Kako je Bog nadahnuo Bibliju?

OMUNIKACIJA je danas fascinantnija nego u bilo koje drugo doba u istoriji. Telefoni, faks, kompjuteri — ko je pre mnogo godina mogao zamisliti doba kada će se poruke trenutno prenositi praktično svuda po svetu.

Ali najzanimljivija vrsta komunikacije jeste ona kojom čovek ne može ovladati — božansko nadahnuće. Jehova je nadahnuo četrdesetak ljudskih pisaca da stvore njegovu pisanu Reč, Bibliju. Baš kao što ljudima stoji na raspolaganju više od jednog sredstva komunikacije, tako je i Jehova koristio nekoliko načina komunikacije kako bi nadahnuo Pismo.

Diktiranje. Bog je saopštio specifične poruke koje su kasnije bile pretočene u biblijski izveštaj.a Recimo, razmotri odredbe koje su sačinjavale savez Zakona. „Napiši te reči“, rekao je Jehova Mojsiju, „jer tim rečima zaključujem savez s tobom i s Izrailjem“ (Izlazak 34:27). Te „reči“, koje su „preneli anđeli“, Mojsije je prepisao i sada se mogu naći u biblijskim knjigama Izlaska, Levitskoj, Brojevima i Ponovljenim zakonima (Dela apostolska 7:53, NW).

Mnogi drugi proroci, uključujući i Isaiju, Jeremiju, Jezekilja, Amosa, Nauma i Miheja, dobili su specifične poruke od Boga preko anđela. Katkad su ti ljudi počinjali svoje objave izrazom: „Ovako govori Gospod“ (Isaija 37:6; Jeremija 2:2; Jezekilj 11:5; Amos 1:3; Mihej 2:3; Naum 1:12). Potom su ono što je Bog rekao pretočili u pisani oblik.

Vizije, snovi i zanosi. Vizija je viđenje, prizor, ili poruka stavljena u misli osobe dok je budna, obično nekim izvanrednim posredstvom. Recimo, Petar, Jakov i Jovan, „kada su se potpuno probudili“, videli su viziju preobraženog Isusa (Luka 9:28-36, NW; 2. Petrova 1:16-21). U izvesnim slučajevima poruka je bila preneta u snu, to jest noćnoj viziji, tako što je bila utisnuta u podsvest primaoca dok je spavao. Danilo je tako zapisao ’utvaru glave svoje na postelji svojoj‘ (DK) — ili, kako prevodilac Ronald A. Noks to prevodi, „dok sam ležao gledajući u snu“ (Danilo 4:10).

Osoba koju je Jehova doveo u zanos prema postojećim dokazima bila je zaokupljena stanjem duboke koncentracije, iako je barem delimično bila budna. (Uporedi s Delima apostolskim 10:9-16.) U Bibliji grčka reč prevedena ’zanos‘ (ekstaza) znači ’sklanjanje ili premeštanje‘. Ona u sebi nosi zamisao o izbacivanju misli iz normalnog stanja. Dakle, osoba u zanosu nije svesna svoje okoline, ali je u potpunosti sposobna da primi viziju. Apostol Pavle je verovatno bio u takvom zanosu kada je bio ’uznesen u raj, i kada je čuo neiskazive reči, koje čoveku nije dopušteno govoriti‘ (2. Korinćanima 12:2-4).

Za razliku od onih što su zapisali poruke koje je izdiktirao Bog, biblijski pisci koji su dobili vizije, snove ili doživeli zanose često su imali izvesnu slobodu da svojim rečima opišu ono što su videli. Avakumu je bilo rečeno: „Napiši proročanstvo, izreži ga na pločama, da se lakše čita“ (Avakum 2:2).

Da li to znači da su ti delovi Biblije na neki način manje nadahnuti od odlomaka koji su bili izdiktirani? Nipošto. Posredstvom svog duha, Jehova je čvrsto utisnuo svoju poruku u misli svakog pisca, tako da su prenesene Božje misli, a ne čovečje. Premda je Jehova dozvolio piscu da izabere prikladne reči, on je upravljao piščevim umom i srcem tako da nijedna bitna informacija nije bila izostavljena, i na kraju se na te reči s pravom gledalo kao na Božje (1. Solunjanima 2:13).

Božansko otkrivenje. Biblija sadrži proročanstvo — istoriju otkrivenu i napisanu unapred — što je daleko izvan čisto ljudske moći. Jedan primer jeste uspon i pad ’cara Grčke‘, Aleksandra Velikog, prorečen oko 200 godina unapred! (Danilo 8:1-8, 20-22, DK). Biblija takođe otkriva događaje koje ljudske oči nikada nisu videle. Stvaranje neba i zemlje jeste jedan primer (Postanje 1:1-27; 2:7, 8). Tu su i razgovori koji su se odigrali na nebu, poput onih o kojim se izveštava u knjizi o Jovu (Jov 1:6-12; 2:1-6).

