog ne traži od hrišćana da se zadužuju kako bi kupili skupe poklone. Naprotiv, ako osoba daje „ono što ima“, njeno davanje će u Božjim očima biti „naročito dobrodošlo“, a ne samo nešto prihvatljivo. To je zaista u pravoj suprotnosti sa porukom „kupi sada, plati kasnije“, koja često prožima reklame tokom praznika.