Ako ih Bog nije direktno otkrio piscu, takve događaje je Bog obznanio nekome tako da su postali deo usmene ili pisane istorije, koja se prenosila s kolena na koleno dok nije postala deo biblijskog zapisa. (Pogledaj okvir na 7. strani.) U svakom slučaju, možemo biti sigurni da je Jehova bio Izvor svih tih informacija, i da je on upravljao piscima tako da njihovi izveštaji nisu bili uprljani netačnošću, preuveličavanjem, niti mitom. Petar je napisao u vezi s proročanstvom: „Progovorili [su] sveti Božji ljudi pokrenuti Duhom Svetim“b (2. Petrova 1:21).

Tražio se marljiv trud

Premda su biblijski pisci bili „pokrenuti Duhom Svetim“, od njih se ipak tražilo brižljivo promišljanje. Recimo, Solomon je „motreći i istražujući, veliki broj izreka složio. Staraše se propovednik da nađe reči zgodne, i ono što je napisao, pravo je napisao“ (Propovednik 12:11, 12).

Izvesni biblijski pisci morali su da se upuste u poveće istraživanje da bi dokumentovali svoj materijal. Recimo, Luka je u vezi sa svojim jevanđeljem napisao: ’Pošto sam sve tačno ispitao od početka, naumih da to napišem po redu.‘ Naravno, Božji duh je blagoslovio Lukin trud, nesumnjivo pokrenuvši ga da pronađe verodostojne istorijske dokumente i da razgovara s pouzdanim očevicima, kao što su bili tada živi učenici i verovatno Isusova majka, Marija. Božji duh je tada vodio Luku da tačno zapiše te informacije (Luka 1:1-4, Ča).

Za razliku od Lukinog jevanđelja, Jovanovo je bilo izveštaj jednog očevica, napisan oko 65 godina posle Isusove smrti. Nema sumnje da je Jehovin duh izoštrio Jovanovo pamćenje tako da ne bude oslabljeno prolaskom vremena. To je bilo u skladu sa onim što je Isus obećao svojim sledbenicima: „A utešitelj, Duh Sveti, koga će Otac poslati u ime moje, on će vas naučiti svemu, i napomenuće vam sve što vam rekoh“ (Jovan 14:26).

U nekim slučajevima biblijski pisci su obuhvatili i kompilacije verodostojnih dokumenata ranijih istoričara, od kojih nisu svi bili nadahnuti. Jeremija je sastavio Prvu i Drugu kraljevima ponajviše na ovaj način (2. Kraljevima 1:18). Jezdra se pozivao na barem 14 nenadahnutih izvora kako bi sakupio materijal za Prvu i Drugu letopisa, uključujući i „letopis kralja Davida“ i ’knjigu kraljeva Judinih i Izraelovih‘ (1. Letopisa 27:24; 2. Letopisa 16:11). Mojsije je čak citirao iz ’knjige o ratovima Gospodnjim‘ — što je izgleda jedan pouzdan izveštaj o ratovima Božjeg naroda (Brojevi 21:14, 15).

U takvim slučajevima sveti duh je bio aktivno uključen, podstičući biblijske pisce da izaberu samo pouzdani materijal, koji je potom postao deo nadahnutog biblijskog izveštaja.

Praktičan savet — od koga?

Biblija sadrži bogatstvo praktičnih saveta temeljenih na oštrim ličnim zapažanjima. Recimo, Solomon je napisao: „Jedina radost koju čovek može imati, to je da se najede i napije, i da mu duša uživa u zadovoljstvu usred rada njegova; ali sam ja video da je i to od Božje ruke“ (Propovednik 2:24). Pavle je izjavio da je savet u vezi s brakom bio ’po njegovom mišljenju‘, premda je dodao: „Mislim, uostalom, da i ja imam Duha Božijeg“ (1. Korinćanima 7:25, 39, 40, Ča). Pavle je sigurno imao Božji duh, jer kao što je zabeležio apostol Petar, ono što je Pavle pisao bilo je „po danoj mu mudrosti“ (2. Petrova 3:15, 16, kurziv naš). Dakle, vođen Svetim duhom izložio je svoje mišljenje.

Kada su biblijski pisci izražavali takva lična uverenja, oni su to radili na osnovu proučavanja i primene spisa koji su im bili dostupni. Možemo biti sigurni da su njihovi spisi bili u skladu s Božjim mišljenjem. Ono što su zapisali postalo je deo Božje Reči.

Naravno, Biblija sadrži i izjave nekih čije je mišljenje bilo pogrešno. (Uporedi Jov 15:15 sa 42:7.) Ona takođe obuhvata nekoliko izraza koji prenose strepnju Božjih slugu, iako ne prenose potpunu sliku stvari.c Premda je davao lične izjave, pisac je i dalje bio vođen Božjim duhom kako bi sačinio tačan zapis, koji služi da se prepozna i razotkrije pogrešno rezonovanje. Sem toga, u svakom slučaju kontekst razjašnjava svakom razumnom čitaocu da li je piščevo razmišljanje valjano.

Ukratko, možemo biti sigurni da je cela Biblija Božja poruka. Uistinu, Jehova se pobrinuo da sve što ona sadrži odgovara njegovoj nameri i da pruža suštinsku pouku onima koji žele da mu služe (Rimljanima 15:4).

Ljudski pisci — zašto?

To što je Jehova koristio ljude da napišu Bibliju pokazuje njegovu veliku mudrost. Razmotri ovo: da je Bog poverio stvar anđelima, da li bi Biblija bila isto tako privlačna? Istina, bili bismo oduševljeni da čitamo o Božjim osobinama i postupcima sa anđeoskog gledišta. Ali ako bi u potpunosti nedostajao ljudski faktor, bilo bi nam teško da shvatimo biblijsku poruku.

Da to ilustrujemo: Biblija bi naprosto mogla izvestiti da je kralj David počinio preljubu i ubistvo i da se potom pokajao. Ipak, koliko je mnogo bolje imati Davidove vlastite reči, dok je izražavao srceparajuću strepnju zbog svojih postupaka i dok je preklinjao Jehovu za oproštaj! „Greh moj je jednako preda mnom“, napisao je. „Srca skrušena i smerna ti ne odbacuješ, Bože!“ (Psalam 51:5, 19). Dakle, Biblija ima toplinu, raznolikost i privlačnost koju joj daje ljudski faktor.

Da, Jehova je izabrao najizvrsniji način da nam da svoju Reč. Iako su korišćeni ljudi sa slabostima i pogreškama, oni su bili pokrenuti svetim duhom tako da u njihovim spisima nema nikakve greške. Zato, Biblija ima izvanrednu vrednost. Njen savet je valjan, a njena proročanstva o budućem Raju na zemlji su pouzdana (Psalam 119:105; 2. Petrova 3:13).

Zašto ne stvoriš naviku da svakodnevno čitaš neki deo Božje Reči? Petar je napisao „Zaželite se duhovnoga i čistoga mleka, da u njemu uzrastete za spasenje“ (1. Petrova 2:2). Pošto je nadahnuto od Boga, ustanovićeš da je celo Pismo ’korisno za učenje, za uveravanje, za popravljanje, za poučavanje u pravdi, da bude savršen čovek Božji i sposoban za svako dobro delo‘ (2. Timoteju 3:16, 17).

[Fusnote]

[Okvir/Slike na 7. strani]

Odakle je Mojsije dobio informacije?

MOJSIJE je napisao biblijsku knjigu Postanja, ali sve što je zapisao desilo se davno pre njegovog rođenja. Odakle je onda dobio te informacije? Bog je direktno mogao da mu ih otkrije, ili se spoznanje o nekim događajima možda usmeno prenosilo s kolena na koleno. Pošto su ljudi ranije imali duži životni vek, mnogo toga što je Mojsije zapisao u Postanju moglo se preneti od Adama do Mojsija preko samo pet kolena — Matusala, Sima, Isaka, Levija i Amrama.

Povrh toga, Mojsije je mogao zaviriti u pisane izveštaje. U tom pogledu, vredno je pažnje da Mojsije često koristi izraz „ovo je istorija“, pre nego što imenuje osobe o kojima će se govoriti (Postanje 6:9; 10:1; 11:10, 27; 25:12, 19; 36:1, 9; 37:2, NW). Neki izučavaoci kažu da hebrejska reč ovde prevedena „istorija“, toledhot, ukazuje na već postojeći pisani istorijski dokument koji je Mojsije koristio kao izvor za svoje delo. Naravno, ovo se ne može navesti kao konačni zaključak.

Moguće je da su informacije sadržane u knjizi Postanja bile dobijene na sva tri gore spomenuta načina — neke direktnim otkrivenjem, neke usmenim prenošenjem, a neke iz pisanih zapisa. Važna misao je da je Jehovih duh nadahnuo Mojsija. Dakle, ono što je on napisao s pravom se smatra rečju Božjom.

[Slika na 4. strani]

Bog je na različite načine nadahnuo ljude da napišu Bibliju